У понедељак, 24. октобра, у 12 сати, на споменик ,,Жене Шкотске” испред Дома здравља, биће положени венци и цвеће у знак сећања на др Изабел Емсли Хатон и њене сараднице.

Оне су лечиле српске воjнике и цивилно становништво током Првог светског рата.

На скупу ће говорити градоначелник Врања др Слободан Миленковић, а наjављено jе и присуство делегациjе општине Младеновац.

Имајући у виду дешавања којима сведочимо последња два дана, у нашем граду, на нашем Шодрошу, дужност нам је као припадницима цивилног сектора који се истински баве заштитом животне средине, екологијом и еколошким питањима, да се оим путем обратимо свим грађанима Новог Сада и искажемо свој став везан за тренутно стање у нашем граду, стоји у саопштењу за јавност Зелене столице, еколошког удружења из Новог Сада.

Желимо јавно да реагујемо и укажемо на нецивилизовано понашање једног малог броја људи који се позивају на заштиту природе, онемогућавајући градњу четвртог моста у Новом Саду. Четврти мост у Новом Саду је пројекат од изузетног стратешког значаја за растерећење саобраћајних путева и гужви, али је у исто време кључан и за равномеран развој свих делова града, посебно сремске стране, а то ни једна организација или појединац, који несебично сагледавају овај пројекат, не могу и не смеју да угрозе.

У више наврата Зелена столица је испитивала наводе који се тичу угрожавања животне средине и природних богастава, реализацијом пројекта изградње четвртог моста и ни један од спорних навода се није показао као истинит. Пројекат изградње четвртог моста у Новом Саду усклађен је у потпуности са законским оквиром Републике Србије, као и са директивама ЕУ које се тичу заштите природе.

На основу испитаних навода, овим путем јавно апелујемо на све грађане, да са великим опрезом читају информације које долазе са различитих извора, а тичу се овог изузетно важног стратешког пројекта који је, пре свега у интересу нас становника Новог Сада. Прави еколози се за своје ставове боре знањем, мирним и институцијалним путем, а не употребом насиља, простаклуком и незаконитим средствима, јер такво понашање не доликује грађанима Новог Сада, стоји у саопштењу Зелене столице. 

Последњи пут измењено четвртак, 20 октобар 2022 17:44

Одлуком Скупштине града Врања недавно су утврђени нови називи поjединих и то централних улица у граду, а на инициjативу неких удружења и Комисиjе за споменике, називе тргова, улица и засеока. Тако jе на пример део Сутjескине улице, коjи гравитира ка некадашњем Американском дому, преименован у Улицу Џона Фротингама, Улица Моше Пиjаде сада jе Милунке Савић, Булевар АВНОJ –а сада jе Булевар Патриjарха Павла и тако даље.

По речима председника Скупштине града, др Деjана Тричковића, следећи корак jе постављање табли коjима ће бити обележене улице.

- Грађанима смо омогућили да тек приликом замене личних докумената тада и мењаjу податке у њима, тако да сада не мораjу да врше измену адреса, како не би правили непотребне трошкове, наглашава председник Тричковић. 

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 октобар 2022 17:45

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе, на ковид 19 тестирано jе 245 особа са териториjе Пчињског округа. Анализе су показале да jе 12 лица позитивно на коронавирус: 9 из Врања и 3 из Буjановца. У осталим општинама округа ниjе било нових случаjева заражабања ковидом 19.

Надомак Врања, у селу Дубница постоји мала фарма бикова. Власник ове фарме Југослав Станојевић, товом јунади се бави тек пет година, пре тога се бавио млечним говедарством али због неповољне цене млека, стоку је продао и окренуо се, по њему, исплативијој производњи.

Пре пет година је наш домаћин обновио простор и засновао тов бикова којем се заиста озбиљно посветио. Овај посао није лак, захтева пуно рада и улагања, али нашем домаћину то не представља проблем јер има помоћ читаве породице.

Југослав Станојевић

„Тренутно имамо 6 бикова, једну туру смо продали и сада ову спремам за продају. Имам жељу да повећам производњу, да узгајам око 20 бикова. Тренутно имам 7 хектара обрадиве земље, али уколико повећам производњу, мораћу и површину под којом се ради пшеница, кукуруз, крмно биље да повећам,“ објашњава Југослав.

Детелина, сено, овас граховица, све је то потребно за редовну исхрану животиња, али без концентрата ова производња не би могла да се изведе, каже Станојевић. Не крије да је тренутно стање задовољавајуће што се тиче цене на тржишту.

„Жива вага бика је 3 евра, мада је концентрат много поскупео, цена телади је 4 до 4 ипо евра, али ту је и субвенција државе, па има и зарада. Ако се тако настави биће и добити, али ако крене као са млеком, да вода и млеко изједначе цену, бојим се да ће и ова производња пропасти. Сада тренутно заиста имам зараду и због тога бих волео и да повећам производњу“, каже наш домаћин.

Југослав се овом послу озбиљно посветио, води рачуна о свему. Пуно ради и труди се да опстане и заради. Живот и рад на селу није лак. Занимљиво да овај млад човек не размишља да, као велики број његових вршњака оде у град, већ  жели да остане на својој дедовини.

 

 

Већници града састали су се 110. пут и на дневном реду су се нашли финансијски извештаји о шестомесечном и деветомесечном извршењу буџета града. Усвојена су оба извештаја и низ других тачака везаних за функционисање града.

До краја деветомесечног извештајног периода дошло је до повећања буџета за износ од 69 милиона 534 хиљаде динара. Увећање буџета се односило на пројекте који су финансирани из Републике. Након свих измена укупан обим буџета за деветомесечни период је 3 милијарде 752 милиона 633 хиљаде динара.

-Приходи су остварени у износу од 2 милијарде 723 милиона 491 хиљаду динара односно  72,6 посто од плана у буџету. Када је реч о расходима, он се креће на износ од 2 милијарде 679 милиона 913 хиљада динара или 71,4 посто од предвиђеног плана у буџету, каже Ненад Тасић начелник за буџет и финансије.

Већници су проширили одлуку о суфинансирању санације фасада. До сада се то односило на стамбене заједнице и суфинансирање је ишло у износу до 50 посто.

-Град ће суфинансирати и објекте који су проглашени за културно добро и зграде у културно-историјским целинама. До сада тога није било. Предвиђено је да град суфинансира ове објекте у износу од 99,9 посто, каже Данијела Милосављевић, портпарол Већа.

Јавна предузећа су углавном пословала у складу са програмима рада, иако има одступања у делу пословања због поскупљења енергената, закључили су већници. Усвојена су решења о отуђењу уз наканду у новцу неизграђеног грађевинског земљишта и покретних ствари у својини града. Разматрана је и одлука о образовању јединице цивилне заштите опште намене.

-Формира се јединица цивилне заштите опште намене са формацијом једног вода од три одељења, са укупно 31. обвезником. Јединице се могу ангажовати у свим насељеним местима на територији града на основу наредбе Градског штаба за ванредне ситуације, додаје Милосављевићева.

Биће награђени најбољи студенти, а јавни позив ће бити објављен 1. новембра и трајаће 15 дана. Већници су разматрали и пројекте јавно-приватног партнерста за испоруку топлотне енергије уз изградњу нових котларница и предлог концесионог акта за изградњу две соларне електране.

 

 

 

 

Током ове године у Врању је забележен значајан скок броја туристичких посета и броја ноћења. Процена је да би ове цифре могле бити и веће, али је проблем у мањку расположивих капацитета. Ипак, надлежни кажу да се ситуација креће у добром правцу.

Након затварања хотела „Врање“ у Врању и „Железничар“ у Врањској Бањи, град је остао без великог дела својих туристичких капацитета. Према речима градске већнице за туризам Изабеле Савић, тада је у граду, заједно са Бањом, било расположиво тек близу 650 туристичких лежајева. Најновији подаци показују да је та бројка данас дуплирана.

Изабела Савић, градска већница за туризам
„На територији Врања су 82 објекта који нуде смештај туристима. Укупно имамо око 1.300 лежајева, што је за 30 одсто више у односу на претходну годину. То, свакако, није довољно, али сигурно доприноси повећању броја туриста, прецизира Изабела Савић, градска већница за туризам.

Увођењем Централног информационог система (ЦИС) у области туризма и угоститељства, туристички капацитети се увећавају и о њима се води прецизна евиденција. Непосредно пре увођења овог система пре две године, у Врању, заједно са Врањском Бањом, било је регистровано тек девет категорисаних туристичких објеката.

Ана Костић, саветник за туризам у Канцеларији за локални економски развој
„Данас их има 52, у Градској општини Врањска Бања свега 13, што је свакако недовољно. Али, њихов број се повећава из дана у дан и управо су обради три захтева са те територије. Морам да истакнем да су категорисана и два сеоска туристичка домаћинства, чега раније није било на територији града Врања“, наводи Ана Костић, саветник за туризам у Канцеларији за локални економски развој.


Увид у ЦИС, између осталих, има и туристичка инспекција, што би требало да побољша поштовање прописа и стандарда у овој области. Већница Изабела Савић каже да власници лежајева за издавање схватају да је много боље да послују у легалним токовима, тако да се пријављују и упућују захтеве за категоризацију објеката. О њиховим захтевима одлучује комисија Градске управе.

Ана Костић, саветник за туризам у Канцеларији за локални економски развој
„Свакодневно се обрађују нови захтеви за категоризацију, пружа се саветодавна, па и техничка помоћ. Након изласка комисије на терен, сачињава се записник и на основу унетих података се доноси решење којим се заокружује поступак категоризације. На основу тога се и лице евидентира, постаје активно у систему и може да послује у складу са законском регулативом из области туризма и угоститељства, појашњава Ана Костић.

Према најновијим и прецизним подацима ЦИС-а, на територији града је расположиво 1.330 лежајева. У самом Врању и сеоском домаћинству у Сувом Долу их је 1.120, док је остатак од 210 распоређен у Врањској Бањи, на Бесној кобили и још једном сеоском домаћинству у Корбевцу.

Радови у Косовској улици у Врању одвијају се предвиђеном динамиком и у финалној су фази, каже помоћник градоначелника Марјан Станковић. Уколико временски услови то дозволе, ново рухо ова , једна од фреквентнијих улица у граду, требало би да добије до краја новембра.

 Замена канализационе мреже у Косовској улици у оквиру пројекта ''Чиста Србија'' почела је децембра прошле године. Била је то прилика да се упоредо размишља и о додатним радовима на замени водоводне мреже и изградњи атмосферске канализације, како би једна од најфреквентнијих улица у граду, добила у потпуности ново рухо.

-Тренутно се изводе радови на постављању првог слоја постељице након чега ће уследити асфалтирање. Радови се одвијају кроз две деонице, од моста на Собинској реци до школе ''Вуле Антић'' и од раскрснице где је бунушевачко гробље до излаза из насеља код старе трафостанице. Паралелно се ради средишни део у дужини од 150 метара и планирано је  да улица у целој дужини буде одједном асфалтирана, каже Станковић.

Са овим радовима  кренуло се почетком августа и уколико се настави овим темпом, ускоро би Косовска улица требало да буде у функцији, најављује помоћник градоначелника Марјан Станковић.

-До сада су урађени сви подземни радови, замењена је водоводна мрежа, постављена нова атмосферска канализација. На појединим деоницама  почело је насипање улице. Реч је о улици дужине 1200 метара и ширине 5,5 до 7 метара. Тротоари који се раде  бехатон коцкама су ширине метар и по, објашањава наш саговорник.

За замену водоводне мреже и израду атмосферске канализације као и асфалтирање саобраћајнице и тротоара предвиђена су средства у износу од 52 милиона динара, подсећа Станковић и моли за стрпљење грађане у овом делу града али и све остале који пролазе Косовском улицом.

На конференцији „Ка бољем менталном здрављу адолесцената и младих у Србији“ изнети су подаци да је 17% младих свесно и вербализује своје психолошке проблеме, односно да скоро свака пета млада особа има проблема психолошке природе.

Млади морају да схвате да није срамота то што осећају, и да оног тренутка када осете потребу за разговором без устручавања траже помоћ.

- Мени је било тешко да објасним све оно што осећам и оно кроз шта пролазим, али је баш тада било потребно да то урадим. Моја лична прича почиње онда када је цео систем подршке заказао. И на томе треба да учимо данас, како учимо од породице и колико је важна заједница и да сви буду укључени, а не само лекар који ће да ме саслуша и препише терапију, каже чланица УНИЦЕФ групе младих за подршку менталном здрављу, Милица Вељковић.

О значају менталног здравља код младих и деце, говорила је специјална саветница премијерке, психијатар по професији, Славица Ђукић Дејановић. Она је поменула значај превенције, као и теже откривање психолошких проблема код младих и деце у односу на одрасле.

- Сарадња са родитељима, васпитачима, професорима и вршњацима је изузетно значајна. Такође, здравствена писменост младих није на довољном нивоу. Потребно је да много више питамо „Како си?“ своју децу и саслушамо их. Да слушамо и када нам кратко кажу "Добро", а њихов став тела и израз лица говори да нису искрени и да хоће да нас „откаче“, објашњава Ђукић Дејановић.

У последње време и све више младих људи говори о нападима панике, који су можда последица животних страхова, стреса и савременог начина живота.

- Паника је узнемирење које има телесне манифестације, као што је лупање срца, недостатак ваздуха и осећај да ће особа да падне. Док је соматски налаз потпуно нормалан. Узрок је страх, и то она са претпоставкама „Шта ако се деси...“. Тада особа почиње да смањује социјални контакт, да се изолује и буде у заштићенијој средини као што је кућа. То је један феномен који је израженији у савременим друштвима код млађих људи, објашњава доктор Слободан Стаменковић, неуропсихијатар.

Опоравак почиње оног момента када признамо себи да нешто није у реду и затражимо помоћ. Али друштво у целини, мора да покаже емпатију и ако се декларише као хуманистичко, онда да то покаже на делу.

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 20 октобар 2022 17:47

Милорад Тасић  - Рака из Сурдулице, умро је у 89-тој години после краће болести.

Рођен је у селу Прекодолце, у општини Владичин Хан, а основну и средњу школу завршио је у Сурдулици где је и живео.

Прво је завршио факултет Политичких наука у Београду, а онда Правни у Нишу .

Цео радни век је провео на руководећим функцијама,. 70-тих година је био посланик , у тадашњој Савезној Скупштини у Београду, секретар Општинског Комитета КПС, секретар регионалног СИЗ-а Електропривреде у Лесковцу и командант Територијалне одбране Сурдулица.

Био је ожењен и иза себе је оставио два сина, четворо унука  и шесторо праунука.

Сахрана Милорада Тасића је заказана за четвртак, 20. октобра на Новом гробљу у Сурдулици у 13 сати.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Др Стојилковић: Младић који се бацио са крова биће транспортован у КЦ у Нишу https://t.co/9OekKWbgHB https://t.co/yFK50qG4Nj
Младић скочио са крова куће у насељу Оџинка https://t.co/zXjbT4LXJh https://t.co/AszW4Dzbdb
Значајно повећан број пацијената у АТД ковид амбуланти https://t.co/s361iats0d https://t.co/oA40heoEk8
Follow RTV Vranje on Twitter