Ове године били су идеални услови за сетву пшенице и јечма, иако су цене на тржишту биле превисоке, па су се многи одлучили да касније засаде житарице. И то није погрешно, јер ове временске прилике дозвољавају и каснију сетву факултативних сорти.

Идеални су услови за пшеницу и јечам, јер није било већих мразева, те није дошло ни до оштећења на стрним житима. 

''Пшеница је у фази два до три листа тамо где је посејана негде до 25. октобра и почетак је бокорења, а код касније сетве, којих је највише било до 10. новембра она је у фази три листа. Имамо пшеницу која је сејана и децембра месеца, јер смо имали доста добре услове, довољно влаге, довољно светлости, а на тржишту има факултативних сорти пшенице, тако да се доста пољопривредних произвођача определило и за каснију сетву,'' каже Нада Лазовић Ђоковић из Пољопривредне саветодавне стручне службе.

Најчешћи разлог за касну сетву је скупа сетва пшенице ове године до 50 посто и поскупљење минералних ђубрива и до 100 посто. Јечам је ове године посађен на време, и у фази је бокорења.

''Ове ниске температуре нису дозволиле неко ширење болести на стрним житима, нема појаве болести ни код пшенице ни код јечма, негде се могу видети пеге, то не треба да плаши наше пољопривредне произвођаче, то је узроковано температурним колебањем. Саветујем наше пољопривредне произвођаче да обиђу своје њиве, да погледају да случајно нема присуства биљних ваши, међутим ова година је доста добра и за инсекте, јер су ове температуре условиле да нема више од 5 посто биљних ваши,'' додаје Лазовић Ђоковић.

Иако је идеална година за сетву стрних жита, ова сетва је незапамћена са само 25 посто декларисаног семена, а све остало је из сопствених потреба.

Нада Лазовић Ђоковић истиче да се нада да ће држава субвенционисати азотна ђубрива, јер са тренутном ценом вероватно је да ће врло мали број пољопривредних произвођача применити прихрану.

Она апелује на све пољопривреднике да уколико нису, или су врло мало користили МПК ђубрива, да морају да примене азотна ђубрива почетком фебруара, и другу прихрану у почетку вегетације, јер су то најважније агротехничке мере како би имали адекватан принос.

Цена пшенице на берзи ове године је око 32 или 33 динара, док је прошле била између 23 и 24.

18 пољопривредних произвођача са територије града потписало је уговоре о додели подстицајних средстава. Из градског буџета за овогодишње субвенције издвојено је 5 милиона динара.

 

Ради се о новом виду подстицаја које усмерен ка пољопривредним прозвођачима, о иновативном фонду којим се унапређује пољопорпиврдна производња на територији града.

“Ми смо једна од ретких локалних самоупрва која је формирала овај фонд. У току ове године осим Врања, биће формиран и у општинама Пријепоље, Сврљиг и Ражањ. Прошле године јер реализован на територији Чајетине и показао се као изузетно сврсисходан“, напоменуо је градоначелник Слободан Миленковић.

Миленковић је истакао да наша локална самоуправа кроз различите видове подстиче пољопривредну производњу.

„Овде није циљ само да се обнови механизација, набави нова опрема, улагање у квалитетна грла или вишегодишње засаде. То је примарно. Наш циљ је да се побољша материјални положај пољопривредних произвођача. Колико су они задовољни својим положајем толико ће имати интересовања да остану на селу. А то је стратешки циљ не само града већ и државе Србије“, рекао је Милнковић.

18 пољопривреднх прозвођача је испунило услове. Вредност фонда је 6,2 милиона динара.

 „Учећше локалне самуправе је 5 милиона динара а фондације „Ана и Владе Дивац“ 1 милион динара. Имаћете обавезу да 90 посто вратите у наредне три године. Оно што је битно је да нема никаквих камата. Ради се о класичној позајмици“, истако је градоначелник.

Миленковић је подсетио да локална самоуправа поред подстицаја улаже и у путну и комуналну инфраструктуру.

Почео је да тече најповољнији рок за озиму сетву пшенице и јечма. Ратари користе сваки тренутак без падавина да заврше овај изузетно важан посао, а свака кап кише је злата вредна након  дуготрајне  овогодишње суше.

Пољопривредници који су планирали сетву пшенице и јечма искористили су сваки моменат без падавина да узору земљиште на дубини од 20 сантиметара и изврше предсетвену припрему. Што се тиче ђубрива препорука је да се врста и количина ђубрива одреде на основу анализе земљишта. Готово сваке године стручњаци истичу да је неопходно користити искључиво декларисано семе, а не семе из сопствених резерви. Утолико је значајније да ратари могу да набаве семена која су им неопходна.

Маркет „Станковић аграр“ обезбедио је најшири асортиман семена пшенице и јечма за овогодишњу сетву. Тако је у понуди шест сорти пшенице страних произвођача и три домаће сорте. Такође се ратарима нуде и две сорте шесторедног озимог јечма, а ради се о сточном јечму. Све ове сорте и хибриди показале су изузетну родност и квалитет у нашим агроеколошким условима.

Ратари имају могућност да се одлуче да ли ће сејати рану сорту „Солиндо“, средње ране сорте „БГ Икона“, „Монте Кристо“ и „Собред“ или средње касну сорту „Басмати“.У поинуди су и средње рана сорта „Собред“ као и средње стасна „Состин“. Ради се о високородним сортама, чија је добра генетика дала рекордне резулате на огледним пољима у Србији. Међу њима су и више година доказана семена пшенице НС 40, „Ренесанса" и „Победа“. Пољопривредници који се баве ратарством због примарне сточарске производње  свакако морају да обезбеде довољне количине сточне хране. У те сврхе препорука стручњака базира се на озимим шесторедним сточним сортама јечма „Пасо“ и „Зебра“. Ове сорте дају високе приносе, толерантне су на полегање и одлична су замена за кукуруз. У жетви су ове године на пољима Србије дали принос од најмање 8 до највише 9 и по тона по хектару. Петог октобра почео  је  оптимални рок за сетву озимог јечма. Ратари би овај посао требало да заврше  најкасније до краја ове недеље, уколико то дозволе временски услови. Стручњаци упозоравају да су орање и предсетвена припрема  од изузетне важности, јер досадашње падавине нису надокнадиле мањак влаге у земљишту до дубине од једног метра. Зато је неопходно у сетви применити и ваљање ораница, уз поштовање  препоручених количина семена.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије током септембра, расписаће други Јавни позив за подношење пријава за утврђивање права на коришћење бесповратних средстава у оквиру Пројекта за конкурентну пољопривреду у 2021. години – СКАП пројекат.

Предмет Јавног позива биће инвестиције и прихватљиви трошкови који се односе на унапређење конкурентности сточарске производње.

Директни корисници су физичка лица, носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава, задруге, предузетници, микро, мала и средња предузећа. Фокус је на рањиве групе у пољопривредном сектору у Србији: жене, младе пољопривредне произвођаче у угроженим подручјима (неразвијене/сиромашне општине).

Заинтересовани могу добити бесповратна средства у износу од 50% од укупне вредности инвестиције, 40 % кредитно финансирају из кредита са пословним банкама уз свега 10% сопственог учешћа, за реализацију пројеката којим ће унапредити пољопривредну производњу газдинстава и учествовати у развоју конкурентности пољопривреде у Републици Србији.

„Пројекат конкурентне пољопривреде у Србији“ је заједничка иницијатива Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Светске банке и уводи нови модел финансирања како би се оснажили мали и средњи пољопривредни произвођачи и предузећа, а унапредила пољопривредна производња и конкурентност.

У 2021. години опредељено је 20 милиона евра за реализацију овог пројекта.

 

Почела је берба купина на југу Србије, а ове сезоне откупна цена  је 150 динара за килограм. Због  врелог таласа, процене су да ће род бити умањен за око 30 одсто у односу на прошлу годину.

Због временских услова, ова година дефинитивнио није наклоњена произвођачима јагодичастог воћа.  Сазревање  купина  је почело и  прве количине овог воћа већ се убирају  у засадима у Врањској Бањи, Бресници, Ћуковцу, Купининцу , Катуну и Вртогошу. На почетку бербе откупна цена је 150 динара за килограм, али није искључено да ће цена да расте до 180 динара, ако се  покажу тачним процене да ће род  бити знатно мањи  него прошле године. Због јако високих температура  и дуготрајне суше уочавају се проблеми у купињацима.

Иако далеко отпорнија од других врста јагодичастог воћа, купина тешко подноси  високе температуре, поготову када се ради о више везаних врелих дана и топлотних таласа. Листови и плодови који су директно изложени сунцу, без заштитних мрежа, ће  побелети.  Такви проблеми уочавају се чак и код купињака који се наводњавају.

Температуре ваздуха преко 37 степени код биљке доводе до застоја метаболизма, она више не усваја органску храну , већ покушава да опстане и усваја мало воде. Воћари који су се припремили за овако екстремне услове, уложили су у подизање заштитних мрежа и наводњавање засада, те се могу надати нешто бољем приносу.   

Зато су  откупљивачи јако опрезни у проценама овогодишњих приноса. Сигурно је да ће род бити мањи за 30 одсто  у односу на просечан који се креће од 8 до 10 тона по хектару. Чак и цена од 150 до очекиваних 180 динара по килограму неће донети много већу зараду произвођачима, јер су биљке  већ делимично оштећене. 

Србија је по производњи купина  још увек једна од доминантних земаља у Европи са годишњом производњом  између  30.000 и 40.000 тона. Међутим, због нестабилне откупне цене и непостојања  организоване  прераде овог воћа у Србији,  површине  под  купинама  сваке године све су мање.

У асоцијацији произвођача јагодичастог воћа Србије процењују  да су засади купине само у последњих пет година са шест хиљада пали на хиљаду хектара. Још један проблем мучи произвођаче, а то је нагло повећање присуства азијске воћне мушице. Ова штеточина је ситна, али се брзо размножава и напада неоштећене плодове пред само зрење и они су неупотребљиви за конзумирање.  Што је најгоре за сузбијање може да се употреби само мали број пестицида. 

 

Страна 1 од 15

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Обавезно уклањање снега и леда испред објеката - Радио Телевизија Врање https://t.co/Gx4gEl1SKZ via @tripplesworld https://t.co/5yYNHgqghe
Нови дом вечерас продужава грејање, а ујутру почиње раније, већ од 4:30 - Радио Телевизија Врање… https://t.co/zIDWAvTNVY
Познати добитници награда ''Свети Сава'' - Радио Телевизија Врање https://t.co/t9yc62SzDn via @tripplesworld https://t.co/rCmNUxyrUw
Follow RTV Vranje on Twitter