За православне хришћанске вернике почео је двонедељни Великогоспојински пост. Један је од најстрожих постова, а обележава се у знак сећања на смрт Богородице и дан када се успела на небо.

Великогоспојинки пост први пут помиње се у 9. веку. Коначно је установљен на Цариградском сабору, 1.166. године.

Увек почиње на Дан седморице браће Макавеја и њихове мајке, који су погубљени мученичком смрћу.

Најмлађи од свих вишедневних постова, уведен је у част и према примеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је време пре смрти провела у сталном посту и молитви.

Овај пост је најкраћи, али веома строг, попут Васкршњег. Подсећа да су, уз сведену трпезу и смирене страсти, милостиња и опраштање први на путу којим тело и душа постану смирена целина, што води сазнању и спасењу у божјој милости.

Током следеће две седмице, једе се храна припремљена на води, викендом су дозвољени уље и вино. На Преображење може се јести и риба.

Завршава се 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у среду или петак, као ове године, не мрси се ни тог дана, већ се једе риба, вино и уље.

По обичајном календару, празник, посебно посвећен женама и мајкама, везује се за босиљак, божју биљку.

Српска православна црква прославља празник посвећен Светом великомученику Пантелејмону. Обележава се седам дана од Светог Илије. 

Овај признати лекар живео је у четвртом веку после Христа.

Свети Пантелејмон је рођен у Никомидији. Био је добар ученик, са посебним даром за медицинске науке, био је изнад свега милостива и добра срца.

Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону је био дат и дар исцељења молитвом.

По смрти оца, имање је разделио сиротињи, и живео скромно. Све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.

Због вере у Господа, погубљен је на данашњи дан 304. године, у време прогона хришћана.

Верује се да су његове мошти, које се чувају у Хиландару, чудотворне као и његова икона.

Име Светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са осталим бесребреницима и чудотворцима.

Сматра се заштитником медицине и фармације.

За Светог Пантелију народ верује да је брат Светог Илије.

По народном календару, данас је прави дан за започињање неког посла.

Верује се да ће сваки рад Свети Пантелејмон благосиљати и учинити успешним.

Kо се спрема за пут, треба да крене баш данас. Свети Пантелејмон је био велики путник, а данас је заштитник свих возача и оних којима је друм други дом.

Слави се и као крсна слава.

Српска православна црква прославља Свету великомученицу Параскеву Римљанку, познатију као Трнова Петка. 

Родом Римљанка, преподобна мученица Параскева, рођена у хришћанској породици, живела је у другом веку.

После смрти родитеља, имање је разделила сиромашнима и замонашила се.

Због вере у Господа, затварана је, мучена и на крају посечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија, око 140. године.

По налогу бугарског краља Асена пренесена је у Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом.

Њене мошти, касније су пренете у Цариград. За Трнову Петку кажу да је и женски празник, јер га славе жене.

Многе жене посте седам дана, да би се данас причестиле.

Не преде се, не меси хлеб, не пере рубље, не раде ручни радови, не износи пепео из куће да не би трнела снага.

Девојчицама се облаче нове хаљине, девојке ките венцима куће, како би у домовима владала слога и мир.

Понегде се прослављају и заветине и манастирске славе.

Црква Свете Петке Трнове у Врању саграђена је у 13. веку.

Почели су да граде џамију на зидинама православне богомоље.

Али све што су дању градили, ноћу би се срушило.

Утиснули су крст у зид, како би саградили објекат. Од тог тренутка се ништа није рушило.

Саградили су џамију коју и данас Врањанци називају Крстата џамија.

Од 16. века, када је претворена у џамију, овде су по исцељење долазили људи свих вера: православци, муслимани, јудеји и католици са простора старе Србије, од Ниша до Врања, па преко Косова и Метохије до Македоније.

Српска православна црква и њени верници славе Спасовдан.

Овај празник спада у покретне, а слави се 40 дана после Васкрса и 10 дана пре Духова.

Православни верници од Васкрса до Спасовдана поздрављају се са Христос воскресе – Ваистину воскресе!

Празник Вазнесења Господњег или Спасовдан слави се као сточарски и ратарски празник, али и као крсна слава многих домова, села и градова.

Данас је и слава Београда.

На Спасовдан се не раде тешки послови у знак поштовања према великом празнику, који може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

У манастиру Светог Николе у Врању обележен је пренос моштију Светог Николаја Мирликијског, храмовна слава ове светиње.

Литургију је служио епископ Пахомије, који се окупљеном верном народу обратио поруком да љубав према Богу и ближњима и вера у Бога и његово допуштење треба да буду водиља сваком православном хришћанину.

Након опхода око храма у порти манастира резани су славски колаци, а затим је уследило освећење гостопримнице.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Др Стојиљковић: У две ковид болнице у Врању капацитети попуњени скоро 100 посто - Радио Телевизија Врање… https://t.co/fhkCorlFxO
Врањски средњошколци и следеће недеље по комбинованом моделу наставе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dPAXrFlkTw
Follow RTV Vranje on Twitter