Сачувајмо планету
Едукација младих о значају очувања животне средине веома је битан и незаобилазан сегмент у процесу очувања природе.
Нажалост, Србија се још увек не може похвалити да њени грађани имају довољно пробуђену свест о значају заштите животне средине. Али, у задњих петнаестак година видан је напредак у смислу повећаног нивоа активности на пољу еколошког едуковања.
Врло често смо сведоци да се из аутомобила који се креће непосредно испред нас избацује пластична кеса, ПВЦ боца, празна кутија цигарета…
Редовно опажамо огромне количине отпада у шумским појасевима, поред река и језера, а дивље депоније су и даље присутне.
Превентивна првенствено едукација наших најмлађих суграђана код којих ће бити развијена свест о значају и очувању животне средине, је можда почетак развијања свести о заштити животне средине кажу стручњаци.
Едукација из области заштите животне средине, као важан елемент општег образовања и културе младе генерације, мора се свакодневно развијати у породици, а нарочито кроз систем образовања.
У циљу унапређивања васпитно-образовног рада из области заштите животне средине у предшколским установама васпитачи указују на потребу властите едукације током студија, а касније и на потребу перманентог стручног усавршавања путем семинара или сарадње са друштвима за заштиту животне средине. Такође је значајно ангажовање стручног лица из ове области, који би васпитачима пружао стручну подршку у реализацији активности из области заштите животне средине.
Осавремењавање радних простора и инструмената за рад би у значајној мери олакшало васпитно-образовни рад.
Неопходно је и организовање чешћих посета природи, ботаничкој башти, природњачком музеју, националним парковима, заштићеним природним добрима, организовање школе у природи итд. У предшколским установама је од круцијалног значаја осмишљавање и увођење планова и програма из области заштите животне средине који би били прилагођени узрасту предшколске деце и на адекватан начин подстакли развој свести код деце о значају очувања животне околине.
На тај начин се млађим генерација од малих ногу развија свест о томе како чувати и штитити околину.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Како би се предупредиле поплаве и умањиле штете, неопходно је чишћења река и водотокова у континуитету .
У речним коритима и приобаљу широм наше земље гуме, пластични и метални отпад. Немиле слике дуж токова наших река.
Наш немар. То смо ми, на жалост. У тим рекама се некада купало, пила се и речна вода, а сада смеће и хемикалије.
С обилнијим падавинама и топљењем снега брзо надођу, а због нагомиланог смећа и растиња не отичу па објекте у приобаљу, путеве и њиве, плаве.
Зато је неопходно чишћење, како грања и растиња, тако и амбалажног и кућног смеће.
Превентивним деловањем, однсо чишћењем, омогућава се нормалан проток вода и смањује могућност да дође до плављења.
Да ли ће то бити боље зависи од грађана, од нас самих. Бацањем отпада у потоке и реке је најгори могући начин одлагања смећа.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
У селу Ћуковац, ниче једно од најсавременијих постројења за пречишћавање отпадних вода. Ради се о великом пројекту, једном од ретких објеката у Србији, за еквивалент становника од преко 75 хиљада.
„Почетком следеће године кренућемо са пробном производњом у тој фабрици и ми се радујемо томе. То ће бити знак да смо један велики пројекат о коме се деценијам причало у граду, реализовали. Поносни смо што ће Врање бити један од ретких градова у Србији, који ће имати своје постројење“, истиче директор јавног предузећа „Водовод“ Горан Ђорђевић.
Ђорђевић напомиње да се гради постројење за еквивалент становника од преко 75 хиљада. На постројење је повезана и Врањска Бања, а завршава се повезивање Сувог Дола.
„Део насеља где се граде станови за снаге безбедности има постојећи систем канализационе мреже, али је предвиђено да се изгради посебни колектор који ће отпадну воду из тог насеља, посебно из тих зграда, водити према колектору и даље према фабрици“, каже директор Водовода.
По његовим речима тај колектор ће допринети да тај стамбени блок и будући станови који ће се градити, не оптерећују постојећи канализациони слив у том насељу, везан за Француску улицу и остале.
„Након шестомесечне пробне производње, што је обавеза извођача радова, у оквиру које се спроводи и едукација радника, фабрика креће са редовним радом и тестирањем уграђене опреме, објашњава Ђорђевић и додаје да су изграђена и три пречишћивача муља, који у будућности захтевају и изградњу спалионица муља, што је додадатна инвестиција.
Изградња фабрике за пречишћавање отпадних вода је од изузетног еколошког значаја и за Врање и за реку Јужну Мораву.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Енергетска ефикасност представља скуп планираних и спроведених мера у циљу смањења потрошње количине енергије која је неопходна за одржавање истог нивоа услова живота и рада. За разлику од штедње која подразумева одређена одрицања, ефикасна употреба енергије подразумева да се мањом количином енергије може постићи исти или чак виши ниво комфора.
Појам енергетске ефикасности се најчешће сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мере и понашања.
Мере енергетске ефикасности се најчешће односе на Програме управљања штедњом енергије. Ова врста мера укључује побољашање ефикасности постојеће опреме и система, без измена у било ком производном процесу датог постројења, или у систему снабдевања енерегијом.
Побољшање ефикасности система за снабдевање топлотном и електричном енергијом увођењем нове опреме или демонтажом старе и заменом новом, енергетски ефикаснијом опремом. Ову врсту мера карактеришу неопходна инвестициона улагања којима се у кратком року може значајно повећати енергетска ефикасност, чиме се посредно, преко остварених уштеда, обезбеђују финансијска средства за повраћај инвестиције.
У прву групу мера спадају иницијативе и мере у погледу управљања и смањење потрошње и губитака енергије без промене процеса као и коришћење отпадне енергије и то: систематско и планско одржавање опреме, елиминација цурења паре, воде, компримованог ваздуха и вакуума, боља изолација топлих цеви,увођење централизованог управљања системима климатизације и грејања,инсталација високо ефкасне расвете (замена стандардних сијалица “штедљивим”), фреквентно „вођење“ великих електро-моторних потрошача ради побољшање фактора снаге електромотора, компензација реактивне електричне енергије, предгревање отпадним флуидима и инсталација рекуперативних размењивача топлоте, повраћај кондензата.
Друга група мера се односи на промене у производном процесу и увођење технолошких и техничких иновација: замена делова или целог производног постројења савременијим, реконструкција топловодних и парних инсталација, инсталација савремених високо ефикасних котловских постројења.
Рекуперације енергије из органског отпада индустрије, угоститељства и комуналног отпада ( производња и употреба биогаса и биомасе), замена индиректног сушења грејаним ваздухом директним сушењем топлим гасовима из процеса сагоревања природног гаса, биогаса или биомасе. примена когенерације - спрегнуте производње топлотне и електричне енергије из једног извора чиме се постиже фактор искоришћења примарног горива преко 85%., примена топлотних пумпи у индустрији или за системе грејања стамбених или пословних зграда и насеља.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Депонија „Метерис“ је почела са радом 2002. године, септембра месеца и по пројекту института „Кирило Савић“ требало је да ради до априла 2017.године.
„С обзиром да смо ми домаћински пословали а и увели делом примарну селекцију отпада, одвајање пет амбалаже. Такође имамо потписане уговоре са привредним субјектима када је у питању амбалажни отпад (картон, стакло), ми то откупљујемо и касније предајемо на рециклажу. На тај начин штедимо простор на депонији а можемо да дођемо и до одређених финансијских средстава. Успели смо на тај начин три године дуже да радимо. Мислим да ћемо наставити тако да радимо до 2023.године када је планирано да буде изграђена и пуштена у рад Регионални центар за управљање отпадом“, каже финансијски директор Нела Цветковић.
„Министарка Зорана Михајловић је потписала уговор вредан 30 милиона евра за два Регионална центра за управљање отпадом у Врању и Крушевцу. На том потписивању су били и директор ЈКП „Комрад“ Зоран Димтријевић и градоначелник Врања Слободан Миленковић. Сада овај регионални центар који ће се градити бити финансира од стране KFW банке и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, делом ће бити донације. У Регионалном центру ће и све остале општине из округа одлагати отпад. Код њих ће бити изграђене трансфер станице“, истиче Цветковићева.
Овај пројекат, по њени речима, подразумева и јачање капацитета свих комуналних предузећа на територији Пчињскох округа, где ћемо набавити нову механизацију. Затим судове за одлагање смећа за све грађане за суви и мокри отпад.
„Биће такође и рециклаже, компостирање органског отпада. Да би било што мање отпда за одлагање на самој депонији која ће бити изграђена од четири касета и која ће бити већа од постојеће депоније „Метерис“ за четири пута“, каже Нела Цветковић и додаје да ће то бити изнад садашње депоније. Како она каже ради се о озбиљном пројекту за који је потребно да се изгради још један додатни пут. Затим измештање далековода, ограда око целог комплекса, трака за сортирање отпада, а биће и нових радних места, озбиљно постројење за пречишћавање отпадих вода које се пречишћене пуштају у канализациону мрежу.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Опширније...
Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити.
Разликујемо три врсте отпада:
- комунални отпад (кућни отпад),
- комерцијални отпад и
- индустријски отпад.
Комунални отпад представља отпад из домаћинства (кућни отпад), као и други отпад који је због своје природе или састава, сличан отпаду из домаћинства. С обзиром да већину комуналног отпадачини отпад настао у домаћинствима, његово генерисање је повезано са стилом живота.
Комерцијални отпад је отпад који настаје у предузећима, установама и другим институцијама које се у целини или делимично баве трговином, услугама, канцеларијским послом, спортом, рекреацијом или забавом, осим отпада из домаћинства и индустријског отпада.
Индустријски отпад је отпад из било које индустрије или са локације на којој се налази индустрија, осим јаловине и пратећих минералних сировина из рудника и каменолома.
Класификација отпада према људским активностима које генеришу отпад може да се изврши и на: амбалажни отпад, пољопривредни и баштенски отпад, грађевински отпад, медицински и животињски отпад, отпад из експлоатације и екстракције руда и минералних сировина муљеви, талози, пепео, шљака и слично.
У зависности од опасних карактеристика које утичу на здравље људи и животну средину, отпад може бити: инертни, неопасни, опасни.
Инертни отпад је отпад који није подложан било којим физичким, хемијским или биолошким променама; не раствара се, не сагорева или на други начин физички или хемијски реагује, није биолошки разградив или не утиче неповољно на друге материје са којима долази у контакт на начин који може да доведе до загађења животне средине или угрози здравље људи.
Неопасни отпад је отпад који нема карактеристике опасног отпада.
Опасни отпад јесте отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи, и има бар једно од својстава које га чине опасним (експлозивност, запаљивост, склоност оксидацији, органски је пероксид, акутна отровност, инфективност, склоност корозији, у контакту са ваздухом ослобађа запаљиве гасове, у контакту са ваздухом или водом ослобађа отровне супстанце, садржи токсичне супстанце са одложеним хроничним деловањем, као и екотоксичне карактеристике), као и амбалажа у којој је био или јесте спакован опасан отпад.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Комунални отпад је крути отпад који настаје у стамбеним насељима, а укључује смеће из домаћинстава, индустрије, вртни и тржишни отпад, разни комадни отпад, грађевински отпад, остатке од обраде комуналних отпадних вода.
Мешани комунални отпад је отпад из домаћинстава и отпад из трговина, индустрије и из установа који је по особинама и саставу сличан отпаду из домаћинстава, из којег посебним поступком нису издвојени поједини материјали као што је (папир, стакло и др.) .
Биоразградиви комунални отпад је отпад настао у домаћнству и отпад који је по природи и саставу сличан отпаду из кућа, осим производног отпада и отпада из пољопривреде, шумарства, а у који у свом саставу садржи биолошки разградив отпад.
Комунални или градски отпад је крути отпад који настаје у градовима и укључује кућно смеће, гломазни отпад, индустријски, обртнички отпад.
Обрада отпада обухвата низ поступака којима се отпаду мењају физичка, хемијска или биолошка својства и састав да би се добиле секундарне сировине и енергија, и на тај начин олакшало коначно одлагање отпада.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Неадекватно одлагање отпада представља један од највећих еколошких проблема у Србији. Законом је забрањено јер оставља велике последице по животну средину.
Отпад који се не преда овлашћеном оператеру углавном бива бачен на неусловне дивље депоније и тако загађује земљиште, воду и ваздух. Овакво поступање са отпадом је веома опасно јер се мешањем опасног и неопасног отпада стварају још опаснији токсични спојеви који касније доспевају у подземну воду и водотокове. Ово посебно представља проблем и пољопривредницима,који због тога имају материјалну штету јер им се квалитет намирница смањује.
Биохемијски процеси разлагања отпада негативно утичу на животну средину. Депоније комуналног отпада загађују землјиште и билјке, ваздух, подземне и површинске воде, на њима се у огромним количинама размножавају пацови, мишеви и инсекти, што доприноси ширењу инфекција. Састав отпадних материја је веома различит и уклјучује чврсти комунални отпад, индустријски, као и полјопривредни, медицински, електронски и друге врсте отпада мешовитог састава.Посебан проблем представлја опасни отпад (хемијски и биолошки) са изразитим загађујућим ефектом и многим негативним последицама по лјудско здравлје и животну средину. Посебно је значајно истаћи да је количина ове врсте отпада знатно порасла у последњем периоду због различитих врста пестицида који се примењују у полјопривреди и индустријског отпада који садржи канцерогене и токсичне материје. Сваке године у реке доспева велика количина опасног отпада а индустријски погони и саобраћај избаце у атмосферу на тоне аеросола и исто толико пепела.
Продукција опасног отпада се повећава из године у годину, и расте паралелно са бројем технолошких процеса и бројем супстанци које су нашле примену у тим процесима. Такође, постоје и неконтролисани поступци стварања опасног отпада.
Негативне последице неконтролисаног одлагања или неправилног третирања опасног отпада, по животну средину и здравље становништва могу бити катастрофалне, што намеће потребу озбиљног разматрања и организовања решења овог проблема. Могућности има пуно, само их треба применити на технички исправан и економски исплатив начин.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Јавно комунално предузеће „Комрад“ ради у континуитету на санацији дивље депоније у селу Павлова.
Да би се уклонило више кубика различитог отпада који се налази на овој депонији, екипама Комрада, уз сву неопходну механизацију и повољне временске услове, требаодређено време, посебно када се бацање отпада понавља и поред чишћења, кажу надлежни овог јавно коминалног предузећа. Негативне последице нелегалних сметлишта највише осећају људи који живе у њиховој близини. „Дивље” депоније не руже само слику града и околине, већ изузетно неповољно утичу на животну средину, Погодују повећању броја глодара и изазивају загађење земљишта. Зато се по уклањању смећа врши и дератизација, дезинсекција и дезинфекција локације, како би додатно побољшале основне животне услове становништва нехигијенског насеља које се налази у близини ове депоније.
„Дивље депоније у селу Павловац смо до сада пет, шест пута чистили. И тамо се поново појављују депоније. Једностано навике тог становништва које живи тамо су чудне. Дешава се да запале контејнере са отпадом и да изгоре са тим и контејнери. На тај начин се наноси и штета. Приметна је појава и да наши грађани постављају грађевински отпад у металне контејнере и тада су они веома тешки. Не може и подићи ни камион. И долази до оштећења“ наглашава генерални директор ЈКП „Комрад“ Зоран Димитријевић.
Он је подсетио да је очување животне средине и савестан однос према њој обавеза сваког појединца и да само одговорно понашање према отпаду може дати праве резултате, уз целокупни труд и ангажовање Комрада да Врање и околину одржи чистим и уредним.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
Стварање дивљих депонија, нажалост, постаје све учесталија појава и проблем са којим се носе комуналне службе у многим градовима и општинама, па тако и у Врању и околним селима и насељима.
И поред свих апела да грађани бесплатно могу одлагати смеће на регуларној депонији, локацијама и контејнерима предвиђеним за то, из јавно комуналног предузећа „Комра“ наглашавају да ће очигледно само појачан интензитет рада инспекцијских служби дати праве резултате.
Један велики неславан пример је рубни део града, тачније простор око Ромског гробља, где су уз постојеће контејнере створени дивља депонија и сметлиште.
По речима генералног директора Комрада Зорана Димтријевића грађани углавном у вечерњим часовима, када тамо нема никога, одлажу шут, комунални отпад, а што је најгоре, и угинуле животиње.
„Дивљих депонија има и биће их сигурно. Једна дивља депонија је на потезу Ромског гробља. Тамо постоји велика депонија, и урбаног отпада и шута... Ту Комрад не може сам ништа учинити, као ни град на жалост. Треба тренутно тражити финасирање и да се Република преко Минстарства зашзите животне средине укљчи у решавање овог проблема. То је највећа дивља депонија на нашем подручју“ истиче Димитријевић.
За становнике тог дела града непријатни мириси и потенцијални извор заразе представљају све већи проблем. Поготово током летњих месеци и високих температура.
Иако је локална самоуправа у неколико наврата апеловала на суграђане да бацају смеће на места која су за то предвиђена , апел као да није стигао до свих.
*
Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. Години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
