Променљиве временске прилике лоше утичу и на пољопривредне културе. Стручњаци кажу да је пшеница била у лошем стању и само они који су применили све агротехничке мере на време, спречили су веће штете.

У Пчињском округу ће бити мањих приноса него ранијих година, али многи пољопривредници су адекватно применили све мере и заштитили усеве у значајној мери.

„Ова пшеница је била у јако лошем стању због велике количине падавина, али смо успели да је заслугом пољопривредног произвођача, који примењује све агротехничке мере спасемо. Нама је циљ да немамо високу пшеницу, слама служи за заоравање жетвених остатака, не да би се скинули са њиве, већ заорали, да би микроорганизми радили, да би се обогатило ово змљиште, на коме нисмо имали употребу стајњака“, објашњава Нада Ђоковић Лазовић из Пољопривредно стручне службе у Врању. 

Сунце је неопходно како би се зрно наливало. Важно је само да температуре не буду изнад 30 степени, каже Лазовић Ђоковић.

“Како је година кренула, задовољни смо. Надам се да ће и временски услови бити бољи до краја жетве. Добро је њива поднела ову разлику температуре. Прво је било превише влаге, па онда суша, земља је попуцала. Све у свему, није тако лоше, ми смо задовољни“, објашњава Драган Накић дугогодишњи ратар из Бујановца. 

Дејан Ивановић се осим ратарством бави и повртарством и сточарством. Каже да ће род повртарских култура бити добар, а за кукуруз су се уплашили у клијању, али се опоравља.

„ Кукуруз је идеалан. Имали смо проблема око клијања, јер су у то време били сушни периоди, али сада је добар“, каже Дејан Ивановић, пољопривредник. 

Пољопривредници се надају да ће се временске прилике стабилизовати и да ће овогодишњу сезону завршити у плусу. Свему томе кумовала је и епидемиолошка ситуација, али доћи ће ваљда бољи дани, кажу, и да ће напокон квалитет наћи пут до купаца.

 

Прихрана стрних жита уреом је завршена и у наредном периоду треба приступити прихрани азотом. Стручњаци саветују да то буде у две фазе, и да пољопривредници не користе пуну количину азота, јер може доћи до презасићења биљке.

Сетва житарица била је у оптималним роковима, тако да се пшеница налази у фази бокорења. Пољопривредни произвођачи у претходних месец дана прихрану су вршили уреом, а у наредном периоду саветује се прихрана азотом, јер су биљке већ почеле вегетацију.

Нада Лазовић Ђоковић, саветодавац у Пољопривредној саветодавној стручној служби саветује да та прихрана буде од 40 до 60 килограма чистог азота и да буде подељена у две етапе:

''Да сад прва прихрана буде негде до петог, десетог марта и то са 60 посто. Саветујем да то буде негде од 100 до 150 килограма кана, а друга прихрана буде за 20 до 25 дана за период влатања. Ова година је идеална година за стрна жита, тако да саветујем да не користе пуну количину азота, јер остаће плитак корен, биљка пшенице усваја азот у количини све док га има, биљка воли азот, тако да може доћи до претеране употребе азота зато и саветујем да буде из два дела да не би остао плитак корен, да дође до наздемне масе и да после имамо класове који су кратки и штури. Влатање нек буде 100 килограма.''

Обавезна је примена и НПК ђубрива, јер је незаштићена биљка погодна болестима и штеточинама. Обавезна је и употреба хербицида уз стручну консултацију.

Због ниских температура у претходном периоду дошло је и до промрзавања житарица, али пољопривредни произвођачи немају разлога да се плаше, кажу у Пољопривредној саветодавној служби.

''Саветујем пољопривредне произвођаче да обиђу своје њиве, да погледају, уколико виде да су ти вршни листови измрзли и пожутели да се не плаше, да ће за једно 10 дана доћи до регенерације, јер чвор бокора и стабло није измрзло, тако да ће ови временски услови, наравно, прихрана азотом, довести до тога да се формирају нови листови,'' каже Нада Лазовић Ђоковић.

На подручјима где је било поплава и где су поједине њиве још увек под водом, прво мора вода да се повуче, било прокопавањем канала или исушивањем, а све што је поплављено више од 3 дана мора се пресејавати, кажу стручњаци.

 

 

Заштита вишегодишњих засада воћа обавезна је након завршене бербе.То важи и за производне засаде, али и за стабла на окућницама, јер се тиме обавља припрема за за наредну сезону и добијање обимне родности и здравих плодова.

Заштита воћњака након бербе одвија се у три фазе, и свака од њих је неопходна јер се тиме уништавају патогени организми, гљиве и бактерије, као и инсекти. Из Завода за пољопривреду  одсећају да се током вегетације ове организме није могуће уништити, јер за неке чак и не постоје препарати који се тада смеју примењивати. 

Инжењер за заштиту биља Дејан Мујакић  појашњава да се прва фаза третирања примењује се одмах након бербе. Ни код гљива ни код бактерија није забележена отпорност на бакарне препарате, што значи да су веома ефикасни.Тиме се дезинфикује сво опало лишће  и инфективни потенцијал смањује се и до 50 одсто.

Тиме се омогућава лакша заштита током вегетације и примена знатно јефтинијих препарата у односу на то ако се овај третман прескочи. У другој фази орезивањем се уклањају из воћњака оштећени и суви делова стабала, што се мора безбедно спалити ван воћњака.

Мујакић каже да у пред пролећној фази следи третирање бакарним препаратима у комбинацији са уљаним. Уље је механички инсектицид који спречава транспорт ваздуха из спољне средине до свих презимљавајућих форми ларви инсеката и на так начин бивају уништене.

Многи воћари из вишегодишњег искуства знају колико су овакви третмани неопходни, те  су у сталном контакту са стручњацима за заштиту биља и за сваку промену у засадима траже одговарајуће препоруке.

Од последица коронавируса, јуче је у Нишу у 58. години  преминула  дипломирани инжењер пољопривреде, Мица Стајић, саветодавац и стручњак за заштиту биља у Пољопривредној служби у Врању.

У јавности једно од најпрепознатљивијих лица Пољопривредне службе, била је и директор ове установе од 2001. до 2008. године.

Као врсни стручњак, Мица Стајић била је дугогодишњи сарадник Радио телевизије Врање у  специјализованој емисији за пољопривреду.

У пратњи породице, колега и пријатеља сахрањена је данас у 14 сати у родном Требешињу.

Још десетак дана траје период који је најповољнији за подизање нових засада јагода.Такозвана летња садња коју произвођачи у овом крају ретко примењују, даје изузетне резултате и добар род већ у наредној години, подсећају стручњаци.

Повољни агроеколошки услови означили су југ Србије као идеално подручје за гајење јагода. Оно је то и данас када се , након стагнације која траје више од две деценије, поново интензивно саде како на отвореном простору, тако и у пластеницима. Летња садња није уобичајена код нас иако, како твде струњаци даје најбоље резултате, уколико се квалитетно уради припрема за садњу.

Сузана Јеркић из Пољопривредне саветодавне службе подсећа да пољопривредни произвођачи који су урадили анализу земљишта као и квалитетну припрему земље, могу почети са садњом.Оно што се најчешће јавља као грешка је да се земљуште не слегне и да остане међупростор између земље и фолије и у том простору се касније јављају корови.

Подразумева се набавка исправног садног материјала од регистрованих произвођача, као и постављање система за наводњавање.

 Сузана Јеркић објашњава да је предност летње садње у томе  што они који сада подигну засад, значајне приносе могу да очекују већ у наредној години. Оваква садња мође да се ради све до средине августа.

До пре две деценије по великим површинама под јагодама било је познато село Вртогош.  Касније, са престанком откупа, нестало је и засада. Но, већ више година јагоде имају одличну цену у малопродаји која је на почетку сезоне  око 300 динара, а касније од 200 до 250 динара за килограм. То је поново вратило ово врло тражено воће у пластенике и на њиве наших произвођача.

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Укинута ванредна ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/9xUB5T2oXw via @tripplesworld https://t.co/MBhXCrklrm
Милица и Катарина на Републичком такмичењу младих талената - Радио Телевизија Врање https://t.co/fST75lNBhZ via… https://t.co/AYGcmoBABb
Јако невреме у Врању - Радио Телевизија Врање https://t.co/ViPTAmme7n via @tripplesworld https://t.co/v1o4t0owov
Follow RTV Vranje on Twitter