Медицинске сестре и техничари су изузетно важна карика у систему здравствене заштите и они су у претходном периоду, тачније, више од годину дана колико траје борба са короном, били први на удару и на првим линијама ''фронта''.

Како изгледа њихов рад у ковид систему сазнајемо од Марине Алексић Анђелковић и Новице Костића који се овим послом баве више од две деценије.

До пре годину дана Марина и Новица су радили на Интерном одељењу и у Служби за пријем и збрињавање ургентних стања.

Међутим, због короне дошло је до премештања. Уследио је рад у црвеној зони са ковид пацијентима. Огромна промена и ново искуство.

-Ми смо све време под заштитном опремом.Ту су скафандери, маске, визири, заштитне наочаре, капе, каљаче. Менаџмент нам је обезбедио све што је потребно да сачувамо себе од заразе при контакту са ковид пацијентима . Било је напорно на почетку, јер нисмо навикли да радимо у таквим условима, преноси своја искуства медицинска сестра Марина Алексић Анђелковић.

-Било је тешко у почетку. Сећам се првог радног дана у црвеној зони. Имали смо комплетну ''ратну'' опрему као да крећемо у рат буквално. С обзиром да носим наочаре за вид, кад год ставим маску , наочаре се магле и не видим ништа, то је заиста отежавајућа околност, каже медицински техничар Новица Костић који је у ковид систему од почетка пандемије.

Упркос свему, потешкоћама на које су наилазили у раду са ковид пацијентима али и страху да не заразе себе и своје породице, ови људи ниједног тренутка нису одустали од своје мисије, а то је брига о пацијентима.

-Ми нисмо мењали наш начин рада у односу на рад са нековид пацијентима. И даље смо водили рачуна о приступу њима првенствено. И даље су наш осмех и топла реч, при уласку у собу где се налазе пацијенти,били присутни, јер знамо колико то њима значи, додаје Марина.

-Ковид пацијенти су специфични. Било је и тешких случајева, требало је водити рачуна о свему како не би дошло до пропуста. 70% пацијената је било под кисеоником и требало је константно пратити и надгледати их, објашњава Костић. 

Питали смо наше саговорнике да ли је током претходних годину дана било тренутака када су желели да одустану од свега и да напусте посао, због специфичних околности под којима су радили.

-Било је наравно тренутака када ми је било свега преко главе. Поготово у летњим месецима када смо се презнојавили под скафандерима, а треба делити терапију пацијентима и водити рачуна о њима, али све се то брзо превазилазило, каже Новица.

- Ниједног тренутка нисам желела да одустанем и да одем јер сам схватила суштину, да је то мој посао, мој позив који сам сама одабрала и да сам ту искључиво због пацијената, додаје Марина.

Од почетка пандемије до данас, променило се доста тога.

Навикли смо се на све што је корона донела са собом, како на послу, тако и ван њега.

Све је постало рутина, тако да је сада много лакше, кажу наши саговорници и поручују да ће издржати до краја.

Они позивају све своје колеге да и даље бодре једни друге, као што су то чинили до сада и да заједно дочекају крај борбе, јер судећи по охрабрујућим подацима и све мањем броју заражених, светло на крају тунела се све више назире.  

Међународни дан медицинских сестара и техничара и ове године обележава се радно, с  обзиром на актуелну епидемиолошку ситуацију. За разлику од претходних година када су организоване пригодне свечаности и најбољима уручиване награде и признања, овога пута ће то изостати јер корона захтева да медицинско особље буде у скафандерима и под пуном опремом, да негује и збрињава  пацијенте у ковид и нековид систему са подједнаком пожртвованошћу.  

Позив медицинске сестре је позив пун хуманости и преданости, позив који подразумева свакодневну пожртвованост и бригу за људски живот, али тек после више од годину дана непрекидне борбе са корона вирусом види се колики је значај медицинских сестара и техничара.

''Улога медицинских сестара у здравственом систему је огромна, могу рећи једна од најважнијих. Поред здравствене неге, оне су активне и у превенцији болести, оне предузимају све мере и активности да до болести не дође. Од самог старта, од  уласка пацијента у болницу, његовог збрињавања, кроз све дијагностичке процедуре, асистирања приликом хируршких интервенција, учествовања у свим третманима пацијента који су му преписани, спровођења ординиране терапије, па све до његовог коначног излечења, медицинска сестра активно учествује, и то није нимало лак посао, каже Јасмина  Ристић, главна сестра у Здравственом центру Врање и председница  Националне асоцијације удружења здравствених радника Србије за Пчињски округ.

Борба против короне показала је да су медицинске сестре и техничари у служби човечанства и његовог опстанка. Зато су они, заједно са свим здравственим радницима, захваљујући свом преданом раду на пиједесталу хуманости и професионализма, наглашава Ристићева.

''Пацијенти у ковид систему су другачији , симптоматологија је другачија него у нековид систему, ток болести и нега нису исти и уобичајени. Рад у скафандерима, под маскама и визирима је отежавајућа околност. Било је јако тешко уклопити се и носити се са свим оним што је корона донела. Сестре са свих одељења су прошле кроз ковид систем и поносна сам што су превазишле све потешкоће и што је направљен квалитетан тим који је радио и још увек ради борећи се са короном, наглашава главна сестра у Здравственом центру.

За медицинске сестре којe су током пандемије радиле у ковид систему, биле  испомоћ у ковид болницама Клиничког центра Ниш и ковид болници у Крушевцу ускоро ће бити организован семинар у Врњачкој Бањи. Биће то кратак предах и одмор од напорног рада, али и прилика да се медицинске сестре додатно едукују.

 

 

Јасмина Ристић, главна сестра Здравственог центра Врање честитала је својим колегиницама Светски дан сестринства:

Сестрински посао данас није посао са радним временом – сестра је медицинска сестра у сваком тренутку. Дванаестог маја када се у свету обележава Дан сестринства у спомен на дан када је рођена Флоренс Најтингејл – творац модерног сестринства и пионира јавног здравља управо желим све да подсетим на огромну храброст и несебично пожртвовање које су медицинске сетре исказале током тешке борбе са вирусом Ковид 19 која и даље траје.

Отварајући прву школу за медицинске сестре у Болници светог Томе далеке 1860. године тежила је образовању и обуци медицинских сестара. Њена потпуна и доживотна посвећеност позиву допринела је развоју не само сестринства него и статистике, епидемиологије, јавног здравља, друштвених наука.

Модерно сестринство данас има друштвени углед, стручне кавалификације, оно је уважена професија заснована на вештинама и знању. Медицинска сестра је здравствена професија са специфичном функцијом неге болесника која је незаменљива у процесу оздрављења пацијента.

Управо у овим тешким данима када је читав свет изложен пандемији корона вирусом најважнија сила и највећа снага којом се људска популација бори против пошасти која не бира своје жртве на целој планети, јесу здравствени радници, њихово знање, умеће и посвећеност оболелима. Медицинске сетре и техничари су важна и незамељива карика у тој борби до коначне победе за будућност, људско здравље и одржање људи на свету.

Данас када свим сестрама у Пчињском округу у земљи и свету честитам Дан сестринства желим да им се захвалим на раду, посвећености професији, доприносу за очување људског здравља, да искажем почаст и посебну захвалност свим преминулим колегеницама и колегама током здравствене кризе изазване Ковидом 19, али и да их подсетим колико је здравље свих нас угрожено и крхко – нема опуштања, нема застоја, сада је најважније да наставимо и извојујемо коначну победу над опаком болешћу која је успела да паралише читав свет, стоји у честитки главне сестре врањског Здравственог центра.

Градоначелник Врања Слободан Миленковић потписао је уговор са Здравственим центром Врање о ангажовању нових лекара и медицинских сестара у оквиру пројекта који је инициран прошле године. Овога пута посао ће добити 9 лекара и 11 медицинских сестара, рекао је у изјави за Радио телевизију Врање Александар Стајић, помоћник градоначелника.

Прошле године локална самоуправа је први пут покренула овакав пројекат и притом омогућила да радно искуство стекне 17 младих лекара и медицинских сестара. Овог  пута тај број је већи а тежња је да већ наредне године  посао добије још више дипломираних доктора и сестара.

„Постоје три разлога због којих се градоначелник одлучио на овај корак. Најпре, Здравственом центру недостају бели мантили , тачније доктори и остало медицинско особље . Примера ради на интерном одељењу на једну медицинску сестру долази 40 пацијената, што ће овакво растерећење запошљавањем нових радника , добро доћи. Са  друге стране , имамо велики број лекара и сестара који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, што ће бити растерећење и за њу. И најбитнија ствар је што ће грађани имати бољу здравствену заштиту . Драго ми је што ћемо на овај начин успети да задржимо младе лекаре  у нашем граду , јер је све више оних који у потрази за послом напуштају земљу и одлазе у и иностранство”, каже Александар Стајић, помоћник градоначелника.

Прошлогодишње искуство и запошљавање младих лекара и сестара показало се као добар потез локалне самоуправе, рекла је др Љиљана Антић директорка Здравственог центра.

„Јако су нам били важни ти млади људи које смо запослили прошле године преко пројекта локалне самоуправе јер постоји велики број пацијената којима треба пружити здравствену заштиту. Важно је да не дозволимо да нам млади, квалитетни, образовани људи напусте град и Пчињски округ. Важно је да их задржимо због здравствене заштите нашег становништва и не би волели да је угрозимо због недостатка доктора. Зато сматрам да је овај потез локалне самоуправе од великог значаја”.

Вредност овог пројекта је близу 10 милиона динара а градоначелник је приликом потписивања уговора рекао да се на овај начин поред пружања боље здравствене заштите пацијентима, пружа шанса младим лекарима за стицањем искуства и осамостаљењем. Нето зарада за лекаре биће око 70.000 динара док ће медицински радници примати 40.000 динара.

 

Национална асоцијација удружења здравствених радника Србије организује 12. маја 2019. године Централну Академију у Врању поводом Међународног дана сестара. ''Организација Свечане академије је велика част и понос наше регионалне подружнице Националне асоцијације удружења здравствених радника Србије после непуне године од оснивања у Пчињском округу, истакла је Јасмина Ристић, председница НАУЗР-а за Пчињски округ. "Управљање људским ресурсима на Клиници за неурологију Клиничког центра Крагујевац" је препоручена тема коју ће овом приликом презентовати  Наташа Јевтовић. Уз свечани програм Национална асоцијација удружења здравствених радника Србије доделиће награде и признања медицинским сестрама (техничарима) које су својим залагањем допринеле унапређењу струке.

 

Страна 1 од 2

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter