Поводом обележавања Европске недеље локалне демократиjе у амфитеатру Академиjе техничко-васпитачких струковних студиjа Ниш – Одсек Врање одржана jе интерактивна радионица ,,Еколошке активности и регионални развоj”, коjоj су у име руководства града присуствовале заменица градоначелника Зорица Jовић и градска већница Даниjела Милосављевић. Том приликом, заменица градоначелника истакла jе задовољство због поновног одржавања ове значаjне радионице.

,,Област екологиjа и заштита животне средине jедна jе од приоритетних и због тога локална самоуправа предузима активности и реализуjе проjекте у циљу подизања свести о важности заштите и унапређења животне средине. Jедан од веома важних проjеката коjи се тренутно реализуjе у овоj области jе ,,Чиста Србиjа”. Наиме, у сарадњи са Министарством грађевинарства, на више локациjа у граду изводе се радови на замени канализационе мреже, што ће значаjно допринети очувању животне средине. Jош jедан од веома важних проjеката у овоj области jе и изградња фабрике за пречишћавање отпадних вода, коjа jе тренутно пуштена у пробни рад. Након завршетка свих потребних процедура, ово построjење ће почети са радом, што ће значаjно унапредити квалитет вода на териториjи нашег града. Такође, локална самоуправа предузима велики броj активности на унапређењу зелених површина у граду и суфинансира удружења коjа се баве екологиjом. Наглашавам да jе за процес доношења одлука на локалном нивоу, веома важно да се чуjу предлози и конкретне идеjе грађана, а пре свега младих. Због тога су овакве радионице веома значаjне у циљу упознавања са процедурама и подстицања младих за активно учествовање у процесима коjи ће допринету унапређењу квалитета живота у друштвеноj заjедници”, рекла jе заменица градоначелника.

Радионицу jе водила проф. др Jована Џољић коjа jе истакла да jе циљ данашњег скупа упознавање са значаjем обележавања Европске недеље локалне демократиjе, коjа се обележава у многим државама, а да jе Врање jедан од 14 градова у Србиjи коjи активно учествуjе у овом процесу.

,,Другу годину за редом у сарадњи са Канцелариjом за младе, одржаваjу се радионице коjе имаjу за циљ укључивања што већег броjа грађана, а нарочито младих људи у решавање актуелних проблема на тему екологиjе и заштите животне средине. Велики одзив показуjе да су млади људи веома заинтересовани за овакве радионице, jер кроз практичне примере стичу знања и виде доступне могућности за активно учествовање у процес доношења одлука на локалном нивоу”, рекла jе Jована Џољић.

Све чешће их срећемо на улицама и осим што, кажу, да доносе срећу, знак су и доласка хладнијих дана.  А за хладне дане треба се припремити, па су и све чешћи позиви упућени Комраду за услуге димничара.

На корак смо од почетка грејне сезоне, а вредни димначари имају пуне руке посла. Свакодневно су бројни позиви упућени Комраду, јер се чини, да,  као по обичају чекамо послдње дане да очистимо димоводе.

„Није баш лако бити оџачар,  напорно је.  Радимо 8 сати а када почне сезона и 12 сати. Од октобра па до  децембра. У овој згради су лоши кровови, пропали су.  Пењемо се помоћу мердевина које због кровова и нису тако стабилне, али сналазимо се. Ризик је сваки дан,“ објашњава димничар Млађан Станојевић.

Посла има доста, а димничара је мало. Тројица димничара и чак  8.000 корисника, које они морају да сервисисрају.  Димничар Млађан већ 20 година ради овај посао Млађан и напомиње да је веома битно редовно чишење димњака због безбедности. Њихову помоћ треба затражити пре почетка сезоне да не би дуже чекали на њихов долазак.

„Уколико оџак једног домаћинства није редовно, сваке године чишћен може доћи до запушења. У случају да се димњак не чисти у најгорем случају може доћи до запаљења при ложењу,“ објашњава димничар Станојевић.

Раде на великим висинама, на несигурним крововима, најчешће по хладном и влажном времену и срећа им је потребна. 

„Па потребна нам је, некада се деси да није потребна срећа, али некада нам је срећа неопходна. Ризик је то,“ кроз осмех изговара наш димничар.

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 12 октобар 2022 14:41

У следећем тексту преносимо писмо нашег колеге Иштвана Каића упућено Савету за штампу и генералној секретарки тог тела Гордани Новаковић, а поводом стављања на дневни ред лажне и неисправне жалбе листа Данас. Писмо преносимо у целости:

Поштована,

Занима ме како сте мимо јасних правила дефинисаних чланом 3 Пословника о раду комисије за жалбе успели да квазижалбу Данаса, која ем не испуњава основне услове како би требало да изгледа једна жалба, уврстите на дневни ред као регуларну жалбу?

Како је могуће да сте усвојили да разматрате "жалбу" Данаса против Данаса, супротно тачки 6, поменутог члана, који каже да подносилац пријаве мора бити директно оштећен текстом, а у којем се Данас и не помиње? Ајде што сте изиграли тачку 5 о благовремености, иако је примарно реч о штампаном интервјуу који је тек после објављен и на интернету, али како сте једно обично, а рекао бих подразумевајуће и готово подсмешљиво писмо вашег сарадника у пријављивању провладиних медија, комедијаша Драже Петровића, које се не усуђујете да одбијете, уврстили као жалбу када сте то одмах у складу са тачком 3 морали да одбијете, будући да између осталог не постоји ни конкретно назначени део на који се жалба односи, пошто повреде Данаса у том интервјуу ни нема?

Да ли ви покушавате мени и јавности да кажете да сте вољни да фалсификујете молбу Данасовог уредника и директора као жалбу, а онда по њој да одлучујете само зато да бисте том истом Данасу омогућили квазиаргумент против председника Србије? Да ли је ово чист политички акт Савета за штампу?

Шта радите то, Гордана? Чему је то Савет за штампу, откад вам је доведен да вам председник буде познати кикиндски наркоман и алкохоличар Жељко Бодрожић, човек 15 пута осуђиван за разна кривична дела, почео отворено да служи? Како сте дозволили да и вас НУНС корумпира, као што је корумпирао и све где год је ушао, почев од свих некада битних награда које додељује, па надаље? Има ли међу вама икога ко није острашћено опозиционо оријентисан уопште? Какав сте ви то фактор онда за одређивање ко крши, а ко не Кодекс новинара Србије?

Не остављате ми никакав избор до да на националној фреквенцији са изнимним задовољством, пошто сте и мене лично у прошлости преварили непроверавањем чињеничног стања и слепом веровању једном комедијашу на челу Данаса, омогућили моје понижавање и нанели ми штету, разоткријем вашу прљаву преварантску делатност као Савета, али и чланова ваше комисије који тенденциозно пријављују само провладине медије за кршење кодекса ради склапања лажне периодичне статистике, коју затим ви лично, Гордана, читате на конференцијама за медије, а квазиадвокати користе на судовима као непобитну истину.

Да, Гордана, говорим о опскурним ликовима попут Златка Чобовића и Јелке Јовановић, који су такође у сукобу интереса као и ваш председник, јер су шатро представници Асоцијације медија, а истовремено, заједно са Цвејићем, у НУНС-у који већ има своје представнике. Да ли ви мислите да се ми закопчавамо на леђима, да ћемо да допустимо да то остане маја тајна у оквиру ваших покварених новинарских кругова?

Ви лично и ви као тело сте једна најобичнија лаж! Ви сте учесник у овој великој фарси и спрдњи која се зове Савет за штампу, онако како сте га направили да изгледа и чему служи данас, и због тога ћете бити јавно разоткривени заједно са осталим медијским преварантима. Ви који сте почели да се огашавате политички мотивисаним саопштењима, иако никаква саопштења нису дефинисана у оквиру надлежности у вашем Статуту!

Само ми није јасно, како сте то мислили да нико неће открити колико сте заправо корумпирани и трули? Хтели сте да се прикључите рату?  

- Рат ћете сада и добити!

Срдачно,

Иштван Каић

У Основном суду у Врању Дејану Николићу Kантару изречена је пресуда за почињено кривично дело насилничко понашање према власници кафића „Но комент“ и ОK радија. 

Судија Основног суда, изрекао је Николићу казну од годину дана и два месеца затвора.

Као саучесници у претњама, Славиша Коцић и Бојан Танасковић,  осуђени су на по осам месеци затвора, a Тужилаштво је такве казне и тражило. Пресуда је неправоснажна.

 

Градско такмичење у стоном – тенису, основних и средњих школа окупило је велики број стонотенисера. Такмичење организује Савез за школски спорт, уз подршку локалне самоуправе.

Такмичење окупља велики број младих и перспективних играча. Турнир је квалификационог карактера, што значи да ће првопласиране екипе  директно ићи  на Окружно, а потом и на Републичко такмичење.

„Кренула је нова школска година, а самим тим и такмичења, како из осталих предмета тако и из физичког васпитања. Учествују све школе са територије града, и основне и средње, у мушкој и женској конкуренцији. Имамо око 60 такмичара“, каже Марко  Ристић, председник Савеза за школски спорт.

Пракса је показала да турнири из године у годину добијају на масовности. Могућност сваког детета да стекне основна знања, из пре свега базичних спортова кроз редовну наставу физичког васпитања и спортска такмичења  предуслов су за стварање спортске културе једног града и  земље.

„Наш циљ је да што већи број деце укључимо у систем спорта. Врање је један од мањих градова у Србији који бележи одличне резултате у школском спорту, посебно баскеташи и кошаркаши који су постигли запажене успехе не само на нивоу републике већ и на међународним такмичењима“, истиче Ристић.

Афирмацијом школских спортских такмичења долази до значајнијег вредновања уложеног труда и рада младих људи у њиховим срединама и самим тим промоција правих вредности.

Последњи пут измењено среда, 12 октобар 2022 13:29

Током ове године  у Врању се бележи значајан раст броја туриста. Наш град посећују претежно домаћи посетиоци, али и гости из околних земаља. Према броју ноћења, пак, најбројнији су посетиоци из Турске.

У првих девет месеци ове године, Врање је посетило 25.700 туриста, што је повећање од чак 49 одсто у односу на претходну годину, показују званични подаци. У истом периоду, забележено је 73.000 ноћења, што је скок од, такође импозантних 45 одсто. На домаће туристе отпада око 70 одсто укупног броја, док остатак чине посетиоци из околних земаља, Северне Македоније, Бугарске и Румуније. Што се тиче ноћења, помало изненаљује податак да ту предњаче гости из Турске, иза којих следе туристи из Северне Македоније, Бугарске, Румуније, али и Мађарске.

Када се упореде званични овогодишњи подаци са бројкама из 2019. годинем, односно периодом пре пандемије коронавируса, резултати су такође позитивни.

„Када смо упоређивали те податке, како би видели да лисмо на добром путу, видели смо да смо надмашили те цифре и, по броју туриста и броју ноћења, пратимо позитивни тренд на нивоу целе Србије“, каже Изабела Савић, градска већница за туризам и културу.

Занимљиви су и други подаци које пружа Централни информативни систем у области туризма и угоститељства, на пример, подаци о томе који су мотиви који туристе доводе у наш град.

„На првом месту су туристичке посете, затим следе пословне посете, након тога су боравак на основу ваучера и посете спортским манифестацијама. Према начину доласка, предњаче индивидуалне посете, а у нешто мањем, мада не и занемарљивом броју су посете на основу резервационих система. Потом следе ваучери и ове године имамо већи број ноћења на основу ваучера које додељује Министарство трговине и иза тога су организоване туре туристичких агенција“, напомиње Изабела Савић.

Оно што не изненађује у овим подацима за првих девет месеци ове године су најатрактивније туристичке локације у Врању. И даље се највише посећују Музеј кућа Боре Станковића, Народни музеј, потом Бели мост и манастир Свети Никола.

 

Последњи пут измењено среда, 12 октобар 2022 14:53

Храна је неопходна свима – нико не сме бити занемарен, порука је којом се дочекује овогодишњи Светски дан хране у  овом месецу који је, иначе проглашен месецом правилне исхране. О савременим трендовима који уместо да помогну урушавају начин исхране говори Надица Богдановић, нутрициониста и управник објекта Предшколске установе „Наше дете“.-

-Нигде званично не стоји никаква препорука да деца треба да се хране вегетаријански или вегански, што је још горе, јер искључује све животињско, управо због оних животињских беланчевина које су врло битне као градивни елемент. Беланчевине садрже есенцијалне амино киселине, а њих не налазимо у поврћу, бар не у једном поврћу. Онда недостају поједини витамини и минерали, те из тог разлога се прибегава суплементима, а то није прихватљиво у раном узрасту, каже Надица Богдановић, нутрициониста

Другачије је данас све, пре свега, због начина узгоја. Користи се много хербицида, пестицида и много чега. Не поштује се увек каренца и то је одговорност пољопривредних произвођача. Дефинитивнио храна није иста, каже Богдановићева. Најбоља је органски произведена храна, која је врло скупа и често недостижна,  али оно што можемо је да водимо рачуна о хигијени хране.

-Баш добро што се осврћемо на то управо због употребе разних средстава за заштиту биља, зато је хигијена важна.Вође и поврђе прати под млазом текуће воде обавезно. Апелујем на наше пољопривреднике да поштују период каренце што је основ исправне хране. Натруло воће и поврће не треба користити, јер се ту већ стварају непожељна хемијска једињења.

У вртићима се много води рачуна о томе и до сада није било проблема. Управо због безбедности хране у вртићу је уведен и Хасап, светски систем безбедности хране. Богдановићева истиче важност начина припреме намирница.

-Што их краће обрађујемо, што их мање гњечимо, мељемо, сецкамо и све остало, ми све више чувамо њихове хранљиве састојке, каже наша саговорница.

Болест улази на уста, ако се лоше хранимо, а не здравље. Богдановићева препоручује свима да максимално избегавају индустријске производе.

Последњи пут измењено среда, 12 октобар 2022 14:10

Други Национални симпозијум Дневне болнице за хемиотерапију биће одржан у Врању у петак и суботу, 14. и 15. октобра. ''Циљ је да се унапреди лечење онколошких пацијената. Међусобно повезивање и размена искустава су врло значајни за онкологе,'' каже др Коста Здравковић, начелник Дневне болнице за хемиотерапију.

По важности симпозијум који организује Дневна болница за хемиотерапију у Врању је трећи највећи овакав симпозијум у Србији, након Београда и Новог Сада. Ове године биће око 250 учесника, од тога 12 предавача, еминентних професора и онколога из целе Србије. ''Цео овај састанак је у служби побољшања лечења онколошких пацијената. Сва ова предавања, упознавања, размењивање контаката, информација имају за нас велики значај,'' каже начелник Дневне болнице, Коста Здравковић

''Енормно велики значај, јер ми из секундарних центара гледамо на њих као на наше учитеље, као на неку нашу сигурну луку где ћемо да упутимо пацијента када ми нисмо у могућности да му помогнемо, и на крају постоји велики број лекова који су резервисани за клиничке центре, дају се на такозваној Ц листи и онда ми морамо да сарађујемо и ово је прилика да сви успоставе још бољи контакт са њима, јер некада је неопходна брзина, а то се најбоље постиже личним контактом,'' појашњава доктор.

Теме симпозијума биће везане за иновације у лечењу онколошких пацијената. Медицина и у овој области напредује из дана у дан, те су од недавно на листу Фонда стављени и нови лекови, који су до сада код нас били доступни само за куповину.

''Ми смо сада у могућности да пацијентима пружимо неке лекове, који су до јуна били мисаона именица за нас. То је нека најмодернија терапија која се опет даје у терцијалним установама, али ми у сарадњи са Клиничким центром Ниш који је наша референтна установа дајемо те терапије,'' каже др Коста Здравковић.

Пандемија короне оставила је трага и у овој области, а доктор каже да је много оних који сада долазе у каснијим фазама болести. Неки, јер су се заиста плашили заражавања и нису излазили, док има и оних код којих је корона дошла као изговор за нередовне посете лекару, како не би чули нешто лоше, каже Здравковић.

На питање да ли смо заиста ми на југу најугроженији као што се прича што се тиче онколошких болести, доктор одговара:

''Подаци које ја имам говоре да ми никако нисмо најугроженији. То показују бројке које ми имамо преко Дневне болнице за хемиотерапију, а сви онколошки пацијенти пролазе кроз наше одељење. Проблем код нас је што овде гравитира цео Пчињски округ и Косовско поморавље, а нас је мало и ту се јавља проблем. Што се тиче броја оболелих, ми нисмо ништа више у односу на Лесковац, Крушевац и градове сличне нама, чак смо и са мањим бројем пацијената од њих,'' каже доктор.

Опет подсећа да је превенција најважнија, јер на време откривена болест може да се успешно лечи.

Последњи пут измењено среда, 12 октобар 2022 14:15

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуациjе, на ковид 19 тестиране су 242 особe са териториjе Пчињског округа.

Анализе су показале да jе 14 лица позитивно на коронавирус. 

Од тога 11 jе из Врања, 2 су из Сурдулице и jедно из Владичиног Хана. У осталим општинама Пчињског округа ниjе било нових заражавања коронавирусом.

 

Последњи пут измењено среда, 12 октобар 2022 12:56

Српска православна црква и верници данас прослављају Михољдан, празник посвећен Преподобном Киријаку Отшелнику. Читав живот посветио је хришћанској вери и борби против јереси. Биo је моћни исцелитељ болесних и благи утешитељ тужних, али је цео живот провео бежећи од људске славе. Упокојио се 557. у 109. години. Многе породице за крсну славу славе Михољдан.

Заштитник је морепловаца,а на данашњи дан се широм земље одржавају вашари, заветине, преславе, литије...

По народном веровању данас се не ради по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима.

Једина ствар која је забрањена на Михољдан су венчања. Ово веровање је утемељено на томе јер се сматра да младенци не би могли да окупе сватове јер су исти заузети послом у пољу.

У народу се верује и да су људи рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.

Са Михољданом наступа права јесен, али кад су дани још топли то јесење доба назива се Михољско лето.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Др Стојилковић: Младић који се бацио са крова биће транспортован у КЦ у Нишу https://t.co/9OekKWbgHB https://t.co/yFK50qG4Nj
Младић скочио са крова куће у насељу Оџинка https://t.co/zXjbT4LXJh https://t.co/AszW4Dzbdb
Значајно повећан број пацијената у АТД ковид амбуланти https://t.co/s361iats0d https://t.co/oA40heoEk8
Follow RTV Vranje on Twitter