Ко краде од наше деце?

септембар 16, 2022

Случај нестанка дрва за огрев из две основне школе, оставио је просветаре, родитеље али и остале суграђане затеченим. Полиција је успела да пронађе украдена дрва из школе у Вртогошу и за ово кривично дело се сумњичи један мушкарац из Врања.

Подсетимо, ове недеље је осам кубика дрва однешено из дворишта ОШ „Бранко Радичевић“ и још шест кубних метара из ОШ  „1. мај“ из Вртогоша.

Полиција увелико ради на расветљавању обе крађе а дрва која су пронађена у Врању, биће враћена школи у Вртогошу.

Ово није случај крађе од државе, нити од локалне самоуправе, ово је директна крађа од наше деце.

У времену када влада светска криза енергената, и месец дана пре почетка грејне сезоне, неко се усудио да угрози наше најмлађе зарад личног интереса.

То је ишло толико далеко, да починиоци нису марили што у дворшту ОШ „Бранко Радичевић“ постоје камере које су снимале део испред котларнице, где су дрва била наређана. Већ су се веома бахато и смело, вероватно попели на настрешницу и окренули камеру у супротном смеру, а затим однели сва дрва.

Верујемо да ће полиција успети да идентификује и пронађе и санкционише починиоце овог недела.

Ми овде морамо да се запитамо, докле смо ми као друштво стигли, ако су не у једном, већ у два случаја угрожени ђаци основних школа.

И ово је крајње време да се сви као друштво сложимо и покренемо, како бисмо заштитили школе, а пре свега децу.

Један од начина како свако од нас може помоћи, је да уколико има неку информацију која би била од користи, достави полицији.

Државни органи ће одрадити свој део посла, али друга половина се односи на све нас како не бисмо били неми посматрачи ових дешавања.

 

 

 

 

Просветне установа припремају се за грејну сезону која почиње за мање од месец дана. Међутим, у две школе у врањском крају украдена је већа количина дрва за огрев током ноћи.  Да ствар буде још гора, та дрва су била намењена за грејање деце у основним школама.

Основна школа „Бранко Радичевић“ обезбедила је десет кубика дрва пре десетак дана. У ноћи између 12. и 13. септембра сва дрва из школског дворишта су однешена.

„Чекали смо на сечу дрва која су била поређана овде испред улаза у котларницу. Десила се крађа, тако да смо остали без осам кубика од укупно десет. Одмах смо пријавили полицији и они су изашли на увиђај. Такође смо их и писменим путем обавестили, сматрам да ће се предузети све мере како би се открили починиоци ове крађе“ каже директорка ОШ „Бранко Радичевић“ Ирена Миловановић.

У школском дворишту ове школе постоји камера која је снимала улаз у котларницу и наређана дрва. Међутим,према речима Миловановићеве, непозната особа је пре крађе окренула камеру на супротну страну.

У време када постоји криза енергената и када је потребно осигурати грејање за зиму, још је страшније што су дрва била намењена за грејање деце. Али директорка каже да ће они сигурно обезбедити огрев.

„Без обзира на ову новонасталу ситуацију, школа ће свакако спремно дочекати предстојећу сезону и сигурно ћемо набавити потребан огрев“ завршава Ирена Миловановић.

Међутим, овај случај није усамљен. Иста свар догодила се у ОШ „1. Мај“ у Вртогошу. Такође, током ноћи између 14. и 15. септембра, дрва из школског дворишта су нестала. Само што у овој школи не постоје камере у дворишту које би могле да открију починиоце.

„Нестало је око шест метара кубних, то је више од половине укупне количине дрва коју ми користимо. Ово се сада први пут догодило. Школа за грејање више користи угаљ, око 30 тона, док дрва служе за покретање ложишта. Ову количину треба надоместити, а ми смо потрошили залихе из буџета за текућу школску годину. Како ћемо надоместити, договорићемо се са локалном самоуправом“ каже директорка ове установе, Слађана Димчић.

Ни Димчићева нема сумње ко би могао бити починиоц, јер каже да добре односе имају са родитељима, ученицима и просветним радницима.

Због начина крађе, која се дешавала током ноћи и места одакле су дрва изношена, односно школских дворишта, ове крађе су скоро идентичне. Да ли то значи да се у нашем крају појавила организована група која краде дрва од наше деце?

 

 

Град Врање ће наставити са доделом финансијске помоћи паровима који до потомства покушавају да дођу путем вантелесне оплодње. Захваљујући промени критеријума за финансијску помоћ на републичком нивоу, све више парова добија могућност да се и на овај начин остваре као родитељи.

Одлуком Владе Србије, од летос важе измене критеријума о финансијској помоћи паровима у процесу вантелесне оплодње, према којима помоћ државе могу да добију и жене старости до 45 година, уместо до 43, као што је раније био случај. Овиме се повећава могућност да парови добију потомство путем вантелесне оплодње, уколико то не могу да остваре природним путем.

Будући да је град Врање и до сада омогућавао помоћ женама до 45 година, након одлуке Владе, локална самоуправа ће кориговати критеријуме за доделу новчаних средстава паровима који се обрате за помоћ, како се не би догодило да се новац даје по истом основу. Другим речима, онима који не добију средства Републике, у помоћ ће притећи град Врање.

„Град ће и даље финансирати парове који су прво дете добили у процесу вантелесне оплодње (ВТО) и желе да имају друго, као и парови који су прву бебу добили природним путем, а за другу, због разних компликација, морају да иду у поступак ВТО. Ова одлука Републике је за сваку похвалу јер омогућава готово сваком пару да покуша да добије потомство путем ВТО“, каже Стајић.

Градско веће донело је на последњој седници одлуку о финансијској помоћи у висини од по 250.000 динара за пет брачних парова у процесу вантелесне оплодње. Нажалост, број парова који су принуђени да уђу у процес ВТО је и даље велики, али локална самоуправа има мањи број захтева, што показује да мере Владе дају резултате и да већи број парова тражи и добија помоћ Републике, указује већник Стајић.

Град Врање програм финансијске помоћи паровима спроводи последњих 10 година и у том периоду је око 150 парова добило новчана средства. Захваљујући тој помоћи, рођено је четрдесетак беба.

„Могу да кажем да је то огроман успех, с обзиром да смо ми финансирали оне које Република није, дакле оне који су имали мање шансе да се остваре као родитељи. Ми сваке нове године тој дечици уручујемо поклоне, у контакту смо са родитељима и сматрам да је то нешто најлепше што је град учинио за своје становнике“, закључује Александар Стајић.

Парови којима је потребна помоћ локалне самоуправе треба да се са одговарајућом медицинском документацијом обрате Градској управи, након чега Комисија одлучује о додели помоћи. У пракси, сваки захтев са исправном документацијом добија зелено светло градске комисије.

Сезона лова на крупну дивљач је у јеку, а вегетација у шумама је и даље густа. Управо из тог разлога је потребан већи опрез приликом боравка у природи, како се не би догодио немили догађај, као што је скорашња несрећа код Трговишта.

Само на територији Врања има око 1.000 ловаца, који сваке недеље одлазе у шумским реонима Јужне Мораве, означеним као ловишта.

Цивили који недељом одлазе у природу и баве се сечом дрвећа, брањем шумског воћа и трава, морају бити посебно опрезни.

„Зна се да су ловци у шуми недељом, ми смо препознатљиви и људи нас виде када дођемо на терен. Што се тиче односа између цивила и ловаца, мора да се обрати већа пажња. Апел да се цивили не крећу густишом, и да нам се јаве кад стигну. Што се тиче ловаца, све законске мере безбедности се предузимају. Почев од тога да се пуца тек на виђену дивљач, и да се пуца када се уочи мета. Носимо рефлектујуће прслуке, и из искуства знам да је веома учинковито у природи, јер се виде са велике даљине“ напомиње Небојша Јовић, председник ловачког удружења.

Ловци се приликом одласка на ловиште организују у групе. Свака од група добија територију на којој је дозвољено да лови, управо из безбедносних разлога, да би се спречила већа концентрација људи на једном подручју у шуми.

„То је прописано и законом, ловачка група може да има од три до двадесет ловаца. Управник ловишта процењује безбедност терена и даје дозволу за лов једној групи, затим другој групи на другом делу терена. Када смо у групи близу, то је већ неки инстинкт који сви ми имамо и који ловци поседују. Ми се видимо, знамо да смо ту и обраћамо пажњу на то. Имамо и средства везе, радио везама смо у контакту и чујемо се стално“ наставља Јовић.

Дивљач која се тренутно лови је дивља свиња, вук и лисица. Што се тиче врста које су  заштићене у нашем крају, ту спадају срна и медвед. Нашој екипи је било занимљиво то што су медведи виђани у забаченим деловима ловишта.

„Постоје трајно забрањене врсте дивљачи. Када се на нашем терену примети јелен или медвед они се не лове. Ми смо на више места примећивали медведе, ја сам лично и видео својим очима. Али када се појаве, онда се алармира све и тога дана на том месту престаје лов. Тренутно има пуно дивљих свиња. Њихова репродукција је таква да се множе брзо и праве штете пољопривредницима, на усевима. Има их много и ловимо их, мада је тренутно актуелна и болест афричке куге свиња“ каже Небојша Јовић.

Сваки ловац, пре него што добије дозволу, мора да прође одређене здравствене тестове и обуке.

„Да би неко постао ловац, прво мора да положи ловачки испит, мора да положи и узме дозволу за руковање ватреним оружјем, а онда и остале безбедоносне провере како би добио оружани лист. Тек онда може да се придружи ловачком удружењу“ каже Јовић.

Ловна сезона на крпну дивљач кренула је почетком августа и трајаће до 31. јануара. Док је шума зелена и сва вегетација густа, обратите пажњу и јавите се ловцима ако недељом боравите у природи.

 

Од почека године зграду Селамлука, Музеј кућу Боре Станковића и Галерију Народног музеја, посетило је више од 12.500 људи. Народни музеј већ 62 године чува од заборава историју нашег града кроз време. Недавном реконструкцијом, прераста у музеј комплексног типа са неколико збирки, археолошком са нумизматичком, етнолошком, историјском и збирком савременог сликарства.

Најбољи чувари културе, историје, традиције једног народа и њихове територије јесу музеји. Недавно реконструисани Народни музеј у Врању, по речима директорке Маје Алексић, бележи велику посећеност.

„Желим да напоменем да је зграда Селамлука и нова стална изложбена поставка у овом здању отворена свечаном пригодом 21.марта ове године. Сама Галерија је поново добила свој излагачки замах од маја ове године, кадаи  престаје да буде простор у функцији вакциналног пункта Здравственог центра. А Музеј кућа Боре Станковића већ деценијама бележи константну линију посете. Желим да напоменем да сам изузетно изненађена овом цифром, овом статистиком посета јер је пресек недавно урађен, а пред нама су месеци у којима су већ заказане посете“, с поносом говори директорка Маја Алексић.

Што се тиче профила посетилаца, односно музејске публике, по речима Алексићеве, у питању су групне и појединачне посете. Појединачне посете су карактеристичне за летњи период, а групне посете су углавном екскурзије основних и средњих школа из читаве државе. Долазе и најмлађи суграђани, предшколци, који се од малена едукују о историји народа и краја у ком живе.

„Наше културно благо у свим објектима које ми презентујемо доступно је генерацијама од најмлађих, од предшколаца који су такође у оквиру редовних наставних програма наши гости, па до  најстаријих који показују изузетно интересовање, поготово када је у питању ова наша нова поставка. Наши гости су и из свих крајева Србије, па и Европе, а недавно је Музеј кућу Боре Станковића, посетио један брачни пар из Ирана“, додаје директорка Маја Алексић.

Седиште музеја је у згради некадашњег Селамлука Пашиног конака, саграђеној 1765. године и располаже површином од 400 метра квадратних изложбеног простора са око 30.000 музеалија из области археологије и културне историје из етнолошке збирке које су изложене по собама. Могу се видети одевни предмети, стара градска и сеоска ношња из 19-ог и почетка 20-ог века и употребни предмети као што је покућство али и дневна, спаваћа соба и кухиња  из тог периода.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Највећи Сајам запошавања до сада у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/bXVkLwXZ0c via @tripplesworld https://t.co/jBlqdyzN9y
У Врању дозвољена ванпијачна продаја - Радио Телевизија Врање https://t.co/nGBE4PhWwb via @tripplesworld https://t.co/mp6BARhUud
У част чувеном Врањанцу: Научна конференција посвећена Ђорђу Тасићу - Радио Телевизија Врање… https://t.co/wGnQTPWop0
Follow RTV Vranje on Twitter