Вршњачки едукатори

септембар 22, 2020

Вршњачка едукација је појам којим означавамо облик едукације којим обучени појединци предузимају неформалне и организоване акције како би својим вршњацима пренели одређено знање, објаснили појмове или променили неку врсту понашања.

Вршњаци се међусобно добро познају, знају шта желе, како размишљају и шта могу очекивати једни од других. Између вршњака се развија другачији вид блискости, тако да је вршњачка едукација посебан вид учења где им је пружена прилика да уче од својих вршњака који знају шта им је потребно и шта их занима и на који начин да им то објасне.

Јована Филиповић, Сташа Цветковић, Николина Конатаревић, Мина Савић, Милица Цветковић и Јана Станковић причале су на ову тему. Оне су сложне у мишљењу да је ефикасније када млади људи предају и преносе знања и информације вршњацима, јер се остварује бољи контакт међу особама сличне старосне доби. Оне су се похвалиле бројним радионицама на тему вршњачког насиља, заштите репродуктивног здравља, дискриминације и слично и кажу да имају успеха у едукацији, да су се саме доста информисале, а касније могле да пренесу те информације својим вршњацима. Оне су вршњачки едукатори, а осим другима, помогле су и себи, јер су се информисале на бројне теме. „Mи као вршњаци приближних година можемо много више да им помогнемо него професори, јер често се јавља страх код деце да се обрате старијима. Врло је битно да знају да имају неког коме могу увек да се обрате. Циљ нам је да подстакнемо што више младих њуди да нам се прикључе“.

Откако се појавила, прво идеја, а затим и сами вршњачки едукатори, млади људи отворенији су за сва питања која их занимају. Лакше је поразговарати са неким сличних година, а уколико је тај неко вршњачки едукатор, онда то подразумева да је прошао све обуке и оснаживања на одређене теме, тако да може бити добра подршка. „Није све тако црно као што мислимо, постоје и горе ситуације од оних у којима се налазимо, али решење лежи у међусобној комуникацији“, сагласне су наше саговорнице.

Једно време функционисало је и онлајн саветовалиште за младе у Врању, када су млади били само спона између својих вршњака и лекара и преносили све информације које су им биле од важности у адолесцентском периоду. Данас тога нема, али има много младих који су прошли здравствене и друге обуке и који сами могу одговорити на бројна питања.

Ако не знате где да пронађете едукаторе, гимназија Бора Станковић негује генерације вршњачких едукатора. Уколико у овом тренутку не желите или не можете да разговарате са стручњаком, они ће вам сигурно помоћи или вас бар упутити на право место. Ако сами желите да помажете вршњацима, информишите се и укључите у неку радионицу која се бави едукацијом едукатора и будите и ви на корист својим друговима или родбини.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на следећем линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-8-vrsnjacki-edukatori.

 

 

Породица је својеврсна друштвена група, јер је био-социјална јединица која настаје према биолошким законима репродукције и према друштвеним правилима и законитостима. Њена својеврсност не огледа се само у посебном месту које заузима у оквиру друштвене структуре, већ и у значају који има за развој човекове личности.

Упоредо са променама у друштву, уочавају се и промене у породици. Мења се њена величина, структура, улоге и садржај.

Патријархална породица настала је појавом класног друштва и заснива се на власти оца као стуба породице. У њој, по тачној и строгој дефиницији, влада „строга хијерархија, заснована на полу и животном добу. У вођењу васпитног процеса доминира ауторитативан стил који се манифестује у примени репресивних мера, кажњавања деце и забрана.

За разлику од ње, демократска породица подразумева демократичност породичних односа, развијање равноправних односа између супружника, веће поштовање дечије личности и друго.

Савремена породица рађала се постепено у процесу настанка капиталистичког друштва и индустријске револуције и формирала се под утицајем индустијализације, урбанизације и општег техничког прогреса. Ово је мала нуклеарна породица чији су чланови укључени у друштвени рад и производњу ван породице и у којој се односи међу члановима заснивају на равноправности, поштовању и дубоким осећајним везама.

Понашање родитеља деци служи као модел коме она теже да се приближе и поистовете. Својим начином живота у породици родитељи преносе детету норме, вредности, обичаје, сазнања и веровања, формирајући личност која ће бити прихваћена у средини и која ће се уклопити у постојеће стандарде друштва.

Трансформација патријархалне породице у савремену огледа се у томе да долази до ослобађања породице од затворености у саму себе и уместо тога успостављају се  функционалне међузависности са друштвом и њеним сегментима. У данашње време, у нашем друштву, васпитање деце није и не може да буде лична ствар самих родитеља. И друштво и држава су дужни да прискоче у помоћ, како би олакшали напоре родитеља и створили услове за правилну негу, односно васпитање деце. Оба родитеља су равноправна пред законом, а они сами су одговорни су друштву и држави за правилно васпитање своје деце. Нови Закони штите сваког појединачног члана породице од било чије тираније и самовоље, али сваком члану друштво намеће дужности и обавезе које треба да испуни како у породици, тако и ван ње.

Иако се често прича како је патријархална породица са свим њеним особеностима ''изумрла'', морамо да признамо да у окружењима какво је наше, у малим и недовољно развијеним градовима и срединама уопште, она још увек постоји. Њено постојање не огледа се сигурно у оном облику који је изворни за овакву породицу, већ у неким ублаженим сегментима.

О томе да ли се неке форме и облици патријархалне заједнице још увек препознају разговарали смо са Николом Стојиљковићем и Ањом Ристић, матурантима Економско трговинске школе. Они су сложни да је овакво васпитање заступљено у мањој мери, али да га има и даље. ''Оно оставља последице на даљи развој личности, али оне нису увек негативне,'' каже Никола. Важно је васпитање у духу традиције како бисмо разликовали добро од лошег, исправног од неисправно, и сачували моралне вредности, али то не сме да прелази неке границе и да оде до мера забране, казни, условљавања и слично. ''Негативна страна је заосталост за модерним друштвом. Глобализација је оставила велики траг у свим сегментима друштва, па тако и у самом понашању, ни човек није остао имун на то, Уколико човек није спреман да се прилагоди новонасталим ситуацијама онда може имати проблема. Глобализација, са друге стране, води и ка губљењу националног идентитета,'' каже Стојиљковић. Овде је врло важна ствар независност младих у свим сегментима, колико год је то могуће, сложни су наши саговорници.

Према истраживању професора доктора Синише Стојановића са Педагошког факултета у Врању чак 24% младих родитеља живи у дому са својим старијима (у породици порекла). 27% људи са својом породицом живи у наслеђеној имовини, 10,6% у стану који су им родитељи купили и тек 12% у стану који су сами купили за себе и своју породицу. Претпостављамо да је ова немогућност осамостљивања доста утицала и на облик данашње породице. Старији чланови домаћинстава углавном су се у истраживању изјаснили да они имају пре свега саветодавни утицај када се ради о васпитању деце, али и тај утицај може ићи у правцу које не прати еру модерног друштва. Нажалост, у многим случајевима, улога старијих чланова породице је и у финансијској подршци, па често без пензија старијих млађи чланови породице не могу да споје ''крај са крајем''.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-7-patrijarhalna-porodica-i-mladi 

Наша медијска кућа данас слави 40. рођенадан Радио Врања. Прослава је почела у петак када су нашу медијску кућу посетили државни секретар Александар Гајовић и Снежана Печенчић из Министартва културе и информисања. Касније, током дана, пријем за госте и представнике наше медијске куће, али и прву радијску екипу, организовали су градоначелник и заменица градоначелника. Овом приликом, директор Радио телевизије Врање Зоран Величковић, уручио је захвалнице представницима министарства и граду али и захвалнице новинарима и техничарима коjи су формирали Радио Врање.

Велика је част и одговорност за нас у Радио телевизији Врање када нам својим доласком велики јубилеј увеличају представници Министарва културе и информисања. Они су наша подршка али и строги критичари. Била је ово прилика да им се захвалимо за сваки вид професионалне подршке коју су нам пружили у годинама приватизације наше медијске куће. А није било лако опстати на медијском небу Србије.

Ипак, ово су дани славља и обележавања наших јубилеја. Градоначелник и његова заменица приредили су пријем за госте и представнике наше медијске куће, али и прву радијску екипу.

Државни секретар Александар Гајовић похвалио је локалну самоуправу што подржава медије финансијски кроз пројекте, али ипак наглашава да је повод посете Врању јубилеј РТВ Врање.

„Повод доласка у Врање су лепи јубилеји који су везани за ваш централни медијски извор. Моје лично мишљење је да РТВ Врање јако успешно ради. Да су грађани, што је најважније добро информисани. Јавни интерес у информисању је нешто што је претпоставка не само сваке развијене демократске државе већ и уопште стратегије ове власти у Србији“, рекао је Гајовић.

Честитајући велики јубилеј Радио телевизије Врање, градоначелник Миленковић је истакао да је наша кућа поставила темеље новинарства у нашем граду.

„Преданим радом врло брзо су и радио и телевизија Врање препознати као озбиљни такмаци свим другим радио и телевизијски станицама у Србији што доказују бројне награде. Верујем да садашњи менаџмент кује нове планове који ће подићи стандарде у информисању. Сведоци смо да се проток информација мери у секундама.  Имате огормну одговорност, јер као што знате и сами утичете на креирање јавног мњења", рекао је градоначелник Слободан Миленковић.

Упркос бројним проблемима и медијским реформама које су довеле до гашења многих медија у Србији, наш Радио Врање траје већ 40 година, рекао је садашњи директор и власник Зоран  Величковић. Он је истакао да је прва радијска екипа ударала темеље новинарства и јавног информисања у нашем граду.

„Све су ово квалитетни новинари и теничари, доајени, од којих смо смо сви који смо касније долазили учили. Оставили су неизбрисиви траг у РТВ Врању, без обзира на процесе приватизације и свега што се дешава, њихова улога и место у РТВ ће бити увек на посебном месту, на пиједесталу јер без њиховог ентузијазма и почетничких корака РТВ Врање не да не би била оно што јесте данас већ би престала да постоји“. рекао је Величковић.

У име прве радијске поставке обратила се наша колегеница Драгана Станисављевић. "Заиста не знам како да на прави начин формулишем своја осећања у овом тренутку , јер сам припадала делу пионирске екипе која је ударила темељ радио станици . Назвала бих то „купањем душе“ како ми је лепо и колико су драге те успомене када се вратим уназад, призовем сећања и стигнем до 7. септембра 1980.године“, рекла је она.

Ово окупљање у Градској кући била је прилика да градоначелник и директор Величковић уруче захвалнице колегама који су ударили чврсте темеље радију на којима ми данас нижемо нове спратове.

Поред захвалницем, градоначелнику је власник РТв Врање уручио хард диск са делом архиве нашег радија која је припремљена за дигитализацију, а која је право богатство у друштвеној историји Врања.

Јер, Радио Врање већ 40 година, попут правог хроничара, педантно бележи све оно што се догађа на друштвеној, културној и свакој другој сцени нашег краја.

 

 

Поводом велилког јубилеја, четири деценије радија и 25 година телевизије на адресу наше медијске куће стигле су бројне честитке.

 

Из Министарства културе и информисања су поручили да останемо истрајни у поштовању истинских вредности и стандарда  новинарске професије и да наставимо да радимо, као и до сада, у интересу грађана и јавности.

*

У име Синдиката новинара Србије (СИНОС), председница Драгана Чабаркапа свим запосленима у РТВ Врање честитала је значајан јубилеј – 40 година Радио Врања, 25 година Телевизије Врање. Желим Вам уcпешан рад и у наредним годинама и деценијама, стоји у честитки СИНОС-а.

*

Оливера Ђорђевић, бивша директорка РТВ Врање пожелела је да наша медијска кућа живи и траје још много година, а власнику пожелела добро здравље да може да се носи са свим проблемима медијске сцене.

*

Поштоване колеге, срећан вам рођендан. Трајали још дуго – написала је наша колегеница, новинарка „Вечерњих новости“  Јелена Стојковић.

*

Поводом 40 година рада Радио Врања и 25 година рада Телевизије Врање, СУБНОР Врања вам упућује срдачне честитке са жељом да и надаље одговорно вршите своју информативну, културну и образовну мисију. У потпису је председник ове борачке организације Стојан Младеновић, иначе бивши директор наше куће.

*

И председник општине Владичин Хан Горан Младеновић честитао је запосленима у нашој медијској кући рођендан Радио Врања, уз жељу да трајемо и напредујемо.

 

Радио Врање обележава велики јубилеј, 40 година постојања. Овако значајан јубилеј захтева и бројне новине и изненађења за наше слушаоце. Од недавно сви они који воле Радио Врање могу да прате нов медијски садржај под називом „Посебни смо неким данима, волимо то бити“.

У складу са тим наша екипа је припремила новине  на радијском програму. У питању је богат садржај у оквиру кога ће сваког радног дана бити нека нова емисија са новом темом. Понедељком ћемо се бавити спортом, уторком здрављем а среда је резервисана за врањски мелос.

„Понедељак је „Спорт за све“, уторком се бавимо „Азбуком здравља“, среда је посебна за Врањанце јер говоримо о „Врањској градској песми“. У децембру ћемо организовати гласање и надам се да ћемо уз помоћ слушалаца изабрати најбољу врањску песму", каже Зоран Џонов, тонац и радио водитељ.

Четвртог дана у недељи бавићемо се нашим изрекама док је за петак осмишљен квиз у коме учествујете сви који волите да се играте.

„Четвртак је резервисан за пословице и изреке врањског дијалекта. Емисија је под називом „Ступни ву на ступку“, а мотив за ову емисију је књига Милета Костића Дубнице. Он је скупљао годинама уназад пословице и изреке, преточио је то у књигу а ми ћемо покушати да приближимо нашим слушаоцима то наше богатство дијалекта. У петак је емисија „Укључи вујуге“, квиз у коме ћемо да покушамо да анимирамо и млађе и старије слушаоце. А њихово учешће биће награђено", додаје Џонов.

Полако се захуктавамо и надамо се да ће нови садржаји да се допадну нашим слушаоцима. Наша медијска кућа уз узајаму сарадњу свих, како на радију тако и телевизији, ради у служби наших слушалаца и гледалаца.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Ђорђевић: Ускоро почиње реконструкција канализационе мреже на територији Града - Радио Телевизија Врање… https://t.co/nWEd934sp9
Отварање Бориних позоришних дана одложено за сутра - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZlnTz6LDPw via… https://t.co/iBArUN1rOM
Ускоро измене закона о такозваним јефтиним становима - Радио Телевизија Врање https://t.co/eifOhUA5Ao via… https://t.co/iDtZfsymuS
Follow RTV Vranje on Twitter