Rodio sam se u Vranjskoj Banji 29.08.1966. godine. Dan rođenja je pod znakom pitanja jer, moja mama je uvek govorila da sam rođen 26. po priči oca koji je u tom periodu bio na odsluženju vojnog roka to se desilo 27. ali sam ipak u knjigama u Banji bio upisan na 29. avgust, zahvaljujući dedi koji je bio autoritet u našoj porodici i po kome sam i dobio ime.

Moja ulica gde sam rastao je bila poznata po mnogobrojnim legendama vranjske muzike: Koštana je u svoje vreme živela na 30-tak metara od naše kuće, čika Raša-najbolji harmonikaš našeg kraja pa i šire, Alija takođe harmonikaš, čika Burda trubač i cela plejada potomstva Koštane, mnogo trubača, gočobija, basista bleh muzike koja je simbol vranjskog kraja. Moj deda je svirao veliki bas, a otac trubu sa jednim kuriozitetom-uzimao je časove kod čuvenog mojeg imenjaka Jaška, vojnog muzičara iz Vranja kome je deda plaćao časove. Iz Banje su samo moj otac i još jedan njegov drug uzimali časove kod nastavnika Jaška. To je Maksut Maksutović koji je dalje nastavio školovanje u Nišu, inace iz porodice Koštane, završio i ostao da živi i radi u tom gradu. Moj otac nije nastavio školu, koja je po dedinoj priči bila skupa, a on nije bio bogat kao porodica Maksuta.

Po ulici Burdinskoj su naređane romske kućice uz sam put pored koga protiče reka Banjštica, u kojoj smo se kao deca leti kupali i provodili vreme, pecajući ribe. Mnogo slatkih trenutaka se dešavalo baš tamo, jer je sve bilo blizu-igralište za fudbal, škola u kojoj se posle dolaska iz vojske moj otac zaposlio kao pomoćni radnik. U to vreme je postojalo predškolsko odeljenje za romsku decu, i u 6. godini ja sam krenuo u takozvano "zabavište" gde mi je učiteljica bila lepotica Rada koja je, kako sam kasnije saznao, bila u vezi sa našim čuvenim Vranjancem-Stanišom Stošićem, najpoznatijim pevačem vranjskih pesama i ostala neudata do kraja svog zivota. Da li zbog nje ili zbog abmicioznosti, krenulo je tada moje dokazivanje. Sećam se momenta crtanja ( a meni je bilo važno da me neko pohvali), kada je moj crtež banjskog spomenika poginulim u II svetskom ratu pokazala svima i priredbe na kojoj sam recitovao pesmicu "Điha,điha". Od tada počinje loša navika grickanja noktiju koja ne prestaje sve do danas.

Prvi razred je bio simpatičan sa srpskom decom i svaki dan za mene je bilo novo otkriće.To su bila dva sveta različita, moja romska ulica sa svojim životom, navikama, tradicijama, romskim jezikom i škola u kojoj si se trudio da budeš deo tog, za tebe, novog sveta. Otac mi je obećao da ako budem dobar u školi (to znači sa odličnim ocenama), dobijam bicikl. Sećam se kada smo u Vranju kupili moj "Pony", i prve probne vožnje starim putem do Banje...

Moj prvi kontakt sa harmonikom je bio preko starijih drugova koji su imali instrument, jer u romskim porodicama od malena se uči muzika. Ja sam, gledajući prste drugih zamišljao klavijaturu i svirao pevajući melodije. Na leto, posle takođe odlično završenog drugog razreda, trebalo je nešto da se kupi za nagradu. Želeo sam harmoniku, ali svi su u porodici bili protiv. Kako je naša kuća bila na strmini do puta, ja sam se valjao po prašini odozgo nadole plačući sve dok nisu pristali da kupe instrument. Kad sam probao prvi put svoju prvu harmoniku svirao sam melodije koje sam znao učeći od drugova. Moji roditelji su se čudili kako znam da sviram kad nikad pre toga nisam držao instrument u rukama.

Vrlo je važno reći, da su u tom periodu muzički instrumenti poput harmonike, gitare, klavijature, bili jako popularni. Počeo je novi talas sviranja tih instrumenata. Vranjski orkestri i grupe muzičara su bili poznati širom naše "velike" Jugoslavije, od Makedonije do Slovenije. Renesansa trubačkih orkestara je počela posle Kusturičinih filmova, kada su zbog cele situacije u ekonomiji i politici, mnogi vrsni vranjski muzičari ostali bez posla. Tako i danas možete sresti dobre svirače koji su ranije harali po elitnim hotelima, kako sviraju trube, basove, udaraju u bubanj da bi prehranili svoje porodice.

Za sve nas male muzičare glavna scena je bio park, gde su šetali mnogobrojni turisti naše banje poznate po lečenju reumatskih i drugih oboljenja. Park je bila i prva moja scena, kada su stariji dečaci svirali, a mene sasvim malog vodili da pevam, jer sam bio atrakcija sa pesmom "Mlada partizanka bombe bacala", koja im je donosila dobar bakšiš. Prosto bi prišli ljudima koji su sedeli na klupama ili šetali po parku i pitali-"Čiko, moze jedna pesma", i onda u zavisnosti od odgovora svirali ili išli dalje tražeći mušteriju.Tako smo mi, mala deca, zarađivali sebi za sladoled, bombone, čokoladu, a bogami i za cigarete za dedu, babu itd. Baš u tom parku sam sreo svoju prvu profesoricu muzike Slobodanku Mitić koji je bio sudbonosan, jer se u Vranju po prvi put, oficijalno otvarala muzička škola. Posle tog susreta, ona kontaktira mog oca sa predlogom da me upišu u muzičku školu. Prostorije su bile u Pedagoškoj akademiji, današnjem Učiteljskom fakultetu, a moj instrument je bio klavir.

Sećam se kako sam mučio sestru da vuče meh od harmonike dok sam ja vezbao kući "klavir". Apsurd, vezbam klasičnu muziku na klaviru koga nemam, a sviram harmoniku i to dobro. Nas iz Banje je bilo nekoliko dečaka, na violini, klaviru i harmonici koje je vodio nastavnik Ratko Silistarević koji je, inače bio moj rodjak jer mu je mama bila iz Banje. Često na odmorima između časova, mi banjski svirači smo svirali za sebe. Jednom, uđe u učionici nekoliko nastavnika medju kojima i Ratko i Slobodanka i čuju naše "muziciranje", gde ja nisam za klavirom već sviram harmoniku. Profesorka Slobodanka predloži da odmah promenim instrument, te tako ja krenem na harmoniku kod čika Ratka. Iako sam imao 12 godina, nije mi bilo teško da prođem program predodređen za šestogodišnji period, jer mnoge vežbe sam znao napamet slušajuči decu u školi na odseku harmonike.

Posle zavšenog  osmog razreda, pitanje je bilo šta dalje? U to vreme je bila cenjena beogradska srednja muzička škola sa Vojislavom Terzić -čuvena prof. harmonike. Na prijemnom ispitu koji je lepo prošao, ona je za to da me prime, ali uslov je - harmonika. Naime, to je bio početak profesionalnog sviranja klasične muzike na harmonici i trebalo se imati dobar instrument sa specijalnom levom rukom, takozvani "standard bas" koji je koštao čitavo bogatstvo za jednu romsku porodicu iz Banje. Tako se mi razočarani vratimo kući. Na sreću, osim beogradske postojala je i kragujevačka muzička škola koja je imala odsek klasične harmonike. Tamo odemo i položim prijemni ispit uz povoljniji uslov- u prvoj godini nije obavezno ali dalje se mora imati adekvatan instrument. Tako upišem srednju muzičku školu u Kragujevcu.

Zamislite dečaka od 14-15 godina koji uči u čuvenoj kragujevačkoj gimnaziji, u kraju gde se govori pravi srpski kniževni jezik, a ne vranjski dijalekt srpskog jezika, koga u početku malo ko razume. Nova sredina, internat-dom za učenike sa sobama u kojima je bilo 3-4 učenika. Tu smo bili, ne samo mi muzičari, već i svi drugi koji su dolazili iz svih krajeva zemlje. U isto vreme u muzičkoj školi totalni šok. Ispostavilo se da ne znam čestito i c-dur skalu da odsviram. Sve ispočetka, korak po korak. Jedina moja sreća što sam naleteo na dobre ljude. Da li iz sažaljenja ili što su osetili neki potencijal u meni, moj prof. Radomir Tomić je strpljivo radio sa mnom. Prva godina srednje škole protekla je u znaku ispravljanja mojih loših navika, a u drugoj godini sve kreće nabolje. Naravno, uzor su mi bili stariji učenici treće, četvrte godine koji su sjajno svirali i osvajali nagrade na takmičenjima. Od te druge godine, sa novom kupljenom harmonikom, počinju uspesi i ja do završetka srednje škole osvajam 2 prve republičke, 2 savezne nagrade i bivam izabran da predstavljam Jugoslaviju na svetskom takmičenju harmonikaša u Portugaliji. Te završne godine,osvajam i prvu nagradu u Kamalu, malom gradu blizu Venecije u Italiji, na međunarodnom takmicenju harmonikaša.

Služenje vojnog roka je čast i obaveza, tako da posle završene srednje škole odlazim u vojsku. U Srbiji nije postojala Akademija za harmoniku, jedino rešenje je bilo nastaviti školovanje u jednoj od zemalja gde takav odsek postoji. Najjača škola tada, a i sada, bila je čuvena ruska, moskovska škola. Prijemni ispit je bio na beogradskoj Muzičkoj akademiji gde je komisija ruskih stručnjaka slušala kandidate. Iako u to vreme u vojsci, sa dozvolom na jedan dan, dolazim u Beograd, odsviram i nadjem se prvi na listi odobrenih kandidata za pohađanje moskovskog konzervatorija.

Moskva, još jedan šok za mene. Učenje jezika, hladne zime, druga hrana, kultura, ljudi. Još krenula perestrojka sa Gorbačovim. Kriza, kilometarski redovi za hleb, mleko, jaja i sve što treba čoveku. U isto vreme, divni ljudi, pozitivni, raspoložni da pomognu u bilo kakvoj nezgodi. Profesori na akademiji mili ljudi,dobro, savesno rade svoj posao. Ja se usavršavam na harmonici, uzimam časove dirigovanja i kompozicije.

Godine 1990. završavam Akademiju, i oženjen vraćam se u Srbiju. Supruga- prof. klavira i ja počinjemo sa radom u Muzičkoj školi u Vranju. Za deset godina rada, bilo je mnogo dece koja sada predaju muziku našeg kraja. Napomenuo bih neke od njih: Pedja Predrag Raimović- talenat koji se rađa jednom u 50 godina, Bratislav Manasijević-živi i radi u Americi, Jusufović Stanislav -profesor odseka harmonika na akademiji u Holandiji i mnogi drugi.

Oduvek me je mnogo interesovalo koliko su Romi uticali na razvoj muzičke kulture raznih naroda, tako da sam dok sam radio u Vranju, u isto vreme upisao doktorsku tezu pod nazivom "Ornamentika narodne muzike u Srbiji", gde pokušavam da nađem odgovore na pitanja raznih uticaja razvoja ornamentike u Srbiji. Odbrana disertacije je bila 2000. godine u Moskvi.

Posle svih dešavanja, napuštam Srbiju i selim se u Francusku gde i dan danas živim. Oženjen, imam trojicu sinova- Jeniseja, Nikitu i Maksima. Svi muzičari, pijanisti i violinist. Nastavljamo život. Srećno.

Jaško Ramić

JAŠKO RAMIĆ

Bijando injum ani Vranjsko Banja 29.08.1966.berš. O dive taro mo bijandipe jek baro pučipe adalese so palo vakeribe me dadsoro kova inje adava vakti askeri ko 27,numa ko lila hramome ki Banja ko 29 avgust adalese so ađaar vakerđa mo papu kova inje autoritet amende ko kher em palo leste dinđema anav.

Mi ulica kote bariljum inje penđarutne palo but prešunde legendarna Roma baši i vranjsko muzika: I Koštana ko po vakti inje đivdinđa 30 metre amare kherestar,o kako o Rašo najšukar harmonikaši ko amaro krajo em po dur,o Alija kova inje jekutno harmonikaši ,o kako o Burda o trubači,em sa i plejada potomci e Koštanake ,but trubačija,gočobije,basiste,bleh muzikake kolaj simbol baši vranjsko muzika.Mo papu bašalđa baro basi mo dad truba jeke averčanipa ov inje lelja časija taro penđarutno vojno muzičari kole isi sar mo anav Jaško tari Vranja kolese mo papu platinđa o časija.Tari Banja uza me dadeste olesoro amal lelja ćasovja taro nastavniko Jaško.Adava o Maksut Maksutović kova anglal đelo ko sikljojbe i sikavni ko Niši ,ov taro kherutne e Koštanakere ,agorčerđa i sikavni em ačip te đivdini em te kerel buti ki adaja diz.Mo adad na agorčerđa i sikavni sar so vakerđa mo papu inje skupo ov na inje barvalo sar o kherutne e Maksutesere.

Ani ulica Burdinci o romane khera jek zala jekeste zalo drumo kote nakela i len Banjštica, kolate sar čhavore nanđiljam o nilaj em kote inje nakela amaro vakti dolibna mačhen.But gudle momentija adate inje numa paše emi sikavni em o khelano e čhavorengoro aso fudbalo kote mo dad ki sikavni lelja te kherel buti ked alo tari vojska.

Ko adava vakti inje angledersikavno odeljenje aso romane čhavore ,em me ko šovto berš leljum te đav adari kote mi sikavni inje i najšuži Radakoja sar so pala adaleste šunđum inje mangljape amare penđarutne vranjancoa e Staniša Stošićeja, najpenđarutne pevačeja aso vranjska gilja em ačili bidindi đi ko agor po đivdipe.Dali baši olate numa baši ambicija mangljum te motovama. Setinama taro momentija ked crtinđum(dikljum điko te pohvalinima), ked mo jekto crteži taro spomeniko tari banja em o mudarde ko dujto themesko mariba motođape ko priredbe ked recitujnđum i gili"điha,điha".Taro adava vakti lelja te ovelma lošno navika te kecinav me naja so  đi o avdisutno dive pana kherava.

O jekto razred inje smešno e gađikane čhavorenca em svako dive mange inje nevo arakibe.Adava inje duj svetija averčane,mi romani ulica pe đivipna,navikenca tradidija adetenca romane čhibja em i sikavni kote dikljum te ovav em ko adava kotor taro nevo sveto.Mo dad dinđa lafite uljum šukar ki sikavni ka khinelme bicikla.Setinam ked ani Vranja kinđam bicikla mo jekto "pony"em i jekto proba vožnja purane dromeja asi Banja.

Mo jekto dolibe e harmonikaja inje palo me phurene amala kolen inje instrumenti ,adalese so ko romane khera  taro tiknipe sikljola te bašalipe .Me sikliljum dikibna o naja averengere sar bašalena  em zamislinđum klavijatura em gilajbe .Ko nilaj ked palo dujto klaso kote pale injumnje odlično valjanđe te khinenme diso sar nagrada.Mangljum harmonika ,numa sare o kherutne na dinđe .Sar amaro kher  inje ko učipe đi tele irinđuma ko drumo ki prašina rojba sa đi na ule adalese te kinen maje harmonika.Ked probinđum mi jekto harmonika bašalđum o melodije kola đanđum me šereste em sikliljum me amalendar.Me kherutne dolinđepe taro šero sar adava đanava te bašalav em anglede na dolinđumadava istrumenti ko vasta.

Te vakerav ko adava vakti o muzikake instrumentija sar harmonika , gitara,klavijature inje but popularna đelo anglal nevo pravco ko bašaliba adala instrumentija.O Vranjska orkestrija em grupe muzičarja  inje penđarutne ki angluni bari Jugoslavija tari Makedonija đi i Slovenija.I Renesansa taro trubačka orkestrija lelja te ovel ked o Kusturica sniminđa filmija taro Roma em adava vakti but Roma tari Banja kola inje muzičarja ačile bibučakoro,Em ko avdisutno vakti  resenape šukar sviračijaara kola angleder bašalđe ko elitna hotelija akana bašalena trube,basija,marena ko goči sa sar te parvaren pumare kherutnen.

 Amenge aso tikne muzičarja glavno scena inje o park,kote pirena inje o turistija.I park inje mi jekto scena kote me purane amala bašalđe em man tikne legarđe te gilavav adalese so injumnje atrakcija e gilja "mlada partizanka bombe bacala",koja anđamge šukar bakšiši.Po ari inje ava uzo manuša em pučalen mangena li te bašala em gilava.Ađaar amen inje zaradina aso sladoled, bonbone, čokolada em aso cigare aso papu baba. Ko adava park resljum me profesorka asi muzika e Slobodanka Mitić  so mange inje sudbonosno,adalese so ki Vranja inje pravelape jekto muzikaki sikavni.Pala adaleste oj vakerđa me dadeja te dikel te upišinima ki muzičko sikavni.

O Prostorije inje ani pedagoško akademija, ko avdisutno učiteljsko fakulteti, mo instrumenti inje klaviri . Setinama ked me penja mučinđum te vucini o meh tari harmonika sar me te vežbinav o klaviri. Apsurd, vežbinava  klasično muzika ko klaviri kova nanema numa bašalava harmonika em adava šukar. Amen tari Banja ki muzičko sikavni injamnje disave ki violina,klaviri harmonika kolen sikađa o nastavniko o Ratko Silistarević kovaj mi familija em olesi daj inje tari Banja. Ko odmor ki sikavni la inje amen o čhave te bašala .Jek dive grdinđe ked šunđe bašaliba o nastavniča em o Ratko i Slobodanka a me na bašalđum klaviri bašalđum harmonika. IProfesorka Slobodanka predložinša te ačavav o klaviri em te lav te bašalav harmonika ko kako ko Ratko.Injema 12 berš na injeme phare te uljavav o program adalese so injumnje siklo aso sa adala vežbe.

Palo agorčerdo ovtoto klaso pučipe inje so te kerav anglal ?Ko adava vakti cenime inje i Beogradsko maškaruni  muzičko sikavni kote inje o Vojislava Terzić -penđarutnoprof. Asi harmonik. Ano prijemno ispit kova šukar naklo  oj manglja te lelma peste numa uslov inje i harmonika.Adava inje profesionalno bašaliba adava instrumenti  klasično muzika em valjanđa te ovelma šukar em adekvatno harmonika specijalno aso levo vas anavutno"standard bas" kova inje but skupo baro barvalipe aso jek romano kher tari Banja. Ađaar amen razočarana irinđam khere.Asi baht uzi beogradsko maškaruni muzičko sikavni inje em sikavni ki Kragujevca aso odsek klasično harmonika.Adari đeljam em položinđum o prijemni ispit uzo povoljno em šukar uslov,o jekto berš na inje obavezno numa anglal mora te oveltu klasično harmonika.Adari upišinđum muzičko sikavni ki Kragujevca.

Zamislinen čhavore taro 14-15berš ki prešundi  kragujevačko gimnazija, ko thema kote vakeripe gađikano kniževno vakeribe , na vranjsko dijalekt gađikani čhib so našti but đene na alilema so vakerava.Nevo maškar internad,kher ao sikavne ko sobe sovena po trin,štar manuša.Adate injamnje na sikavibase ki Kragujevca. Ko adava vakti ki muzičko sikavni  sari šok.Dikljape kaj na đanava c dur skala te bašalav Sa taro anglal leljum te kerav korako zalo korako.Mi bari baht inje so o manuša so sikađema injelen šukaripe mange. Dali sažalinđema dali diklje mande talenat em potencijalal mo prof. Radomir Tomić po ari manca kerđa buti ko mo sikljojbe. Aso adava jekto berš ani maškaruni muzičko sikavni uljum po šukar manuš em sa me lošna navike ađačum pala mande,ko dujto berš ulo sa po šukar.Mo uzor inje o po purane sikavne taro trito em štarto berš kola but šukar bašalđe em lelje bare nagrade em priznanja ko takmičenja.Taro adava dujto berš me neve kinda harmonika  lava te kerav me uspesija em đi o agor mo sikavipe lava perdo nagrade ko takmičenja.Duj repu blička jekta thana,duj savezna em birinenama te predsajnav i Jugoslavija ko sversko prvenstvo aso harmonikašija ki Portugalija.Adava agorutno berš lava jekto nagrada ki Kamala tikni diz uzi Venecija ki Italija ko maškaronarodoso takmičenje aso harmonikašija.

Služiba o vojni rok čast em obaveza, em ađaar pali maškaruni sikavni đeljum ki vojska.Ki Srbija na inje akademija asi harmonika em arakljam šajipe mo sikljojbe te đal anglal ki aver puv kote esavko odsek inje.Najzorali sikavni ko adava vakti đi avdisutno dive inje i Rusko  moskovsko sikavni.O prijemno ispit inje ki beogradsko muzičko sikavni kote i komisija taro ruska pirne šunđe e kandidaten.Me adava vakti injumnje ki vojska em mekljema asi prijemno ispit jek dive ,aljum ko Beograd bašalđum em arakljuma maškaro okola kola primime ko moskovsko konzervatorij.

Moskva, pana jek šok mange.Sikljojba rusko čhib,šudre jevenda,aver ajba,kultura.I perestrojka  lelja e s Gorbačovesi te ovel.Kriza, kilometarska redija aso maro em tud,jare em sa so valjani aso manuš ko đivdipe. Ko adava  sa o manuša but šukara ,gudle em mangena te dentu po piko te injan ki nevolja.O profesorja ki akademija jekutne ,gudle šukar kherena pumari buti.Me usavršinama asi harmonika lava časija aso dirigujba em asi kompozicija.

Ano 1990.berš agorčerđum i akademija ženinđuma em irinava ki Srbija.Mi romni  prof. klavira  em me la te kera buti ki muzičko sikavni ani Vranja.Aso deš berš sikađam perdo sikavnen čhavoren kolendar but đene ule šukar kadrovja em akana sikavena averen čhavoren .Ka vakerav disaven so sikađam aso adala deš berš, Pedja Predrag Raimović- talenat kova bijanđola jek ko 50 berš, Bratislav Manasijević-đivdini em kerela buti ki Amerika, Jusufović Stanislav –profesori ko odsek asi harmonika ani akademija ani Holandija.

Panda jek mo interes asi muzika adavaj kobor amen o Roma kerđam uticaj ko barjariba i muzičko kultura ko aver narodija,em ađaar ked kerđum buti ki Vranja upišinđum doktorsko teza " ornamentika narodne muzike u Srbiji",kote dikava te arakav vakeribe ko but pučiba aso razna  uticaja baši o razvoj ornamentike ani Srbija.Odbrana asi disertacije inje ko 2000.berš ani Moskva.

Palo sa adava đava tari Srbija selinama ki Francusko kote em avdije đivdinava.Ženimo injum trin čhave isima murša,  - Jenisej, Nikita em Maksim. Sare muzičarija, pijanisti em violinist. Đa anglal ko đivdipe.Bahtale.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Оцените овај чланак
(1 Глас)
Последњи пут измењено четвртак, 10 децембар 2020 20:17

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter