Загагађивање животне средине обухвата нежељене промене физичких, хемијских и биолошких својставаа ваздуха, воде и земљишта, које могу неповољно деловати на жива бића. Загађивачи су остаци онога што производимо, користимо и одбацујемо.

С обзиром да је једно од својстава еколошких фактора да утичу једни на друге, када човек мења хемијски састав свог окружења (хемијске еколошке факторе), тада индиректно мења и све друге и утиче (најчешће неповољно) и на живи свет.

Загађивање представља промене у животној средини које угрожавају живот свих врста, укључујући и човека. Загађивач је супстанца која угрожава квалитет животне средине.

Загађивање ваздуха

Ово загађивање назива се још и аерозагађивање. Главни гасовити загађивачи су: угљен-диоксид, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, оксиди азота и метан. Ваздух загађују и чврсте супстанце попут чађи и прашине. Главни извор загађивача у ваздуху је сагоревање фосилних горива.

Смог је загађена магла. У граду је због смога често смањена видљивост, а и негативно утиче на дисајне путеве и угрожава здравље људи. Постоје зимски и летњи смог. Зими у смогу има највише чађи, оксида азота и сумпор-диоксида. Лети такође има азотових оксида, али и озона и водоник-пероксида.

Мере заштите ваздуха од загађивања

Да у ваздух не би доспели чађ и угљен-моноксид, неопходно је обезбедити да сагоревање фосилних горива буде потпуно (да постоји довољан доток кисеоника). Још боље је користити еколошка превозна средства, где год је то могуће, попут бицикла. На отворе фабричких димњака могуће је поставити филтере.Фабрички и други димњаци се праве тако да буду високи како би били што више ван домашаја људи, а и ветар је на већим висинама јачи, па је веће и мешање са ваздухом (разређивање). Све то, ипак, није довољно.

Још једна мера заштите је и пошумљавање. Биљке користе угљен-диоксид у процесу фотосинтезе, а и задрже много лоших гасова из атмосфере.

Загађивање воде

Вода се може загадити вишеструко. Загађена вода може бити комунална (из домаћинства), из индустријских постројења и са пољопривредних површина.

Утицај загађивања воде

Осим што је загађену воду опасно користити за пиће, отрови могу доспети и у ланце исхране.

Отпаци у води могу заварати многе морске животиње да су храна. Желудац се напуни несварљивим и штетним предметима и животиња угине. То се дешава и птицама које лове на мору.

Због људског немара у свету је присутна несташица питке воде, посебно у Африци, југоисточној Азији и латинској Америци. Сматра се да око милијарду људи нема приступ таквој води, а употребом прљаве и загађене воде много деце умире у свету сваког дана.

Мере заштите воде од загађења

Воду треба рационално користити и не бацати у њу смеће.

Могуће је поставити филтере, односно таложнике на местима где се отпадне воде уливају у природне воде. Ако је већ дошло до загађења, могуће га је санирати помоћу супстанци које реагују са загађивачима и дају производе мање штетне по животну средину. Слично пречишћавање може се извести и помоћу биљака и микроорганизама који прерађују отровне супстанце у мање штетне. Тај биолошки поступак се назива биоремедијација.

Некада је вода из чесме мутна, али се веома брзо разбистри у чаши. Таква вода је хлорисана, а поступак се предузима ради дезинфекције.

Загађивање земљишта

Најчешћи загађивачи су пестициди који се прекомерно користе, ђубрива, ароматична једињења, соли тешких метала и радиоактивне супстанце. Земљиште загађује и чврст отпад у коме могу да се нађу и опасне супстанце (термометри са живом, батерије, акумулатори, боце са дезодорансима, као и непотрошене фарбе, разређивачи, уља за подмазивање и слично). На земљиште утичу и киселе кише, а због крчења шума долази до ерозије.

Ерозија може бити различитог интензитета. У Србији захватила је чак 86% земљишта, од чега 28% је захваћено веома јаком, јаком или ерозијом средњег интензитета.

Утицај загађивања земљишта и заштита

Осим што директно утиче на биљке које расту из земљишта, загађивање индиректно утиче и на друга жива бића која се тим биљкама хране. Да би се заштитило земљиште, мора правилно да се одлаже отпад (па и радиоактивни). Неправилним одбацивањем отпада стварају се тзв. дивље депоније.

Осим што нарушавају изглед природи, дивље депоније су и опасне и потенцијални извор зараза.

Што се прекомерне употребе инсектицида тиче, потребно је строже придржавање прописа.

*

Медијски пројекат „Сачувајмо планету“ подржан је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији града Врања у 2020. години. Ставови изнети у тексту нужно не одражавају ставове органа који је подржао пројекат.

 

 

Наш Здравствени центар  једна је од 11 установа, која ће одлуком Министарства здравља добити нови скенер, најновије генерације, рекла је у изјави за нашу кућу,  директорка центра докторка Љиљана Антић. Биће кадровски појачана и Служба радиологије, која је у предходном периоду урадила чак 12 хиљада рендген снимака.

Директорка Здравственог центра Врање докторка Антић са лепом вешћу јавила се из Министарства здравља из Београда, како каже, да обрадује све грађане.

-Задовољство ми је да могу да обрадујем све грађане Врања, округа и Косовског поморавља, који се лече код нас. Наша здравствена установа једна је од 11, која је одлуком Министарства здравља добила нови скенер апарат, најновије генерације са најбољим  могућим перформансама. Подсећам да је постојећи скенер у функцији и да нема листи чекања.Служба радиологије је кадровски појачана. До недавно је имала 7 специјалиста радиологије, а сада је добила још 3, што омогућује несметано одвијање повећаног обима посла због пандемије висрусом корона, каже директорка.

Већи број специјалиста омогућиће рад на оба апарата. Управо су лекари Службе радиологије хероји нашег доба, истиче директорка, јер су све време ангажовани, најпре у масовним акцијама бесплатних превентивних прегледа, а непрекидно раде и од почетка пандемије, у служби и у ковид систему.

Урадили су око 12 хиљада радиографија, односно рендген снимака плућа. Дешавало се да у једном дану прегледају 200 до 250 пацијената. Дуго се број кретао око 170 пацијената дневно.

Директорка истиче да је поносна на све медицинске и остале раднике. Каже и да уз овакву помоћ министарства и државе не  постоји здратвствени изазов пред којим ће устукнути и у будућем периоду.

 

Прва фаза програма „Моја прва плата“ која се односи на послодавце управо је завршена, a oд сутра почињу пријаве за незапослене. Kоначан број младих у Пчињском округу који ће добити шансу да стекне прво радно искуство на основу позиција које су тражене што у јавном, што у приватном сектору, јесте 501.

Сва незапослена лица млађа од 30 година са радним искуством краћим од 9 месеци, могу да се пријаве за учешће у програму „Моја прва палата“. Kонкурсни рок почиње сутра и траје до 15. октобра. Услови су и да су на евиденцији филијале и да се редовно пријављују.

-Најпре се треба регистровати на сајту Е-управе, јер је то предуслов за приступање порталу Моја прва плата. Биће доступно електронско попуњавање CV-a, а поред тога, потребно је путем портала проследити и  скенирану диплом, каже Весна Станојковић, ПР врањске филијале Националне службе за запошљавање.

Млади ће бити у могућности да се пријаве за позиције које одговарају њиховим образовним профилима или за сличне позиције ако сматрају да могу да одговоре на захтеве послодаваца.

-Накнадно ће се после конкурсног рока за незапослена лица вршити упаривање између послодаваца којима ће бити одобрено учешће у програму и незапослених лица која испуњавају критеријуме. У сваком сличају, они ће се пријављивати за позиције које желе и за које сматрају да могу да одговоре захтевима послодавац, додаје она.

Иначе, око 1200 младих жели да учествује у овом програму на нивоу округа, па је зато потребно сачекати и процес селекције који ће трајати од 16. до 31. октобра, а од 8. новембра до 7. децембра предвиђено је закључивање тројног уговора између Националне службе, послодавца и изабраног кандидата.

-Они ће и даље бити на евиденцији службе, али ће за тих девет месеци, док стичу практична знања за самосталан рад у струци, добијати новчану помоћ. За лица са средњом стручном спремом висина новчане помоћи је 20 хиљада, а за лица са високим образовањем 24 хиљаде динар, подсећа Станојковићева. Поред тога, овај програм подразумева и допринос за случај повреде на раду и професионалног обољења.

Према првим подацима врањске филијале НСЗ, за програм „Моја прва плата“ пријавило се око 340 послодаваца из Пчињског округа који потражују младе за 501 позицију.

-У Врању је аплицирало 130 послодаваца, по 10 из Владичиног Хана, Босилеграда и Трговишта, око 20 из Сурдулице, 25 из Бујановца и чак 135 из Прешев, каже Станојковићева.

Наша саговорница истиче да се, по броју тражених, издвајају позиције за које је потребна средња стручна спрема и ту махом доминирају послодавци из приватног сектора.

-Свакако, заступљене су и позиције са високим образовањем, али ако ћемо о укупним бројкама, најтраженије су позиције из области трговине, угоститељства, онда администрације, економије, рачунарства, онда позиције пружања личних услуга, али морамо поменути и производњу – дрвна индустрија, обућарство, машинство, каже Весна Станојковић и додаје да када говоримо о државном сектору, најтраженији су медицински ,просветни радници и васпитачи.

Од сутра креће реализација услуге лични пратилац детета. Двадесет и троје пратиоца биће распоређено у врањским школама и они ће помагати деци којој је потребна додатна подршка у настави. Средства за реализацију програма обезбедило је Министарство за рад, борачка и социјална питања, као и град Врање.

Врање од 2016. године реализује услугу ''лични пратилац детета.'' Претходне школске године због корона вируса и онлајн наставе није било потребе за личним пратиоцима, али чим су ученици поново сели у школске клупе кренуло се са активностима на реализацији овог програма.

-Чекао се први септембар да видимо да ли ће деца кренути уопште у школу или ће се и ове године наставити са онлајн наставом. С обзиром да деца иду у школу, мада је наставни програм скраћен, али свакако смо опет покренули реализацију програма лични пратилац. Мало се одужило јер смо морали да сачекамо и родитеље да се изјасне да ли ће им деца пратити онлајн наставу или ће ићи у школу јер смо свесни да се ради о деци која имају одређене здравствене проблеме, тако да имамо одређени број родитеља који су се изјаснили и за онлајн наставу, објашњава Данијела Милосављевић, већница за социјална питања.

Пројекат ће бити реализован до краја године, наглашава Милосављевић, а пратиоци ће, осим одвођења у школу и из ње, помагати деци којој је потребна подршка у настави у свакодневним наставним активностима и обавезама.

-У почетку ће бити покривена 23 детета, али постоји могућност спајања, да један лични пратилац прати два или три детета, то ће већ Центар за развој локалних услуга социјалне заштите да процени где и како, на који начин ће организовати ову услугу. Услуга је врло битна и потребна родитељима, инклузивна настава је присутна, тако да мислим да ћемо, као и претходних година и ове врло успешно завршити овај пројекат, закључује Милосављевићева.

Центар за развој локалних услуга је лиценцирао ову услугу, а и ове године биће ангажована лица која су завршила учитељске или неки од факултета који подразумевају бављење наставом. Овај пројекат је врло значајан и за младе учитеље и наставнике који нису запослени јер се директно сусрећу са наставним процесом.

 

Мукотрпан је био пут од налажења донатора за израду скупе и захтевне пројектно- техничке документације, преко великог разумевања државе да уложи огроман новац у реконструкцију старог дела болнице, па до овог тренутка када почињу радови, рекао је гостујући у нашем програму, градоначелник Врања Слободан Миленковић. Последњи послови су били у сенци короне, тако да је успех тим већи.

Неће се стати на реконструкцији коју обухвата површина више од 14 хиљада квадрата. Реконструисаће се и Инфективно одељење,  а ради се и на обезбеђењу свега што је потребно и за реконструкцију Дечијег одељења, Неурологије и болничке Апотеке. Уз то ових дана стигле су  још неке повољне информације, истиче градоначелник.

-Добили смо сагласност да од следеће године у кругу Здравственог центра, иза Хируршког блока, почне изградња топлана на био масу, за потребе центра, али и становништва. Повезаће се на котларницу која се сада налази у насељу Чешаљ.

На тај начин ће дистрибуција топлотне енергије бити, не само за Здравствени центар, већ и за околне објекте. То ће знатно унапредедити енергетску ефикасност. Највероватније ћемо успети да обезбедимо и рачунарску опрему, која је неопходна за Здравствени центар и која ће морати да прати нову и јаку апаратуру, каже градоначелник.

Инвестициони циклус који је у току на подручју града Врања вредан је близу две и по милијаде динара, што је наш целогодишњи буџет, потенцира градоначелник. Не памти се да је икада такав обим послова покренут, уз велику помоћ државе. Истиче и да је корона неке послове успорила, али ипак све иде по плану. Градоначелник истиче и да се још увек не укида ванредна ситуација, управо због тешког периода који смо прошли.

-Угоститељи су заиста платили велики цех ове епидемије и морамо да их разумемо. Скоро хиљаду радника ради у угоститељском сектору у Врању. Разумљиво је да је продужено радно време до 23 сата, али морамо имати на уму да је вирус и даље присустан и зато се све своди на личну одговорност и савест. Позивам суграђане да се придржавају свих препорука.

Ексклузивно је градоначелник у нашем програму најавио и отварање првог Ритејл парка у Врању 26. новембра, тако да ћемо имати широк избор приликом новогодишњих куповина. Лидл би требало да буде отворен у јануару.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter