Према најновијим подацима, у три ковид болнице у Врању укупан број пацијената је 24, од чега ковид позитивних девет. На кућно лечење отпуштена су три пацијента.

*

Током јучерашњег дана, у врањској ковид амбуланти АТД обављена су 62 прегледа. Од тог броја, 28 је првих, а 33 контролна прегледа. Узоркована је крв код 51 пацијента и сачињено 46 РТГ снимака плућа. Урађено је и 37 брзих и 15 ПЦР тестова.

У Другом Балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили земљу од бугарских окупатора.

Према подацима Завода за заштиту споменика из Ниша на територији Власине постоји низ војничких гробаља и масовних гробница који су сведоци озбиљних и значајних ратних дешавања на овом простору.

Сва та места су непрепознатљива и запуштена, а нека гробља и намерно уништена. Зашто?

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Општина Сурдулица не поседује такву евиденцију и не придаје значаја животима оних који су настрадали бранећи своју земљу за добробит свих.

Стручна екипа Завода за заштиту споменика из Ниша, која је надлежна за територију југа Србије, по пријави због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија, Власина Округлица, на територији општине Сурдулица, утврдила је да се о поменутом ратном материјалу не води уопште рачуна.

Чак је дозвољена и дивља градња. На том простору је саграђена путна база, а дозвољено је и постављање камп приколица, односно изградња викенд насеља.

Надлежни из Завода су у свом извештају навели да поменуто Војничко гробље представља гробље Добровољачког одреда у чијем је саставу било и добровољаца који су стигли из Русије и Америке.

Претпоставља се да је овде сахрањено око 120 војника.

Стање у коме се налази, захтева специфичан, комплексан и мултидисциплинаран приступ истраживању и заштити локације. И много пажљивији однос према планирању и изградњи.

У склопу подршке ресорног министарства, пре неколико година, обављено је  истраживање на још једној локацији у непосредној близини, на гробљу из 1913.год. које је прекрио зуб времена, а потпуно је уништено изградњом пута ка брани.

Људи који су радили тада у Предузећу за путеве сведоче о томе да су се људске кости појављивале сваки пут када је било радова и ширења саобраћајнице.

У смислу заштите ратних меморијала из периода Балканских ратова и Првог светског рата територија општине Сурдулица представља једну од најзначајнијих општина, не само на простору надлежности Завода за заштиту споменика Ниш, већ на територији читаве Републике Србије, каже се у извештају који је овим поводом урађен. 

Указује се на пажњу коју посвећују друге општине и градови на том плану.

Ратни злочини Аустроугарске војске над српским цивилним становништвом на простору Мачве истражени су и већим делом представљени кјош током Првог светског рата од стране Арчибалда Рајса, као разултат међународне форензичке истраге.

Ратни злочини бугарских окупационих снага над српским цивилима, који су вршени на читавој окупираној територији и ималали свој врхунац у Сурдулици, никада нису до краја форензички испитани.

Зашто? Да ли српске жртве на овом простору мање вреде?

Или је у позадини заштита неких других интереса?

У последња 24 сата у Србији су од ковида 19 преминуле још две особе, док је 95 новозаражених коронавирусом.

Тестиране су 8.432 особе. На респираторима се налази 41 пацијент. Хоспитализоване су 63 особе, док је са болничког лечења отпуштено 85 људи.

У улици Петра Коњевића у Горњој Чаршији отворена је нова трафостаница снаге 400 киловата која ће решити проблем великог броја житеља који живе у овом делу града . Директор Електродистрибуције Горан Николић је  рекао да је изградња најављена пре два месеца и посао је приведен крају за врло кратко време на задовољство мештана.

Сви потрошачи у овом делу града су до сада били повезани на постојеће две трафостанице које се налазе у непосредној близини  али које својом снагом нису могле у задовољавајућој мери да подмире потребе корисника  с обзиром на то да се насеље шири.

"Постојала је реална потреба за отварањем трафостанице у овом насељу. Из ње ће преко шест нисконапонских извода бити пребачено стотинак постојећих купаца и на тај начин ће постојеће трафостанице бити растерећене а у наредном периоду биће још прикључака на нашу мрежу. Вредност инвестиције је преко 8 милиона динара и тај износ обухвата полагање кабла у дужини од 600 метара као и изградња објекта који се налази поред нас са пратећом опремом, трансформатором снаге 400 киловата и шест нисконапоских извода који ће се формирати из ове трафостанице", каже директор Електродистрибуције Горан Николић.

Николић каже да је у плану изградња још једне трафостанице у граду: "На конзумном подручју у Пчињском округу које покрива Електродистибуција немамо проблема, а када је Врање у питању имамо потребу да изградимо трафостаницу у насељу Рашка. Потребно је да се нађе одређена локација где би се поставила. Тамо се шири насеље, изграђују се куће и реална је потреба да се тамо направи трафостаница у наредном периоду".

Говорећи о наплати Николић каже да је марта и априла било смањења процента наплате док наредних месеци имамо близу 100% наплате тако да смо задовољни. Због актуелне епидемиолошке ситуације  највише руководство је добнело одлуку да се не обуставља електрична енергија потрошачима који имају дуговање преко 20.000 динара , као што је то био случај пре епидемије, каже наш саговорник.

 

Само мали број хотелијера у Врању и Врањској Бањи испуњава услове за добијање помоћи, коју држава даје градским хотелима, ради превладавања кризе, оцена је градске већнице за туризам Изабеле Савић. Овај сектор трпи огромне губитке услед епидемије, те су процене да је број туриста у градовима Србије пао за више од 90 одсто.

Нема сегмента живота које криза изазвана епидемијом није оштетила, али је сектор туризма један од најугроженијих, слажу се и хотелијери и Влада, која је одлучила да им помогне. Расписан је јавни позив и они који сипуњавају услове добиће једнократну помоћ најкасније почетком октобра.

Градска већница Изабела Савић каже да нажалост на територији Врања и Врањске Бање има веома мало хотелијера који имају категорисане објекте. Управо је то један од услова да искористе једнократну помоћ коју даје држава. Још један неопходан услов је да број радника које су власници објеката отпустили не прелази 10 одсто. До 15. септембра траје јавни позив који је у циљу подршке хотелијерима  расписало Министарство туризма. Ова помоћ подразумева 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по једној соби.

Подаци из прошле године говоре да је Врање и Врањску Бању посетило 12 хиљада туриста. Са организованом кампањом могли бисмо и много више да учинимо у коришћењу потенцијала које имамо.

Савићева каже да ако знамо да путевима југа Србије прође годишње два и по милиона туриста, од којих милион и 700 хиљада страних и 800 хиљада домаћих јасно је да пре свега можемо да користимо могућности које даје транзитни туризам за такозвани „Сити брејк“ туризам.

Осим тога, у наредном периоду требало би осмислити бољи програм манифестација које се организују у летњем периоду, напомиње Изабела Савић. То би могло да привуче туристе који би овде, на пола пута од Београда до Солуна, могли да потраже одмор и забаву.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter