Саобраћајне незгоде, туче, све то је могло са мало разума да се не деси, али се, нажалост, дешавало и у време празника и током ноћи, каже начелник Службе за пријем и збрињавање ургентних стања, доктор Љубиша Стојилковић.

Све службе Здравственог центра биле су ангажоване, не само Служба за пријем ургентних стања, истиче начелник, иако су због празника кадровски биле ослабљење. Тешко повређен човек у јучерашњој тучи у центру града збринут је на одељењу Хирургије, где је дежурао директор Здравственог центра.

''Био је огроман напор, јер је случај био врло компликован. Повреде су биле на два система органа, све су биле тешке телесне повреде и опасне по живот. Пацијент је јутрос, због повреда грудног коша упућен на Универзитетску клинику Клиничког центра Ниш,'' каже начелник др Љубиша Стојилковић. 

Континуитет саобраћајних незгода је константан и није везан само за празничне дане, истиче начелник и ту брину  такозване лакше повреде. Јуче је такође било окретања и слетања возила на путу.

''Најгоре је што из кратке примарне дијагностике могу да промакну неке повреде које касније могу да се појаве, а и кроз живот могу да резултирају тегобама. Тамо где је тешка саобраћајна несрећа, тамо где има мртвих за здравствену службу нема посла. Када су у питању лаке саобраћајне несреће и могућност да мање повреде изазову и накнадана крварења, на то треба обратити пажњу. Највећа превентива је не доживети такву ситуацију, додаје Стојилковић. 

Поред тога,  много је и хроничних пацијената који реагују на учестале промене временских прилика, за које и те како могу да се припреме, јер унапред знају какво време могу да очекују.

''У току ноћи приментан је пораст броја пацијената са бронхијалном астмом и плућним тегобама. Већ имамо неколико њих којима редован терепија није могла да помогне, па је потребна потпора.Тренутно имамо два астматичара на инфузионој терапији. У суштини они морају да узму редовну терапију и да смање утицај негативног времена, да остану код куће. Да оду у набавку када се јутарња температура подигне,'' каже доктор.  

Доктор истиче, да са мало разума један човек не би био у затвору, а други у болници. Исто важи и за саобраћајне незгоде, које су обележиле празничне дане, јер се углавном радило о неприлагођеној брзини условима на путу.

 

 

 

Немар, непажња, неадекватно руковање или неисправност машине све су чешћи узроци повреда у пољопривреди. О озбиљности оваквих повреда упозоравају, како стручњаци у пољопривреди, тако и здравствени радници. ''Непознавање могућих ризика и неправилно руковођење машинама највише доводе до повреда, које некада могу бити и смртоносне,'' упозорава др Љубиша Стојилковић, начелник Службе за пријем и збрињавање ургентних стања.

Најчешће повреде при обављању пољопривредних радова настају услед падова и превртања комбајна услед нагиба терена, већих рупа на путевима, па често и мравињака. Такође, вожња трактора у алкохолисаном стању, непоштовање саобраћајних прописа или непостојање сигурносне кабине, главни су разлози саобраћајних незгода од стране пољопривредних возила, каже  начелник Службе за пријем и збрињавање ургентних стања. Најзаступљеније повреде од пољопривредне механизације су повреде шаке и опекотине, које настају у контакту са врелим деловима машине. У основи је људски немар и неношење заштитних рукавица приликом поправке машине и додиривања врелих делова, каже наш саговорник.

''То су углавном врло тешке повреде, јер подразумевају рад са машинама, самим тим су и повређивања тежа. Најчешће повреде се дешавају када пољопривредници рукују механизацијом попут мотокултиватора. Такође, оклизнућа, подлетања или пад са трактора или прикључних машина доводе до  повређивања у пољопривреди. Превртање трактора је чест узрок смртоносних повреда. Отежавајућа околност је што се приликом повреда услед пољопривредних радова у рану уноси и земљиште које може да доведе до великих инфекција, бројних болести, чак и до смртних исхода. Приликом оваквих повреда у многим случајевима долази до смрскавања костију и мишића, понекад и до трајног престанка функције повређеног дела тела. Због тога је врло важно бити опрезан, припремити се за такву врсту послова и користити заштиту при руковању пољопривредним алатом и механизацијом,'' каже др Стојилковић.  

У случајевима насталих повреда, неопходно је знати пружити прву помоћ особи која је задобила повреду, објашњава доктор. Најпре, треба искључите машину из погона, раздвојити ваљке, покретне гусенице или оштрице на безбедан начин, и ако је заглављени део тела у њима, одглавити га. Неопходно  је зауставити крварење притиском на рану и обезбедити брз транспорт повређеног до најближе здравствене установе, а рану заштитити стерилним газама. И важно је да се повређеном не даје храна или пиће због могуће операције, сугерише доктор.

 

 

У Служби ургентног пријема врањске болнице током празника није забележен већи број пацијената у алкохолисаном или стању прекомерног уноса хране. Интервенисало се због повреда од петарди, али и уобичајених повреда у кућним условима.

Из Службе апелују да се сада обрати пажња на кретање по снегу.

Новогодишња ноћ и Божићни празници протекли су релативно мирно што се броја пацијената у служби тиче, каже начелник др Љубиша Стојилковић. Онима који су задобили повреде или имали неких здравствених проблема нова година није сјајно почела, али генерално није било већих проблема.

„Из прве руке могу да потврдим, пошто сам дежурао у новогодишњој ноћи, да смо имали само двојицу старијих мушкараца који су због токсичних елемената алкохола пали и било је потребно урадити шивење сутуре на глави. Био је и један случај експлозивне повреде од велике петарде коју је човек у Прешеву држао у руци. Он је морао да буде оперисан.  Других дана празника је било ситних повреда и благо напитих стања.  Што се повреда тиче, имали смо много више оне чешће везане за свакодневну активност, падови у купатилу, колапси код хроничних болесника. Имамо информацију да је било опијања, али нису потражили помоћ у Здравственом центру у Врању“, каже др Љубиша Стојилковић, начелник Службе за ургентан пријем.

Доктор још једном подсећа да повреде од петарди могу бити изузетно опасне, баш као што је то био случај са поменутим пацијентом, коме је ампутирано неколико прстију и остаће инвалид.

Пошто су се промениле временске прилике грађани треба да обрате пажњу и на кретање по снегу.

„Снег је изузетно добар када су у питању вирусне инфекције, одмор, зимски распусти, али тражи додатну опрезност у смислу кретања због клизаве подлоге, поготову када су у питању особе од којих се у старту очекује неспретност. То су суграђани који су имали операције на куковима, разни инвалидитети, пацијенти са вртоглавицом, они итекако морају да буду опрезни. Зато потенцирам да, иако је лепо што је снег пао, морамо да будемо пажљиви како би избегли последице падова“, објашњава др Стојилковић.

Прошлу, као и годину пре тога обележила је корона. На жалост вирус је још увек присутан и најновији бројеви упозоравају. Све се то одразило и на рад ове службе јер се пацијенти са другим болестима плаше да оду код лекара и најчешће чекају последњи тренутак, што може бити опасно. Доктор подсећа да је вакцина цицилизацијско достигнуће и да је једина превенција од озбиљних компликација изазваних корона вирусом.

 

 

Физичка активност и здрави стилови живота су основни предуслов  за спречавање свих хроничних болести али и вирусних инфекција, укључујући и Ковид, истиче начелник Службе за пријем и збрињавање ургентих стања др Љубиша Стојилковић. 

Сви који су прележали корону требало би да се преконтролишу због последица инфекције, наглашава др Стојилковић и додаје: 

“Корона вирус је спреман да се удружи са другим вирусима, какав је коксаки. Тако да у пост ковид инфективном синдрому имамо пацијенте са компликацијама на срцу и другим органима. Откривамо те комликације и оне су разлог, односно учестују са бар 30 посто интервенција на нашем одељењу“.

Након прележаног ковида  неопходне су сталне контроле, каже начелник Ургентне службе: 

“Треба се стално контролисати, пратити одређене параметре, посебно код одређених болести. Јавити се свом лекару и студиозно пратити стање организма уз умерену физичку активост“, наглашава начелник ПТО-а. 

По речима др Стојилковћа морамо да натавимо да живимо са короном као са нечим што ће нас пратити и убудуће.

“Приметили смо да и корона као организам има страшну потребу да опстане у овом свету, а томе ми, са својим лошим навикама, помажемо“, каже др Љубиша Стојилковић. 

 

Прву дијагнозу чак и за оне оболеле од вируса корона, неретко су давали и запослени у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања. Од њих је умногоме зависило и да се зараза не прошири болницом, а колико је захтеван посао у овој служби, говори и податак да се врло мали број лекара јавља да ради баш ту.

У једном тренутку раде са више пацијената, што нимало није лако, нарочито када су тешке ситуације, каже начелник Службе за пријем и збрињавање ургентних стања, доктор Љубиша Стојилковић.

Они су одељење које је прво на удару, па иако нису били у ковид систему и те како су имали и такве пацијенте.

ПТО је за преглед људи који нису оболели од короне, али шесторо или седморо оних који су касније завршили на респиратору, били су наши пацијенти. И касније је било пацијената који су се плашили да оду у ковид амбуланте. Сматрали су да њихова висока температура није корона и да ће ако оду тамо добити корону. Лечили су се сами, па тек онда долазили код нас, каже доктор Стојилковић.

Суштина је да прилаз проблему буде јединствен, истиче доктор. Срећа је била што смо имамо организовани ковид систем и што је свако одељење имало собу за изолацију, где смо могли да смештамо сумњиве пацијенте. Траже се најбоља могућа решења, а прва дијагноза се поставља управо на овом одељењу: "Размишља се о томе како порадити на откривању и пријему тих пацијената. Што се преноса инфекције тиче ми радимо на томе да је не унесемо на одељења где су не ковид пацијенти. То је наша терапијска обавеза у смислу да заштитимо неког ко има инфаркт да поред њега не буде неко са ковидом, јер је то ризична група за корона инфекцију".

О тежини радног места у ПТО, говори и чињеница да врло мали број лекара жели да дође да ради на овом одељењу. Ту никада није лако, а због ковид инфекције пацијенти су избегавали да иду на редовне контроле. То их је доводило у тешка стања, због чега је нажалост било и неуспешних реанимација. Толико има животних прича да би могла књига да се напише, али је сада најважније да преносимо знања на млађе, истиче доктор Стојилковић.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како до стана за снаге безбедности под повољним условима - Радио Телевизија Врање https://t.co/OB2zIXvL3X via… https://t.co/8YBlVAG68E
Тиодоровић: Могуће померање почетка школске године за седам дана - Радио Телевизија Врање https://t.co/coiQT2NdX0 v… https://t.co/x63xi1jGw7
И даље преко 100 ковид позитивних у округу, заражено и шесторо деце - Радио Телевизија Врање… https://t.co/PH2cLF6XsJ
Follow RTV Vranje on Twitter