Свети еванђелист Марко беше пореклом Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом.

Свети Петар га спомиње у својој посланици, говорећи: Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој.

Син не по телу него по духу, рођен благовешћем и бањом светог крштења. Свети Марко беше уврштен у лик светих Седамдесет апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра, и био постављен од њега за епископа. А кад је с њим био у Риму, он на молбу верних написа Свето Еванђеље.

Јер хришћани у Риму молише га да им напише оно што им је са светим Петром усмено казивао о Господу Христу.

Он се одазва њиховој молби и написа Свето Еванђеље, и прво га показа самом апостолу Петру. Свети Петар га прочита и посведочи као истинито, и препоручи га свима да га читају и да верују ономе што је написано у њему. Затим од светог апостола Петра би свети Марко послат најпре у Аквилеју на проповед Божје речи, а потом у Египат.

И тако у Александрији свети Марко би и први проповедник Еванђеља и први епископ.

Његове свете мошти у 9. веку, пренете су у Венецију, и најпре покопане у дуждевој капели, а потом у 11. веку у нову, сада широм света познату Цркву светог Марка.

Данас се пољски радови избегавају. Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године.

Свети Марко је честа крсна слава али и слава појединих градова и места.

Данас је Велики петак, дан када је Исус Христос осуђен и разапет на Голготи, жртвујући се за све људе.

Велики петак најтужнији је дан у хришћанству.

Многи данас не једу ништа, или само хлеб и воду.

На Велики петак страдао је на крсту Исус из Назарета, Бог и човек.

У православним храмовима, на вечерњим богослужењима на овај дан обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи плаштаница.

Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара. Дан се проводи у тиховању и молитви.

Заустављају се сви послови у кући и пољу, најважнији посао данас је бојење јаја и то у црвену боју, симбол проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.

Прво црвено јаје назива се чуваркућа, чува се на посебном месту да се не разбије.

Приписују му се посебна својства- лековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила.

Kо не стигне данас, може да обоји јаја и сутра, пре сунца.

Данас се строго строго пости, ко може, не једе ништа, други само суви хлеб и воду. Посте чак и они који то нису чинили током претходних дана Великог поста.

Старији људи кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, ако је топло и сунчано очекује се велики род воћа.

 

Данас су Цвети, дан када је Христ свечано и царски ушао у свети град Јерусалим. Увек падају у недељу, дан након Лазареве суботе.

Празник Цвети је установљен у Јерусалиму крајем IV века, као успомена на последњу недељу живота сина божијег.

Великим празником, Цвети, завршава се шеста недеља Великог поста.

На овај дан Исус Христос ушао је, на магарету, у Јерусалим. Уз ученике, пратило га је мноштво које је чуло глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног.

Дочекан је попут цара, уз клицање и палмине гране.

Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан са цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге.

У нашој земљи, Цвети су и историјски празник. На Цветну недељу 1815. године војвода Милош Обреновић подигао је у Такову Други српски устанак, против турске власти.

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопeљни цветови како би укућани били румени и здрави.

На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу. Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина божјег.

Лазарева субота обележава дан када је Христ васкрсао свог четири дана мртвог пријатеља Лазара. Наставља се обичајем названим Врбица.

У хришћанству данашњи празник означава победу живота над смрћу; на богослужењима се помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих верника.

Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука.

На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.

Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео Свети Јован у свом Јеванђељу.

Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.

Лазар је живео још тридесет година као епископ на Kипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.

У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".

Врбицу обично у цркву носе деца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.

Данашњи празник најављује сутрашњи - Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.

 

Српска православна црква и верници данас славе Светог Јована Крститеља, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа на реци Јордан. Празник Свети Јован Крститељ,посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак.

Јован Претеча живео је у пустињи као испосник. Хранио се пустињским биљем и дивљим медом. Пошто је прекорео цара Ирода за женидбу са својом снахом, царица Иродијада га је мрзела и наговорила је цара да одсече главу светом Јовану. То је он и учинио, погубивши овог највећег човека рођеног од жене, како за њега каже сам Спаситељ, и највећег пророка. Његове мученичке смрти ми се сећамо на дан Усековања главе светог Јована Криститеља. Из великог поштовања према строгом испоснику и мученику Јовану Претечи, тога дана сви православни строго посте.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Крстовдан, Богојављење и Свети Јован – три неодвојива празника - Радио Телевизија Врање https://t.co/OQlGBTS0Jf via… https://t.co/8QPZwx5tkb
Преминуо др Душан Спасић из Сурдулице - Радио Телевизија Врање https://t.co/UqVzPvbp4a via @tripplesworld https://t.co/uqyTohcQcf
Велике гужве у ковид амбуланти АТД - Радио Телевизија Врање https://t.co/hNIfjnRllR via @tripplesworld https://t.co/rxvPW54jPL
Follow RTV Vranje on Twitter