Радио: Машта и емоција
Медијски пројекат Радио Врања „Машта и емоција“ који је подржан на конкурсу Министарства култутре и информисања ове 2020. данас је успешно завршен.
У једном сегмену овог пројекта био је специјал о најбољим песмама југа Србије.
Говорили смо о њиховом настанку и значају, али смо паралелно на порталу и страници Радио Врања организовали гласање за најбољу песму врањског краја.
Сада вам представљамо резултате вашег гласања.
Познати смо по севдаху и мераку. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати. Сада је време да стварамо нешто ново. На пример, ту исту музику можемо да представимо читавом свету кроз модеран, нови формат слушања. Дигитализацијом фонотеке и подкастингом Радио Врање оживљава и модернизује део звучне културне баштине Врања, на тај начин негује културу сећања и задовољава вишеструке потребе своје публике чинећи свој садржај вишедецинијске старости удаљеним за један клик.
Подкаст у пројекту служи као алат контекстуализације већ постојећег радијског садржаја и као платформа за покретање свежих подухвата у online радијској продукцији Врања. То значи да дигитализовани аудио материјал треба довести у смислену везу кроз радијске подкаст серијале који ће као свој главни аудио материјал имати старе аудио записе који постоје у фонотеци.
Пројектом се покрива широки круг деловања, јер се делује на старије припаднике публике за коју се носталгично оживљава стари садржај, али и на млађу популацију јер се пројекат користи савременим методама онлине комуникације и деловања. Такође, публика старије популације се подстиче и мотивише да узме учешће у коришћењу интернет и дигиталних медија што одговара државној стратегији дигитализације.
Када овим чињеницама дадамо и податак да више од 10 хиљада Врањанаца и Врањанки живи у дијаспори, жељни звука свог родног места, отвара се широки дијапазон новооткривених слушалаца.
Обрада и прилагођавање емисија из богате архиве Радио Врања на soundcloud-u
Укупно 10 медијских садржаја. Новој подкаст платформи у оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије прилагодићемо још 10 оригиналних аудио записа из архиве Радио Врања бираних на основу приоритета конкурса.
Биће то емисије:
Познанства – са Бакијом Бакићем, из 1982. Архива Радио Врања
Познанства – са Слободаном Јовановићем, хармоникаш и певач врањских песама из 1982. Архива Радио Врања
Познанства – са Оркестар Божидара Ајрединовића, добитник Златне трубе Гуче 1981. Архива Радио Врања
Емисија о труби и трубачима – Оркестар Екрема Мамутовића( деде садашњег наследника оркестра) из 1987. Архива Радио Врања
Сусрет са Божидаром Бокијем Милошђевићем који је у Врање долазио традиционално на Рибарску забаву.Представља свој албум Жал за младост, а на почетку емисије је Миткетов монолог који говори Раша Плаовић. Архива Радио Врања.
Добар дан, како сте – емисија са Станишом Стошићем из 1984. Архива Радио Врања.
Емисија са Милком Манић, Врањанка и солиста Радио Београда-пева нумере у студију Радио Врања: Што си Лено на големо, Море бел пелине, Ајде Като, ајде злато, Славуј пиле, не пој рно, Зар ја немам, Јечам жела, Ајде Јано.
Добар дан, како сте – емисија са Јашком Рамићем из 1985. Он је тада 18-то годишњи младић врхунског талента, ученик средње Музичке школе у Врању, победник Интернационалног такмичења хармоникаша у Венецији 1985. Данас је Рамић, виртуоз на хармоници, иначе родом из Врањске Бање, доктор науке на Конзерваторијуму у Москви.
Емисија са Чедом Марковићем из 1987. и врањске песме. Архива Радио Врања
Емисија посвећена Бакији Бакићу поводом његове смрти 16.10.1989. Архива Радио Врања.
Промоција подкаста
Промоција подкаста биће на друштвеним мрежама на специјализованој Фејсбук страницу Радио Врања која пласира искључиво текстове о новим медијским садржајима.
Пожељно је и добродошло да наши пратиоци остављају коментаре, сугестије, савете, утиске. Тако ћемо имати много бољи увид да ли су и у којој мери овакви подкасти тражени и радо слушани.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Иако смо као родитељи и медијски радници мишљења да млади треба што више времена да проводе напољу са својим вршњацима, када је то немогуће, игрице као што су квизови општег знања, информсаности и културе су одличан избор. Најбоље од свега је што се и родитељи, баке, деке, или браће и сестре, могу играти заједно са децом и младима и провести квалитетно време.
Провођење квалитетног времена са децом је од великог значаја, и родитељи треба да буду више укључени у живот својих малишана. Игрице квизова представљају забаван начин за учење и побољшавају опште знање. Едукативни квизови, или како их многи називају “спорт за мозак“, повећавају потенцијал за учење, побољшавају правопис и вокабулар, као и компетитивне вештине. Велики број младих усваја нове информације на природан начин – најбоље уче док слушају, гледају или раде одређене ствари. Овим квизом општег знања, информисаности и културе Радио Врање покреће радознале умове.
Квиз - Укључи вијуге Радио Врања садржи велики број тривијалних питања и одговара из различитих категорија, а пре свега, питања из опште културе. Нпр: које је боје језик белог медведа? Или: Колико је 10 + 10000 ? Или “тачно – нетачно”. Али и комбинација наведеног.
Уколико тражите нешто што би младима заокупило пажњу на радио таласу, а истовремено и да нешто науче и забаве се, онда су едукативне игрице попут различитих едукативних квизова права ствар.
У току квиза, испуњаваћемо музичке жеље слушалаца.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Разуме се, може се и наслутити да је ступка стопа, и то онај отисак стопе што остане у меком тлу или снегу где је нога стала, а то пише и у Речнику говора југа Србије проф. Момчила Златновића, коју он упућује на ступаљка, а тумачи као ,,отисак ноге човека или животиње“. Реч ступка потврђује пословицом ,,На ступку можеш да му станеш, али на срећу не можеш“ (Речник, 640). Ето сад је нешто јасније.
Поговорки, пословица, у обичај узетих речи има у сваком народу, оне су својина не једног народа, већ човечанства, иако је сваки народ општем фонду придодао плодове свога искуства, разума и веровања, па се и преносе, па и преводе.Неки овакве творевине прибрајају у усмену књижевност, други у сентенце народне филозофије, трећи у етнологију, четврти у комуникологију, стилисти у кратке форме дискурса, језичари у фраземе са дијалекатском подлогом. Аутору кога ми предлажемо за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати.Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.
У језику ове књиге препознају се неке битне одлике говора врањскога краја, попут именичких и глаголских облика (запнало, чување старог датива на -е: кажеш мајке, употреба општег падежа: језик на жену, с`с убавињу, прелаз финалног л у а и појава радног придева -ја, мамлаз остаја, навалија на њума, чалдисаја; треће лице множине презента на -ав, -ев, -ив: коло водив, сватови не чујев; инфинитивна основа бид- : човек да бидне; аорист од глагола срести, преко основе на сретн-: куде га сретна, итд.).
Занимљива су и творбена решења, замене глаголских основа (испаднало, истрза, свири, настојувује), појава великог број речи којима се карактерише човек по физичким особинама (слепча, гњездогуз, р`мпалија, дундураста), или по по карактерним особинама (инатљив, растурикућник, суворукаста, у смислу невешта у раду, тутубанаста, живоједник).
Врло је занимљива лексика локалнога говора у књизи. Која, разуме се, носи и своја значање формирана у окружењу где су се ове пословице употребљавале.Потпуно смо сигурни, да хтео не хтео, свако ко посредством радио таласа чује било коју пословицу, наћи ће себе у њој или изван ње. Ако је паметан, знаће где му је место, ако је мудар, знаће где му није место, што је рекао др Недељко Богдановић (на промоцији књиге Ступни ву на ступку, М. Костића, Врање 14. 11. 2019). Врховни задатак оваквих рубрика је управо да човека-слушаоца томе поуче. Ступни ву на ступку Милета Костића занимљива је и корисна књига која повезује свевремено искуство, преко локалног језика са општим ставовима о човеку, његовом каракатеру, дефинише његово место у друштву и однос према природи, животу и смрти, која на свестран начин представља свога творца – а то је народ оплемењен историјом и награђен способношћу да мисли.
Ступни ву на ступку - пословице и изреке на дијалекту говори аутор Миле Костић - Дубница
Аутору за рубрику Радио Врања приписују ранг највише националне вредности. Ти језички ентитети, које је он записао и објавио, звали их овако или онако, резултат су дугогодишње, некад и вишевековне, праксе човека као мислећег бића које оно што му се одгађа од природе, и од судбине, и што домисли, односно мисаоно доради до форме која се може изговорити и написати. Такви ентитети носе језичку боју свога национа, историјску дубину свога настанка и трајања.
Ми ћемо уз помоћ аутора, нашим слушаоцима представити изреке и пословице на врањском дијалекту, најчешће из моралне сфере, које исказују човеков однос према животу, смрти, слободи, муци, радости, а готово понајвише их је који се тичу карактерних особина и социјалног понашања човека. Нпр: «Ич неје л`ко да надуваш туђу кожу»
Ова рубрика Стипни ву на ступку, старијима који се у њој препознају могла би значити пријатно сазнање и потврду нечега што су у души поимали, али нису били свесни да све то знају, иако су управо по томе живели, а младима као неке (макар и као СМС) поруке старијих да лакше наслуте путеве будућности и своју срећу у њој траже у односу са другим људима, ближњима, а ближњи су нам, како неке свете књиге уче, сваки човек на свету.
То национално самоизражавање – препознавање свог језика, свог животног искуства, своје заједнице у општој култури – није само важан елемент, већ неопходан предуслов за национално самопоуздање и осећај индивидуалног и колективног учинка.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Радио станице на националном и локалном нивоу треба да производе садржаје који ће промовисати културни идентитет и језик једног народа, посебно ако је реч о нематеријалном добру које је и светски признато. Међутим, такви садржаји нису чести.
Младе генерације одрастају не познајући довољно своју традицију, не поштујући довољно писану реч и музику која је главна слика једног времена, јер оно што се није могло или смело рећи на друге начине, рекло се кроз песму. Знамо већину наших старих песама, али оно што је увек занимљиво јесте ко је, када и због чега и кога певао најсетније или највеселије риме.
Инспирација за њихов настанак налази се у народу, обичајима и истинитим животним причама. Свакодневни разговори, срећне и несрећне љубави, пријатељства и специфичност нашег поднебља инспирисали су певаче да их преточе у стихове. Важно је да познајемо моменте који су до тога довели.
Поред тога, важно питање је и залагање и едукација самих новинара који ће истраживати заједно са својим саговорницима и доћи и до евентуалних новина када је реч о настанку врањске народне песме.
Зато смо осмислили средом од 11 – 12 сати, специјал у програму Радио Врања у коме ћемо говорити о најбољим песмама југа Србије, разговарати са нашим саговорницима о њиховом настанку и значају и на крају, организовати гласање за најбољу песму врањског краја - рубрику смо ограничили на 40 песама југа Србије због нашег великог јубилеја – 40 година Радио Врања који обележавамо ове 2020.
У оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије још 10 оригиналних аудио записа из архиве Радио Врања бираних на основу приоритета конкурса Министартва културе и информисања које суфинансира овај медијски садржај.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Опширније...
Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати.
Приликом проучавања народне песме треба узети у обзир и чињеницу да је миграциона композиција становништва јужне Србије врло сложена. ''Насељавање опустошених предела јужне Србије (Пчиње, Врањског Поморавља, Грделичке клисуре, Пољанице, Иногошта и др.) било је у другој половини 18. и првој половини 19.века (М. Златановић: Чланци и студије 1, Врањске, Врање, 2007, стр. 227.) .
Унутрашња миграција смањила је разлике у култури па и у језику, али није могла потпуно да је елиминише. Зна се да је Пчиња лингвогеографска целина, али говор није свугде исти.Из тог разлога је и променљивост једна од најбитнијих одлика народног стваралаштва и песништва.
Без врањске градске песме која се нашла на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије ниједно славље и весеље не може да се замисли, а пева се и у радости и у тузи. Уз врањску песму се најлепше весели и најболније пати. Врањске народне песме некада су певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић. Стана Аврамовић је била певач преносилац, али и певач стваралац. Своју најпопуларнију песму Димитријо, сине Митре спевала је 1919. године. Певала је деценијама и неке стихове је мењала, тако да постоји неколико варијанти ове песме.
Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Слободан Јовановић, Данка Стојиљковић, Дејан Пешић и други. Најистакнутији представник врањског мелоса је певач изворне музике Станиша Стошић, чија је најпознатија песма ''Лела Врањанка''. Песма и игра Врања препознатљиве су као врањски мелос, а Врањанци су познати по својој веселој природи. Уз песму иде и игра, па су тако познати врањски чочек и врањанска свита, које негују звук трубе, гоча и даира. У Врању се још могу чути топле мелодије староградских песама. За неке се поуздано може рећи да су настале у овом граду и да су у вези са стварним догађајима и личностима. О староврањским песмама, нарочито о онима које су заступљене у приповеткама, романима и драмама Борисава Станковића, изречене су многе оцене.
У погледу заступања ових вредности које сте управо прочитали, доносимо и још један важан аргумент. Одговор на питање шта млади данас слушају? Да ли постоје културни стубови у музици? Где је црта између добре музике и шунда?
Многи тврде да је шунд преплавио данашњу музичку сцену.Одговор је да ће тај шунд за тридесет година бити класика.Оно што је пре тридесет година било нешто чему смо се смејали, данас слушамо са поштовањем, зато што време увек чини своје. Оно што нам у овом тренутку смета, за тридесет година ћемо за тиме жалити. Ваљда постоји та нека носталгија за оним временом које је прошло.Музика је одувек била јасан вредносни показатељ друштва. Мењали смо се ми, мењала се и она, а некада су је и циљано обликовали да би она обликовала нас, њен утицај никада није био за подцењивање.
Шта се слуша данас? Млади нису никада одрастали уз горе и опасније поруке. Љубавне жалопојке и мелодраме из Грандове кухиње, оскудне хаљине, кич и ниске страсти. Сценографије које су више биле тв пилуле за мушку потенцију него музичке композиције, заменили су – дрога и криминал. Новац, по коме се гази, и са којим се газе сви они који га немају или имају мање. Преплићу се синхронизовано.
“На грудима панцири, моја браћа наоружана ко војска. Мама каже немој тамо где пара нема. Из гараже иде само бела Панамера. Бела кола, бели град, и бела дрога”. (Реља – Латино Европа, 20 милиона прегледа). “Воле оне у кешу, оне воле са нама да пију, кад алкохол их савлада мало да шију (кокаин прим. прев), с кревета на сплавове са сплава на киту. Кока и сепаре, бесна кола и кураве”. (Coby & Marlon Brutal, 8M). Колико је кокаин наратив који продаје прегледе на јутјубу очигледно зна и Римски (“Црни џип”, 7М): “Навучен на њу као на бело Диего. Поред ње је увек сумњив тип, каже да спава сама, али сања увек црни џип”. Па ред мафије. Јала Брат има песму која је ода криминалцима и зове се “Мафиа” (27М). “Не ваља за срце, он је дечко мафија (Теодора – Кристијан Греј, 28М).“Фолираш мафијаш, зна те сваки мафијаш” (Buba Corelli – Balenciaga, 40M).
Дакле, најважнији чинилац је кокаин,звук који долази из дечијих соба док родитељи крчкају бећарац у кухињи. Тинејџери се едукују да је мера вредности већ у двадесетим скуп аутомобил, шампањац, и ципеле од 600 евра.
Маја Беровић у песми “ВИП” младим средњошколкама, чији родитељи финансијским акробацијама купују на снижењу у Zari и HM-у поручује: “На мени само Gucci, D&G s’ ревије из Милана, а ја танана са облинама к’о кубана”.
У земљи и региону где људи једва преживљавају, прича о успеху који долази ниоткуда, скупој гардероби, колима, буквално је вакцина за срећу, анестезија за сиротињу.
Али, сматрамо, ово није питање укуса, и авангардности, ово је питање опстанка.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
То што се човек осећа добро не значи да је здрав. Зато је важно контролисати здравље пре него што нешто заболи јер тада обично буде већ касно. Око 80 одсто болести могу да се спрече или да се излече ако се открију на време.
Сврха превентивних прегледа је спречавање појаве болести, односно откривање обољења у најранијој фази, када још нема симптома, јер су тада највеће могућности за излечење. Здравственим календаром утврђена је динамика превентивних прегледа за све старосне групе становништва. Превентивни прегледи се обављају о трошку здравственог осигурања (Календар превентивних прегледа).
У укупним приходима домова здравља и завода на примарном нивоу, без апотека и апотекарских установа (искључујући у анализи Косово и Метохију), Републички завод за здравствено осигурање учествује са просечно 84% у 2008. години (интервал овог учешћа креће се од 63-95%). Ситуација је готово истоветна у свим посматраним годинама (РФЗО) .
Доступност здравствених услуга зависи од многобројних фактора који се односе како на здравствени систем тако и на самог пацијента. Фактори здравственог система који могу утицати на доступност су покривеност здравственим осигурањем, обезбеђеност кадром, простором, опремом и финансијским средствима, систем упућивања, заказивања, начин на који се појединци третирају у оквиру система (континуитет здравствене заштите) и квалитет пружених услуга. Карактеристике пацијената, као што су старост, социоекономски статус, претходна искуства са здравственом службом, њихова перцепција квалитета здравствене заштите и ниво здравствене писмености такође могу утицати на њихове одлуке да траже здравствену заштиту.
Трудићемо се да кроз овај посебан сегмент радијског програма обухватимо све теме које су везане за здравствену заштиту и редновну и правовремену обавештеност, али и посету лекару.
Становништво града Врања и целог Пчињског округа изложено је обољевању од малигних болести услед радиоактивности као последице бомбардовања Пљачковице 1999. године. Болести респираторних органа, а нарочито обољевање од разних врста карцинома су рапидно порасли у последњој деценији. У оквиру пројекта одабрали смо теме о којима се најчешће говори у локалној заједници. Обележавају се светски, међународни и национални дани у циљу указивања на значај превенције одређених болести. Идеја је да обједињавањем знања и искуства ове теме учинимо приступачне људима, поштујући морална начела и негујући високу етичност. Оно што је посебно значајно је што ће се реализацијом овог пројекта,циљној групи приближити начин функционисања система здравствене зштите, дати одговор на питање где и како се може обавити превентивни преглед и шта он подразумева.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Спорт је израстао из физичког васпитања, а потом је добио елементе такмичења и рекреације. Социолошке карактеристике спорта се теоријски ослањају на:потребе,физичку,енергетску активност спортиста,реализацију највиших друштвених вредности, реализацију спортиста као индивидуалаца, спорт је увек јаван и друштвен,спорт је суштинска игра емоција и задовољства,спорт је циљна активност друштва,спорт има одређене задатке са аспекта друштва и спорт има своје наличје (од зближавања до друштвених сукоба).Све то је подстакло феномен спортских идола, који имају утицај на најшири аудиторијум. Доказано је да спорт, мода, забава и медији, као и култура, не производе исти интензитет привлачења, јер су испитаници више наклоњени успешним спортистима, који веродостојност промотивне снаге базирају на одређеним карактеристикама личности.Спорт је и једна од покретачких снага за достизање миленијумских циљева развоја људског друштва, дефинисаних од стране Уједињених нација. Посебно је вредан за савремени свет који се брзо мења и који карактерише тежња да се створе здрави и квалитетни услови живота (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2014-2018. године ("Sl. glasnik RS", br. 1/2015).
Основни задатак државе је да уреди и обезбеди систем спорта како би грађани Републике Србије имали слободан приступ спорту где год да живе и без обзира на њихову способност. Укупна материјална ситуација нашег друштва, разлог су што издвајања средстава за чланарине, куповину спортске опреме још увек нису и не могу бити приоритет у текућим месечним издацима просечне породице. Због тога спорт у Републици Србији данас није подједнако доступан свима. Вишегодишња глобална економска криза утиче на способност појединаца, породице, организације и заједнице да се укључе у спорт (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2014-2018. године ("Sl. glasnik RS", br. 1/2015).
Понедељком: Спортске новости – резултати са локалних терена, рекреативни и школски спорт
Српски врхунски спортисти су своје спортске каријере започели у малим клубовима, школским салама или отвореним теренима у јединицама локалних самоуправа. Данас се управо ти спортски клубови сусрећу са проблемом који се огледа у недостатку финансијских средстава за несметан рад и развој, с једне стране и недостатком, односно неадекватном спортском инфраструктуром, с друге стране. Ми смо мала земља по броју становника, али са великим бројем веома успешних врхунских спортиста. Постојећи спортски потенцијали омогућавају да се направи велики помак како у обухвату људи који су директно или индиректно укључени у систем спорта, тако и у погледу резултата који се постижу у области врхунског спорта, како на националном, тако и на међународном нивоу.
Намеће се логичан закључак да овакве дефиниције и заинтересованост огромног броја наших људи за спорт и спортске активности морају резултирати специјализованим серијалима који ће се бавити искључиво питањима из ове области.
Kао што сваки грађанин и грађанка наше земље имају право да се баве спортом, тако им је загарантовано и право на информиисање од јавног значаја.
Наш радио тежи специјализацији за бављење овим темама што нас препоручује најширем аудиторијуму.
Поразни подаци су да у Србији свако четврто дете пуши, да је све више наркомана међу младима, да само 5% школске деце нема неку врсту деформитета, да је све више школске деце ослобођено физичког васитања, да у млађим категоријама нема довољно деце да се саставе две екипе за тренинг, да је премало часова физичког, да најчешће са децом наставу на физичком реализују учитељице, да су сале некомфорне, да више наша деца не навијају за Звезду и Партизан, већ за Манчестер или Реал, да на домаћим ТВ каналима искључиво се пропагира стани спорт, да су замрли паркови и терени без деце итд.
Зато ћемо сваки понедељак од 11 до 12 сати посветити локалном, регионалном и националном спорту, извештајима са локалних и школских такмичења.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Финансирање - кратак и јасан одговор на питање шта је највећи проблем радија у Србији. Колач који иде радију се и те како смањио. Од 100 одсто неке суме за рекламе у медијима, тек четири-пет одсто иде на радио станице. То је јасан показатељ да радио живи у тешким условима. У томе се види разлог пребацивања радија на џубокс.
Један број теоретичара радија сматра да се променио укус слушалаца, али ми мислимо да то није тачно. Сматрамо да се у намери да појефтине трошкови производње, посеже се за лакшим садржајима, јер није исто пуштати музику по цео дан и правити истраживачке или документарне радове. И због интернета,са повећањем броја медија,уз све мање улагање у радио, немогуће да садржај буде истог квалитета као пре 40 година.
Међутим, постоји место на којем се и даље негују различити радијски жанрови – наш РАДИО ВРАЊЕ.
Пројектом „Машта и емоција“ које је на Конкусу подржало Министартво културе и информисања, промовисаћемо очување српског националног и културног идентитета, српског језика и дијалекта, значај здравог начина живота и спорта и афирмативне садржаје за младе.
То ћемо постићи продукцијом посебног сегмента радијског програма под називом Посебни смо неким данима. Волимо о бити!
У наредним текстовима објаснићемо Вам зашто смо се одлучили за ове приоритете...
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Радио се одавно не осећа баш најбоље, а станице које не функционишу само као џубокс могу се набројати на прсте једне руке. Када се на то дода недостатак новца и време које ради оно што најбоље зна - пролази, а самим тим и доноси нове технологије, све је мање оних који укључују радио. Радио никада није био у тежој ситуацији него данас.
Слушање радија је најбоље и најверније ако је део породичне традиције. Некада је свака наша породица у кухињи имала радио који је увек био упаљен, а хватао је само локалну радио станицу и Радио Београд.
Радио у човеку развија оно што други медији не развијају, а пре свега емоцију. Свака емоција се препозна преко гласа и зато радио најбоље буди и преноси све емоције - мирноћу, љубав, лепо расположење... Један од првих савета које смо добијали када смо почињали да стварамо у радио свету јесте да све проблеме оставимо ван студија, јер се у студију свака емоција веома добро чује. А поред емоције, ту је и машта. Радио има ту способност да развије слику о томе шта неко слуша, зато је важна та способност репортера да речима пренесе нешто што слушалац не може да види. Зато га волимо - изазов је представити неку слику речима или звуком.
Радио је на срећу још увек жив, али дели судбину свих осталих медија, а сви медији данас угрожени су на све могуће начине - материјално, политички, егзистенцијално, уређивачки.
Притом, радио дели судбину свих радио станица у свету. Нове технологије, друштвене мреже, па и развој телевизије, на неки начин су потиснули радио, али он и даље има перспективу. Радио - преживљава.
Многи су мислили да ће у потпуности да нестане и да ће га интернет потпуно угасити, али је радио заправо искористио интернет да би преживео. Јер, докле год у колима не будемо имали тако добру интернет везу да нам не треба ФМ пријемник, радио ће бити најбољи пријатељ возача. Кад се то догоди, видећемо шта ће бити.
*
Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
