Прихрана стрних жита уреом је завршена и у наредном периоду треба приступити прихрани азотом. Стручњаци саветују да то буде у две фазе, и да пољопривредници не користе пуну количину азота, јер може доћи до презасићења биљке.

Сетва житарица била је у оптималним роковима, тако да се пшеница налази у фази бокорења. Пољопривредни произвођачи у претходних месец дана прихрану су вршили уреом, а у наредном периоду саветује се прихрана азотом, јер су биљке већ почеле вегетацију.

Нада Лазовић Ђоковић, саветодавац у Пољопривредној саветодавној стручној служби саветује да та прихрана буде од 40 до 60 килограма чистог азота и да буде подељена у две етапе:

''Да сад прва прихрана буде негде до петог, десетог марта и то са 60 посто. Саветујем да то буде негде од 100 до 150 килограма кана, а друга прихрана буде за 20 до 25 дана за период влатања. Ова година је идеална година за стрна жита, тако да саветујем да не користе пуну количину азота, јер остаће плитак корен, биљка пшенице усваја азот у количини све док га има, биљка воли азот, тако да може доћи до претеране употребе азота зато и саветујем да буде из два дела да не би остао плитак корен, да дође до наздемне масе и да после имамо класове који су кратки и штури. Влатање нек буде 100 килограма.''

Обавезна је примена и НПК ђубрива, јер је незаштићена биљка погодна болестима и штеточинама. Обавезна је и употреба хербицида уз стручну консултацију.

Због ниских температура у претходном периоду дошло је и до промрзавања житарица, али пољопривредни произвођачи немају разлога да се плаше, кажу у Пољопривредној саветодавној служби.

''Саветујем пољопривредне произвођаче да обиђу своје њиве, да погледају, уколико виде да су ти вршни листови измрзли и пожутели да се не плаше, да ће за једно 10 дана доћи до регенерације, јер чвор бокора и стабло није измрзло, тако да ће ови временски услови, наравно, прихрана азотом, довести до тога да се формирају нови листови,'' каже Нада Лазовић Ђоковић.

На подручјима где је било поплава и где су поједине њиве још увек под водом, прво мора вода да се повуче, било прокопавањем канала или исушивањем, а све што је поплављено више од 3 дана мора се пресејавати, кажу стручњаци.

 

 

Ратарима се ових дана отвара сезона радова на отвореном пољу. Ради се о сетви крмног биља, као и прихрани озиме пшенице.

Крај фебруара и дневне температуре изнад нуле, ратари би требало да искористе за сетву сточног грашка и грахорице. На нашим њивама ово крмно биље заступљено је са свега 5 процената, а минимум је 20 одсто. Он који на газдинствима имају фарме знају колико ово биље има значаја у исхрани стада, а поред тога има изузетан утицај и на само земљиште.

Стручњак за ратарство Нада Лазовић Ђоковић  каже да гајењем ове крмне културе пољопривредници обогаћују земљиште азотом, постижу добру мрвичасту структуру земље, а обогаћују је делимично и хумусом. За петнаестак дана почињу и припреме за сетву луцерке, једне од најважнијих крмних култура. Савет је да купују искључиво сертификовано семе које не садржи семе вилине косице, јер иначе у наредних 15 година неће моћи да се ослободе овог корова.

Још посла чека ратаре, на њивама које су засејане озимом пшеницом.

У наредних пет дана  потребно је обавити и прву прихрану пшенице у зависности од тога када је засејана. Прва прихрана врши се са 150 килограма по хектару кречно  амонијачних нитратних ђубрива.

На највећем делу површина пшеница се налази у фази другог листа до почетка бокорења. Друга прихрана требало би да се обави у периоду почетка заштите од корова.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Вукане, срећно! - Радио Телевизија Врање https://t.co/WhptdB7oX2 via @tripplesworld https://t.co/Tri7U0y9bO
Концерт за Вукана - Радио Телевизија Врање https://t.co/kARVTSnqNo via @tripplesworld https://t.co/eJcOX3TFrZ
Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Follow RTV Vranje on Twitter