РТВ

РТВ

Због радова на реконструкцији и модернизацији пруге Ниш - Брестовац од јуче је потпуно обустављен путнички железнички саобраћај на тој деоници, па више не саобраћају путнички возови на релацијама Ниш - Прешево - Ниш, Ниш - Лесковац - Ниш и Ниш - Прокупље - Ниш. Између Ниша и Прешева отказана су два пара путничких возова.

Радови на реконструкцији пруге Ниш – Брестовац ће се одвијати у условима повремених обустава железничког саобраћаја, по динамици 36/36 сати, саопштено је из Железнице Србије. То значи да ће се радови одвијати у терминима планираних затвора колосека, који ће трајати од понедељка у 7.00 сати до уторка до 19.00 сати и од четвртка у 7.00 сати до петка до 19.00 сати.

Истовременом, у периодима када пруга није затворена за саобраћај њоме ће редовно саобраћати теретни возови.

Инфраструктура железнице Србије упозорава све учеснике у саобраћају да ће се и поред радова који су започели и обуставе путничког саобраћаја, теретни возови и у наредном периоду кретати пругом Ниш – Брестовац и да је контактна мрежа на овој деоници Kоридора 10 и даље под напоном.

Због тога апелују на све учеснике у друмском саобраћају да поштују прописе и саобраћајну сигнализацију, посебно на путним прелазима, и да се не крећу у близине пруге и градилишта, како би несреће биле избегнуте и били сачувани људски животи.

Радови на модернизацији једноколосечне електрифициране пруге Ниш – Брестовац на међународном железничком Kоридору 10 кроз Србију обухватају комплетан ремонт и модернизацију доњег и горњег строја пруге са објектима на том делу пруге, модернизацију електровучних постројења, комплетних електротехничких постројења (телекомуникације и сигнално сигурносни уређаји) и електроенергетских постројења.

Након реконструкције, пруга Ниш – Брестовац биће оспособљена за брзине до 120 км/сат, а рок за завршетак радова је јуни 2023. године.

Извођач радова на модернизацији и реконструкцији пруге Ниш – Брестовац је конзорцијум бугарских компанија Трејс Груп Холдинг ПЛЦ и Балкантел, а вредност уговора је око 59,8 милиона евра.

Педесет и девету седницу Градског већа обележило је усвајање Нацрта другог ребаланса буџета и усвајање одлуке о увођењу екстра зоне за паркирање. Градски већници разматрали су и Нацрт одлуке о изради друге измене и допуне Генералног урбанистичког плана Врања, Нацрт одлуке о измени и допуни одлуке о мрежи јавних основних школа, као и Правилник о остваривању права ученика на финансијску подршку. Такође, усвојен је и Предлог Решења о образовању организационог одбора за обележавање нове манифестације ,,Дигитална експедиција-Кaраван дигиталних вештина, писмености и безбедности”.

Већници су усвојили Нацрт одлуке о изменама и допунама одлуке о буџету града илити Други ребаланса буџета за 2021. годину који је последица поскупљења енергената и грађевинског материјала, тако да оно што је планирано у делу инвестиција, морало је да се мења, како би радови били завршени.

''Што се тиче приходне стране буџета она је већа за 192 милиона динара у односу на претходни ребаланс буџета, половина тог повећања прихода који се очекују до краја године односе се на приходе од доприноса за уређивање грађевинског земљишта за хотел Мериот у Врањској Бањи, наравно од тог износа један део одлази и Бањи, око 50 милиона динара. Са друге стране имамо и повећање пореза на зараде у односу на иницијално планиран буџет, јер су и предузећа у реструктуирању која су ушла у УППР редовно измирују порезе на зараде што се тиче прилива. Тако да и поред тога што је Геокс напустио Врање имамо то повећање прихода, међутим не можемо бити задовољни стањем у граду све док се не нађе решење за незапослена лица која су радила у Геоксу и тада ће бити и знатно боља ситуација и у буџету и у Врању,'' каже већник за финансије Бојан Костић.

Извршење буџета за првих девет месеци је 88 посто, са суфицитом од 60 милиона динара. Суфицит је последица кашњења у реализацији комуналног програма због процедуре око јавних набавки, објашњава Костић. Иако је било различитих напада на локалну самоуправу, није било задуживања у првих 9 месеци, додаје већник.

На седници Већа усвојен је и предлог Решења о јавним паркиралиштима, тако да се уводи и екстра зона паркирања.

''Имамо сада три зоне, уведена је екстра зона, имамо прву и другу зону и овога пута ћу да нагласим да се цене не мењају, значи остаје иста цена у екстра и првој зони колико је до сада било у првој зони, једино се у екстра зони ограничава временско паркирање на 120 минута. То је због потребе растерећења главне улице, пре свега Краља Стевана Првовенчаног. Градско веће је дало сагласност на ово решење, тако да ће примена највероватније почети од 1. новембра,'' рекла је већница Данијела Милосављевић.

Већници су усвојили и Нацрт одлуке о измени и допуни одлуке о мрежи јавних основних школа, где је предложено отварање још једног истуреног одељења школе Предраг Девеџић, и то у селу Стари Глог за ученике до 4. разреда. Ово одељење није радило десет година, а очекује се да министарство да позитивно мишљење и да настава поново заживи, а планирана је у монтажном објекту, за шта су ребалансом такође планирана средства. Усвојен је и Захтев Предшколске установе Наше дете да се њихово одељење у Кривој Феји пресели у нову школу у овом селу. Усвојен је и Нацрт одлуке о генералном урбанистичком плану града, чиме је измењена намена земљишта на три локације у зони 2, и то две у Бунушевцу и једној у насељу Виктора Бубња.

 

Последице након прележане коронавирусне инфекције су различите. Зависно од имунитета али и пратећих оболења које имају заражени, организам рзличито реагује, рекла је гостујући на нашем програму докторка Маја Миленковић.

Вирус Ковид 19 зна да направи пометњу у организму. Зато се често дешава да они који су заражени немају исту клиничку слику. Имунитет је основа за сваку болест, па и за корону. Након прележаног ковида једна од последица која се може десити је згрушавање крви. Зато се и даје аспирин који то превенира на неки начин, каже докторка Миленковић.

„Када се дешава згрушавање крви, а то је читав низ процеса у организму да би уопште дошло до тог згрушавања крви, ослобађа  се продукт из угрушка, односно дедимер. Када се раде вредности дедимера, директно су повезани са степеном згрушавања крви. Његова граница је до 500. Прати се. До 700 не захтева никакву додатну терапију зато што се уклапа у здравствено стање пацијента. Ако прескочи границу од 900, 1000 тражи се консултација са трансфузиологом да се са аспирина пређе на други вид терапије који ће спречити згрушавање крви у организму. Зато је битно да се пропрати. Између седмог и десетог дана вирусне инфекције се први пут ради дедимер и на основу тих анализа се прати стање и укључује терапија“, каже она.

Умор који се јавља након прележаног ковида, такође није безазлен.

„Људи се замарају после короне. Неки се презнојавају, јавља се малаксалост. У тим случајевима, када дођу након месец, два, с таквим симптомима их шаљемо код интернисте како би погледао какав је налаз на срцу, зато што на перикарду остају последице у смислу накупљања течности између листова, познатији као перикардитис. Та последица изазива замарање и малаксалост. У консултацији са интернистом видимо у ком степену је направљено оштећење или га уопште нема и на основу тога се саветује даље лечење“, напомиње докторка.

Још једна тегоба која се јавља након прележаног ковида је оштећење јетре.

„Јетра је главна лабораторија нашег организма, она све метаболише. Лекови који се уносе су главни фактори који оштећују нашу јетру због чега се и прате те трансаминазе, параметри на биохемијском списку. Када се уносе антибиотици, они с једне стране помажу док с друге стране јако и штете нашем организму. Али просто мора да се балансира између користи и штете. Тако да се прате и јетрини параметри. По потреби, ако је нешто измењено зависно од опсежности терапије уводи се и циљано неки хепатопротектив односно заштита за јетру како би се јетра што пре опоравила. Добра ствар је што се јетра регенерише, велики орган који је склон обнављању. Тако да чим неко престане са терапијом и организам крене да се опоравља, трансаминазе ће пасти и враћају се на нормалу“, истиче Миленковићева.

По њеним речима, антибиотици су неопходни након заражавања како се упала не би закомпликовала и да се, с друге стране не нашкоди пацијенту у смислу погоршања клиничке слике.

Од суботе 23. октобра, од 22 часа, уводимо ковид пропуснице за све угоститељске објекте у затвореном простору, изјавила је премијерка Брнабић након седнице Кризног штаба. Ковид пропуснице неће имати фотографије, већ ће ковид редари и друга овлашћена лица моћи да затраже на увид лични документ са фотографијом уз пропусницу.  

Епидемиолошка ситуација је и даље катастрофална, истакла је премијерка и додала да непоштовање мера сви виде и нико не реагује, због чега се кренуло у пооштрену контролу. Ове недеље у односу на недељу пре је 10 одсто више инспекција, али је прекршајних налога 220 одсто више, рекла је Брнабићева и додала да ће увођење  ковид пропусница за све угоститељске објекте у затвореном простору, довести ствари у ред.

"То се односи на све угоститељске објекте и биће ковид пропуснице обавезне у ресторанима, кафићима, баровима и свим сличним објектима након 22 сата од суботе 23. октобра, тако да нећете моћи да будете у затвореном без валидне ковид пропуснице. Рекла је да је било проблема око фотографија на ковид пропусницама, тако да оне неће имати фотографије већ ће ковид редари и друга овлашћена лица моћи да затраже на увид лични документ са фотографијом уз пропусницу, било личну карту или пасош или други званични документ издат од званичног органа", рекла је Брнабићева на конференцији за медије после седнице Кризног штаба.

Брнабићева је најавила да ће Влада увођење ковид пропусница усвојити сутра на редовној седници.

Што се тиче епидемиолошке ситуације на подручју Пчињског округа, она је непромењена, има  благих осцилација, дошло је до малог пада броја новозаражених у односу на претходна два дана али је ситуација и даље забрињавајућа, каже епидемиолог др Слађан Станковић.

 "Током јучерашњег дана проценат новозаражених у односу на број тестираних је 31%. У Пчињском округу још 163 особе заражене су коронавирусом, а тестиране су 524.  Из Врања 89, по 24 из Сурдулице и из Владичиног Хана, 10 из Босилеграда, 8 из Трговишта, 7 из Буjановца и jедан из Прешева. И даље је епидемиолошка ситуација ванредна. Оно што даје мале назнаке смиривања је смањење броја средње тешких клиничких слика и упала плућа. Смањен је број хоспитализованих пацијената у ковид болницама ЗЦ Врање у односу на претходни период. Тренутно је на болничком лечењу 115 пацијената сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док jе на кисеонику 61 пациjент", каже епидемиолог.

Када је реч о деци школског узраста, током јучерашњег дана, 16 основаца и средошколаца инфицирано је коронавирусом, каже доктор и апелује на грађане да поштују мере и да се вакцинишу како би се спречило ширење вируса.  Званични подаци говоре да је више од 90 одсто људи на интензивној нези у болницама невакцинисано.

Књижевник Петар Сарић добитник је награде ''Борисав Станковић'' за 2020. годину за целокупно стваралаштво. Одлуку је једногласно донео жири у саставу проф. др Мило Ломпар, проф. др Слађана Јаћимовић и књижевник Александар Б. Лаковић. Датум и место уручења награде добитнику биће накнатно објављени.

С обзиром да се ове године обележава јубиларна 55. Борина недеља, биће организован пригодан програм, а уколико епидемиолошка ситуација дозволи у плану је и свечана академија, каже Мирослав Цера Михаиловић, председник Управног одбора Књижевне заједнице Борисав Станковић. Он је прочитао и образложење жирија о овогодишњем лауреату престижне награде са именом нашег најпознатијег писца.

"Писац Петар Сарић је са разлогом оцењен као један од најистакнутијих приповедача у савременој српској књижевности. Његов књижевни свет, пун емотивности, дубоко је зароњен у прошлост и завичај. Отуд је у етичком кодексу везан за бројна митска, магијска и историјска значења родне куће и детињства, као подручја снажне љубави и као чудне зачетке зла и човековог страха. Његови књижевни ликови одликују се психолошком продубљеношћу и сложеним симболизмом, јер се у њима стапају идентитети појединца и колектива драматичном приповедном регистру. Петар Сарић је  изразити представник оне традицијске линије српске књижевности чији је уметнички врх оличен у делу Боре Станковића", каже се, између осталог у саопштењу жирија.

Петар Сарић је објављивао романе, а недавно је светлост дана угледала  његова  нова књига под називом ''Kлобук''.

Мирослав Цера Михаиловић најавио је да ће ове године један од програма Борине недеље бити посвећен Матици српској. Том приликом ће легат академика Вука Филиповића, који је идејни творац Борине недеље и који је годинама у Књижевној заједници, бити  уступљен Матици српској на чување, рекао је Михаиловић.

 

У насељу Огледна станица, као што је најављвано, направљен је парк. Извођачи кажу да треба да се посади још дрвећа, да ће бити направљена летња учионица и додатни садржаји. Зелена оаза настала је као дело друштвено одговорних предузећа у сарадњи са грађанима, и то на простору који је градско грађевинско земљиште.

Некада запуштен простор од 2.800 метара квадратних, са тонама нагомилане земље, претворен је у парк за уживање деце и одраслих, у једној од најбројнијих месних заједниица у граду. Иницијатива је потекла од градоначелника, а ми смо уложили рад и уградили материјале са лагера, кажу извођачи.

"Коцка је са лагера, муљ смо дотерали из реке, старе играчке из градског парка смо инсталирали овде. Комрад је из својих средстава у сарадњи са Министарством за екологију нешто мало средстава уложио у светиљке и клупе. Углавном је рад радника Водовода и Комрада уложен. Направили смо систем за наводњавање и проширили смо травњак на школско двориште. Мештани Огледне станице су на опште задовољство добили један уређени кутак", каже директор Водовода Горан Ђорђевић.

Синхронизацијом радова запослених у два јавна предузећа брзо и без много пара изгарђен је парк, који је недостајао овом насељу и са којим се заокружује амбијентална целина. Није ово прва акција, већ 15. у којој ова два предузећа заједно учествују, а помогли су и комшије, фарбали ограду, чистили и све што је требало.

"Нисмо водили рачуна ко ће више да ради, да ли Водовод или Комрад. Нама је битно и утисак је, нарочито када увече прођемо овде, да људи и деца имају свој кутак за разоноду. Ми као друштвено одговорне фирме у сарадњи са градом успели смо да овај простор оплеменимо. Он није до краја завршен, треба да посадимо још 20 стабала јавора и јасена. Укључиће се Шумско газдинство око садње зимзеленог дрвећа. Следи постављање ђубријера, али нисмо ограничени роковима", каже директор Комрада Зоран Димитријевић.

Радиће се и у другим деловима града, ако време дозволи већ до краја године, ако не на пролеће, каже Димитријевић.  Планирано је уређење простора између улица Дубровачка, Топличка и Краљевића Марка, код Топличке чесме.  

Саобраћајна полиција у Врању, током редовне контроле, зауставила је јуче педесетпетогодишњег возача „заставе“ који је управљао аутомобилом са 1,77 промила алкохола у организму.

Одређено му је задржавање до 12 сати и против њега је поднета прекршајна пријава из Закона о безбедности саобраћаја.

У Пчињском округу још 163 особе заражене су коронавирусом, а тестиране су 524, према последњим подацима Градског штаба.  

Из Врања 89, по 24 из Сурдулице и из Владичиног Хана, 10 из Босилеграда, 8 из Трговишта, 7 из Буjановца и jедан из Прешева.

 

У ковид амбуланти АТД током jучерашњег дана обављено jе 298 прегледа, од чега jе 106 првих.

Од тога 61 jе позитиван на коронавирус.

 

У ковид болницама ЗЦ Врање хоспитализовано jе 115 пациjената, сви су позитивни на коронавирус и са упалом плућа, док jе на кисеонику 61 пациjент. 

На болничко лечење примљено jе 9 пациjената, а отпуштено 5.

Валентина Златковић је новинaр, уметник, креативац, особа која настоји да старе занате и традицију сачува од заборава. Рођена је у Сурдулици, а део живота провела је у Владичином Хану. Мајка је Маје и Стефана и поносна бака. Одувек је волела да пише, али и да својом речју укаже на добре и лоше ствари које муче обичног човека. Била је дописник Политике и новинарка Радио Хана. После приватизације, новинарство је оставила по страни. Одлучила је да се посвети стварима за које је имала мало времена због посла и породичних обавеза.Ту су до изражаја дошла сва њена интересовања.

„ У свет новинарства нисам ушла случајно. Ја сам још као средњошколка одлучила да будем новинар и ишла сам на тај смер. Касније сам уписала Правни факултет. Мада волим право, било ми је веома жао због пропуштене прилике, јер сам веровала да нећу бити примљена на журналистику због јаке конкуренције. Касније сам сазнала за неке људе који су уписали, а који су били много слабији од мене. Новинараство је моја љубав одувек. То је врло занимљив, динамичан, врло тежак, одговоран и прилично незахвалан посао. Често се деси да вас због објективности, због указивања на неке ствари које нису свима по вољи, људи мрзе, лепе разне етикете, прете. Ја сам свашта преживела. Поносна сам на сваки мој текст, а била сам дописник „Политике“ двадесет година, као и „Политике експрес“ и других мањих редакција и листова, као и новинар Радио Хана од оснивања. Поносна сам на тај део свог живота, јер никада нисам писала нешто да би некоме нанела штету, да би о некоме изнела неистине. Увек сам се држала чињеница и папира које имам. Писала сам само уз доказе, чак и уз претњу отказом. И добијала сам отказ, то ништа није страшно. Поносна сам на чињеницу да сам била једина жена из Пчињског округа, са југоистока Србије, која је била дописник Политике. Успела сам да се изборим са мушким „аждајама“, прича уз осмех Валентина Златковић.

Валентина је особа која је препознатљива по томе што увек говори оно што мисли, без увијања. Многи је због тога цене. Каже да су је неки и мрзели, али кад прођу године људи схвате да им ниси мислио ништа лоше већ да си говорио за њихово добро.

Паралелно са новинарством неговала је и љубав према уметности и исказивала је на различите начине. За животног сапутника одабрала је уметника.

„Препознала сам да имам талента када сам префарбала све саксије мајци у црвено, а биле су браон, шали се Тина. Била ми је жеља да цртам, али нисам се пронашла у томе. Волела сам и сликарство. Мог супруга сам упознала сасвим случајно. Нисам размишљала да будем са неким ко слика. Мислим да се сличне енергије привлаче, и ако смо ми по природи били другачији. Ништа није случајно, све Бог одређује“.

Супруг Раде Поповић, сликар, био је познат и ван Хана. На жалост преминуо је млад. Његов таленат наследила је ћерка.

„Раде је био одличан, његови цртежи су били фантастични. Људи који цене сликарство, били су фасцинирани. Упоређивали су га са Пикасом, могу то слободно рећи. Радио је надреализам, правац који није близак људима из ове средине, мада је било оних који су редовно куповали његове слике. Био је и значајан број колекционара из Београда са сталним поруџбинама. Многи нису питали за цену. Међутим Раде није био комерцијалиста. Он је сликао за своју душу и себе. Тешко је продавао слике. Ја га сад разумем после оволико година. Није био схваћен у својој средини, а није ни требало. Њега нису интересовале локалне безначајне теме. И он и ја смо особе које имају свој микро свет, то је можда нас привукло. И ја имам своје пријатеље. Не занима ме околина, баналне ствари, трачеви. Исти је и он био. Живети са сликарем зависи од карактера особе. Имаш велике сликаре који су потпуно нормални и оне мале који се умисле, без основа. Моја ћерка Маја је наследила таленат од оца. Завршила је Ликовну академију. И син Стефан је талентован, само што је он више за графику. Стицајем околности, због Радетове преране смрти, разних проблема на послу, отказа, тешких времена, нисам успела финансијски да издржим и да и њега пошаљем на графику. Али он је дечко који је зрео и уме да се снађе и све послове које је радио, нашао је сам. Поносна сам на своју децу”. 

Када је дошло до приватизације Радио Хана у коме је Валентина радила дуги низ година, одлучила је да се посвети себи и неким другим креативним стварима. Новинарство је оставила по страни. Са декупажом је почела пре губитка посла. Имала је самосталну изложбу у Врању, а учесник је више групних изложби. Ради намештај, накит, торбе од рециклираног материјала, хеклане ствари, цегере, јастучиће, украсне предмете. На малом ћеркином, ручном разбоју ткала је капице, торбице које су биле фантастичне. Све технике савладавала је уз помоћ интернета, комбинацијом постојећих и старих метода и начина израде. Опробала се и у прављењу деликатеса, посебно слатка и сокова. Попут своје куме и мајке постала је специјалиста за слатко од ружа, заборављени, традиционални деликатес који је некада красио витрине наших старијих, искусних домаћица.

“Ове године сам правила сирће од ружа. То је за мене велико откриће. Одлично је за скидање повишене телесне температуре. Ја волим те народне методе лечења, јер поред званичне медицине добро је да користимо и природне начине лечења, то није ништа штетно. Први пут сам за то чула од једне жене на Власини. Истраживала сам и дошла до рецепта. Ружа је одлична за срце, има добре, позитивне елементе за организам. Може се ујутру узимати са водом и медом, као што се и јабуково користи”.

Мајстор је и за припрему теста, посебно таране која је веома тражена.

“Важно је чувати традицију, старе рецепте, обичаје. Како ћемо знати ко смо, одакле потичемо. Шта ћемо пренети својој деци ако све заборавимо, ако тако лако прихватамо туђе, а своје одбацујемо”, поручује.

Тина је веома активна на друштвеним мрежама. Не либи се да изрази свој став о било чему. Важно јој је мишљење драгих људи, али не и околине. Није јој важно шта други кажу о њој већ да сама о себи мисли добро, с покрићем. Не зна шта је нешто ново што ће је окупирати у наредном периоду, јер стално истражује, али зна да ће бити креативно.

 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 

 

 

Према последњим подацима, коронавирусом у Србији су заражене још 7.664 особе од 25.339 тестираних узорака.

Од последица заразе преминуло је 57 особа.

На респираторима су 274 пацијента.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter