Zenko Kadrijević je rođen 5. marta 1923. godine u Vranju. Otac Alija potiče iz siromašne porodice, majka Đžulistana iz bogate. Naime, Zenkov ujak Šerif Šerifović bio je poznati trgovac kožar koji je bio vlasnik čuvenog i na daleko poznatog zdanja “BELO JAGNJE“ u Gornjoj čaršiji. Tako je Zenko rastao u bogatoj porodici i od malih nogu, za razliku od ostalih romskih siromašnih mališana, živeo bezbrižno i u blagostanju.

Poput ostalih Roma rano je naučio da svira trubu. Rame uz rame sa čuvenim Bakijom Bakićem, Zenka je svirao mnoga veselja. S obzirom da mu je otac Alija mlad oboleo od teške bolesti, familija donosi odluku da se Zenko oženi mlad. Imao je samo 15 godina kada su ga oženili Anom. Iz tog braka nije imao dece ali je sa Anom usvojio sina Slobodana. Nakon očeve smrti, on postaje „glava“ porodice, majka se ubrzo preudaje te Zenko brine o porodici i o sestrama.

Muzičarski posao morao je da napusti jer zimi nije imao svirke, te se zapošljava u proizvodno prometnoj radnoj organizaciji u klanici. Drugi put se ženi 1959. godine sa Srpknjom Blagicom Stošić koja potiče iz stare vranjske familije „BUĆKE“. Iz tog braka imaju dva sina Dragana i Đoku i dve čerke Gordanu i Nacu. Za razliku od ostalih Roma koji školovanje rano završavaju, sva Zenkova deca završila su srednju školu što je u to vreme bila retkost među Romima.

Zenko je odmah nakon oslobođenja Vranja mobilisan od strane partizana od 07.09.1944 do 19.07.1945. godine. Vojsku je služio kao trubač, a kasnije kao mesar u periodu od 23.03.1948 do 03.05.1949. godine. Posao u klanici i veliko radno zalaganje rezultirali su unapređenjem i novim radnim mestom u mesari “PPRO“. Čuvena mesara preko puta bioskopa“Sloboda“ poznatija kao „Zenkova mesara“ bila je najposećenija od svih ostalih njihovih prodajnih objekata. Ubrzo, njegovo veliko radno zalaganje i požrtvovanost koje je uložio na novom radnom mestu u mesari, ispatilo se. Zenko postaje poslovođa mesare. Pod njegovim rukovodstvom, mesara donosi još veći profit. Mušterije su izuzetno zadovoljne. Asortiman i ponuda mesa i mesnih prerađevina je više nego zadovoljavajuča.

Zenko postaje ugledan i cenjen u Vranju i okolini. Ubrzo, Zenka postaje prvi odbornik u tadašnjoj Skupštini opštine Vranje iz redova romske nacionalne zajednice. Dao je veliki doprinos u integraciji Roma. Zahvaljujući njemu, žitelji Gornje čaršije u delu gde žive Romi, dobili su vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Kao istaknuti član društva dobio je mnoga priznanja, zahvalnice i priznanja za izuzetan doprinos u radu i razvoju radne organizacije. Najprestižnije priznanje svakako je MEDALJA ZASLUGA ZA NAROD. Naime, ukazom Predsedništva SFRJ za zalaganje u Socijalističkoj izgradnji zemlje, Zenka je odlikovan ovim priznanjem 11.aprila 1986. godine. Tadašnje rukovodstvo Opštine Vranje bilo je oduševljeno ovim priznanjem dodeljenom njihovom građaninu.

Zenka je bio veliki domaćin. Voleo je da pomaže ljudima. Romi su ga posebno cenili. U slobodno vreme najviše vremena provodio je u svojoj bašti negujući cveće. Imao je prelepo dvorište i posebnu pažnju pridavao bašti i cveću. Mnogi mladenci kao i svatovi, dolazili su da se slikaju u njegovoj bašti kraj cveća.

Čitav radni vek proveo je kao poslovođa u mesari preko puta bioskopa „Sloboda“ sve do penzije. Umro je 10.08.1988. Sahranjen je na romskom groblju u Vranju.

ZENKO KADRIJEVIĆ

O Zenko Kadrijević bijando ko 05. marta 1923. berš ki Vranja. O dad o Alija bijando ko čororo kher, I daj I Đžulistana barili ko barvalo kher. Ked vakera e Zenkaso ujko o Šerif Šerifović inje penđarutno trgovco kožari kova inje em penđarutno adalese so inje olesoro kher o “BELO JAGNJE“ ki Gornjo Čaršija. Ađaar o Zenko barilo ko barvalo kher em taro tiknipe ked dikenape aver romane čhavore kola barile ko čororipe ole inje barvalo em šukar čhavoripe.

Sar em aver Roma o Zenka taro tiknipe siklilo te bašali truba. Piko zalo piko bašalđa e penđarutne Bakija Bakićeja. O Zenka bašalđa but bijava em veselja. Olsoro dad ked ulo but nasvalo o jeri anđa šajipe ole terne te ženini. Injele 15 berš ked ženinđape e Ana. Taro adava lejipe na injelen čhave em on lelje usvojnđe čhave e Slobodane. Ked mulo olesoro dad ov ulo šeruno ko kher em I daj olesiri lelja avere rome ov araklja e kherutnen em e trinen penjen. Muzičarsko buti ačađa adalese so ko jeven na injele bašaliba ,em lelja te kerel buti ko proizvodno prometno radno organizacija ki klanica.

Dujto puti ženi nipe ko 1959 berš em lela gađija Blagica Stošić koja potičini tari purani vranjsko familija tari Vranja „BUĆKE“. Taro adava lejipe isilen duj murša čhave o Dragane em o Đoko em duj čhija I Gordana em I Naca. Averčane taro aver Roma kola na đana ko sikavne sa e Zenkase čhave siklile maškaruni sikavni so ko adava vakti na inje ađaar maškaro Roma.

O Zenko palo oslobođenje I Vranja mobilišime taro partizanija taro 07.09.1944. đi ko 19.07.1945. berš. Ki Vojska đelo askeri sar trubači em pala adaleste sar mesari taro 23.03.1948đi ko 03.05.1949. berš. Buti ki klanica em baro bučarnipe kova diklje e Zenkasoro kerđe te unapredinenle ko pošukar bučarno than ki mesara “PPRO“. I penđarutni mesara zalo bioskop“Sloboda“penđarutni sar „Zenkova mesara“ inje najposetime taro sa aver prodajna objekatija kola inje ko „PPRO“. Pala adaleste oleso baro bučarnipe dikljape em čiđele te ovel poslovođa ki mesara te legari I buti em e bučarnen. Palo lesoro legaribe I mesara anela po bare love em o buđeti barjola . O mušterije čhale o asortimani em o mas em keribe taro mas po but dena ko manglipe. O

Zenko ovela manglo em cenime ki Vranja em zali Vranja. Sig ole čhivena te ovel odborniko jekto taro Roma ki Skupština Opština ki Vranja. Dinđa baro doprinos te vazdel e romen em te ovelen integracija ko amalipe. Adalese so ov rodinđa o roma tari Gornjo Čaršija dobinđe panjesiri em kanalizaciono mreža. Sar istaknuto člano ko amalipe lelja but priznanja, zahvalnice em priznanja aso izuzetno doprinos ki buti em ko vazdipe ki bučarni organizacija. Najprestižno priznanje MEDALJA ZASLUGA ZA NAROD. Palo ukaz so dinđa o Predsedništva SFRJ aso zalaganje ki Socijalističko izgradnja ki puv o Zenka odlikujme akale priznaneja ko 11.aprila 1986. berš. Adale beršengore šerune tari Opština Vranje inje but oduševljena so o Zenka olengoro dizano lelja o baro priznanje.

O Zenka inje baro domaćini. Manglja buten manušen te pomožini. O Roma posebno ceninđele. Ko meklo vakti but inje borajini ki pi bača kote inje sadini šuže luluđa Ole injele but šuži avlija em šuže luluđa adate. But terne kola leljepe em o gostija taro bijava avena inje olese avlijate te slikinenpe zalo luluđa. Po bučarno đivdipe kerđa buti ki mesara sar poslovođa zalo bioskop „Sloboda“ đi i penzija. Mulo ko 10.08.1988. Parume ko romane limorija ki Vranja.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(1 Глас)
Последњи пут измењено недеља, 13 децембар 2020 10:39

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter