Знаменити Роми / Пенђарутне Рома

Знаменити Роми / Пенђарутне Рома

Rođen je 1942. u Vranju kao Ekrem Mamutović. Za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji gostovao je često sa svojim orkestrom u Bosni i Hercegovini. Gostujući u Banja Luci 1996. Ekrem i nekoliko članova njegovog orkestra, imali su problem na graničnom prelazu jer su imali muslimanska imena. Savetovan je da, pri povratku u Srbiju promeni ime i prezime što je on prihvatio. Tako je 1996. godine, Ekrem Mamutović postao Milan Mladenović.

Kao i većina Roma iz Gornje čaršije i Milan je rano počeo da svira trubu, već sa svojih šest godina. Njegov otac Miša u to vreme svirao je sa Bakijom Bakićem, inače Milanovim ujakom. Bakija je odmah prepoznao Milanov talenat i veoma rano, sa 13 godina njega i svog sina Fejzu, priključio je svom orkestru. Po ceo dan je vežbao trubu, pa je brzo i napredovao. Nakon Bakijine smrti, on je preuzeo orkestar i nastavio tamo gde je Bakija stao, sa istim uspehom. Milan se ženio dva puta. Iz prvog braka ima ćerku Anicu kojoj je dao ime po majci, inače Bakijinoj sestri. Iz drugog braka ima tri sina: Mišu, Dobrivoja i Nenada. Sva trojica kasnije su svirala u njegovom orkestru.

Najmlađi sin Nenad je nakon njegove smrti preuzeo da upravlja orkestrom.

- Tata je bio jedan, ako ne i najbolji trubač svih vremena iz Vranja. On je svirao za dušu, a sve je to nasledio od Bakije sa kojim je svirao dugi niz godina - kaže Nenad. Svoje znanje preneo je nama, svojim sinovima, a kasnije i svojim unucima. Mi smo svi muzičari i od toga živimo. Nama je u genima muzika i mi posedujemo taj dar i gen za muziciranjem - zaključuje Nenad.

Milan Mladenović je osvojio više nagrada: Prva truba na Saboru trubača u Guči 1974.1979.1983. i 1990. stekavši tako naziv majstora trube. Više puta osvajao je titulu prva truba na istom takmičenju. Za najbolji orkestar proglašen je 1997. i 2001. godine. Milan je tako nastavio dominaciju na festivalu u Guči, baš kao i Bakija nekoliko decenija ranije.

Velikom uspehu duvačkog orkestra iz Gornje čaršije doprineo je umetnički direktor orkestra, vrsni harmonikaš i profesor muzike Ratko Silistarević, sa kojim je Milan najviše sarađivao. Sa Usnijom Redžepovom je imao posebnu saradnju. Zajedno su snimili nekoliko ploča i gostovali na mnogo turneja. Takođe je sarađivao sa Goranom Bregovićem.

Nakon Bakijine smrti, Milan je izdao četiri LP ploče koje su imale veoma zapažen uspeh. Svirao je mnoge koncerte, gostovao na brojnim radijskim i televizijskim stanicama, putovao širom bivše Jugoslavije i u inostranstvo. Decenijama je svirao na gotovo svim manifestacijama koje je organizovao Grad Vranje. Ipak najviše se radovao nastupima u Beogradu na “Vranjskim večerima” koje su se u to vreme održavale u Hotelu Jugoslavija.

Pored ogromnog prirodnog talenta, Milan je svoj posao obavljao veoma profesionalno. Imao je širok repertoar, svirao je srpsku, romsku i muziku koja je tada bila u trendu.

Milan Mladenović je 2008. preminuo u 66. godini u Vranju.

MILAN MLADENOVIĆ- TRUBAČ

Bijando ko 1942 berš ki Vranja ko anav Ekrem Mamutović. Ked inje o mariba ki angluni Jugoslavija pe orkestreja inje bašali ki Bosna em Hercegovina. Ked bašalđe ki Banja Luka ki granica ole em averen taro orkestar kolen inje muslimanska anava inje problemi. Vakerdo olese te menini po anav so ov em šunđa. Ađaar o Ekrem Mamutović ko 1996 berš ulo Milan Mladenović.

Sar but Roma tari Gornjo Čaršija em o Milan rano lelja te sikljol te bašali truba ked injele šov berš. Olesoro dad o Mišo ko adava vakti bašalđa e Bakija kova e Milaneso ujko. O Bakija diklja kaj ka ovel šukar trubači em penđarđa olesoro talenti, but terne ked injele 13 berš leljale ko orkestar em pe čhave e Fejza. Po celo dive inje bašali truba em but sigate đelo po anglal ko bašalibe. Ov pale Bakijaso meriba lelja te legari o orkestar em te đal anglal kote o Bakija ačilo bare uspeheja. O Milane ženinđape duj puti. Taro jekto ženiba isile čhaj Anica kolake čiđa pe dijakoro anav koja inje e Bakijasi pen. Taro dujto ženiba isile trin murša o Mišo, Dobrivoje em Nenade. So trin čhave ked barile bašalđe oleja ko orkestar. O najterno čhavo o Nenade palo olesoro meribe lelja te legari o orkestar.

- Mo dad inje jek taro najbare,ako na em najbaro trubači ko sa vakti ki Vranja. Ov bašalđa asi duša ,em adava nasledinđa taro Bakija koleja bašalđa but berša - vakeri o Nenad. Po đandipe prenesinđa amenge, pe čhavenge em unukonge. Amen sare injam muzičarija em adatar đivdina. Amenge ko genija i muzika em amen isimen adava daro ked bijanđova te bašala - zaključini o Nenad.

O Milan Mladenović osvojnđa po but jekta trube ko Sabor aso trubačija ki Guča,1974,1979,1983 em 1990 em adaleja lelja anav majstor trube. Aso najšukar orkestar proglasime 1997 i 2001 berš. O Milan adaleja đelo po anglal ki dominacija ko festivali koja inje ikeri o Bakija duj trin decenije po angleder. Baro doprinos aso orkestar tari Gornjo Ćaršija ko sa adava dinđa o umetničko direktori o vrsno muzičari harmonikaši o Ratko Silistarević, koleja o Milane beršenca barabar kerđa saradnja. E Usnija Redžepova injele averčano barajba. Katane sniminđe but gilja,bašalđe em ko turneje em koncertija barabar kerđe buti. Injele saradnja e Gorane Bregovićeja.

Palo meriba e Bakijaso ked lelja te legari o orkestar sniminđa štar LP ploče kola inje but šunde em o gilja rodime ko bačšaliba.Bašalđa but koncertija gostujnđa ko radio em televizijake emisije putujnđa ki amari puv ko but dizja em ko sveto. Decenijenca bašalđa ke kulturake manifestacije kola orgaizujnđe o šerune tari diz Vranja. Najbut manglja te bašali ked inje o Vranjska večeri ko Beograd ko hotel Jugoslavija.

O Milan injele prirodno talenti em pi buti kerđa profesionalno, injele baro repertoari, bašalđa Gađikani romani em muzika koja inje ko trend.

O Milan Mladenović ko 2008 mulo ko 66.berš ki Vranja.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено четвртак, 10 децембар 2020 19:37

Bakija Bakić rodjen 1923. godine u Vranju, u naselju Gornja čaršija. Njegov otac Fejza Bakić se u Vranje sa porodicom doselio iz Končulja. Bio je mesar, ali je dobro svirao trubu, pa je osnovao orkestar.

Bakija Bakić trubu je počeo da svira sa 10 godina i već sa 12 godina ušao u očev orkestar. Do početka Drugog svetskog rata Bakija je zajedno sa svojim ocem svirao na mnogim veseljima u Vranju i okolini, te je vrlo mlad stekao titulu vrsnog trubača.

Oženio se veoma mlad, sa nepunih 17 godina. Iz prvog braka ima troje dece, dve ćerke Nazu i Zoru, i sina Fejzu. Fejza je, takođe mlad, ušao u očev orkestar i svirao sa njim dugi niz godina. Kasnije Bakija nije ostavio sinu da vodi orkestar jer je smatrao da je njegov sestrić Ekrem bolji trubač.

Ćerka Naza kaže da je Bakija bio porodičan čovek i da je voleo i čuvao svoju decu iako je stalno bio odsutan zbog svirki, turneja i koncerata.

- Tata je bio pun ljubavi za mene, sestru i brata. Nije bio strog, uvek je imao razumevanja i stalno nam je donosio poklone nakon završenih svirki. I kada smo odrasli, nije menjao svoj odnos prema deci. Poštovali su ga svi: lekari, advokati, funkcioneri iz tadašnjeg komiteta. Tata je zahvaljujući svojoj popularnosti i poznantstvima zaposlio mnoge rođake, komšije Rome - kaže Bakijina ćerka Naza.

Bakija je bio i u partizanima, posle oslobođenja Vranja, 1944. godine, kao trubač. Posle toga, prebačen je u Niš i u Kragujevac, gde je ostao do 1946.

Bakija je ostavio neizbrisiv trag na Saboru u Guči. Njegov orkestar se prvi put pojavio na Saboru 1963. godine. Odmah se videlo da Bakija i njegov orkestar imaju kvalitet za najviše ciljeve. Orkestar je pobedio 1964. 1967. 1968. i 1971. a Bakija je poneo prvu trubu 1963. 1969. i 1970. godine. U to vreme Bakija je imao već deset snimljenih ploča - četiri singla i šest velikih albuma. Bio je toliko popularan da se 1975. pojavio u filmu “Poznajete li Pavla Pleša”.

Bora Ćerimović imao je tu sreću da svira sa pokojnim Bakijom:

- E, kakav je čovek i trubač bio Bakija, to majka više ne rađa. Pri kraju njegove blistave karijere imao sam sreću i čast da sviram u najboljem orkestru. Sećam se, gostovali smo u Beogradu u hotelu Jugoslavija. Sala dupke puna održavale su se čuvene "Vranjske večeri". Bakija je dominirao scenom i atmosferu doveo do usijanja, onako kako je samo on znao - seća se Bora.

Veliki vranjanski trubač voleo je druženja, ponekad bi zaigrao i karte, kod čika Demirčeta gde su uglavnom uz karte romski poznati muzičari provodili vreme. Vranje pamti Bakiju najviše po njegovim nastupima ponedeljkom, u kafani Hotela “Vranje”. Sa svojim orkestrom Bakija je učestvovao na Mundijalu u Španiji 1982. godine gde je bodrio našu fudbalsku reprezentaciju. Sarađivao je sa mnogim vrhunskim umetnicima sa kojima je snimao ploče i gostovao u mnogim televizijskim i radio emisijama.

Umro je u 64. godini. Na njegovoj sahrani svirali su svi orkestri iz ovog kraja, tačno njih deset. Vranjanci su se odužili Bakiji 2006. godine. Podigli su mu spomenik u Gornjoj čaršiji, a od 2013. pod pokroviteljstvom Grada, održava se i trubački memorijal u njegovu čast.

BAKIJA BAKIĆ

O Bakija Bakić bijandilo ko 1923. berš ki Vranja,ki mahala, ani Gornja čaršija.Olesoro dad o Fejza Bakić ani Vranja pe kherutnenca alo taro Končulj. Ov inje kasapi, em šukar bašalđa truba lelja kerđa orkestar aso bašaliba.O Bakija Bakić truba lelja te bašali ked injele 10 berš em but sikate ked perđa 12 berš lelja te bašali pe dadese orkestreja. Đi o dujto themutno mariba o Bakija katane pe dadeja bašalđa ko but veselja ko dizja em gava em sig ulo prešundo sar zoralo trubači. Ženinđape but terno na injele ni 17 berš em tari jekto romni isile trin čhave, duj čhija I Naza em I Zora em o murš čhavo o Fejza. O Fejza sor oleste terno grdinđa ko orkestar em barabar bašalđa e Bakija, numa o Bakija na ačađa olese o orkestar adalese so đanđa kaj olese penjako čhavo o Ekremi po zoralo trubači inje ko adava vakti.

I čhaj I Naza vakeri kaj o Bakija inje kherutno manuš em kaj manglja pe čhaven em arakljale kobor šaj adalese so na inje but khere so bašalđa ko duripe turneje em koncertija.

- Mo dad injele baro manglipe baši amen olese čhave me penjake em me pralese. Na dinđa te dičol ked inje oljamo em injele dikibe amenge, em inje ked avela taro bašaliba dikela te ovel amenca em inje anela inje amenge poklonija, so adava em ked bariljam inje kerela. Poštujnđele o doktorja direktorja o šerune manuša taro komitet. Mo dad adaleja so inje penđarutno em populano araklja buti bute manušenge taro jeri,komšije em aver Roma - vakeri I Naza e Bakijasi čhaj.

O Bakija jek vakti inje ko partizanja, palo oslobođenje I Vranja, 1944. berš sar bi ovela trubači ko askerengo orkestar.Pala adaleste inje legardo ko Niši kote inje jek masem em palo adava ki Kragujevca, kote ačilo đi o 1946, berš ked mekljele.

O Bakija ačađa neobrisivo trago ko Sabor ki Guča.Oleso orkestar jekto puti iklilo ko Sabor ko 1963. berš, em o kvalitt kova motođe ked bašalđe inje upečatljivo sova I konkurencija taro aver dizja vakerđa kaj o Vranjska bašalde nane amaterija, numa sikavde trubačija. Sa adava adalese so o Bakija legarđa o orkestar, em so na ačađa averen ko dikibe. Ko berša so ale dikljape apsolutno dominacija, taro Vranjska trubačija ko Sabor ko dragačevo O. Orkestar pobedinđa 1964, 1967, 1968. i 1971, em o Bakija lelja jekto truba 1963,1969. i 1970. Berš. O Bakija pala peste ačađa deš snimime ploče-štar singlija em šov bare albumija, ko film iklilo ko 1975. berš “Penđarena li e Pavla Pleša”.

O Bora Ćerimović injele adaja baht te bašali rametlija e Bakija.

- Savo manuš inje em trubači o Bakija,adava I daj na ka bijani nikad više.Ko agor olesi karijera injema baht em čast te bašalav ko oleso orkestar. Setinama gostujđam ko Beograd ko penđarutno hotel” Jugoslavija.”I Sala “dupke” perdi ikerđepe o “Vranjske večeri”. O Bakija dominirinđa ki scena em I atmosfera anđa đi ko tabljojba ađaar sar samo ov šaj te kerel em đanel - setinipe o Bora.

O baro vranjsko trubači manglja amalipa,kelela inje po ari karte ko kako ko Demirče kote kedenape inje o penđarutne muzičarja te kelen karte em te keren lafi. I Vranja ka setinipe taro Bakija taro ponedelniko ked inje bašali ko hotel “Vranje” kote inje em nilajesi bašta. Pe orkestreja o Bakija inje ko mundijali ki Španija ko 1982 berš kote bašalđa asi amari fudbalsko reprezentacija. Sarađujnđa bute bare muzičarenca,sniminđa perdo ploče em gostujnđa ko but teve em radijska emisije.

Mulo ko 64. berš.Ko oleso paruniba bašalđe deš pudibnase orkestrija. O Vranjanci odužiđepe aso Bakija, ko sklado em prilike sar ko šajipe – ko 2006. berš vazdinđe spomeniko ani Gornjo Čaršija, numa taro 2013. berš ki diz ikeripe memorijalno trubačko dive olese aso čast.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Последњи пут измењено четвртак, 10 децембар 2020 19:30
Страна 2 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter