Припадници саобраћајне полиције у Врању и Сурдулици задржали су четворицу возача који су на подручју ових градова возили под дејством алкохола.

Полиција је из саобраћаја искључила четрдесетогодишњака који је управљао аутомобилом марке „даеву“ са 1,78 промила алкохола у организму, двојицу тридесетпетогодишњака који су возили „фолксваген“  и “опел” са 1,73 и 1,38 промила као и четрдесетдеветогодишњег мушкарца који је управљао “аудијем” са 1,21 промил алкохола у организму.

Против возача ће бити поднете поднете прекршајне пријаве из Закона о безбедности саобраћаја.

 

 

 

 

На подручју Полицијске управе у Врању од 19. до 21. новембра ове године, регистровано је седам саобраћајних незгода, у којима су две особе изгубиле живот, а једна задобила тешке телесне повреде.

Незгода у којој су страдала два мушкарца десила се на подручју Сурдулице, у атару села Божица, када је, у петак, теретно возило лесковачких регистарских ознака слетело са коловоза и преврнуло се, при чему су возач и сувозач 1961. годиште страдали на лицу места. Обојица су из околине Лесковца. Увиђај су извршили саобраћајни полицијски службеници.

Једна малолетна особа тешко је повређена у саобраћајној незгоди која се десила јуче у селу Стубал, општина Владичин Хан, приликом судара опел корсе нишких регистарских ознака, којом је управљао тридесетогодишњи возач и бицикла. Бициклиста је задобио тешке телесне повреде, указана му је помоћ у Здравственом центру Врање, након чега је пребачен у Клинички центар Ниш. Увиђај су, по овлашћењу заменика тужиоца Тужилаштва у Хану, извршили саобраћајни полицијски службеници.

 

 

 

Мушкарац из околине Сурдулице стар 33 године јуче поподне је задобио тешке телесне повреде приликом пада са мопеда. Како кажу у полицији, он је, управљајући мопедом у улици Сурдуличких мученика изгубио контролу над возилом и пао на коловоз.

Збринут је у Здравственом центру Сурдулица, а потом пребачен у Клинички центар Ниш.

Увиђај су, по налогу Основног јавног тужилаштва у Владичином Хану, извршили саобраћајни полицијски службеници.

*

Још једна особа је јуче повређена у саобраћајној незгоди на подручју Полицијске управе Врање, али је прошла са лакшим телесним повредама.

Валентина Златковић је новинaр, уметник, креативац, особа која настоји да старе занате и традицију сачува од заборава. Рођена је у Сурдулици, а део живота провела је у Владичином Хану. Мајка је Маје и Стефана и поносна бака. Одувек је волела да пише, али и да својом речју укаже на добре и лоше ствари које муче обичног човека. Била је дописник Политике и новинарка Радио Хана. После приватизације, новинарство је оставила по страни. Одлучила је да се посвети стварима за које је имала мало времена због посла и породичних обавеза.Ту су до изражаја дошла сва њена интересовања.

„ У свет новинарства нисам ушла случајно. Ја сам још као средњошколка одлучила да будем новинар и ишла сам на тај смер. Касније сам уписала Правни факултет. Мада волим право, било ми је веома жао због пропуштене прилике, јер сам веровала да нећу бити примљена на журналистику због јаке конкуренције. Касније сам сазнала за неке људе који су уписали, а који су били много слабији од мене. Новинараство је моја љубав одувек. То је врло занимљив, динамичан, врло тежак, одговоран и прилично незахвалан посао. Често се деси да вас због објективности, због указивања на неке ствари које нису свима по вољи, људи мрзе, лепе разне етикете, прете. Ја сам свашта преживела. Поносна сам на сваки мој текст, а била сам дописник „Политике“ двадесет година, као и „Политике експрес“ и других мањих редакција и листова, као и новинар Радио Хана од оснивања. Поносна сам на тај део свог живота, јер никада нисам писала нешто да би некоме нанела штету, да би о некоме изнела неистине. Увек сам се држала чињеница и папира које имам. Писала сам само уз доказе, чак и уз претњу отказом. И добијала сам отказ, то ништа није страшно. Поносна сам на чињеницу да сам била једина жена из Пчињског округа, са југоистока Србије, која је била дописник Политике. Успела сам да се изборим са мушким „аждајама“, прича уз осмех Валентина Златковић.

Валентина је особа која је препознатљива по томе што увек говори оно што мисли, без увијања. Многи је због тога цене. Каже да су је неки и мрзели, али кад прођу године људи схвате да им ниси мислио ништа лоше већ да си говорио за њихово добро.

Паралелно са новинарством неговала је и љубав према уметности и исказивала је на различите начине. За животног сапутника одабрала је уметника.

„Препознала сам да имам талента када сам префарбала све саксије мајци у црвено, а биле су браон, шали се Тина. Била ми је жеља да цртам, али нисам се пронашла у томе. Волела сам и сликарство. Мог супруга сам упознала сасвим случајно. Нисам размишљала да будем са неким ко слика. Мислим да се сличне енергије привлаче, и ако смо ми по природи били другачији. Ништа није случајно, све Бог одређује“.

Супруг Раде Поповић, сликар, био је познат и ван Хана. На жалост преминуо је млад. Његов таленат наследила је ћерка.

„Раде је био одличан, његови цртежи су били фантастични. Људи који цене сликарство, били су фасцинирани. Упоређивали су га са Пикасом, могу то слободно рећи. Радио је надреализам, правац који није близак људима из ове средине, мада је било оних који су редовно куповали његове слике. Био је и значајан број колекционара из Београда са сталним поруџбинама. Многи нису питали за цену. Међутим Раде није био комерцијалиста. Он је сликао за своју душу и себе. Тешко је продавао слике. Ја га сад разумем после оволико година. Није био схваћен у својој средини, а није ни требало. Њега нису интересовале локалне безначајне теме. И он и ја смо особе које имају свој микро свет, то је можда нас привукло. И ја имам своје пријатеље. Не занима ме околина, баналне ствари, трачеви. Исти је и он био. Живети са сликарем зависи од карактера особе. Имаш велике сликаре који су потпуно нормални и оне мале који се умисле, без основа. Моја ћерка Маја је наследила таленат од оца. Завршила је Ликовну академију. И син Стефан је талентован, само што је он више за графику. Стицајем околности, због Радетове преране смрти, разних проблема на послу, отказа, тешких времена, нисам успела финансијски да издржим и да и њега пошаљем на графику. Али он је дечко који је зрео и уме да се снађе и све послове које је радио, нашао је сам. Поносна сам на своју децу”. 

Када је дошло до приватизације Радио Хана у коме је Валентина радила дуги низ година, одлучила је да се посвети себи и неким другим креативним стварима. Новинарство је оставила по страни. Са декупажом је почела пре губитка посла. Имала је самосталну изложбу у Врању, а учесник је више групних изложби. Ради намештај, накит, торбе од рециклираног материјала, хеклане ствари, цегере, јастучиће, украсне предмете. На малом ћеркином, ручном разбоју ткала је капице, торбице које су биле фантастичне. Све технике савладавала је уз помоћ интернета, комбинацијом постојећих и старих метода и начина израде. Опробала се и у прављењу деликатеса, посебно слатка и сокова. Попут своје куме и мајке постала је специјалиста за слатко од ружа, заборављени, традиционални деликатес који је некада красио витрине наших старијих, искусних домаћица.

“Ове године сам правила сирће од ружа. То је за мене велико откриће. Одлично је за скидање повишене телесне температуре. Ја волим те народне методе лечења, јер поред званичне медицине добро је да користимо и природне начине лечења, то није ништа штетно. Први пут сам за то чула од једне жене на Власини. Истраживала сам и дошла до рецепта. Ружа је одлична за срце, има добре, позитивне елементе за организам. Може се ујутру узимати са водом и медом, као што се и јабуково користи”.

Мајстор је и за припрему теста, посебно таране која је веома тражена.

“Важно је чувати традицију, старе рецепте, обичаје. Како ћемо знати ко смо, одакле потичемо. Шта ћемо пренети својој деци ако све заборавимо, ако тако лако прихватамо туђе, а своје одбацујемо”, поручује.

Тина је веома активна на друштвеним мрежама. Не либи се да изрази свој став о било чему. Важно јој је мишљење драгих људи, али не и околине. Није јој важно шта други кажу о њој већ да сама о себи мисли добро, с покрићем. Не зна шта је нешто ново што ће је окупирати у наредном периоду, јер стално истражује, али зна да ће бити креативно.

 

Медијски садржај финансиран средствима из буџета града Врања.

Изнети ставови не представљају нужно ставове органа који суфинансирају медијски садржај.

 

 

 

У Сурдулици се реализује пројекат „Коридори културног наслеђа, инструмент одрживог развоја туризма  у прекограничном региону Бугарска – Србија“.  Пројекат се реализује две године, а крај је јула наредне године.

У пројекту учествују општине Сурдулица из Србије и Правец из Бугарске

Мапирани су сви споменици на територији Сурдулице, у  биће набављено и теренско возило за њихов обилазак.

"Суштина овог пројекта је културна баштина, истраживање културне баштине, односно споменика на територији општине и региона Пчиња. У питању су споменици из Првог и Другог светског рата, као и из времена НАТО агресије, каже Ненад Петковић, асистент рачуновође на пројекту.

"Изложба је планирана за следећу годину. Биће изложена у сурдуличком Културном центру наредних пет година. Већ сада могу да се виде одређени експонати", каже технички асистент на пројекту Марија Миловановић.

Општина Правец у Бугарској понудиће упознавање са античким налазиштем на Боровцу, такозвани Западни зид, а ради се о античкој тврђави. 

Страна 1 од 12

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter