Епидемиолошка ситуација у Пчињском округу је изузетно неповољна и још увек ванредна. Подаци говоре да се бројеви као и проценат новозаражених одржавају свакодневно без значајних промена.

Од 396 тестираних узорака на подручју Пчињског округа 149 је позитивних на корона вирус. Највећи број и даље је у Врању, и то 110. Данима уназад број новопозитивних у нашем граду је изнад сто. У Прешеву по последњем пресеку има још 12 ковид позитивних, у Бујановцу 9 у Владичином Хану и Сурдулици по 8, у Трговишту двоје и у Босилеграду нема новозаражених. Проценат новозаражених у односу на број тестираних износи 37,6 посто.

„Што се тиче узрастне дистибуције, односно демографске анализе код деце узраста до 5 година и даље је једно дете оболело од вируса Ковид 19. Код узраста деце од 6 до 14 година оболела су 6 детета, код нешто старијег узраста од 15 до 19 година оболелих је 11. Узрастна група од 20 до 25 година броји 9 инфицираних овим вирусом. У узрасту од 30 до 39 година броји 18 новооболелих, узраст од 40 до 49 година броји 19 новоинфицираних. Узрастна група од 50 до 59 година броји 15 новозаражених, особе од 60 до 65 година нешто већи број инфицираних и то 20, нешто старије особе и то од 70 до 79 година броје 7 инфицираних и узраст од 80 до 89 година броји 4 новооболела лица“, каже др Бранислав Стојнев, на специјализацији у Заводу за јавно здравље.

И даље су лакше клиничке слике, по речима лекара Стојнева. Битно је да се особе када осете неки од симптома одмах јаве лекару, како би се избегле даље компликације које прати инфекција коронавируса. Стојнев истиче да лекари и даље инсистирају на имунизацији и да је то једини и најефикаснији начин да победимо ову пошаст и наставимо са нормалним животним активностима.

„У школама и даље постоје случајеви заражавања како ученика тако и наставног кадра. За сада је пооштрени епидемиолошки надзор, а и даље је врло битно јесте инсистирање на општим превентивним мерама. Појачане мере дезинфекције у школама, уопште у радним просторима, прање руку топлом водом и сапуном, обавезна дезинфекција руку алкохолом као и проветравање просторија у којима се борави. Нагласио бих да је подједнако важно влажно пребрисавање свих радних површина и наравно неизоставно је ношење маске и рукавица“, наглашава Стојнев.

Епидемиолошко стање на територији нашег округа прати се константно. Републички Кризни штаб најавио је да ће сутра бити донете и неке нове мере.

 

Светски дан ромског језика обележава се данас. Роми у Србији имају велики проблем у међусобном разумевању зато што још увек није урађена стандардизација ромског језика.

Најчешће, ромске заједнице говоре помешаним језиком који је настао на основу околних говора са вокабуларом задржаним из ромског језика.

Зато када Роми из Горње чаршије у Врању говоре матерњим језиком, њихове колеге у Војводини их једва разумеју.

Ромски језик спада у индо-аријску групу индоевропских језика. У њему је равноправно 17 дијалеката, од којих су у Србији најчешћи гурбетски, арлијски и тамарски.

Разлика међу дијалектимаа може бити толико велика као између различитих словенских језика.

Дурмиш Јашаревић сарадник РТВ Врање каже: "Постоји велики проблем за Роме с обзиром да не постоји стандардизација ромског језика. Гледајући Србију, у разним поднебљима, крајевима се другачије говори, што значи да немамо стандардизовани језик. Рецимо, наш народ који живи у Војводини, не може да схвати шта ми причамо када говоримо ромски језик".

У Врању, званично живи око пет хиљада Рома и Ромкиња у 12 градских и сеоских насеља, незванично око 15 хиљада.

Информисање на матерњем језику готово да и не постоји када је у питању јужна Србија, осим на нашем медију.

"Тренутно радимо три пројекта за Радио телевизију Врање на ромском језику. Први пројекат је на радију и зове се „Лек за душу“. То је полусатна емисија у којој имамо по једног госта из света музике. С обзиром на то да мој колега из телевизије не разуме ромски језик, моја улога је такође да све то преведем, средим и то касније заједно пустимо у етар. До сада смо реализовали 8-9 емисија, до краја године би требало још. Што се тиче телевизијске емисије, име пројекта је „Бистерде“ што у преводу значи „Заборављени“. То је такође полусатна емисија, која се емитује уторком од 20 часова и репризира сутрадан од 16 часова. У емисији говорим о старијим особама које су заборављене. Ми знамо да ромска популација има кратак животни век, па смо због тога одредили да снимамо људе који су мало старији од 70 година, причају о свом одрастању и животу Рома на најбољи начин", објашњава Јашаревић.

На интернет порталу Радио телевизије Врање, тренутно је актуелан серијал о Знаменитим Ромима. Сваки од ових медијских садржаја је на ромском језику. Радио телевизија Врање се може похвалити 12-то годишњом производњом медијских садржаја на ромском језику. Наше емисије готово увек подржи републичко Министарство кулутре и информисања. То поверење градили смо годинама, јер су наше емисије намењене ромској националној мањини у Врању и округу, увек професионално и добро урађене. 

И ромска заједница је, по речима Дурмиша Јашаревића, задовољна програмом на матерњем језику. Он нам преноси и задовољство Рома из иностранства који прате ове емисије.

За крај, колегеница Тамара честита Ромима дан матерњег језика:

 Ромален бахтало тумаро диве - Роми, срећан Вам дан!

 

Због радова на електроенергетским објектима, сутра у петак, 23.октобра без напајања електричном енергијом остаће улице, Херцеговачка, Јована Хаџивасиљевића, Јадранска и Кумановска са околним улицама у периоду од 9 до 12 часова.

*

Из истог разлога, сутра у петак 23 октобра, без напајања електричном енергијом остаће сва села на потезу Лепеница,Бачвиште,Кацапун, Белишево,Равна река, у периоду од 9 до 16 часова.

Влада је формирала радну групу за унапређење производње и тржишта малине у Србији, објављено је у Службеном гласнику.

Како се наводи, овај тим ће сагледати актуелну ситуацију у области малинарства, са посебним освртом, како се каже, на критичне тачке у тржишном ланцу производње малине, од расадничарске производње до пласмана на тржиште.

Циљ је да се на основу података доносу мере за стратешко решавање постојећих проблема у малинарству.

адна група ће разматрати и неповољне утицаје климатских и земљишних услова на производњу и принос малине, а како би се унапредио садни материјал малине, услови складиштења, транспорта и чувања малине.

Такође, циљ овог тима је да раде на уређењу правила откупа малине и дефинишсу услове на откупним местима а који се тичу класирање плодова и друго...

На чело ове радне групе је постављен државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Велимир Станојевић, а у тиму су представници Управе царине, Министарства трговине, факултета, института, Привредне коморе Србије, произвођачи, представници више асоцијација, савеза, удружења, задруге, хладњачари.

 

Руски специјалисти за радијацијску, хемијску и биолошку заштиту данас дезинфикују објекте Здравственог центра у Врању.

До сада су већ десетак медицинских установа у Србији дезинфиковали, међу којима и Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“ и медицинске клиничке центра у Нишу и Крушевцу.

Војни епидемиолози Министарства одбране Русије приликом недавне посете Врању  извршили су процену и анализу епидемиолошке ситуације.

-На основу тога, данас су почели дезинфекцију 13 хиљада квадратних метара Ковид амбуланте у Врању, као и три  Ковид одељења врањске болнице. Биће дезинфиковане и просторије неколико здравствених служби према проценама менаџмента. Од почетка пандемије оболело је свега 0,6 процената здравствених радника у врањској болници захваљујући примењеним мерама Владе Србије и ресорног министарства, каже директорка Здравственог центра др Љиљана Антић.

Већ смо извештавали да је руски тим који је боравио у Врању похвалио здравствене раднике који се баве лечењем заражених од корона вируса, предузетим мерама њихове заштите о чему сведочи и мали број заражених здравствених радника корона вирусом код нас и били задовољни актуелним стањем.

Руски стручњаци дошли су у Србију у оквиру помоћи Руске Федерације нашој земљи у борби против вируса корона.

Др Антић изразила је велику захвалност руском тиму који обавља дезинфекцију.

-Треба да дезинфикују 13 хиљада квадрата, пре свега Ковид амбуланте и болнице. Биће дезинфиковане и просторије неколико здравствених служби, према проценама менаџмента.Од почетка пандемије, односно од 13. марта ми смо примењивали озбиљне мере дезинфекције у Здравственом центру у складу са препорукама Владе и министарства, рекла је она.

Др Никола Поповић управник болнице каже да је сваким даном све више излечених од ковид инфекције.

-Посебно је задовољство свих запослених што је данас као излечена, отпуштена из болнице једна бака од 90 година, рекао је др Поповић.

 

 

 

 

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Манифестација''Музеји за 10'' почела изложбом слика ''Фантазмагорија слика '' - Радио Телевизија Врање… https://t.co/ifUH4IJeDJ
Уплата друге рате аконтације пореза на имовину до 15.маја - Радио Телевизија Врање https://t.co/w7NLm9CleK via… https://t.co/LVXnxRFHC1
Follow RTV Vranje on Twitter