Медицинске сестре и техничари су изузетно важна карика у систему здравствене заштите и они су у претходном периоду, тачније, више од годину дана колико траје борба са короном, били први на удару и на првим линијама ''фронта''.

Како изгледа њихов рад у ковид систему сазнајемо од Марине Алексић Анђелковић и Новице Костића који се овим послом баве више од две деценије.

До пре годину дана Марина и Новица су радили на Интерном одељењу и у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања.

Међутим, због короне дошло је до премештања. Уследио је рад у црвеној зони са ковид пацијентима. Огромна промена и ново искуство.

-Ми смо све време под заштитном опремом.Ту су скафандери, маске, визири, заштитне наочаре, капе, каљаче. Менаџмент нам је обезбедио све што је потребно да сачувамо себе од заразе при контакту са ковид пацијентима . Било је напорно на почетку, јер нисмо навикли да радимо у таквим условима, преноси своја искуства медицинска сестра Марина Алексић Анђелковић.

-Било је тешко у почетку. Сећам се првог радног дана у црвеној зони. Имали смо комплетну ''ратну'' опрему као да крећемо у рат буквално. С обзиром да носим наочаре за вид, кад год ставим маску , наочаре се магле и не видим ништа, то је заиста отежавајућа околност, каже медицински техничар Новица Костић који је у ковид систему од почетка пандемије.

Упркос свему, потешкоћама на које су наилазили у раду са ковид пацијентима али и страху да не заразе себе и своје породице, ови људи ниједног тренутка нису одустали од своје мисије, а то је брига о пацијентима.

-Ми нисмо мењали наш начин рада у односу на рад са нековид пацијентима. И даље смо водили рачуна о приступу њима првенствено. И даље су наш осмех и топла реч, при уласку у собу где се налазе пацијенти,били присутни, јер знамо колико то њима значи, додаје Марина.

-Ковид пацијенти су специфични. Било је и тешких случајева, требало је водити рачуна о свему како не би дошло до пропуста. 70% пацијената је било под кисеоником и требало је константно пратити и надгледати их, објашњава Костић. 

Питали смо наше саговорнике да ли је током претходних годину дана било тренутака када су желели да одустану од свега и да напусте посао, због специфичних околности под којима су радили.

-Било је наравно тренутака када ми је било свега преко главе. Поготово у летњим месецима када смо се презнојавили под скафандерима, а треба делити терапију пацијентима и водити рачуна о њима, али све се то брзо превазилазило, каже Новица.

- Ниједног тренутка нисам желела да одустанем и да одем јер сам схватила суштину, да је то мој посао, мој позив који сам сама одабрала и да сам ту искључиво због пацијената, додаје Марина.

Од почетка пандемије до данас, променило се доста тога.

Навикли смо се на све што је корона донела са собом, како на послу, тако и ван њега.

Све је постало рутина, тако да је сада много лакше, кажу наши саговорници и поручују да ће издржати до краја.

Они позивају све своје колеге да и даље бодре једни друге, као што су то чинили до сада и да заједно дочекају крај борбе, јер судећи по охрабрујућим подацима и све мањем броју заражених, светло на крају тунела се све више назире.  

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter