Српска православна црква и верници данас обележавају празник свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Поштује се као борац за хришћанску веру и заштитницу жена. У народу се верује да је ова светитељка сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона и спада у огњевите свеце.

Славе је сви који су имали штете од грома и олује. Народна изрека каже - ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину.

Обележава се и као крсна слава. Данас нико не ради, поготово жене.

У Србији се Видовдан обележава као помен на страдање Срба и кнеза Лазара Хребељановића у бици против турске војске на Kосову пољу 1389. године.

 Посебан значај Видовдан је добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500 година од Kосовског боја.

 Kао национални празник опстао је до краја Другог светског рата.

 После Kосовске битке тело кнеза Лазара је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века пренето је у фрушкогорски манастир Врдник.

 У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу косовске битке.

 Видовдан је државни празник који се обележава радно.

Српска православна црква данас слави празник Вазнесења Господњег, познатији као Спасовдан.

Реч је о покретном празнику који се празнује увек у четвртак, 40 дана након Васкрса, а 10 дана пре Духова.

Православни верници до данас су се поздрављали хришћанским поздравом Христос васкрсе- ваистину васкрсе.

Спасовдан је сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава и заветина, а на овај празник своју славу обележава град Београд.

На овај празник донет је и највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, Душанов законик.

Наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару.

Цар Константин је 313. године Миланским едиктом укинуо прогон хришћана и признао хришћанство. Његова мајка, Света Јелена, је била ревносна хришћанка, а у Јерусалиму је пронашла часни крст господњи и сазидала на Голготи цркву Васкрсења и многе цркве по светој земљи.

Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства.

Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

На дан сећања на Свете сурдуличке мученике у храму Светог великомученика Георгија у Сурдулици служена је литургија коју је предводио архимандрит Методије, а саслуживали свештеници епархије врањске. Након службе уследиле су литије око храма са моштима Светих мученика сурдуличких и пресечен је славски колач. Приређен је и богат културно-уметнички програм, а положени су и венци и цвеће на подручју Дубоке долине.

Свете Сурдуличке мученике Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је за свеце 2017. године. Слава новопроглашених светитеља и ове године је обележена у цркви Светог Ђорђа у Сурдулици у организацији Српске православне цркве и Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србије, Окружног одбора у Врању и Општинског одбора у Сурдулици.

Молитвено сећање на сурдуличке мученике почело је литургијским сабрањем. Служио је архимандрит Методије, а саслуживали свештеници епархије врањске.

''Да кажемо јасно и гласно да је овде велики број људи пострадао и поред свега тога што број тих жртава жели да се умањи, па нека је и један човек, један, а није, него хиљаде и хиљаде. Наше је да не заборавимо, али да опростимо, да они који су то починили схвате и признају да јесу и да се овако нешто никада и нигде више не понови,'' рекао је свештеник Небојша Стојадиновић у својој беседи након литургије.

''Будимо чврсти у својој вери, не одричимо се наше цркве и Христа, његове науке, која је вечна и незаменљива, извршавајте све прописе наше вере и не стидите их се. Не чините никакво зло своме ближњем, волите све људе, а своју веру јачајте и мајку цркву чувајте, будите јој одани,'' рекао је свештеник, Никола Петров.

Након литија око храма преко хиљаду верника кренуло је у велики крсни ход до Дубоке долине, једног од највећих стратишта на југу Србије током Првог светског рата. Тамо je петнаестак делегација удружења потомака, ратних ветерана, Српске напредне странке, војног синдиката Гвоздени пук из Прокупља и удружења грађана положило венце и цвеће.

''Овим ходочасним ходом до Дубоке долине показујемо да поштујемо претке, жртве и да их не заборављамо. О Сурдулици се мало зна, некада паланка, а данас мала варош власинске висоравни. Међутим оно што се не зна је да је Сурдулица српски Јасеновац у Првом светском рату, Јасеновац без обележја. Грађане Сурдулице и Србије боли када се жртве не третирају подједнако. Наш циљ није распиривање националне мржње, већ поштовање жртве предака,'' рекао је Бранислав Поповић, председник Окружног одбора удружења потомака ратника ослободилачких ратова у Пчињског округу приликом полагања венаца и цвећа на подручју Дубоке долине.


На хиљаде Срба са југа Србије страдало је  након окупације од стране Бугара. Међу њима су и бројни свештеници. Мошти мученика смештене су у Спомен костурницу која се налази у склопу средње Техничке школе ''Никола Тесла ''у Сурдулици.

За дан празновања Мученика сурдуличких, Свети Архијерејски Сабор је одредио 29. мај, дан када су њихове свете мошти похрањене у спомен-костурницу 2010. године.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter