У сали Позоришта у Врању одржан је скуп поводом обележавања 19 година немачко-српске развојне сарадње. Циљ сарадње је приближавање Србије Европској унији, јачање привреде и побољшање животног стандарда, чуло се на свечаности. Врање је један од градова у којима се обележава 19 година од успешне немачко-српске развојне сарадње. Савезна Република Немачка један је од бољих примера доброг управљања и одрживог развоја, а у прилог томе најбоље говоре импресивни резултати немачке привреде у протеклим деценијама, рекао је обраћајући се присутнима Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

''Немачка као један од најзначајнијих  билатералних партнера и донатора Србије путем бројних програма подржава реформе и промене усмерене на одрживи економски развој, животну средину, унапређење државне администрације као и процес самог образовања. Данашњи догађај долази као потврда сарадње која је допринела свеобухватном друштвеном и економском развоју Врања кроз унапређење животних услова наших суграђана. За привреду града би од важности био долазак немачких компанија којe би поред отварања нових радних места омогућиле и трансфер нових знања, техника и вештина'', каже Дејан Тричковић, председник Скупштине града.

На свечаности је о немачко-српској сарадњи говорила и шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији, Леони Рајмерс.

''Европа је пројекат мира, веома успешан без обзира на све сумње и дискусије које се јављају. Упркос свим разликама у ставовима, Европска унија је припремила терен за мир у Западној Европи који траје деценијама  а и за благостање у коме данас уживамо. Следеће године навршиће се пуних 20 година ове сарадње. Од 2000. године немачка Савезна Влада одобрила је Влади Републике Србије преко два милиона евра'', каже Леони Рајмерс шефица Одељења за развојну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке у Србији. 

Са циљем да се српско-немачка сарадња прикаже на што интересантнији начин, поводом пунолетства овог партнерства припремљена је јединствена представа коју су пред врањском публиком извели глумци ''Рефлектор театра.'' Након тога отворена је изложба фотографија о заједничко спроведеним иницијативама током протеклих 19 година под називом ''Дела значе''.

Дневни боравак Маштоленд обележио је у својим просторијама славу, Светог Стилијана, који се празнује на дан када и Свети Алимпије Столпник и сматра се заштитником деце. Деца корисници услуга дневног боравка, њихови родитељи, бројни гости, пријатељи и званице окупили су се како би обележили овај дан. Након резања славског колача сви присутни уживали су у заједничком дружењу и разговору. Дневни боравак за децу и младе са физичким инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама обележио је славу, Светог Стилијана, који према житију важи за заштитника деце, а сматра се да га православни хришћани посебно призивају када су деца болесна.

''Ова дивна дечица која данас прослављају славу, која својим животима, својим делима, својим молитвама из свог света заиста одржавају овај свет, јер у њима је оно што од човека и Свето писмо и Бог тражи, они су испуњени љубављу, анђеоском чистотом и добротом'', каже свештеник Небојша Стојадинов.

Маштоленд слави Светог Стилијана као свог заштитника од оснивања.

''Ово је дванаеста година по реду како ми обележавамо славу Свети Стилијан. Сви знамо да је Стилијан заштитник деце. Деца су врло срећна, као што сте могли да видите, припреме су трајале неких десетак дана, где су деца, родитељи, пријатељи установе, запослени били укључени у организацију и осмех на њиховом лицу мислим да говори више од било које речи'', каже Ивана Тасић, директора Центра за развој локалних услуга социјалне заштите.

''Ово је већ традиционално. Дневни боравак постоји од 2007. године, задовољство ми је да сам ја учествовала у оснивању овог боравка и мислим да је изузетно значајно за сам Град да постоји овакав вид установе, пре свега много значи деци, и увек је најважнији интерес деце, али много значи и родитељима, с обзиром да знају да су њихова деца на сигурном и безбедном месту и да знају да стручњаци из ове области раде са њима'', каже Данијела Милосављевић, већница за социјална питања.

Центар за развој локалних услуга социјалне заштите, у оквиру којег функционише Маштоленд ове године лиценцирао је свих пет услуга социјалне заштите, тако да су добили и повећање капацитета дневног боравка. Маштоленд ће убудуће похађати 20 уместо 15 деце, а планирано је да преосталих петоро буду уписани до краја године.

''Ова установа је нешто непроцењиво за нашу децу, можда многи и не слуте колико је то битно за њих, они се сад веома радују, они су целе недеље били у духу припреме, ово је за њих велики дан и увек се трудимо да што боље припремимо све. Моје дете похађа Маштоленд четири године и ми смо овде пронашли оазу'', каже Тања Анђелковић, мајка ОСИ.

Деца и млади са неком врстом инвалидитета у Маштоленду имају адекватну припрему за једноставан рад и бригу о себи. Њима је обезбеђена и здравствена заштита, а са децом у боравку раде специјални педагози, психолог, професор физичког васпитања и сарадници.

 

У Центру за превенцију Дома здравља у Врању, у сарадњи са Нексусом, организована је едукација жена из мањинских група на тему "Репродуктивно здравље жена". Циљ акције је подизање свести и знања жена из мањинских група, као и мигранткиња у Врању, о значају очувања репродуктивног здравља. Статистика показује да је просечан животни век Ромкиња 48 година, дакле 25 година мање у односу на  просечан животни век жена у Србији. Разлози су бројни а међу релевантним су лоши животни услови, недовољна брига о сопственом здрављу и прерана удаја. Због тога је оваква врста едукација неопходна.

Др Драган Пешић у Центру за превенцију у Врању истакао је да је за групу од 20 жена из Ромске популације, а међу њима има и мигранткиња смештених у Врању, организована едукација о заштити репродуктивног здравља и превенцији полно преносивих болести ,уз едукацију о самопрегледу дојки. Едукације су почеле у септембру 2019. и трајаће до јуна наредне године. Милена Димитријевић Томић из организације Нексус појаснила је да је акција заснована на  идентификацији проблема које су нашли у локалној заједници.

Припаднице етничких мањина требало би да се редовно јављају гинекологу и да буду активније у друштву. Прошле недеље обављена је едукација на тему репродуктивног здравља са 60-о ро школске деце, а од фебруара наредне године радиће се са учитељима и наставницима. Мед.сестра Оливера Куртић Идић оцењује да је заинтересованост жена у етничким заједницама јако ниска, али уз овакве акције ради се на подизању свести и едукацији жена како би се подстакле да редовно долазе на прегледе јер од тога зависи њихово здравље. Осим предавања, обављен је  и  гинеколошки скрининг преглед 20 учесница акције.

 

У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је књига "ЗаДах  живота", аутора Драгана Ђорђевића из Врања. Ово је трећа књига прича Ђорђевића, који је по професији архитекта, а по талентима сликар и писац. За кратко време у свом стваралачком опусу, Драган Ђорђевић је нарастао као приповедач. Веома брзо схватио је како читаоцу испричати причу и на крају поентирати, чуло се на промоцији.

Aутор Драган Ђорђевић истакао је да је прву књигу „Записи из утробе“ писао да би свој ум одбранио од „Милосрдног анђела“, другу „Поздрав из Је-Не-А“ посветио Вуковарској класи 1984. године, а „ЗаДах живота“ посветио је оцу и мајци и да би се одбранио од немања посла. “ У рецензији под називом „Поштено речено“ књижевница Стана Динић Скочајић оценила је да Ђорђевић приповеда, збијено, конкретно и ефектно. Износи сећања као сурове комаде живота и интимно сведочанство о тајнама одрастања.

Рецензент Стана Динић Скочајић истакла је да аутор у књизи прича о тајнама одрастања, искрено и с поверењем. Труди се да приповеда хронолошки. Ова књига је његова борба да пред читаоца изнесе потпуно огољено сећање на тешке животне ситуације у којима се нашао. Пред бројном публиком, Ђорђевић је прочитао неколико прича из најновије књиге. Оставио је снажан утисак о једном прохујалом времену и вредностима на којима је почивала породица.

Маја Ђорђевић вршилац дужности директорке Дома ученика средњих школа у Врању је гостујући у Јутарњем програму наше телевизије рекла да ова установа пословну годину завршава успешно и да су пред њом и запосленима нови изазови и задаци које треба реализовати наредне године. Она је говорила о успесима ученика који бораве у Дому на бројним фестивалима али и о приоритетима и плановима у наредном периоду. У Дому ученика средњих школа тренутно борави око 200 средњошколаца и 74 студента из Трговишта, Пољанице, Сурдулице, Прешева, са Косова и Метохије, из Власотинца, Лесковца. Попуњени су сви капацитети, тако да смо врло задовољни, каже Маја Ђорђевић вршилац дужности директорке и додаје да су услови за становање и учење добри али да ће се у наредном периоду још више радити на томе.

''Дојављивачи пожара је нешто на чему ћемо радити у наредном периоду. Пројекат је већ урађен и то ћемо реализовати после Нове године и цео павиљонски део  и управа биће покривени јер је то веома важно и битно за безбедност деце. Континуирано набављамо нов намештај, постељине, душеке у складу са могућностима. Планирамо да изградимо спортски терен испред  Дома јер постојећи терен за кошарку није довољан и желимо да то побољшамо", каже Маја Ђорђевић вршилац дужности директорке.

Ђорђевићева каже да су ученици који бораве у Дому врло активни у бројним секцијама у оквиру којих они испољавају своје таленте и интересовања. Чланови драмске секције су недавно освојили запажене резултате на два фестивала.

''На међународном фестивалу креативно едукативног филма у Лесковцу освојили смо прву награду за средњошколце за играни филм у категорији ''Васпитни изазов за 2019.годину''. Снимали смо филм ''Виртуелна личност ''. За нас је успех већи јер смо све радили сами, и сценарио и снимање и монтажу. Други филмски фестивал одржан је у Јагодини и добили смо награду публике и специјалну награду за подстицање заједништва и толеранције'', каже Јована Трајковић, стручни сарадник.

''Доста смо радили на филму, задовољан сам а још драже ми је што ме рад у драмској секцији инспирисао да по завршетку средње школе можда упишем и Факултет драмских уметности'', каже Александар Стојановић, ученик.

''Посебно ми је драга награда публике јер публика најбоље може да оцени да ли нешто што радимо добро или не'', каже Лука Ђорђевић, ученик.

''Леп је осећај када добијемо награду јер смо се много трудили и залагали се да урадимо нешто добро. Ово је велики подстицај за све нас'', каже Ирина Ђорђевић, ученица.

Пред ученицима који бораве у Дому је припрема за филмски фестивал који ће фебруара бити одржан у Новом Саду, а пред Ђорђевићевом је рад на стварању још бољих услова за боравак деце.

 

 

 

     

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter