Данас је слава Света три јерарха, празник хришћанских учитеља, Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог, чија су теолошка учења обележила византијску цркву 11. века.

Расправа и међу народом и међу свештеницима, о томе који је светитељ већи, претила је да расцепи веру. Спор је окончан 1084. године, у време цара Алексија I Комнена, увођењем заједничког празника.

У православним храмовима служе се литургије у славу светитеља који су заузели високо место у историји хришћанске цркве - Василија Великог, реторичара, филозофа и писца светих литургија, Григорија Богослова, цариградског епископа и Јована Златоустог, великог беседника и тумача Светог писма.

Света три јерарха уживају велико поштовање у нашем народу где су од давнине еснафска слава металаца. Славе се као крсна слава. У Грчкој су и црквени, национални и школски празник.

По томе какви ветрови данас дувају, прогнозира се какво нас време чека током године.

Верује се да ће година бити добра и богата уколико дува јужни ветар, а  да "северац" доноси лошу годину с хладним временом.

Источни ветар доноси несташице, а западни изобиље рибе и млека.

Ако ветра нема, чека нас богата година.

Божићни пост традиционално почиње 28. новембра. Међутим, верници који редовно посте средом и петком, ове године практично су започели пост јуче.

Пост је почео за Руску православни цркву, Српску православну цркву, Јерусалимску патријаршију и Свету Гору. Остале хришћанске цркве, међу којима и већина православних, које су прихватиле Грегоријански календар, у посту су од 15. новембра.

Хришћански пост уведен је по узору на Исуса Христа који је четрдесет дана провео у пустињи у посту и молитви и у Старом завету дао заповест Јеврејима да посте јер ће и "његови ученици постити". Према хришћанском учењу, утемељитељем поста "сматра се сам Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом".

Установљење Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства и помињу се у делима светих отаца од IV и V века. Првобитно је трајао седам дана, а одлука и наредба хришћанима да пред празник Рождества посте 40 дана изречена је на сабору 1.166. године.

Трајање Божићног поста објашњава се и четрдесетодневним путовањем тројице мудраца до Витлејемске пећине, у којој је 25. децембра рођен Богомладенац Исус. Зато се каже да је пост звезда водиља за све оне који су хришћанство одабрали за своју веру, као што је за мудраце, који су веровали у пророчанство о рођењу Спаситеља, једина водиља била најсјајнија звезда на небу која је ишла од Запада ка Истоку и која их је довела у Витлејем.

Православни хришћани се слободном вољом одлучују на овај подвиг чија је сврха очишћење душе и тела које се постиже не само уздржавањем од мрсне хране, већ и од лоших мисли, речи и дела.

Постом се потврђује снага воље оних који као хришћани желе да својим разумом владају у свим искушењима, па се каже да је пост – подвиг целокупне личности и етички став. 

 

Почиње Божићни пост

новембар 26, 2020

Божићни пост почиње 28. новембра, а с обзиром да је сутра петак, посни дани за све вернике почињу већ сутра.

Сутра су Божићне покладе, када је обичај да праштамо грехе једни другима и да се породица окупља.

Божићни пост траје шест недеља, а свештеници, поред уздржавања од масне хране, лоших мисли и дела, позивају све вернике на молитву и покајање.

Данас је Митровдан

новембар 08, 2020

Српска православна црква слави дан Светог великомученика Димитрија, у народу познатији као Митровдан.

Свети великомученик Димитрије Солунски, кога старокалендарске православне цркве славе 8. новембра, рођен је у Солуну у 3. веку нове ере, где је постављен на очево место за војводу.

Задатак му је, такође, био да прогони хришћане. Међутим, он их је штитио и зато био осуђен на смрт. Избоден је копљима од стране римских војника почетком 4. века.

Црквени историчари нису сагласни око тога да ли живот овог светитеља треба лоцирати у Солун или Сремску Митровицу, римски Сирмијум, јер најстарији документи који су сачувани потичу тек из 8. века.

Према једном тумачењу, мученик је погубљен у Сирмијуму, а остаци пренети у Солун, након освајања Срема од варвара. Грци су већ 413. подигли у Солуну базилику у којој су се чувале мошти Светог Димитрија. Град је сачуван, по предању, од земљотреса, болести, опсада. Свети Сава Српски, како бележи Доментијан "дође у солунски град и поклони се светом великом чудотворцу Димитрију и целива његову часну руку".

Светог Димитрија посебно славе, поред Грка, Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

У Српској цркви је њему посвећено преко 120 храмова. Сремска Митровица га нарочито прославља, а на њеном грбу налази се од 1388. године.

Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.

И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије "бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа".

Српска православна црква и верници данас славе празник Светог Стефана Летњег или како се још назива Свети Стефан Ветровити. Веровање је да би се на овај празник требало чувати ветра.

На данашњи дан СПЦ обележава пренос моштију Светог Стефана, Првог великомученика на Сион где су и сахрањене.

Помен архиђакону Стефану црква даје четири пута годишње, а 40 храмова у Србији носи његово име.

Славу Светог Стефана славе многи манастири у Србији међу којима је и манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана који се надомак села Горње Жапско, двадесетак километара од Врања.

Веровање је да се на данашњи дан треба чувати ветра.

Верници се Стефана Ветровитог плаше, и поштују га да им ветар не би одувао сено, сламу и донео разне болести.

Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога.

Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета.

У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је снагом своје вере, својих речи и дела подсећао на речи закона и пророка Старог завета и доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.

Као проповедник у Јерусалиму изведен је из града и каменован до смрти, те се зато назива и Првомученик Стефан. 

 

 

 

 

 

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Др Стојиљковић: У две ковид болнице у Врању капацитети попуњени скоро 100 посто - Радио Телевизија Врање… https://t.co/fhkCorlFxO
Врањски средњошколци и следеће недеље по комбинованом моделу наставе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dPAXrFlkTw
Follow RTV Vranje on Twitter