У Србији је јутрос облачно, у неким деловима пада слаба киша, док слаб и умерен снег пада у Сјеници, на Kопаонику и Златибору.

Ауто-мото савез Србије наводи да повремена киша и пљускови доносе местимично влажне коловозе због којих теба возити пажљивије.

Видљивост је добра, а саобраћај и даље појачаног интезитета, што је карактеристично за претпразничне дане уочи великих верских празника.

Појачан интезитет саобраћаја, као и промељиво стање коловоза доноси и већи број саобраћајних незгода, чешће застоје и успорену вожњу, зато не треба журити, бити стрпљив, уз поштовање ограничења и прописа у саобраћају.

Српска православна црква и верници славе празник Цвети, успомену на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим, последњу недељу пред почетак његових страдања, смрт и Васкрсење. Цвети увек падају у недељу, дан после Лазарове суботе.

У православљу се данас, недељу дана пре Ускрса, подсећа на свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана (слава) сину Давидову".

Како бележе јеванђеља, његови ученици су му довели магарицу на којој је ушао у град. Тиме се испунило старо пророчанство "Ево цар кротки иде и јаше на магарици".

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопељни цветови како би укућани били румени и здрави.

На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Ставља се и врбова гранчица "за брз напредак", понегде дрен "за здравље", а девојке стављају и љубичице.

У српској историји, на овај дан, народ се увек окупљао у радости, али без весеља.

У Такову је на Цвети 1815. године кнез Милош Обреновић позвао Србе на устанак против Турака речима "Ево мене, а ево вама рата са Турцима". Веома мали број породица данас слави крсну славу. Понегде се слави као заветина.

Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег.

Празник Цвети установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег века нове ере.

 

 

На Лазареву суботу или Врбицу, велики број грађана Врања, традиционално се окупи у порти Храма Свете Тројице. 

Ово је један од празника који намлађи навише воле.

Звончићи, венчићи и врбове гранчице су у рукама свих малишана. 

Највећа радост је ипак, могућност да помазе јариће. 

 

Верници Српске православне цркве данас славе Лазареву суботу или Врбицу, празник посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих.

То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом проширила на све стране. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру, где је и сахрањен.

Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом "Христов пријатељ".

На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се данашњи празник зове и Врбица.

Врбицу обично у цркву носе деца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".

Данас се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају.

Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.

Наравно, славска трпеза је увек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи - Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.

Многе породице овај дан славе као крсну славу.

 

Благовести – то је празник када славимо долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога и родити Сина Божијег. Спада у ред Богородичиних празника и увек се слави 7. априла по новом календару. Празнују га највише жене због порода, посебно се нероткиње моле Светој Богородици. По народном веровању док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једини дан када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

*

На Благовести 1979. године упокојио се Ава Јустин Врањски и Ћелијски. У Врању су установљене "Јустинове Благовести", па ће тим поводом, вечерас у 19 сати у камерној сали позоришта бити промовисана књига "Свети Јустин Поповић - Он међу њима". Реч је о књизи изабраних текстова Светог Јустина Поповића коју је приредила и за коју је предговор написала Сунчица Денић. Књига је објављена у издању Српске књижевне задруге, у изабраној плавој (сивој) библиотеци, у јубиларном издању (130 година СКЗ).
О књизи ће говорити проф. др Мило Ломпар, рецензент и г. Драган Лакићевић, уредник Српске књижевне задруге.
Организатори су Књижевна заједница "Бора Станковић" и Православна епархија врањска.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter