Вести (32213)
У понедељак, 24. октобра, у 12 сати, на споменик ,,Жене Шкотске” испред Дома здравља, биће положени венци и цвеће у знак сећања на др Изабел Емсли Хатон и њене сараднице.
Оне су лечиле српске воjнике и цивилно становништво током Првог светског рата.
На скупу ће говорити градоначелник Врања др Слободан Миленковић, а наjављено jе и присуство делегациjе општине Младеновац.
Имајући у виду дешавања којима сведочимо последња два дана, у нашем граду, на нашем Шодрошу, дужност нам је као припадницима цивилног сектора који се истински баве заштитом животне средине, екологијом и еколошким питањима, да се оим путем обратимо свим грађанима Новог Сада и искажемо свој став везан за тренутно стање у нашем граду, стоји у саопштењу за јавност Зелене столице, еколошког удружења из Новог Сада.
Желимо јавно да реагујемо и укажемо на нецивилизовано понашање једног малог броја људи који се позивају на заштиту природе, онемогућавајући градњу четвртог моста у Новом Саду. Четврти мост у Новом Саду је пројекат од изузетног стратешког значаја за растерећење саобраћајних путева и гужви, али је у исто време кључан и за равномеран развој свих делова града, посебно сремске стране, а то ни једна организација или појединац, који несебично сагледавају овај пројекат, не могу и не смеју да угрозе.
У више наврата Зелена столица је испитивала наводе који се тичу угрожавања животне средине и природних богастава, реализацијом пројекта изградње четвртог моста и ни један од спорних навода се није показао као истинит. Пројекат изградње четвртог моста у Новом Саду усклађен је у потпуности са законским оквиром Републике Србије, као и са директивама ЕУ које се тичу заштите природе.
На основу испитаних навода, овим путем јавно апелујемо на све грађане, да са великим опрезом читају информације које долазе са различитих извора, а тичу се овог изузетно важног стратешког пројекта који је, пре свега у интересу нас становника Новог Сада. Прави еколози се за своје ставове боре знањем, мирним и институцијалним путем, а не употребом насиља, простаклуком и незаконитим средствима, јер такво понашање не доликује грађанима Новог Сада, стоји у саопштењу Зелене столице.
Одлуком Скупштине града Врања недавно су утврђени нови називи поjединих и то централних улица у граду, а на инициjативу неких удружења и Комисиjе за споменике, називе тргова, улица и засеока. Тако jе на пример део Сутjескине улице, коjи гравитира ка некадашњем Американском дому, преименован у Улицу Џона Фротингама, Улица Моше Пиjаде сада jе Милунке Савић, Булевар АВНОJ –а сада jе Булевар Патриjарха Павла и тако даље.
По речима председника Скупштине града, др Деjана Тричковића, следећи корак jе постављање табли коjима ће бити обележене улице.
- Грађанима смо омогућили да тек приликом замене личних докумената тада и мењаjу податке у њима, тако да сада не мораjу да врше измену адреса, како не би правили непотребне трошкове, наглашава председник Тричковић.
Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе, на ковид 19 тестирано jе 245 особа са териториjе Пчињског округа. Анализе су показале да jе 12 лица позитивно на коронавирус: 9 из Врања и 3 из Буjановца. У осталим општинама округа ниjе било нових случаjева заражабања ковидом 19.
Надомак Врања, у селу Дубница постоји мала фарма бикова. Власник ове фарме Југослав Станојевић, товом јунади се бави тек пет година, пре тога се бавио млечним говедарством али због неповољне цене млека, стоку је продао и окренуо се, по њему, исплативијој производњи.
Пре пет година је наш домаћин обновио простор и засновао тов бикова којем се заиста озбиљно посветио. Овај посао није лак, захтева пуно рада и улагања, али нашем домаћину то не представља проблем јер има помоћ читаве породице.
Југослав Станојевић
„Тренутно имамо 6 бикова, једну туру смо продали и сада ову спремам за продају. Имам жељу да повећам производњу, да узгајам око 20 бикова. Тренутно имам 7 хектара обрадиве земље, али уколико повећам производњу, мораћу и површину под којом се ради пшеница, кукуруз, крмно биље да повећам,“ објашњава Југослав.
Детелина, сено, овас граховица, све је то потребно за редовну исхрану животиња, али без концентрата ова производња не би могла да се изведе, каже Станојевић. Не крије да је тренутно стање задовољавајуће што се тиче цене на тржишту.
„Жива вага бика је 3 евра, мада је концентрат много поскупео, цена телади је 4 до 4 ипо евра, али ту је и субвенција државе, па има и зарада. Ако се тако настави биће и добити, али ако крене као са млеком, да вода и млеко изједначе цену, бојим се да ће и ова производња пропасти. Сада тренутно заиста имам зараду и због тога бих волео и да повећам производњу“, каже наш домаћин.
Југослав се овом послу озбиљно посветио, води рачуна о свему. Пуно ради и труди се да опстане и заради. Живот и рад на селу није лак. Занимљиво да овај млад човек не размишља да, као велики број његових вршњака оде у град, већ жели да остане на својој дедовини.
Већници града састали су се 110. пут и на дневном реду су се нашли финансијски извештаји о шестомесечном и деветомесечном извршењу буџета града. Усвојена су оба извештаја и низ других тачака везаних за функционисање града.
До краја деветомесечног извештајног периода дошло је до повећања буџета за износ од 69 милиона 534 хиљаде динара. Увећање буџета се односило на пројекте који су финансирани из Републике. Након свих измена укупан обим буџета за деветомесечни период је 3 милијарде 752 милиона 633 хиљаде динара.
-Приходи су остварени у износу од 2 милијарде 723 милиона 491 хиљаду динара односно 72,6 посто од плана у буџету. Када је реч о расходима, он се креће на износ од 2 милијарде 679 милиона 913 хиљада динара или 71,4 посто од предвиђеног плана у буџету, каже Ненад Тасић начелник за буџет и финансије.
Већници су проширили одлуку о суфинансирању санације фасада. До сада се то односило на стамбене заједнице и суфинансирање је ишло у износу до 50 посто.
-Град ће суфинансирати и објекте који су проглашени за културно добро и зграде у културно-историјским целинама. До сада тога није било. Предвиђено је да град суфинансира ове објекте у износу од 99,9 посто, каже Данијела Милосављевић, портпарол Већа.
Јавна предузећа су углавном пословала у складу са програмима рада, иако има одступања у делу пословања због поскупљења енергената, закључили су већници. Усвојена су решења о отуђењу уз наканду у новцу неизграђеног грађевинског земљишта и покретних ствари у својини града. Разматрана је и одлука о образовању јединице цивилне заштите опште намене.
-Формира се јединица цивилне заштите опште намене са формацијом једног вода од три одељења, са укупно 31. обвезником. Јединице се могу ангажовати у свим насељеним местима на територији града на основу наредбе Градског штаба за ванредне ситуације, додаје Милосављевићева.
Биће награђени најбољи студенти, а јавни позив ће бити објављен 1. новембра и трајаће 15 дана. Већници су разматрали и пројекте јавно-приватног партнерста за испоруку топлотне енергије уз изградњу нових котларница и предлог концесионог акта за изградњу две соларне електране.
Током ове године у Врању је забележен значајан скок броја туристичких посета и броја ноћења. Процена је да би ове цифре могле бити и веће, али је проблем у мањку расположивих капацитета. Ипак, надлежни кажу да се ситуација креће у добром правцу.
Након затварања хотела „Врање“ у Врању и „Железничар“ у Врањској Бањи, град је остао без великог дела својих туристичких капацитета. Према речима градске већнице за туризам Изабеле Савић, тада је у граду, заједно са Бањом, било расположиво тек близу 650 туристичких лежајева. Најновији подаци показују да је та бројка данас дуплирана.
Изабела Савић, градска већница за туризам
„На територији Врања су 82 објекта који нуде смештај туристима. Укупно имамо око 1.300 лежајева, што је за 30 одсто више у односу на претходну годину. То, свакако, није довољно, али сигурно доприноси повећању броја туриста, прецизира Изабела Савић, градска већница за туризам.
Увођењем Централног информационог система (ЦИС) у области туризма и угоститељства, туристички капацитети се увећавају и о њима се води прецизна евиденција. Непосредно пре увођења овог система пре две године, у Врању, заједно са Врањском Бањом, било је регистровано тек девет категорисаних туристичких објеката.
Ана Костић, саветник за туризам у Канцеларији за локални економски развој
„Данас их има 52, у Градској општини Врањска Бања свега 13, што је свакако недовољно. Али, њихов број се повећава из дана у дан и управо су обради три захтева са те територије. Морам да истакнем да су категорисана и два сеоска туристичка домаћинства, чега раније није било на територији града Врања“, наводи Ана Костић, саветник за туризам у Канцеларији за локални економски развој.
Увид у ЦИС, између осталих, има и туристичка инспекција, што би требало да побољша поштовање прописа и стандарда у овој области. Већница Изабела Савић каже да власници лежајева за издавање схватају да је много боље да послују у легалним токовима, тако да се пријављују и упућују захтеве за категоризацију објеката. О њиховим захтевима одлучује комисија Градске управе.
Ана Костић, саветник за туризам у Канцеларији за локални економски развој
„Свакодневно се обрађују нови захтеви за категоризацију, пружа се саветодавна, па и техничка помоћ. Након изласка комисије на терен, сачињава се записник и на основу унетих података се доноси решење којим се заокружује поступак категоризације. На основу тога се и лице евидентира, постаје активно у систему и може да послује у складу са законском регулативом из области туризма и угоститељства, појашњава Ана Костић.
Према најновијим и прецизним подацима ЦИС-а, на територији града је расположиво 1.330 лежајева. У самом Врању и сеоском домаћинству у Сувом Долу их је 1.120, док је остатак од 210 распоређен у Врањској Бањи, на Бесној кобили и још једном сеоском домаћинству у Корбевцу.
Радови у Косовској улици у Врању одвијају се предвиђеном динамиком и у финалној су фази, каже помоћник градоначелника Марјан Станковић. Уколико временски услови то дозволе, ново рухо ова , једна од фреквентнијих улица у граду, требало би да добије до краја новембра.
Замена канализационе мреже у Косовској улици у оквиру пројекта ''Чиста Србија'' почела је децембра прошле године. Била је то прилика да се упоредо размишља и о додатним радовима на замени водоводне мреже и изградњи атмосферске канализације, како би једна од најфреквентнијих улица у граду, добила у потпуности ново рухо.
-Тренутно се изводе радови на постављању првог слоја постељице након чега ће уследити асфалтирање. Радови се одвијају кроз две деонице, од моста на Собинској реци до школе ''Вуле Антић'' и од раскрснице где је бунушевачко гробље до излаза из насеља код старе трафостанице. Паралелно се ради средишни део у дужини од 150 метара и планирано је да улица у целој дужини буде одједном асфалтирана, каже Станковић.
Са овим радовима кренуло се почетком августа и уколико се настави овим темпом, ускоро би Косовска улица требало да буде у функцији, најављује помоћник градоначелника Марјан Станковић.
-До сада су урађени сви подземни радови, замењена је водоводна мрежа, постављена нова атмосферска канализација. На појединим деоницама почело је насипање улице. Реч је о улици дужине 1200 метара и ширине 5,5 до 7 метара. Тротоари који се раде бехатон коцкама су ширине метар и по, објашањава наш саговорник.
За замену водоводне мреже и израду атмосферске канализације као и асфалтирање саобраћајнице и тротоара предвиђена су средства у износу од 52 милиона динара, подсећа Станковић и моли за стрпљење грађане у овом делу града али и све остале који пролазе Косовском улицом.
На конференцији „Ка бољем менталном здрављу адолесцената и младих у Србији“ изнети су подаци да је 17% младих свесно и вербализује своје психолошке проблеме, односно да скоро свака пета млада особа има проблема психолошке природе.
Млади морају да схвате да није срамота то што осећају, и да оног тренутка када осете потребу за разговором без устручавања траже помоћ.
- Мени је било тешко да објасним све оно што осећам и оно кроз шта пролазим, али је баш тада било потребно да то урадим. Моја лична прича почиње онда када је цео систем подршке заказао. И на томе треба да учимо данас, како учимо од породице и колико је важна заједница и да сви буду укључени, а не само лекар који ће да ме саслуша и препише терапију, каже чланица УНИЦЕФ групе младих за подршку менталном здрављу, Милица Вељковић.
О значају менталног здравља код младих и деце, говорила је специјална саветница премијерке, психијатар по професији, Славица Ђукић Дејановић. Она је поменула значај превенције, као и теже откривање психолошких проблема код младих и деце у односу на одрасле.
- Сарадња са родитељима, васпитачима, професорима и вршњацима је изузетно значајна. Такође, здравствена писменост младих није на довољном нивоу. Потребно је да много више питамо „Како си?“ своју децу и саслушамо их. Да слушамо и када нам кратко кажу "Добро", а њихов став тела и израз лица говори да нису искрени и да хоће да нас „откаче“, објашњава Ђукић Дејановић.
У последње време и све више младих људи говори о нападима панике, који су можда последица животних страхова, стреса и савременог начина живота.
- Паника је узнемирење које има телесне манифестације, као што је лупање срца, недостатак ваздуха и осећај да ће особа да падне. Док је соматски налаз потпуно нормалан. Узрок је страх, и то она са претпоставкама „Шта ако се деси...“. Тада особа почиње да смањује социјални контакт, да се изолује и буде у заштићенијој средини као што је кућа. То је један феномен који је израженији у савременим друштвима код млађих људи, објашњава доктор Слободан Стаменковић, неуропсихијатар.
Опоравак почиње оног момента када признамо себи да нешто није у реду и затражимо помоћ. Али друштво у целини, мора да покаже емпатију и ако се декларише као хуманистичко, онда да то покаже на делу.
Милорад Тасић - Рака из Сурдулице, умро је у 89-тој години после краће болести.
Рођен је у селу Прекодолце, у општини Владичин Хан, а основну и средњу школу завршио је у Сурдулици где је и живео.
Прво је завршио факултет Политичких наука у Београду, а онда Правни у Нишу .
Цео радни век је провео на руководећим функцијама,. 70-тих година је био посланик , у тадашњој Савезној Скупштини у Београду, секретар Општинског Комитета КПС, секретар регионалног СИЗ-а Електропривреде у Лесковцу и командант Територијалне одбране Сурдулица.
Био је ожењен и иза себе је оставио два сина, четворо унука и шесторо праунука.
Сахрана Милорада Тасића је заказана за четвртак, 20. октобра на Новом гробљу у Сурдулици у 13 сати.
Опширније...
Група „Врач“, коју су основали доктори из нашег града избацила је своју другу песму „Посвета“. Група се бави рок музиком, а у плану имају и снимање целог албума.
Идеја о формирању групе јавила се из велике љубави према рок музици. Њихова прва снимљена песма „Сунчан дан“ доживела је велики успех. Сада је снимљена и друга песма „Посвета“.
„Песма конкретно никоме није посвећена, могу је посветити свима онима који се пронађу у њој. А све ово што радим, желим да посветим својој деци“, каже Наташа Треперска, по занимању медицинска сестра која је чланица групе „Врач“.
За сада група није имала наступе, и тренутно су фокусирани на снимање песама за њихов први албум.
Спот за песму су снимали на Охриду и кажу да су уживали у раду, али су имали и бројних анегдота.
„Током снимања спота, док сам била у кадру ујела ме је оса, некако се завукла под хаљину. Осетила сам убод и кренула је паника. И онда кажем себи, полако, смири се, ипак си са докторима“ прича нам кроз смех глумица из спота песме, Кристина Јањић Стојановић.
Када је реч о публици, кажу да је битно да она воли ту музику и да се проналази у њој. И без обзира што је наш град познат по народном мелосу, има и љубитеља другачије музике.
„Немам ништа против народњака и свирам их. Лепе пробране песме Тозовца, Томе Здравковића. Данашња омладина опет воли да слуша нешто друго. Али свако нека слуша оно што воли. Кад неко воли рок музику, да ли ће бити моја генерација или не, он ће се наћи у нашој музици“ каже Александар Јоксић, по занимању орални хирург а уједно и члан групе.
Имају идеју да први албум назову „Музикотерапија“, и то због посебне симболике.
„Постоји у медицини начин лечења музикотерапијом. То је слушање музике коју пацијент воли на сеансама. И музика ослобађа од стреса. Брзи ритмови повећавају концентрацију док спори ослобађају од стреса и опуштају“ објашњава Александар Стошић,такође лекар из групе „Врач“.
Сада нам је јасно како су људи који се баве озбиљним и хуманим послом, то спојили са музиком. Јер и ако нисте знали, сада сигурно знате да музика може да лечи.
Жена у позним годинама живота пронађена је у понедељак поподне у својој кући у селу Широка планина у околини Трговишта, без знакова живота, док је њен супруг у тешком стању пребачен у Клинички центар у Нишу.
Мртвозорник је одмах изашао на лице места и након прегледа констатовао смрт несрећне жене.
Како сазнајемо, лекари су утврдили да је старица преминула од срчаног застоја, тако да за сада не постоје индиције да се ради о насилној смрти, потврђено је РТВ-у у Вишем јавном тужилаштву.
На лицу места пронађена је велика количина празних таблица дијазепама, лека за смирење, али још увек не постоје поуздани подаци о томе да ли их је узнемирени старац узео у моменту када је видео да му је супруга преминула, па се очекује медицински извештај из Ниша који треба да разјасни ситуацију. Супруг је под надзором лекара.
Обдукција није наложена јер нису постојали разлози за то и за сада не постоје елементи кривичног дела, сазнајемо у Тужилаштву, а и породица не сумња да је смрт настала као последица кривичног дела.
Више детаља о о овом случају биће познато када супруг преминуле старице буде у стању да исприча шта се заправо десило.
У последње време све се чешће и гласније говори о родној равноправности у Србији. Напретка и те како има, али повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, каже да је родна равноправност вредност и да жена не може бити равноправна ван куће, док мушкарци не буду равноправни у њој.
Она напомиње да жене морају да раде на сопственом васпитању, да васпитавају децу, не у складу са тим шта је за дечаке, а шта за девојчице, већ да гаје искрене партнерске односе.
Тим поводом смо разговарали са нашим суграђанкама и питали их како се и да ли се уопште њихови партнери носе са кућним обавезама. Да ли им помажу или су им кућне обавезе подељене на мушке и женске? Одговори су и нас изненадили. Уверени да ћемо наићи на типично патријархални однос, затекли смо уравнотежене партнерске односе.
„Шта год радили у кући, супруг и ја радимо заједно. Да ли је посао око цепања дрва или нечег другог у кући, све заједно радимо.“
На питање, да ли јој тешко пада да помаже око овако физички напорног рада, одговара: „Не, рад човека одржава.“
„Имам 76 година, у наше време се много радило. Супруг је имао своје обавезе, ја своје, и тако смо функционисали и доприносили заједничкој кући. То је било друго време“
На питање, шта то значи, одговара: „То значи да сам била поштована и то је било довољно да ја испоштујем оно што се од мене у кући очекивало“, објашњава наша суграђанка.
„Помаже, сигурно. Усисава, дрва доноси обавезно, али сматрам да је то мушки посао. Када се не осећам бар одморно, скува супу, опере судове, испржи кромпириће и месо, једноставно хоће човек да помаже“, с осмехом одговара наша саговорница.
„Радимо у кући ко шта хоће и ко шта може, једноставно и једно и друго радимо све у кући. Не либи се ни прозоре да опере ако нисам ту, могу рећи да чак више од мене ради по кући“, одговара наша саговорница.
Неочекивано али веома похвално је искрено објашњење супруга једне од саговорница, који сматра да не постоји подела мушко-женских послова у кући, као и то да, уколико мушкарац опере судове или усиса, то не умањује његову мушкост, напротив.
„Не може ме нико убедити да сам ја папучар ако усисавам или оперем тањир. У нашој кући нема тога, да ја дођем с посла и узмем новине да читам, а она такође дође с посла и мора прозоре да очисти, зато један прозор перем ја, један она,“ поносно одговара наш саговорник.
Већина анкетираних суграђанки су одговориле да деле кућне послове са мушкарцима, али и даље има оних које су старог кова и мишљења да је жена задужена за све кућне послове, а да је мушкарац тај који само финансијски помаже породицу.
Млади из Врања још једном могу да се укључе у одлучивање на градском нивоу, и то путем директних контаката са доносиоцима одлука, изношењем питања и предлога. Град Врање, Активисти из комшилука и Канцеларија за младе организатори су овог програма.
Млади од 15 до 30 година могу да се пријаве на Јавни позив како би учествовали у дијалогу младих са градоначелником и осталим доносиоцима одлука под називом ''Врање чује младе.''
''Другачије је када млада особа представи то доносиоцима одлука, а Град је до сада стварно имао велико разумевање и подршку што се тиче младих, тако да сматрамо да ће и овај дијалог проћи како треба и добили смо и подршку града,'' каже Лука Трајковић из Канцеларије за младе.
Позив траје до 24. октобра, а седамнаесторо изабраних биће део седмодневног тренинга у Сремским Карловцима, након чега ће учествовати у једнодневном дијалогу са доносиоцима одлука у Врању. Позив могу наћи на инстаграм и фејсбук профилу Канделарије за младе.
''Постоји линк који отвара гугл форму где постоји сет питања на која они одговарају и не постоји други критеријум осим онога што напишете да будете изабрани. Одговори на та питања вас могу одвести на дијалог. То су нека основна питања о мотивисаности само за учешће и о визији проблема који млади имају и онда ће селекциона комисија одабрати 17 учесника који су најодговарајући у складу са циљевима програма и они ће отићи на припремни тренинг у Сремским Карловцима који траје 7 дана, од 3. до 9. новембра. Тамо ће са искусним тренерима проћи обуке како би се припремили за дијалог. За све ово није потребно никакво искуство,'' појашњава Урош Илић из удружења Активисти из комшилука.
Дијалог са доносиоцима одлука на локалном нивоу је заказан за 25. новембар.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
