Спорт је израстао из физичког васпитања, а потом је добио елементе такмичења и рекреације. Социолошке карактеристике спорта се теоријски ослањају на:потребе,физичку,енергетску активност спортиста,реализацију највиших друштвених вредности, реализацију спортиста као индивидуалаца, спорт је увек јаван и друштвен,спорт је суштинска игра емоција и задовољства,спорт је циљна активност друштва,спорт има одређене задатке са аспекта друштва и спорт има своје наличје (од зближавања до друштвених сукоба).Све то је подстакло феномен спортских идола, који имају утицај на најшири аудиторијум. Доказано је да спорт, мода, забава и медији, као и култура, не производе исти интензитет привлачења, јер су испитаници више наклоњени успешним спортистима, који веродостојност промотивне снаге базирају на одређеним карактеристикама личности.Спорт је и једна од покретачких снага за достизање миленијумских циљева развоја људског друштва, дефинисаних од стране Уједињених нација. Посебно је вредан за савремени свет који се брзо мења и који карактерише тежња да се створе здрави и квалитетни услови живота (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2014-2018. године  ("Sl. glasnik RS", br. 1/2015).

Основни задатак државе је да уреди и обезбеди систем спорта како би грађани Републике Србије имали слободан приступ спорту где год да живе и без обзира на њихову способност. Укупна материјална ситуација нашег друштва, разлог су што издвајања средстава за чланарине, куповину спортске опреме још увек нису и не могу бити приоритет у текућим месечним издацима просечне породице. Због тога спорт у Републици Србији данас није подједнако доступан свима. Вишегодишња глобална економска криза утиче на способност појединаца, породице, организације и заједнице да се укључе у спорт (Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2014-2018. године  ("Sl. glasnik RS", br. 1/2015).

Понедељком: Спортске новости – резултати са локалних терена, рекреативни и школски спорт

Српски врхунски спортисти су своје спортске каријере започели у малим клубовима, школским салама или отвореним теренима у јединицама локалних самоуправа. Данас се управо ти спортски клубови сусрећу са проблемом који се огледа у недостатку финансијских средстава за несметан рад и развој, с једне стране и недостатком, односно неадекватном спортском инфраструктуром, с друге стране. Ми смо мала земља по броју становника, али са великим бројем веома успешних врхунских спортиста. Постојећи спортски потенцијали омогућавају да се направи велики помак како у обухвату људи који су директно или индиректно укључени у систем спорта, тако и у погледу резултата који се постижу у области врхунског спорта, како на националном, тако и на међународном нивоу.

Намеће се логичан закључак да овакве дефиниције и заинтересованост огромног броја наших људи за спорт и спортске активности морају резултирати специјализованим серијалима који ће се бавити искључиво питањима из ове области.

Kао што сваки грађанин и грађанка наше земље имају право да се баве спортом, тако им је загарантовано и право на информиисање од  јавног значаја.

Наш радио тежи специјализацији за бављење овим темама што нас препоручује најширем аудиторијуму.

Поразни подаци су да у Србији свако четврто дете пуши, да је све више наркомана међу младима, да само 5% школске деце нема неку врсту деформитета, да је све више школске деце ослобођено физичког васитања, да у млађим категоријама нема довољно деце да се саставе две екипе за тренинг, да је премало часова физичког, да најчешће са децом наставу на физичком реализују учитељице, да су сале некомфорне, да више наша деца не навијају за Звезду и Партизан, већ за Манчестер или Реал, да на домаћим ТВ каналима искључиво се пропагира стани спорт, да су замрли паркови и терени без деце итд.

Зато ћемо сваки понедељак од 11 до 12 сати посветити локалном, регионалном и националном спорту, извештајима са локалних и школских такмичења.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Финансирање - кратак и јасан одговор на питање шта је највећи проблем радија у Србији. Колач који иде радију се и те како смањио. Од 100 одсто неке суме за рекламе у медијима, тек четири-пет одсто иде на радио станице. То је јасан показатељ да радио живи у тешким условима. У томе се види разлог пребацивања радија на џубокс.

Један број теоретичара радија сматра да се променио укус слушалаца, али ми мислимо да то није тачно. Сматрамо да се у намери да појефтине трошкови производње, посеже се за лакшим садржајима, јер није исто пуштати музику по цео дан и правити истраживачке или документарне радове. И због интернета,са повећањем броја медија,уз све мање улагање у радио, немогуће да садржај буде истог квалитета као пре 40 година.

Међутим, постоји место на којем се и даље негују различити радијски жанрови – наш РАДИО ВРАЊЕ.

Пројектом „Машта и емоција“ које је на Конкусу подржало Министартво културе и информисања, промовисаћемо очување српског националног и културног идентитета, српског језика и дијалекта, значај здравог начина живота и спорта и афирмативне садржаје за младе.

То ћемо постићи продукцијом посебног сегмента радијског програма под називом Посебни смо неким данима. Волимо о бити!

У наредним текстовима објаснићемо Вам зашто смо се одлучили за ове приоритете...

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Радио се одавно не осећа баш најбоље, а станице које не функционишу само као џубокс могу се набројати на прсте једне руке. Када се на то дода недостатак новца и време које ради оно што најбоље зна - пролази, а самим тим и доноси нове технологије, све је мање оних који укључују радио. Радио никада није био у тежој ситуацији него данас.

Слушање радија је најбоље и најверније ако је део породичне традиције. Некада је свака наша породица у кухињи имала  радио који је увек био упаљен, а хватао је само локалну радио станицу и Радио Београд.

Радио у човеку развија оно што други медији не развијају, а пре свега емоцију. Свака емоција се препозна преко гласа и зато радио најбоље буди и преноси све емоције - мирноћу, љубав, лепо расположење... Један од првих савета које смо добијали када смо почињали да стварамо у радио свету јесте да све проблеме оставимо ван студија, јер се у студију свака емоција веома добро чује. А поред емоције, ту је и машта. Радио има ту способност да развије слику о томе шта неко слуша, зато је важна та способност репортера да речима пренесе нешто што слушалац не може да види. Зато га волимо - изазов је представити неку слику речима или звуком.

Радио је на срећу још увек жив, али дели судбину свих осталих медија, а сви медији данас угрожени су на све могуће начине - материјално, политички, егзистенцијално, уређивачки.

Притом, радио дели судбину свих радио станица у свету. Нове технологије, друштвене мреже, па и развој телевизије, на неки начин су потиснули радио, али он и даље има перспективу. Радио - преживљава.

Многи су мислили да ће у потпуности да нестане и да ће га интернет потпуно угасити, али је радио заправо искористио интернет да би преживео. Јер, докле год у колима не будемо имали тако добру интернет везу да нам не треба ФМ пријемник, радио ће бити најбољи пријатељ возача. Кад се то догоди, видећемо шта ће бити.

*

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за радио у 2020. годиниСтавови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Позната по севдаху и мераку, са мало текста, а много емоција, песма је симбол града Врања и надалеко чувене музике овога краја. Она описује живот, обичаје и љубави које су се овде рађале и нестајале, а лаганим и спорим ритмовима буди најдубље осећаје. Историја нашег поднебља је бурна, памти многе освајаче, војсковође и светске путнике који су пролазили кроз Врање и на њега остављали траг, стварали историју, градили легенде. Преплитања њих и нас изнедрила су јединствену врањску музику по којој смо надалеко познати.

Зато је Радио телевизија Врање осмислила  специјал у програму Радио Врања, средом од 11 – 12 сати, у коме се говори о најбољим песмама југа Србије, разговара са саговорницима о њиховом настанку и значају и на крају, организује гласање за најбољу песму врањског краја. Рубрику смо ограничили на 40 песама југа Србије због нашег великог јубилеја – 40 година Радио Врања који обележавамо ове 2020.

Без врањске градске песме која се нашла на Листи нематеријалног културног наслеђа Републике Србије ниједно славље и весеље не може да се замисли, а пева се и у радости и у тузи. Уз врањску песму се најлепше весели и најболније пати.

Врањске народне песме некада су певали Стана Аврамовић Караминга, Станиша Стошић, Василија Радојчић.

Данас врањску песму од заборава чувају Бранимир Стошић Каце, Ивана Тасић, Чеда Марковић, Слободан Јовановић, Миле Костић Дубница, Драган Станковић, Срђан Томић, Данка Стојиљковић, Дејан Пешић и други.

У Врању се још могу чути топле мелодије староградских песама. За неке се поуздано може рећи да су настале у овом граду и да су у вези са стварним догађајима и личностима. О староврањским песмама, нарочито о онима које су заступљене у приповеткама, романима и драмама Борисава Станковића, изречене су многе оцене.

-Музика је одувек била јасан вредносни показатељ друштва. Мењали смо се ми, мењала се и она, а некада су је и циљано обликовали да би она обликовала нас, њен утицај никада није био за подцењивање, објашњава уреденица програма Љубица Здравковић Џонов.

Она каже да смо ми у РТв Врању убеђени да радио станице на националном и локалном нивоу треба да производе садржаје који ће промовисати културни идентитет и језик једног народа, посебно ако је реч о нематеријалном добру које је и светски признато, као што је случај код нас. Младе генерације одрастају не познајући довољно своју традицију, не поштујући довољно писану реч и музику која је главна слика једног времена, јер оно што се није могло или смело рећи на друге начине, рекло се кроз песму.

-Знамо већину наших старих песама, али оно што је увек занимљиво јесте ко је, када и због чега и-или кога, певао најсетније или највеселије риме. То открива Радио Врање, додаје Љубица Здравковић Џонов.

Зато je Министарво културе и информисања подржало пројекат Радио Врања Машта и емоција чији је сегмент средом од 11 – 12 сати, специјал у програму Радио Врања у коме говоримо о најбољим песмама југа Србије, разговарамо са нашим саговорницима о њиховом настанку и значају и на крају, организујемо гласање за најбољу песму врањског краја.

Водитељ нашег програма Зоран Џонов каже да је рубрика ограничена на 40 песама југа Србије због нашег великог јубилеја – 40 година Радио Врања који обележавамо ове 2020.

-Позвали смо еминентне извођаче и познаваоце врањске песме: Чеду Марковића, Ивану Тасић, Банета Стошића, Далибора Младеновића, Милета Костића, Слободана Јовановића, Драгана Станковића, Срђана Томића да направе свој избор од 40 најбољих врањски песама. Из свих тих предлога настаје јединствени списак који ће бити доступан за гласање. Данас смо извукли редослед песама из стаклене кугле, да не би било фаворизовања ни једне од њих, каже Зоран Џонов.  

И гласање почиње. Врањанци бирају своју омиљену песму до средине децембра. Посетите наш сајт, фејсбук профил Радио Врања  или једноставно позовите нашу редакцију.

А у оквиру сегмента 40 најбољих песама југа Србије, нашој публици понудићемо и још 10 оригиналних аудио записа из богате архиве Радио Врања бираних на основу приоритета конкурса Министартва културе и информисања које суфинансира овај медијски садржај.

На soundcloud-u  Радио Врања до краја године наћи ће се емисија са Бакијом Бакићем из 1982. али и емисија Сусрет са Божидаром Бокијем Милошђевићем који је у Врање долазио традиционално на Рибарску забаву. На почетку ове емисије је Миткетов монолог који говори чувени Раша Плаовић.

И то  је само део репертоара пројекта Радио Врања Машта и емоција...

 

Вршњачки едукатори

септембар 22, 2020

Вршњачка едукација је појам којим означавамо облик едукације којим обучени појединци предузимају неформалне и организоване акције како би својим вршњацима пренели одређено знање, објаснили појмове или променили неку врсту понашања.

Вршњаци се међусобно добро познају, знају шта желе, како размишљају и шта могу очекивати једни од других. Између вршњака се развија другачији вид блискости, тако да је вршњачка едукација посебан вид учења где им је пружена прилика да уче од својих вршњака који знају шта им је потребно и шта их занима и на који начин да им то објасне.

Јована Филиповић, Сташа Цветковић, Николина Конатаревић, Мина Савић, Милица Цветковић и Јана Станковић причале су на ову тему. Оне су сложне у мишљењу да је ефикасније када млади људи предају и преносе знања и информације вршњацима, јер се остварује бољи контакт међу особама сличне старосне доби. Оне су се похвалиле бројним радионицама на тему вршњачког насиља, заштите репродуктивног здравља, дискриминације и слично и кажу да имају успеха у едукацији, да су се саме доста информисале, а касније могле да пренесу те информације својим вршњацима. Оне су вршњачки едукатори, а осим другима, помогле су и себи, јер су се информисале на бројне теме. „Mи као вршњаци приближних година можемо много више да им помогнемо него професори, јер често се јавља страх код деце да се обрате старијима. Врло је битно да знају да имају неког коме могу увек да се обрате. Циљ нам је да подстакнемо што више младих њуди да нам се прикључе“.

Откако се појавила, прво идеја, а затим и сами вршњачки едукатори, млади људи отворенији су за сва питања која их занимају. Лакше је поразговарати са неким сличних година, а уколико је тај неко вршњачки едукатор, онда то подразумева да је прошао све обуке и оснаживања на одређене теме, тако да може бити добра подршка. „Није све тако црно као што мислимо, постоје и горе ситуације од оних у којима се налазимо, али решење лежи у међусобној комуникацији“, сагласне су наше саговорнице.

Једно време функционисало је и онлајн саветовалиште за младе у Врању, када су млади били само спона између својих вршњака и лекара и преносили све информације које су им биле од важности у адолесцентском периоду. Данас тога нема, али има много младих који су прошли здравствене и друге обуке и који сами могу одговорити на бројна питања.

Ако не знате где да пронађете едукаторе, гимназија Бора Станковић негује генерације вршњачких едукатора. Уколико у овом тренутку не желите или не можете да разговарате са стручњаком, они ће вам сигурно помоћи или вас бар упутити на право место. Ако сами желите да помажете вршњацима, информишите се и укључите у неку радионицу која се бави едукацијом едукатора и будите и ви на корист својим друговима или родбини.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Врања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Емисију можете пронаћи на следећем линку: https://soundcloud.com/radiovranje/ucenik-reporter-emisija-8-vrsnjacki-edukatori.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Манифестација''Музеји за 10'' почела изложбом слика ''Фантазмагорија слика '' - Радио Телевизија Врање… https://t.co/ifUH4IJeDJ
Уплата друге рате аконтације пореза на имовину до 15.маја - Радио Телевизија Врање https://t.co/w7NLm9CleK via… https://t.co/LVXnxRFHC1
Follow RTV Vranje on Twitter