Kadrija Bakić – Ruse rođen je 1953. godine u Vranju, u uticajnoj i istaknutoj porodici. Otac Raša bio je poznati harmonikaš, majka Atina poštovana i cenjena u svojoj zajednici. Raša Bakić svirao je harmoniku dugmetaru, jedini u to vreme. Imao je raznovrstan muzički repertoar. Svirao je narodnu i zabavnu muziku, valcere, šlagere u najpoznatijim i najelitnijim kafanama i hotelima u Vranju i mnogim gradovima širom bivše Jugoslavije.

Ruse je rođen kao treće dete u porodici od ukupno četvoro braće. Od malih nogu, bosonog je trčao po romskoj mahali igrajući fudbal napravljen od čarapa. Žitelji iz Gornje čaršije odmah su zapazili njegovu brzinu. Ruse je bio veoma brz, okretan, sjajan dribler, lider i kreator fudbalske igre. Prve fudbalske korake profesionalno je započeo u fudbalskom klubu “Radnički” iz Vranja, sa nepunih 17 godina. Njegov neskriveni talenat zapazio je poznati vranjski doktor Nestorović koji se poznavao sa Kadrijinim ocem Rašom, i predložio da preko svoje veze Ruseta angažuju u skopski Vardar. Kadrija odlazi u Skoplje na probu ali ubrzo zbog ljubavi beži za Leskovac gde se ženi sa suprugom Ramkom. Bio je veoma mlad kad se oženio, imao je samo sedamnaest godina. Tako je umesto blistave fudbalske karijere odabrao ljubav. Ubrzo nakon toga, nastavlja da igra za vranjski “Radnički” sve do odlaska u JNA.

Na odsluženje vojnog roka odlazi u Makedoniju, u Kičevo. Odmah je primnjen u vojni muzički orkestar jer je odlično svirao gitaru. Svirao je na mnogim manifestacijama i priredbama. Ipak, ljubav prema najsporednijoj stvari na svetu-fudbalu, preovladala je i dok je bio vojnik. Odmah su starešine uvidele njegov veliki potencijal. Ruse je predvodio drugove vojnike u pobede. Osvojio je mnoge fudbalske turnire širom zemlje, dobitnik je mnogih priznanja, diploma, zahvalnica. Proglašen je nekoliko puta za najboljeg fudbalera turnira. Na krosu u Prilepu bio je prvi i dobio sedam dana nagradnog odsustva.

Nakon odsluženja vojnog roka nastavlja da igra za “Radnički” ali u veoma kratkom vremenskom periodu. Rukovodsvo fudbalskog kluba “Koštana” Kadriju angažuje ekspresno brzo jer su uvideli sjajno “desno krilo”. Tako Ruse prelazi u “Koštanu” gde se i zapošljava na mesto majstora šivača. Sa “Koštanom” ubrzo napreduju i ulaze iz međuopštinske lige u Pčinjsku, pa u Srpsku ligu. Na pripremama na Vlasiniskom jezeru opet ga kontaktiraju ljudi iz skopskog Vardara, ali Ruse ih odbija. Pri kraju svoje fudbalske karijere opet se vraća u “Radnički” gde ostaje do kraja. Bio je i na čelu fudbalskog kluba “Radnički” gde je trenirao mlade Rome i to voma uspešno.

Uporedo sa bavljenjem fudbalom, Kadrija se uspešno bavio i muzikom. Svirao je gitaru sa ocem širom Makedonije: Strumica, Bitolj, Skoplje, Štip… Na Kosovu je, takođe svirao u Prištini, Gnjilanu…. Kratko je svirao i u Nemačkoj gde je njegov otac bio veoma popularan i tražen. U Vranju je svirao u najpoznatijim kafanama “Pržar, ”Haremluk”, ”Tri šešira”…

Sa suprugom Ramkom imao je dvoje dece, sina Rašu i ćerku Radmilu. Umro je 2014. u 61. godini života.

KADRIJA BAKIĆ-RUSE

Kadrija Bakić –Ruse bijando 1953. berš ki Vranja ,ki uticajno em istaknuto porodica. O dad o Rašo nje jek taro najpenđarutno harmonikaši, I daj I Atina poštujme em I uticajno maškaro Roma. O Raša Bakić bašalđa harmonika dugmetara jekutno ko adava vakti em injle raznovrsno muzićko repertoar. Bašalđa narodno em zabavno muzika, valcerija, šlagerja ko najpenđarutne em najelitna kafaname em hotelija ki Vranja em ko aver dizja ki angluni Jugoslavija.

O Ruse je bijando sar trito čhavo ko kher taro štar čhave murša kola inje. Taro tiknipe pernango prastala inje ki mahala em kelela fudbalo kova inje kerdo taro paravde čarape. O disutne tari Gornjo Čaršija diklje olesoro sigutno prastaba. O Ruse but sig inje prastala ,okretno,sjajno dribleri em kreatori ko kelibe ko fudbalo.O jekto fudbalsko piribe profesionalno lelja te kerel ko fudbalsko klub “Radnički” tari Vranja, na injele perde 17 berš.Olesoro bidiklo talenti diklja o penđarutno doktori tari Vranja Nestorović kova inje penđaripe e Rusese dadeja e Rašoa,em penđa te den e Ruse ko skopsko “Vardari” adari te kelel.O Kadrija sig đelo ki Skoplja numa baši o manglipe em pi kamli našlo ola ki Leskovca em adari but terno ženinđape e Ramka.Inje but terno ked ženinđape injele 17 berš. Ađaar diklja o manglipe em ačađa o kelibe fudbalo ko tikno vakti.Palo adava keribe pale lelja te kelel aso “Radnički” ked sig palo adava đelo ki vojska.

Ki vojska đelo ki Makedonija ki Kičevo. Odmah primime ko vojničoi muzičko orkestar adalese so but šukar bašalđa gitara. Bašalđa ko but manifestacije em priredbe. O baro manglipe baši o fudbalo na ačađa em ked inje vojniko. O starešine diklje olesoro baro potencijal. O Ruse pe amalen e askeren legarđa ko kelibe fudbalo kote lelje but jekta thana ko perdo turnirija ki puv, numa lelja em perdo priznanja,diplome,zahvalnice. Proglasime but puti aso najšukar kelavno sar fudbleri. Ko kros ko Prilep lelja o jekto than em adalese nagradno inje meklo te avel khere evta dive.

Pali vojska lelja pale te kelel aso “Radnički” numa ko tikno vakti. O šerune taro fudbalsko klub “Koštana” e Kadrija angažujnđe ekspresno sig sose diklje sjajno “desno krilo”Ađaar o Ruse nakela ki “Koštana” kote em araki buti sar majstori šivači.E “Koštana ” sig đala anglal em grdinena tari međuopštinsko ligi ki pčinsko em ki srpsko liga. Ko pripreme ko Vlasinisko jezero pale kontaktirinenale o manuša taro skopsko vardari,numa o Ruse na delalen po lafi ačola ki Koštana. Ko agor ko o fudbalsko kelibe irini ko “Radnički” kote ačola đi ko agor.Inje ko čekat ko fudbalsko kluba“Radnički” kote trenerinđa e terne Romen em adava but šukar. Uzo keliba fudbalo o Kadrija uspešno em bašalđa. Olesoro bašaliba gitara inje but šukar ,pe dadeja bašalđa ki Makedonija:Strumica,Bitolj,Skoplje ,Štip… Ko Kosovu bašalđa ki Prištini,Gnjilanu…. Ari bašalđa ki Nemačko kote oleso dad o Rašo inje but rodime em popularno. Ki Vranja bašalđa ko najpenđarutne kafane “Pržar,”Haremluk”,”Tri šešira…”

Pe romnja e Ramka injele duj čhave o murš o Rašo em I čhaj I Radmila. Mulo ko 2014. ko 61. berš.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Boško Redžepović se rodio 15. oktobra 1937. godine u Vranju, u siromašnoj porodici. Otac Ramiz i majka Zimka imali su sedmoro dece, tri sina i četiri ćerke. Rođen nekoliko godina pre Drugog svetskog rata, Boško je imao teško i turbulentno detinjstvo. Nakon završetka rata završio je osnovnu školu i odmah upisao kurs za obućara. U tadašnjoj „MODI“ izučio je zanat i vrlo kratko radio tamo.

Po majkinoj liniji, Boško je u srodstvu sa Bakijinim ocem Fejzom, poznatim trubačima. Takođe u srodstvu je i sa poznatim vranjskim klarinetistom Kurtom Ajredinovićem.Po očevoj pak liniji, u srodstvu je sa najpoznatijim harmonikašem iz tog vremena Rašom Bakićem. Otuda i ne čudi veliki talenat i muzičko obrazovanje koje je Boško imao.

Poznanstvo sa jednim poznatim vranjskim funkcionerom, na visokom položaju, bilo je presudno za Boškov životni cilj. Uz pomoć njega on upisuje Vojnu muzičku školu u Vukovaru, te postaje vojni pitomac. Ogroman talenat i muzički repertoar podigao je na viši nivo pohađajuči četvorogodišnju Vojnu muzičku akademiju.

Nakon završetka školovanja, Boško postaje aktivno vojno lice, muzičar i odmah stupa na dužnost. Čitav radni vek je proveo u reprezentativnom orkestru garde od 01.03.1958. do 31.12.1991. godine, kada je penzionisan sa činom majora. Boško je među 3000 vojnih pitomaca iz čitave bivše Jugoslavije iz svih krajeva zemlje, Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, koji su konkurisali za reprezentativan orkestar garde, uspeo da bude primljen jer je imao najviše ocene. Znao je da svira nekoliko instrmenata: trubu, klavir, kontrabas i violinu.

Oženio se sa gazdaricom kod koje je bio podstanar, Milevom službenicom u banci koja je po nacionalnosti bila Slovakinja. Imali su dvoje dece, sina i ćerku. Nažalost, sin je preminuo u petoj godini dok je ćerka bila veoma upešna i obrazovana. Govorila je devet stranih jezika.

Boško je sa reprezentativnim orkestrom garde učestvovao na brojnim manifestacijama, vojnim paradama, kulturnim i sportskim dešavanjima. Širom zemlje , u bivšoj Jugoslaviji imao je nastupe u brojnim kasarnama, na mnogim manifestacijama na otvorenom prostoru, u najeminentnijim koncertnim dvoranama. Nastupali su u Šumaricama na „Velikom školskom času“, na manifestaciji „Užička Republika“, “Pozdrav prazniku“, “Dan mladosti“ na stadijonu JNA, “Ohridsko leto“, “Dubrovačke letnje igre“, “Vukov Sabor“ u Tršiću, zimskoj olimpijadi u Sarajevu...

U programima popularnog sadržaja orkestar garde i Boško nastupali su sa poznatim estradnim umetnicima: Arsenom Dedićem, Zdravkom Čolićem, Duškom Jakšić, Zafirom Hadžimanovim, Biserom Veletanić, Bebom Selimović, Nadom Knežević i mnogim drugima. Boško je sa orkestrom nastupio i na prvom i poslednjem samitu nesvrstanih zemalja 1961. i 1989. godine u Beogradu.

Reprezentativni orkestar garde je imao čast i dužnost od dana osnivanja da bude u službi protokola predsednika i predsedništva SFRJ. Orkestar garde i Boško su reprezentovali našu umetnost na brojnim misijama gde je gostovao Josip Broz Tito, gradeći tako nove mostove razumevanja i saradnje među nacijama.Dobitnik je brojnih odlikovanja, pohvalnica, zahvalnica, za odgovoran rad u obuci, vaspitanju i političkom uzdizanju, jačanju borbene gotovosti i moralno-političkog stanja.

Umro je 2010. godine. Sahranjen je na romskom groblju u Vranju. Na sahrani je prisustvovala vojna delegacija iz Beograda, uz počasnu paljbu vojske Srbije.

BOŠKO REDŽEPOVIĆ-VOJNI MUZIČAR

O Boško Redžepović bijando ko 15. oktobra 1937. berš ki Vranja ko čhororo kher.O dad o Ramizi em i daj i Zimka injelen evta čhave ,trin muša em štar čhija. Bijandno ari berša angleder o dujto themutno mariba o Boško injele pharo em turbulentno čhavoripe. Palo agorčeripe o mariba agorčerđa I osnovno sikavni em upišinđa kurs aso obučari. Ki Moda siklilo o zanati em ari jek tikno vakti kerđa buti.

Tare dijakoro jeri o Boško familija e Bakijasere dadeja e Fejza penđarutne trubačenca .Ov em jeri e klarenista e Kurta Ajredinovičeja. Tare dadesi strana jeri e najpenđarutne harmonikašeja adava vakti e Rašoa Bakičeja. Adalese em dičola o baro talenat em e muzikako sikavipe kova injele o Boško. Penđariba jeke penđarutne manušeja kova inje baro funkcioneri inje presutno aso đivdupaso cilj e Boškosoro.

Baši adava funkcioneri ov upišini vojno muzikakiri sikavni ko Vukovar,em ovela vojno pitomco. Olesoro baro talenti em muzikako repertoari barilo ked siklilo adala štar berš I vojno muzikaki akademija. Palo sikljojbe I sikavni o Boško ovela aktivno vojno manuš muzičari ki buti kuvela tari sikavni. Bašalđa em kerđa buti ko vojno reprezentativno orkestr ki garda taro 01.03.1958 đi ko 31.12.1991 berš ,ked iklilo ki penzija sar majori. O Boško maškaro 3000 vojna pitomaci tari angluni Jugoslavija taro sa dizja tari puv ;Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, kola konkurišinđe aso reprezentativno orkestar garde grdinđa sar najšukar kandidati adalese so injele najšukar ocene em so bašalđa po but instrumentija truba klaviri,kontrabas em kemana.

Lelja romnjake pe gazdarica kolate beštino sar kirejđija,o anav lako Mileva em oj pali nacija inje Slovakinja em kerđa buti ki Banka sar službenica. Injelen duj čhave murš em čhaj. Bezeaj o čhavo mulo ked injele panđ berš, I čhaj siklili sikavne em inje obrazovano đanđa enja themutne čhibja te vakeri.

O Boško em o reprezentativno orkestar tari garda učestvujnđa ko but gende manifestacije, vojna parade, kulturake em isportsska ikeriba. Ki sa puv ki angluni Jugoslavija injele nastupija ko but kasarne ko perdo manifestacije ko pravdo avrunipe ,ko najeminentna koncertna dvorane. Nastupinđa ko Šumarice ko „Velikom školskom času“,ki manifestacija „Užička Republika“, “Pozdrav prazniku“, “Dan mladosti“ ko stadijonu JNA, “Ohridsko leto“, “Dubrovačke letnje igre“, “Vukov Sabor“ko Tršiču, jevendesi olimpijada ko Sarajevo...

Ko programija baši popularno sadržaj o orkestar garde em o Boško nastupinđe e penđarutne estradn umetnikonca: Arsenom Dedićem, Zdravkom Čolićem, Duškom Jakšić, Zafirom Hadžimanovim, Biserom Veletanić, Bebom Selimović, Nadom Knežević em bute averenca. O Boško e orkestreja nastupinđa ko jekto em poslednjo samit aso nesvrstana puvja 1961 i 1989 berš ki Beograd. O Reprezentativno e orkestar gardako injele čast em dužnost taro dive ked inje osnujme te ovel ki služba ko protokol je baši o Predsedniko em Predsedništva SFRJ.

O Orkestar e gardako em o Boško reprezentujnđe amari umetnost ko perdo gende misije avrijal I puv kote đelo o Josip Broz-TITO adaleja gradinđe neve purtča barabaripe em jekutnipe avere narodonca.

Dobitniko but nagrade, odlikovanja, pohvalnice, zahvalnice asi odgovorno buti ki obuka vaspitanje em politikano barjariba zoralipaso maribnaso em morlno polikako dikibe.

Mulo ko 2010. berš parume ki Vranja ko romane limorja.Ko paruniba inje delegacija vojno tari Beograd em inje počasno parjariba tari Vojska e Srbijaki.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Dejan Osmanović - Kaleja rođen je 29.01.1973 kao drugo dete u porodici. Stariji brat Goran, takođe je bio odličan fudbaler. Nadimak Kaleja dobio je po ocu Dragiju koji se veoma uspešno bavio fudbalom. Naime, otac Dragi igrao je dve decenije sa velikim uspehom za Radnički iz Vranja. Dejan je kao mali često gledao oca i maštao da igra kao on, što mu je i uspelo, s tim što je nadmašio oca i postao najbolji fudbaler koji se rodio u Vranju. Mnogi Vranjanci sa ponosom i velikim hvaljenjem pričaju o Kaleji koji je ostavio neizbrisiv trag u vranjskom fudbalu igrajući za „Dinamo“, kasnije za „Hajduk“ iz Kule, gde je doživeo punu afirmaciju.

Dejan je u osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ pokazao svoj neverovatan talenat. Bio je za klasu bolji od ostale dece i redovno je predvodio školski tim u fudbalu na raznim sportskim takmičenjima. Njegov nesporan talenat za fudbal zapazili su ljudi iz vranjskog „Dinama“ i Dejan sa velikim uspehom nastupa tresući mreže protivnika, igrajući u pionirima i kasnije u podmladku „Dinama“. Konačno njegova velika želja da igra za prvi tim „Dinama“ ostvarila se 1991. kada debituje. Romi iz svih mahala kolektivno su odlazili na gradski stadion u Vranju da navijaju i bodre svog ljubimca. U vranjskom „Dinamu“ igra sve do 1996. gde redovno postiže golove i postaje prvi strelac ekipe.

Prelazak u Hajduk iz Kule u najjačoj ligi SR Jugoslavije 1996. godine bio je veliki izazov za Dejana. Njegov debi za „Hajduk“ bio je protiv tima za koji navija od malih nogu - Partizan. Dejan na svom prvom debiju postiže gol matirajuči golmana Damjanca. Ipak „Hajduk“ gubi utakmicu rezultatom dva prema jedan. Kaleja je ostao upamćen i kao veliki dribler, brz, okretan,nezadrživ u protivničkom šesnaestercu. Za kulski Hajduk igrao je u više navrata i postigao ukupno 91 gol. Igrajući za „Hajduk“ protiv Sartida postigao je četiri pogotka na toj utakmici. U sezoni 2004. Crvena Zvezda je držala rekord od 419 minuta bez primnjenog gola. Dejan je već u 14 minutu savladao golmana Vladimira Dišljenkovića. Pored Hajduka, nastupio je za Budućnost iz Banatskog Dvora, Bežaniju, Smederevo i Banat dodajući još deset golova svom ukupnom skoru. Time je Dejan sa 101 postignutim golom upisan u večnost. U sezoni 1998/99. sa 16 postignutih golova postaje najbolji strelac lige.

Njegov odlazak u inostranstvo prošao je neslavno. U špansku Ekstremaduru odlazi 2000. godine ali veoma kratko. Njegov povratak u kulski „Hajduk“ u sezoni 2000/01. je pun pogodak. Dejan na 24 utakmice postiže 25 golova čime dokazuje svoje golgeterske sposobnosti. Godinu dana kasnije, Dejan odlazi u Brazil i potpisuje za prvoligaša Viktorija Baija gde na deset nastupa postiže dva gola. Ponovo se vraća u „Hajduk“ i ovog puta igra šest vezanih godina gde na 68 nastupa postiže 24 pogotka.

Njegovi nastupi nisu ostali nezapaženi. Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije zabeležio je tri nastupa bez postignutog gola. Sve tri utakmice odigrao je 2001. godine na internacionalnom turniru u Indiji „Sahara kup“. Pri kraju fudbalske karijere Dejan se vraća u rodno Vranje gde dve sezone nastupa za vranjski Dinamo. Nakon završetka igranja fudbala, Kaleja šest meseci radi kao pomoćni trener u Dinamu. Bio je i predsednik fudblskog kluba „Rom“ iz Vranja ali zbog nedostatka finansijskih sredstava klub se ugasio. I danas Dejana možemo videti na školskim terenima gde igra mali fudbal sa prijateljima, rekreativno.

DEJAN OSMANOVIĆ - KALEJA

Dejan Osmanović-Kaleja Bijando ko 29.01.1973 berš sar dujto čhavo ko kher. O pureder pral o Goran em ov inje šukar fudbaleri. Paloanav Kaleja lelja pe dadestar taro Dragi kova inje but šukar fudbaleri. Olesoro dad kelđa aso Radnički tari Vranja. O Dejane sar tikno dikela inje pe dade ked kelela fudbalo em manglja ked ka barjol te ovel sar oleste,numa ked barilo ov ulo po šukar olestar em sarinjendar ulo najšukar fudbaleri kova bijandilo ki Vranja. But Vranjanci ponosno em sa najšukar vakerena taro Kaleja kova ačađa neizbrisivo trago ko vranjsko fudbalo ked kelđa aso Dinamo a anglal ko vakti aso Hajduk tari Kula,kote ulile perdi afirmacija

O Dejan ki osnovno sikavni Vuk Karadžić ki Vranja motođa po baro talenti. Ov inje asi klasa po šukar taro aver sikavne ked vakeripe taro fudbalo em legarđa i sikavni ko sa sportska takmičenja kola inje kelenape ko sikavne. Oleso dičindo talendi diklje o manuša taro vranjsko Dinamo em o Dejane bare uspehoa lelja te kinani o protivnička mreže ked kelđa sar pioniri em ko pomladak ko Dinamo. Ko agor alo em adava dive oleso baro manglipe te kelel aso jekto tim aso Dinamo ulo ko 1991 berš. O Roma taro sa mahale katane inje đana te diken em te bodrinen pumare ljubimco.

Ko vranjsko Dinamo o Dejane kelđa taro 1991 berš đi ko 1996 berš kote inje najšukar strelco asi ekipa,ked naklo te kelel aso Kulsko Hajduko ki najzorali liga ki SR Jugoslavija.Olesoro debi aso Hajduko tari Kula inje baši o tim kolese navini taro tičkoripe o Partizan. Ko po jekto debi o Dejane dinđa gol em matirinđa e golmane e Damjanco, numa našalđe i utakmica duj ko jek. O“Kaleja „ ačilo ko setiba sar sig igrači,dribleri kole našti te ikeripe ko šesnesterco. Aso Kulsko „Hajduk“ kelđa ko po but iriba em dinđa 91 gol. Ked kelđa aso Hajduko aso Sartid dinđa štar golija ki adija utakmica. Ki sezona 2004 i Crvena Zvezda ikerđa rekorrd taro 419 minutija sar na priminđa gol. O Dejan ko 14 minuti dinđalen gol em savladinđa e golmane e Vladimire Dišljenković.

Uzo „Hajduka“ kelđa aso „Budučnost“ taro Banadski Dvor,Bežanija,Smederevo em Banat kolenge dinđa panda deš golija ko po saruno skor. Adaleja o Dejan dinđa 101 golija sova grdinđa ki istorija. Ki sezona 1998/99 dinde 16 golenca ulo najšukar strelco ki liga. Oleso đajba avrijal i puv na inje sar so manglja. Ki Špansko Ekstremadura đala 2000 berš numa irini palo šov masek. Olesoro iriba ko Kulskio„Hajduk“ ki sezona 2000/01 berš perdo inje šukar. O Dejan ko 24 utakmice dela 25 golova sova motela kaj isile najšukar golgeterske sposobnosti. Berš pala adaleste o Dejan đala ko Brazil ki Viktorija Baija kote ko deš utakmice dela duj golija. Pale irini ko „Hajduk“ kolese kelela šov berša jek pala jekeste em ko 68 nastupija dela 24 golija. Olese nastupija na ačona bidikle.

Asi seniorsko reprezentacija Jugoslavije kelđa trin puti numa na dinđa gol.Sotrin utakmice kelđa ko 2001 berš ko internacionalno turniru ki Indijia„Sahara kup“. Ko agor ki fudbalske karijera o Dejan irini ko bijando Vranje kote duj sezone ovela pomočno treneri ko Dinamo. Palo ačajbe keliba o fudbalo o „Kaleja“šov masek kerela buti ko Dinamo. Inje em predsedniko ko fudblsko klub „Rom“ tari Vranja numa adalese so na inje pare o klub gasime.Em avdije o Dejan šaj te dikelpe ko sikavne terenja kote kelela fudbalo pe amalenca rekreativno.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Rodio sam se u Vranjskoj Banji 29.08.1966. godine. Dan rođenja je pod znakom pitanja jer, moja mama je uvek govorila da sam rođen 26. po priči oca koji je u tom periodu bio na odsluženju vojnog roka to se desilo 27. ali sam ipak u knjigama u Banji bio upisan na 29. avgust, zahvaljujući dedi koji je bio autoritet u našoj porodici i po kome sam i dobio ime.

Moja ulica gde sam rastao je bila poznata po mnogobrojnim legendama vranjske muzike: Koštana je u svoje vreme živela na 30-tak metara od naše kuće, čika Raša-najbolji harmonikaš našeg kraja pa i šire, Alija takođe harmonikaš, čika Burda trubač i cela plejada potomstva Koštane, mnogo trubača, gočobija, basista bleh muzike koja je simbol vranjskog kraja. Moj deda je svirao veliki bas, a otac trubu sa jednim kuriozitetom-uzimao je časove kod čuvenog mojeg imenjaka Jaška, vojnog muzičara iz Vranja kome je deda plaćao časove. Iz Banje su samo moj otac i još jedan njegov drug uzimali časove kod nastavnika Jaška. To je Maksut Maksutović koji je dalje nastavio školovanje u Nišu, inace iz porodice Koštane, završio i ostao da živi i radi u tom gradu. Moj otac nije nastavio školu, koja je po dedinoj priči bila skupa, a on nije bio bogat kao porodica Maksuta.

Po ulici Burdinskoj su naređane romske kućice uz sam put pored koga protiče reka Banjštica, u kojoj smo se kao deca leti kupali i provodili vreme, pecajući ribe. Mnogo slatkih trenutaka se dešavalo baš tamo, jer je sve bilo blizu-igralište za fudbal, škola u kojoj se posle dolaska iz vojske moj otac zaposlio kao pomoćni radnik. U to vreme je postojalo predškolsko odeljenje za romsku decu, i u 6. godini ja sam krenuo u takozvano "zabavište" gde mi je učiteljica bila lepotica Rada koja je, kako sam kasnije saznao, bila u vezi sa našim čuvenim Vranjancem-Stanišom Stošićem, najpoznatijim pevačem vranjskih pesama i ostala neudata do kraja svog zivota. Da li zbog nje ili zbog abmicioznosti, krenulo je tada moje dokazivanje. Sećam se momenta crtanja ( a meni je bilo važno da me neko pohvali), kada je moj crtež banjskog spomenika poginulim u II svetskom ratu pokazala svima i priredbe na kojoj sam recitovao pesmicu "Điha,điha". Od tada počinje loša navika grickanja noktiju koja ne prestaje sve do danas.

Prvi razred je bio simpatičan sa srpskom decom i svaki dan za mene je bilo novo otkriće.To su bila dva sveta različita, moja romska ulica sa svojim životom, navikama, tradicijama, romskim jezikom i škola u kojoj si se trudio da budeš deo tog, za tebe, novog sveta. Otac mi je obećao da ako budem dobar u školi (to znači sa odličnim ocenama), dobijam bicikl. Sećam se kada smo u Vranju kupili moj "Pony", i prve probne vožnje starim putem do Banje...

Moj prvi kontakt sa harmonikom je bio preko starijih drugova koji su imali instrument, jer u romskim porodicama od malena se uči muzika. Ja sam, gledajući prste drugih zamišljao klavijaturu i svirao pevajući melodije. Na leto, posle takođe odlično završenog drugog razreda, trebalo je nešto da se kupi za nagradu. Želeo sam harmoniku, ali svi su u porodici bili protiv. Kako je naša kuća bila na strmini do puta, ja sam se valjao po prašini odozgo nadole plačući sve dok nisu pristali da kupe instrument. Kad sam probao prvi put svoju prvu harmoniku svirao sam melodije koje sam znao učeći od drugova. Moji roditelji su se čudili kako znam da sviram kad nikad pre toga nisam držao instrument u rukama.

Vrlo je važno reći, da su u tom periodu muzički instrumenti poput harmonike, gitare, klavijature, bili jako popularni. Počeo je novi talas sviranja tih instrumenata. Vranjski orkestri i grupe muzičara su bili poznati širom naše "velike" Jugoslavije, od Makedonije do Slovenije. Renesansa trubačkih orkestara je počela posle Kusturičinih filmova, kada su zbog cele situacije u ekonomiji i politici, mnogi vrsni vranjski muzičari ostali bez posla. Tako i danas možete sresti dobre svirače koji su ranije harali po elitnim hotelima, kako sviraju trube, basove, udaraju u bubanj da bi prehranili svoje porodice.

Za sve nas male muzičare glavna scena je bio park, gde su šetali mnogobrojni turisti naše banje poznate po lečenju reumatskih i drugih oboljenja. Park je bila i prva moja scena, kada su stariji dečaci svirali, a mene sasvim malog vodili da pevam, jer sam bio atrakcija sa pesmom "Mlada partizanka bombe bacala", koja im je donosila dobar bakšiš. Prosto bi prišli ljudima koji su sedeli na klupama ili šetali po parku i pitali-"Čiko, moze jedna pesma", i onda u zavisnosti od odgovora svirali ili išli dalje tražeći mušteriju.Tako smo mi, mala deca, zarađivali sebi za sladoled, bombone, čokoladu, a bogami i za cigarete za dedu, babu itd. Baš u tom parku sam sreo svoju prvu profesoricu muzike Slobodanku Mitić koji je bio sudbonosan, jer se u Vranju po prvi put, oficijalno otvarala muzička škola. Posle tog susreta, ona kontaktira mog oca sa predlogom da me upišu u muzičku školu. Prostorije su bile u Pedagoškoj akademiji, današnjem Učiteljskom fakultetu, a moj instrument je bio klavir.

Sećam se kako sam mučio sestru da vuče meh od harmonike dok sam ja vezbao kući "klavir". Apsurd, vezbam klasičnu muziku na klaviru koga nemam, a sviram harmoniku i to dobro. Nas iz Banje je bilo nekoliko dečaka, na violini, klaviru i harmonici koje je vodio nastavnik Ratko Silistarević koji je, inače bio moj rodjak jer mu je mama bila iz Banje. Često na odmorima između časova, mi banjski svirači smo svirali za sebe. Jednom, uđe u učionici nekoliko nastavnika medju kojima i Ratko i Slobodanka i čuju naše "muziciranje", gde ja nisam za klavirom već sviram harmoniku. Profesorka Slobodanka predloži da odmah promenim instrument, te tako ja krenem na harmoniku kod čika Ratka. Iako sam imao 12 godina, nije mi bilo teško da prođem program predodređen za šestogodišnji period, jer mnoge vežbe sam znao napamet slušajuči decu u školi na odseku harmonike.

Posle zavšenog  osmog razreda, pitanje je bilo šta dalje? U to vreme je bila cenjena beogradska srednja muzička škola sa Vojislavom Terzić -čuvena prof. harmonike. Na prijemnom ispitu koji je lepo prošao, ona je za to da me prime, ali uslov je - harmonika. Naime, to je bio početak profesionalnog sviranja klasične muzike na harmonici i trebalo se imati dobar instrument sa specijalnom levom rukom, takozvani "standard bas" koji je koštao čitavo bogatstvo za jednu romsku porodicu iz Banje. Tako se mi razočarani vratimo kući. Na sreću, osim beogradske postojala je i kragujevačka muzička škola koja je imala odsek klasične harmonike. Tamo odemo i položim prijemni ispit uz povoljniji uslov- u prvoj godini nije obavezno ali dalje se mora imati adekvatan instrument. Tako upišem srednju muzičku školu u Kragujevcu.

Zamislite dečaka od 14-15 godina koji uči u čuvenoj kragujevačkoj gimnaziji, u kraju gde se govori pravi srpski kniževni jezik, a ne vranjski dijalekt srpskog jezika, koga u početku malo ko razume. Nova sredina, internat-dom za učenike sa sobama u kojima je bilo 3-4 učenika. Tu smo bili, ne samo mi muzičari, već i svi drugi koji su dolazili iz svih krajeva zemlje. U isto vreme u muzičkoj školi totalni šok. Ispostavilo se da ne znam čestito i c-dur skalu da odsviram. Sve ispočetka, korak po korak. Jedina moja sreća što sam naleteo na dobre ljude. Da li iz sažaljenja ili što su osetili neki potencijal u meni, moj prof. Radomir Tomić je strpljivo radio sa mnom. Prva godina srednje škole protekla je u znaku ispravljanja mojih loših navika, a u drugoj godini sve kreće nabolje. Naravno, uzor su mi bili stariji učenici treće, četvrte godine koji su sjajno svirali i osvajali nagrade na takmičenjima. Od te druge godine, sa novom kupljenom harmonikom, počinju uspesi i ja do završetka srednje škole osvajam 2 prve republičke, 2 savezne nagrade i bivam izabran da predstavljam Jugoslaviju na svetskom takmičenju harmonikaša u Portugaliji. Te završne godine,osvajam i prvu nagradu u Kamalu, malom gradu blizu Venecije u Italiji, na međunarodnom takmicenju harmonikaša.

Služenje vojnog roka je čast i obaveza, tako da posle završene srednje škole odlazim u vojsku. U Srbiji nije postojala Akademija za harmoniku, jedino rešenje je bilo nastaviti školovanje u jednoj od zemalja gde takav odsek postoji. Najjača škola tada, a i sada, bila je čuvena ruska, moskovska škola. Prijemni ispit je bio na beogradskoj Muzičkoj akademiji gde je komisija ruskih stručnjaka slušala kandidate. Iako u to vreme u vojsci, sa dozvolom na jedan dan, dolazim u Beograd, odsviram i nadjem se prvi na listi odobrenih kandidata za pohađanje moskovskog konzervatorija.

Moskva, još jedan šok za mene. Učenje jezika, hladne zime, druga hrana, kultura, ljudi. Još krenula perestrojka sa Gorbačovim. Kriza, kilometarski redovi za hleb, mleko, jaja i sve što treba čoveku. U isto vreme, divni ljudi, pozitivni, raspoložni da pomognu u bilo kakvoj nezgodi. Profesori na akademiji mili ljudi,dobro, savesno rade svoj posao. Ja se usavršavam na harmonici, uzimam časove dirigovanja i kompozicije.

Godine 1990. završavam Akademiju, i oženjen vraćam se u Srbiju. Supruga- prof. klavira i ja počinjemo sa radom u Muzičkoj školi u Vranju. Za deset godina rada, bilo je mnogo dece koja sada predaju muziku našeg kraja. Napomenuo bih neke od njih: Pedja Predrag Raimović- talenat koji se rađa jednom u 50 godina, Bratislav Manasijević-živi i radi u Americi, Jusufović Stanislav -profesor odseka harmonika na akademiji u Holandiji i mnogi drugi.

Oduvek me je mnogo interesovalo koliko su Romi uticali na razvoj muzičke kulture raznih naroda, tako da sam dok sam radio u Vranju, u isto vreme upisao doktorsku tezu pod nazivom "Ornamentika narodne muzike u Srbiji", gde pokušavam da nađem odgovore na pitanja raznih uticaja razvoja ornamentike u Srbiji. Odbrana disertacije je bila 2000. godine u Moskvi.

Posle svih dešavanja, napuštam Srbiju i selim se u Francusku gde i dan danas živim. Oženjen, imam trojicu sinova- Jeniseja, Nikitu i Maksima. Svi muzičari, pijanisti i violinist. Nastavljamo život. Srećno.

Jaško Ramić

JAŠKO RAMIĆ

Bijando injum ani Vranjsko Banja 29.08.1966.berš. O dive taro mo bijandipe jek baro pučipe adalese so palo vakeribe me dadsoro kova inje adava vakti askeri ko 27,numa ko lila hramome ki Banja ko 29 avgust adalese so ađaar vakerđa mo papu kova inje autoritet amende ko kher em palo leste dinđema anav.

Mi ulica kote bariljum inje penđarutne palo but prešunde legendarna Roma baši i vranjsko muzika: I Koštana ko po vakti inje đivdinđa 30 metre amare kherestar,o kako o Rašo najšukar harmonikaši ko amaro krajo em po dur,o Alija kova inje jekutno harmonikaši ,o kako o Burda o trubači,em sa i plejada potomci e Koštanake ,but trubačija,gočobije,basiste,bleh muzikake kolaj simbol baši vranjsko muzika.Mo papu bašalđa baro basi mo dad truba jeke averčanipa ov inje lelja časija taro penđarutno vojno muzičari kole isi sar mo anav Jaško tari Vranja kolese mo papu platinđa o časija.Tari Banja uza me dadeste olesoro amal lelja ćasovja taro nastavniko Jaško.Adava o Maksut Maksutović kova anglal đelo ko sikljojbe i sikavni ko Niši ,ov taro kherutne e Koštanakere ,agorčerđa i sikavni em ačip te đivdini em te kerel buti ki adaja diz.Mo adad na agorčerđa i sikavni sar so vakerđa mo papu inje skupo ov na inje barvalo sar o kherutne e Maksutesere.

Ani ulica Burdinci o romane khera jek zala jekeste zalo drumo kote nakela i len Banjštica, kolate sar čhavore nanđiljam o nilaj em kote inje nakela amaro vakti dolibna mačhen.But gudle momentija adate inje numa paše emi sikavni em o khelano e čhavorengoro aso fudbalo kote mo dad ki sikavni lelja te kherel buti ked alo tari vojska.

Ko adava vakti inje angledersikavno odeljenje aso romane čhavore ,em me ko šovto berš leljum te đav adari kote mi sikavni inje i najšuži Radakoja sar so pala adaleste šunđum inje mangljape amare penđarutne vranjancoa e Staniša Stošićeja, najpenđarutne pevačeja aso vranjska gilja em ačili bidindi đi ko agor po đivdipe.Dali baši olate numa baši ambicija mangljum te motovama. Setinama taro momentija ked crtinđum(dikljum điko te pohvalinima), ked mo jekto crteži taro spomeniko tari banja em o mudarde ko dujto themesko mariba motođape ko priredbe ked recitujnđum i gili"điha,điha".Taro adava vakti lelja te ovelma lošno navika te kecinav me naja so  đi o avdisutno dive pana kherava.

O jekto razred inje smešno e gađikane čhavorenca em svako dive mange inje nevo arakibe.Adava inje duj svetija averčane,mi romani ulica pe đivipna,navikenca tradidija adetenca romane čhibja em i sikavni kote dikljum te ovav em ko adava kotor taro nevo sveto.Mo dad dinđa lafite uljum šukar ki sikavni ka khinelme bicikla.Setinam ked ani Vranja kinđam bicikla mo jekto "pony"em i jekto proba vožnja purane dromeja asi Banja.

Mo jekto dolibe e harmonikaja inje palo me phurene amala kolen inje instrumenti ,adalese so ko romane khera  taro tiknipe sikljola te bašalipe .Me sikliljum dikibna o naja averengere sar bašalena  em zamislinđum klavijatura em gilajbe .Ko nilaj ked palo dujto klaso kote pale injumnje odlično valjanđe te khinenme diso sar nagrada.Mangljum harmonika ,numa sare o kherutne na dinđe .Sar amaro kher  inje ko učipe đi tele irinđuma ko drumo ki prašina rojba sa đi na ule adalese te kinen maje harmonika.Ked probinđum mi jekto harmonika bašalđum o melodije kola đanđum me šereste em sikliljum me amalendar.Me kherutne dolinđepe taro šero sar adava đanava te bašalav em anglede na dolinđumadava istrumenti ko vasta.

Te vakerav ko adava vakti o muzikake instrumentija sar harmonika , gitara,klavijature inje but popularna đelo anglal nevo pravco ko bašaliba adala instrumentija.O Vranjska orkestrija em grupe muzičarja  inje penđarutne ki angluni bari Jugoslavija tari Makedonija đi i Slovenija.I Renesansa taro trubačka orkestrija lelja te ovel ked o Kusturica sniminđa filmija taro Roma em adava vakti but Roma tari Banja kola inje muzičarja ačile bibučakoro,Em ko avdisutno vakti  resenape šukar sviračijaara kola angleder bašalđe ko elitna hotelija akana bašalena trube,basija,marena ko goči sa sar te parvaren pumare kherutnen.

 Amenge aso tikne muzičarja glavno scena inje o park,kote pirena inje o turistija.I park inje mi jekto scena kote me purane amala bašalđe em man tikne legarđe te gilavav adalese so injumnje atrakcija e gilja "mlada partizanka bombe bacala",koja anđamge šukar bakšiši.Po ari inje ava uzo manuša em pučalen mangena li te bašala em gilava.Ađaar amen inje zaradina aso sladoled, bonbone, čokolada em aso cigare aso papu baba. Ko adava park resljum me profesorka asi muzika e Slobodanka Mitić  so mange inje sudbonosno,adalese so ki Vranja inje pravelape jekto muzikaki sikavni.Pala adaleste oj vakerđa me dadeja te dikel te upišinima ki muzičko sikavni.

O Prostorije inje ani pedagoško akademija, ko avdisutno učiteljsko fakulteti, mo instrumenti inje klaviri . Setinama ked me penja mučinđum te vucini o meh tari harmonika sar me te vežbinav o klaviri. Apsurd, vežbinava  klasično muzika ko klaviri kova nanema numa bašalava harmonika em adava šukar. Amen tari Banja ki muzičko sikavni injamnje disave ki violina,klaviri harmonika kolen sikađa o nastavniko o Ratko Silistarević kovaj mi familija em olesi daj inje tari Banja. Ko odmor ki sikavni la inje amen o čhave te bašala .Jek dive grdinđe ked šunđe bašaliba o nastavniča em o Ratko i Slobodanka a me na bašalđum klaviri bašalđum harmonika. IProfesorka Slobodanka predložinša te ačavav o klaviri em te lav te bašalav harmonika ko kako ko Ratko.Injema 12 berš na injeme phare te uljavav o program adalese so injumnje siklo aso sa adala vežbe.

Palo agorčerdo ovtoto klaso pučipe inje so te kerav anglal ?Ko adava vakti cenime inje i Beogradsko maškaruni  muzičko sikavni kote inje o Vojislava Terzić -penđarutnoprof. Asi harmonik. Ano prijemno ispit kova šukar naklo  oj manglja te lelma peste numa uslov inje i harmonika.Adava inje profesionalno bašaliba adava instrumenti  klasično muzika em valjanđa te ovelma šukar em adekvatno harmonika specijalno aso levo vas anavutno"standard bas" kova inje but skupo baro barvalipe aso jek romano kher tari Banja. Ađaar amen razočarana irinđam khere.Asi baht uzi beogradsko maškaruni muzičko sikavni inje em sikavni ki Kragujevca aso odsek klasično harmonika.Adari đeljam em položinđum o prijemni ispit uzo povoljno em šukar uslov,o jekto berš na inje obavezno numa anglal mora te oveltu klasično harmonika.Adari upišinđum muzičko sikavni ki Kragujevca.

Zamislinen čhavore taro 14-15berš ki prešundi  kragujevačko gimnazija, ko thema kote vakeripe gađikano kniževno vakeribe , na vranjsko dijalekt gađikani čhib so našti but đene na alilema so vakerava.Nevo maškar internad,kher ao sikavne ko sobe sovena po trin,štar manuša.Adate injamnje na sikavibase ki Kragujevca. Ko adava vakti ki muzičko sikavni  sari šok.Dikljape kaj na đanava c dur skala te bašalav Sa taro anglal leljum te kerav korako zalo korako.Mi bari baht inje so o manuša so sikađema injelen šukaripe mange. Dali sažalinđema dali diklje mande talenat em potencijalal mo prof. Radomir Tomić po ari manca kerđa buti ko mo sikljojbe. Aso adava jekto berš ani maškaruni muzičko sikavni uljum po šukar manuš em sa me lošna navike ađačum pala mande,ko dujto berš ulo sa po šukar.Mo uzor inje o po purane sikavne taro trito em štarto berš kola but šukar bašalđe em lelje bare nagrade em priznanja ko takmičenja.Taro adava dujto berš me neve kinda harmonika  lava te kerav me uspesija em đi o agor mo sikavipe lava perdo nagrade ko takmičenja.Duj repu blička jekta thana,duj savezna em birinenama te predsajnav i Jugoslavija ko sversko prvenstvo aso harmonikašija ki Portugalija.Adava agorutno berš lava jekto nagrada ki Kamala tikni diz uzi Venecija ki Italija ko maškaronarodoso takmičenje aso harmonikašija.

Služiba o vojni rok čast em obaveza, em ađaar pali maškaruni sikavni đeljum ki vojska.Ki Srbija na inje akademija asi harmonika em arakljam šajipe mo sikljojbe te đal anglal ki aver puv kote esavko odsek inje.Najzorali sikavni ko adava vakti đi avdisutno dive inje i Rusko  moskovsko sikavni.O prijemno ispit inje ki beogradsko muzičko sikavni kote i komisija taro ruska pirne šunđe e kandidaten.Me adava vakti injumnje ki vojska em mekljema asi prijemno ispit jek dive ,aljum ko Beograd bašalđum em arakljuma maškaro okola kola primime ko moskovsko konzervatorij.

Moskva, pana jek šok mange.Sikljojba rusko čhib,šudre jevenda,aver ajba,kultura.I perestrojka  lelja e s Gorbačovesi te ovel.Kriza, kilometarska redija aso maro em tud,jare em sa so valjani aso manuš ko đivdipe. Ko adava  sa o manuša but šukara ,gudle em mangena te dentu po piko te injan ki nevolja.O profesorja ki akademija jekutne ,gudle šukar kherena pumari buti.Me usavršinama asi harmonika lava časija aso dirigujba em asi kompozicija.

Ano 1990.berš agorčerđum i akademija ženinđuma em irinava ki Srbija.Mi romni  prof. klavira  em me la te kera buti ki muzičko sikavni ani Vranja.Aso deš berš sikađam perdo sikavnen čhavoren kolendar but đene ule šukar kadrovja em akana sikavena averen čhavoren .Ka vakerav disaven so sikađam aso adala deš berš, Pedja Predrag Raimović- talenat kova bijanđola jek ko 50 berš, Bratislav Manasijević-đivdini em kerela buti ki Amerika, Jusufović Stanislav –profesori ko odsek asi harmonika ani akademija ani Holandija.

Panda jek mo interes asi muzika adavaj kobor amen o Roma kerđam uticaj ko barjariba i muzičko kultura ko aver narodija,em ađaar ked kerđum buti ki Vranja upišinđum doktorsko teza " ornamentika narodne muzike u Srbiji",kote dikava te arakav vakeribe ko but pučiba aso razna  uticaja baši o razvoj ornamentike ani Srbija.Odbrana asi disertacije inje ko 2000.berš ani Moskva.

Palo sa adava đava tari Srbija selinama ki Francusko kote em avdije đivdinava.Ženimo injum trin čhave isima murša,  - Jenisej, Nikita em Maksim. Sare muzičarija, pijanisti em violinist. Đa anglal ko đivdipe.Bahtale.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Ratko Silistarević je rođen 1949. godine u Vranju, u poznatoj muzičkoj porodici. Njegov otac Bektaš bio je poznati muzičar. Braća Selistar Bekan i Jovica svirali su u poznatim vranjskim kafanama Evropa i Hotel Vranje.

Međutim, za razliku od svoje braće ali i ostalih Roma, koji nisu bili školovani muzičari, Ratko se opredelio da pohađa Muzičku školu. Nakon završene osnovne škole u Vranju, u Nišu upisuje i završava srednju Muzičku školu, obrazovni smer-harmonikaš.

Odmah nakon školovanja Ratko se ženi sa suprugom Mirjanom. Iz tog braka imaju tri sina i ćerku. Sva tri sina nastavljaju porodičnu tradiciju i dan danas veoma uspešno se bave muziciranjem.

Krajem decembra 1978. godine Ratko se prijavljuje na konkurs za nastavnika harmonike u Osnovnoj školi za muzičko obrazovanje u Vranju. Nakon razmatranja prispelih prijava on je primljen u radni odnos. Od januara 1979. godine, Ratko radi kao prvi Rom u jednoj obrazovnoj instituciji kao nastavnik harmonike. S obzirom da u tom momentu nije imao odgovarajuču stručnu spremu njemu je u rešenju o stalnom radnom odnosu navedeno da do kraja školske 1984/85. godine stekne odgovarajuču stručnu spremu da bi nastavio izvođenje nastave. Septembra 1980. godine Ratko upisuje vandredne studije na univerzitetu ”Ćiril i Metodij” u Skoplju, odsek muzika. Nakon završetka studija, nesmetano nastavlja sa radom u muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Vranju. Pored ove muzičke škole, Ratko je radio i u muzičkim školama u Bujanovcu i Gnjilanu.

Na muzičkom festivalu u Sokobanji “Prva harmonika Jugoslavije”, dvanaestom po redu daleke 1974. godine osvojio je visoko treće mesto. Bio je jedan od najcenjenitijih i najuticajnijih Roma u Vranju i okolini.

Pored muzike uspešan je bio i kao političar. U više mandata bio je odbornik u vranjskoj Skupštini gde je sa velikim zalaganjem radio na poboljšanju položaja Roma. Takođe je bio i u dva mandata potpresednik pete mesne zajenice. Mnoge ulice gde žive Romi dovedene su u red, pre svega zahvaljujući njemu, dok je posebnu pažnju obraćao na obrazovanje romske dece.

Dugi niz godina uspešno je vodio kulturno umetničko društvo “Koštana”. Tradiciju i kulturnu baštinu Roma prenosio je širom Srbije i Evrope. Na međunarodnoj smotri kulturnih dostignuća u Moskvi osvojio je sa svojim KUD-om treće mesto, u Varšavi su bili prvi, u Sofiji drugi… Bilo je pregršt nagrada, sve zahvaljuhući Ratku koji je požrtvovano vodio “Koštanu”. On je bio i predsednik Skupštine Saveza društava Roma Pčinskog i Jablaničkog okruga u više mandata i to veoma uspešno.

Pored toga što je bio nastavnik harmonike u muzičkoj školi, uspešno je davao časove mnogim talentovanim mališanima i privatno kod kuće. Podučavao je generacije i generacije đaka. Na mnogim takmičenjima njegovi učenici nizali su uspehe i nagrade. Dobitnik je mnogih diploma, povelja i zahvalnica za izuzetan rad u afirmaciji muzičke kulture.

Pri kraju svoje muzičke karijere, čuveni Bakija Bakić angažovao je Ratka za pripremu orkestra za Sabor trubača u Guči. Ta saradnja je bila veoma dobra jer su u godinama koje su usledile osvojene brojne nagrade. Kasnije se saradnja nastavila sa Milanom i Nenadom Mladenovićem.

Sa najboljim vranjskim muzičarima formirao je poznati bend “Beli most” koji je dominirao vranjskom muzičkom scenom. Radio je i sa drugim muzičkim bendovima. Devedesetih godina prošlog veka formirao je orkestar “Braća Silistarević” gde su pored njega bili Bekan, Joca Silistar, Aca “Kelča”, Staniša ”Šmeker”….

Ratko je bio istinski borac za integraciju Roma, za njihov bolji položaj u društvu i za bolje obrazovanje mladih Roma. Umro je 2009. godine iznenada i tiho. Potpukovnik Milosav Simović, tadašnji brigadni general poslao je posthumno zahvalnicu povodom njegove smrti na kojoj je pisalo: Posthumno gospodinu Ratku Silistareviću, doajenu muzike, majstoru harmonike, čoveku plemenitog srca, ličnosti koja ima veliku dušu, za profesionalnu saradnju sa garnizonom iz Vranja od 4. brigade Kopnene vojske koja nastavlja tradicije Prvog pešadiskog puka knjaza Miloša Velikog i 78 motorizovane brigade.

RATKO SILISTAREVIĆ - Nastavnik muzičke kulture - harmonika

O Ratko Silistarević bijando ko 1949 berš ki Vranja ko penđarutno muzičarsko kher. Oleso dad o Bektaši inje penđarutno muzičari, o pralja o Selistari Bekane em o Jovica bašalđe ko penđarutne vranjska kafane “Evropa”em “Hotel Vranje”. Averčane olendar em taro aver Roma kola na sikllile sikavni muzičarsko sikavipe o Ratko manglja te sikljol sikavipe em te ovel sikavno muzičari. Palo naklo osnovno sikavipe ki Vranja ,ko Niši đelo te sikljol em agorčerđa maškaruni muzičko sikavni smer harmonikaši. Palo sikljojbe o Ratko ženinđape pe romnja e Mirjana em ovelalen trin murša em jek čhaj. Sotrin murša đana anglal ke kheresiri tradicija bašalibna em đi avdijeso vakti uspešno em šukar bašalena. Ko agor ko decembar 1978 berš o Ratko rodela buti palo konkurs so dinđa i muzičko sikavni tari Vranja.Ked dikljepe sa o prijave dinđe šajipe o Ratko te kerel adaja buti ki muzičko sikavni. Taro januar 1979 berš o Ratko sar jekto korkoro Rom lela te kerel buti ki jek obrazovno ustanova ki Vranja, sar nastavniko asi harmonika. Adalese so na injele rodimi sikavni asi adaja buti dinđele šajipe đi ko sikajbe aso 1984/85 berš te lel adava sikavipe em te đal anglal pe buča. Taro septembar 1980 berš o Ratko upišini vandredna studije ko univerziteti”Čiril I Metodij” ki Skoplja,odsek muzika. Palo nakle studije ov nesmetano kerela pi buti ki muzičko sikavni “Stevan Mokranjac” ki Vranja. Uzi akaja muzičko sikavni o Ratko kerđa buti ki. Bujanovca em ki Gnjilana. Ko muzičko festivali ki Sokobanja dešudujto palo redo “Prva harmonika Jugoslavije” dur 1974 berš lelja učo trito than. Inje jek taro najpenđarutne em najcenime Roma ki Vranja em po dur. Uzi muzika inje em prešundo sar političari.Ko po but mandatija inje odborniko ke vranjaki Skupština kote dinđa baro zori aso Roma te ovel po šukar olengo đivdipe Em ko duj mandatija inje teleder o šeruno ko panđto mesno kedipe. But ulice kote đivdinena o Roma anđepe ko redo adalese so o Ratko adava diklja te ovel,numa aver akcenti dinđa aso sikljojbe e romane čhavorengo. Po but berša legarđa o kulturno umetničko amalipe “Koštana”. I Tradicija em I kulturaki baština e Romengri legarđa dur themende em ki Evropa. Ki međunarodno smotra baši kultura ki Moskva lelja trito than ki Varšava lendo jekto than em ki Bugarsko dujto inje… Inje but nagrade sa adalese so o Ratko diklja po šukar te ovel aso terne em asi romani kultura,ked legarđa I “Koštana”. Ov em injele šeruno ki Skupština ko Savez aso amalipa taro Roma baši o Pčinsko em o Jablaničko okrug ko po but mandatija em adava but uspešno. Uzo legariba sar nastavniko asi harmonika ki muzičko sikavni o Ratko em dinđa privatna časovija aso but terne harmonikašija.Generacije em generacije harmonikašija siklile olestar.Ko but takmičenja olese sikavne lelje prva tana nagrade diplome. O Ratko lelja but nagrade diploma,povelje em zahvalnice pe bučake so kerđa, em so afirmišinđa i muzičko kultura. Ko agor ki pi karijera o penđarutno trubači o Bakija Bakić lelja e Ratko te sikajlen baši o Sabor aso trubačija ki Guča. Adaja saradnja đeli po anglal palo Bakija sikađa e Milane em Nenade Mladenović em ko berša so ale leljepe najuče nagrade ko Sabor aso trubačija ki Guča. E najšukar muzičarenca tari Vranja ov kerđa prešundo orkestar “Beli most” kova dominirinđa ke vranjaki muzikaki scena. Kerđa buti em avere orkestrenca. Ko enjavardešta berša okole vekoste formirinđa orkestar “Braća Silistarević” kote uzo leste inje em o Bekane,Joco, Silistari, Aca “Kelča,”Staniša”Šmeker”….O Ratko inje čačutno borco asi integracija e romengiri, aso olengoro po šukar đivdipe em aso po šukar obrazovanje maškaro terne Roma.Mulo ko 2009 berš.O Milosav Simović ko adava vakti inje brigadno generai bičalđa posthumno zahvalnica ked mulo o Ratko kote hramome.Posthumno aso Ratko Silistarević, aso doaeni asi muzika,majstori asi harmonika ,manuš kole isi plemenito vilo ,ličnost koja isila bari duša,baši o profesionalno barabipe e garnizoneja ki Vranja tari 4 brigada tari Kopneno Vojska koja đala anglal baši I tradicija 1 pešadisko puk knjaza Miloša Velikog em 78 motorizujme brigada.

Пројекат је подржан на конкурсу Министарства културе и информисања за суфинансирање медијских садржаја за интернет портале на језицима мањина у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.