Горан Ђорђевић директор Водовода каже да се увелико  ради на пројектима које је Град Врање поверио овом предузећу. Реч је о изградњи водоводне мреже у селима Моштаница и Нерадовац  као и реконструкцији резервоара у трећој висинској зони. Што се тиче цене воде, она неће бити повећавана у наредном периоду, с обзиром на економску ситуацију суграђана, каже Ђорђевић.

Лепо време погодује радницима Водовода који раде на врло важним пројектима повезивања сеоских средина на водоводну мрежу.

"У Моштаници је водоводна мрежа прошла код село, а тренутно се она повезује  са селом Бресница, када се то заврши креће се са развојем секундарне мреже и прикључењем кућа на водоводну мреже. У насељу Наредовац се ради магистрални водовод. Доста смо одмакли с пословима, данас завршавамо с прикључењима кућа у делу који се налази између града и села Нерадовац. Након тога крећемо са форсирањем празног дела где нема насеља да би дошли до првих кућа у селу и до цркве", објашњава Ђорђевић.

Што се тиче резервоара у трећој висинској зони завршена је комплетна реконструкција у машинском делу, каже директор Водовода.

"Радили смо најпре пробно тестирање резервоара, урађена је комплетна изолација, инсталиране су пумпе за трећу висинску зону, ради се зид као и озелењавање дворишта. Након тога кренућемо са првим ископима за улицу Петра Коњевића где углавном живе наши ромски суграђани , којима ће коначно бити решен проблем снабдевања пијаћом водом. Веома смо срећни због тога јер је то почетни корак у изградњи треће висинске зоне", наглашава Ђорђевић.

У другој фази ћемо развијати тај цевовод из резервоара према насељу Балиновац како бисмо решили дугогодишњи проблем  мештана овог села, каже директор Водовода и најављује едукативна предавања за ученике основних школа која ће бити одржана од понедељка у Фабрици за пречишћавање отпадних вода.

У суботу, 17. септембра, Врање ће бити домаћин три сајма: петог Пчеларског сајма југоисточног Балкана, трећег Међународног сајма лековитог, зачинског, украсног биља и пчелињих производа и првог сајма Женског иновационог предузетништва.

Три сајма најављена за викенд биће одржана у Спортској хали, због прогнозираног лошег времена, кажу организатори. Сајам пчеларства окупиће 41 излагача опреме и 23 пчелињих производа. Истовремено, одржаће се сајам лековитог биља који најављује 26 учесника и први пут сајам женског предузетништва, где ће учествовати 41 излагач.

''До сад смо све припреме одрадили да то буде напољу, урађен је и распоред штандова излагача, сада то померамо у Спортску халу, око 131 излагач укупно, биће мало проблема да их сместимо, али потрудићемо се да организујемо, тако да за све буде довољно места,'' каже Чедомир Младеновић, председник Друштва пчелара Врања.

Пчеларски сајам југоисточног Балкана има најдужу традицију и организује се пети пут. Ово је прилика да се пчелари снабдеју опремом за целу годину, али и прилика да посетиоци набаве квалитетне пчелиње производе.

''Овога пута долазе нам излагачи из Северне Македоније, из Босне и Херцеговине и, наравно, Србије, тако да ће ове године бити далеко ексклузивније. Сајам је значајан за све, пчелари да се снабдеју опремом, биће и изложбено продајни сајам и едукативни. За пчеларе је обезбеђен предавач проф. др Горан Мирјанић са Пољопривредног факултета из Бања Луке. Овом приликом желим и да позовем наше суграђане да дођу и да се снабдеју правим медом, јер овде купују директно од пчелара,'' додаје Младеновић.

Отварање сајмова је у 9 сати, а најављен је долазак др Ненада Поповића, министра за иновације, државног секретара Велимира Станојевића из Министарства пољопривреде, градоначелника Врања, Слободана Миленковића, као и председника Савеза пчеларских организација Србије, Родољуба Живадиновића и председника Удружења за лековито биље '''др Јован Туцаков'' из Сокобање.

Организатори очекују велику посећеност.

 

 

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуације, на ковид 19 тестиране су 274 особе са територије Пчињског округа. Анализе су показале да су 43 лица позитивна на коронавирус.

Од тога 21 је из Врања, 14 из Владичиног Хана, 4 из Сурдулице, 2 из Бујановца и по једно из Трговишта и Босилеграда.

Срђан Васиљевић – Крле из Врања преминуо је у Нишу у педесетседмој години живота. Рођен је августа 1965. године у Врању. Завршио је Пољопривредни факултет у Београду и запослио се као професор у Пољопривредно-ветеринарској школи у Врању, где је радио до смрти.

Био је активан у друштвеном – политичком животу града као члан и функционер Демократске странке, па је у периоду од 2008. до 2012. године најпре био члан Градског већа за пољопривреду, а затим помоћник градоначелника Врања Мирољуба Стојчића. Од 2012. године поново се враћа катедри и ради као професор у Пољопривредној школи.
Васиљевић је иза себе оставио двоје деце, за које је био врло пожртвован. Пријатељи ће га се сећати као интелегентног и свестраног човека, који је посебно уживао у музици.
Сахрана Срђана Васиљевића биће обављена на Шапраначком гробљу у Врању у четвртак 15. септембра у 13 сати.

Пројекат малих приватних соларних електрана заживео је у Врању прикључењем прва три корисника у систем Електродистрибуције. Ово представља пинирски подухват у коришћењу обновљивих извора енергије и употребу енергетски ефикасних технологија на нашем подручју.

Према новим законским прописима, у електроенергетски систем се укључују и прозјумери, односно потрошачи који и сами производе електричну енергију за своје потребе, а вишак прослеђују у систем. Представници Електродистрибуције су извршили последње провере и пустили у погон прве три приватне мини соларне електране у Врању.

Прва је у систем прикључена соларна електрана Саве Младеновића у Бунушевцу код Врања. Идеја је да се енергија сунца искористи за производњу електричне енергије, што доноси значајну корист за буџет домаћинства. Овакав начин коришћења чисте енергије је већ одавно пракса у развијеним земљама западне Европе.

„Дошли су стручни људи, срачунали колико енергије ја могу да произведем и у односу на то колико трошим, и нашао сам рачуницу да уђем у пројекат. Рачунам да ће ми се уложен новац исплатити за пет до седам година, а све даље је чиста корист", каже за РТВ Врање Младеновић.

Према уговору, обавеза произвођача и дистрибутера електричне енергије је орочена на 25 година. Произвођач сву количину енергије испоручује дистрибутеру и она му се не наплаћује.

„Према прорачуну, мени је електрична енергија, малтене, бесплатна. Моји соларни панели имају снагу од 6,3 киловата, колико износи и моја потрошња. Мислим да ће ми то бити довољно за моје потребе. Ценим да ћу тиме помоћи и себи и држави у смањењу оптерећења електро-енергетског система, посебно у условима глобалне енергетске кризе, каква влада данас у свету", каже Сава Младеновић.

Инвестиција у мини соларне електране укључују соларне панеле који се инсталирају обично на кров објекта и сунчеву енергију претварају у електричну, затим инвертор који претвара једносмерну у наизменичну струју, као и двосмерно електрично бројило, које обрачунава произведену и потрошену струју. На крају обрачунског периода, 31. марта се прави пресек количине произведене и потрошене енергије.

Рачуница извођача радова говори да је за производњу струје снаге једног киловата потребно инвестирати, отприлике, хиљаду евра. Комерцијалне банке дају кредите специјално за ове намене, обично са повраћајем до 20 одсто инвестиције, а субвенције се могу добити и од локалних самоуправа. Град Врање је недавно реализовао јавни позив за суфинансирање оваквих пројеката у износу до 50 одсто инвестиције.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Највећи Сајам запошавања до сада у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/bXVkLwXZ0c via @tripplesworld https://t.co/jBlqdyzN9y
У Врању дозвољена ванпијачна продаја - Радио Телевизија Врање https://t.co/nGBE4PhWwb via @tripplesworld https://t.co/mp6BARhUud
У част чувеном Врањанцу: Научна конференција посвећена Ђорђу Тасићу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/wGnQTPWop0
Follow RTV Vranje on Twitter