Град Врање је тренутно у знатно бољој финансијској позицији у односу на неке раније периоде, каже већник за буџет и финансије Бојан Костић.

Након рекордне 2019. године, када је буџет био преко 3 милијарде динара, акумулирана су средства и са њима се ушло у 2020. годину.

Ова година је карактеристична по томе што се виде знаци опоравка на приходној страни буџета, објашњава већник.

"На крају јуна према подацима Управе за трезор, ми смо забележили суфицит од 32 милиона динара. Нисмо користили кредитне линије до сада. Имамо сагласност Министарства финансија за 100 милиона динара, за изградњу вртића 50 милиона и исто толико за решавање комуналних проблема на терену", каже већник.

Он додаје да се све исплате према добављачима извршавају у року од 45 дана и да ту нема никаквих проблема. Редовно се исплаћују сви расходи према запосленима, јер је буџет стабилан.

"Када разматрамо преузимање нових обавеза максимално смо опрезни. Ово руководство је уз помоћ Републике успело да смањи укупан дуг буџетских корисника и буџета града са 80 процената, од текућих прихода, колико је било 2016. године, на 45 посто, колико је сада 2021. године. У апсолутном износу то је преко 600 милиона динара, смањен укупан дуг града, а капиталне инвестиције су интензивиране. Ту помаже Република, ми водимо рачуна да не угрозимо финансијску стабилност и та садања између републике и локала је добитна комбинација, која ће овом граду најбже могуће донети неопходно инфраструктуру, објашњава Костић.

Контрола Министарства финансија по питању финансијске дисциплине локалних самоуправа је ригорозна.

Доказ за то су и већа трансферна средства за локалне самоуправе које су дисциплинованије.

Врање је управо због тога инкасирало у претходне четири године преко 800 милиона динара трансфера, пре свега наменских.

Ономе ко се не придржава финансијске дисциплине, Министарство финансија обуставља трансфере из којих се исплаћују зараде, истиче већник и додаје да наш град то никада није радио и зато су му повећани трансфери.

Уз помоћ резерви из прошле године, која је била рекордна у финансијском смислу, пребродили смо први период епидемије, каже већник Бојан Костић. Циљ нам је да у идућој години завршимо капитална објекте, а пројекција буџета за 2021. годину  неће бити виша од овогодишњег.

Најважније да смо први период епидемије у финансијском смислу пребродили и да није дошло до поремећаја у раду система локалне самоуправе, рекао је Костић објашњавајући одлуку о ребалансу о којој ће сутра расправљати одборници врањског парламента.

''Поред тога што смо имали пад у приходима због уведеног ванредног стања, имали смо резерве које су биле акумулиране из 2019. године које су нам дале  могућност да не зауставимо капиталне инвестиције и да их приведемо крају. Морам да будем задовољан, јер сви знамо какав негативан утицај има корона на читаво друштво. Није дошло до неке веће штете у функционисању буџетских корисника,'' каже Костић.

Кроз порез на зараде вратиће се одређени приходи у наредној години из дела помоћи који је обезбедила држава, а и кроз бројне олакшице које је у овој години локална самоуправа дала привреди. У таквим условима прави се и пројекција буџета за наредну годину.

''Када погледамо целокупан Нацрт буџета за наредну годину, не можемо ићи са неком претераном пројекцијом, морамо да водимо рачуна. Уколико имамо назнака да ће се привреда опоравити, онда ћемо моћи да урадимо ребаланс и да увећамо пројекцију прихода и наставимо са радовима.  Морамо да будемо опрезни, јер нам је циљ да у следећој години завршимо капиталне инвестиције које смо започели:  парк, улицу Боре Станковића и вртић,'' каже Костић.

Када се то заврши планираће се средства за експропријацију земљишта за наставак Обилазнице у Индустријској зони. Ипак, буџет за наредну годину и поред позитивних најава, неће бити пројектован на виши износ од овогодишњег.  

 

Економски моменат

децембар 19, 2019

Родитељи данас тешко живе. Троше новац који немају, плаћају кредите, кредитне картице, отплаћују чекове, враћају позајмљени новац и тако у круг. Економски моменат је често разлог за одлагање родитељства и то због тога што будући родитељи желе да деци приуште све могуће услове за правилан раст и развој, и то, чак, како сведоче нека истраживања, људи који су успешнији у послу више се и преиспитују, јер желе да буду подједнако успешни и као родитељи. Положај родитеља често је данас обележен незапосленошћу, малим или чак нередовним платама, а често и нерешеним стамбеним питањем. У свему овоме треба наћи мотивацију за заснивање породице, а држава се последњих година труди да финансијски помогне. Чини се да из перспективе будућих родитеља и то није довољно. Циљ државе је повећање наталитета, или бар да се не рађа мање беба него претходних година. Да би се то остварило 11 посто жена треба да има једно дете, 44 посто жена треба да имају двоје деце, а 45 одсто троје деце, док данас 52 одсто жена има једно дете, 38 одсто двоје деце, а само осам одсто троје и више деце.

Економски моменат јесте важан, али није пресудан за рађање деце, нагласила је једном приликом министарка Славица Ђукић Дејановић. Она је додала да то потврђује пример скандинавских земаља које су врло богате а имају проблем са наталитетом. Подсећамо, држава је усвојила Закон о финансијској подршци породици који је ступио на снагу, а који, између осталог, доноси одредбу да за свако новорођено дете родитељи добијају 100 хиљада динара финансијске помоћи.

Брига родитеља се не завршава рађањем и одгајањем детета док је беба, или детета до школског узраста. Када говоримо о економском моменту, не смемо да заборавимо и финансијске изазове када дете крене у школу, а пре тога и у вртић. Када смо код вртића треба рећи да је једно истраживање показало да је више од 50 посто испитаних жена изјавило да им је била потребна веза да би обезбедиле место за своје дете (51%), а од укупног броја жена 36,7 одсто је тражило "везу" . То говори о недовољним капацитетима који отежавају враћање или излазак жена на тржиште рада, што последично доводи до привилегованости оних друштвених слојева са већим економским и социјалним капиталом. Такође, при упису детета у вртић, предност имају запослени родитељи, што онемогућава незапослене да активно траже посао и не даје им могућност проналаска посла. Они онда морају да се ослањају на неформалне системе подршке – бабе, деде, родбину или плаћену помоћ.

Родитељи немају капацитет да се изборе са свим финансијским изазовима који су пред њима, а поред тога и да балансирају између приватног живота и посла. Оба родитеља морају да раде да би обезбедили економску егзистенцију, а често и то није довољно.

Држава се труди да мерама популационе политике допринесе бољем економском статусу породице, али је потребно време како би ове мере дале и видљиве резултате. ''Потребно је и да психолошку цену родитељства снизимо кроз веће учешће оба партнера у свакодневном животу, да јединице локалне самоуправе организују што већи број сервисних активности,'' подсетила је министарка Славица Ђукић Дејановић у једној изјави.

 

Пројекат Радио Врања ''Гледај да чујеш'' суфинансиран је средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Пoлиција је у Врању, по налогу Основног јавног тужилаштва, ухапсила М. И. (1972), бивше одговорно лице агенције „Мики МС“ Врање, и С. Ј. (1988) због постојања основа сумње да су извршили кривично дело фалсификовање исправе. Они се терете да су 2018. и 2019. године, након што је агенција „Мики МС“ избрисана из Агенције за привредне регистре, сачинили више од 50 лажних фалсификованих записника о извршеним техничким прегледима са лажним ИД бројевима, које су наплаћивали разним физичким лицима и омогућили им регистрацију њихових возила. Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова након чега су, уз кривичну пријаву, приведени надлежном тужилаштву. Иначе, ово је само једно у низу хапшења јер је Полиција, у сарадњи са Пореском полицијом и надлежним тужилаштвима, у више одвојених акција у циљу спречавања финансијског криминала и корупције на нивоу целе Србије, ухапсила 28 особа, док су против осам особа поднете кривичне пријаве. Акције су спроведене на територији Београда, Ниша, Пожеге, Крагујевца, Краљева, Суботице, Лесковца и Врања, а осумњиченима се на терет ставља да су од 2014. године извршили различита кривична дела, међу којима су пореска утаја, злоупотреба службеног положаја, злоупотреба положаја одговорног лица, фалсификовање службене исправе, фалсификовање новца, проневера у обављању привредне делатности, превара, неосновано добијање и коришћење кредита и друга кривична дела. Сумња се да су извршењем ових кривичних дела оштетили државни буџет и друга правна и физичка лица за скоро два милиона евра.

 У Одељењу за буџет и  финансије Градске управе у току је израда завршних рачуна за све директне буџетске кориснике. Они су у обавези да овој служби до 31.марта доставе финансијске извештаје како би их до априла месеца Градско веће разматрало и усвајало. Упоредо са тим, Државна ревизорска институција контролише израду тих завршних рачуна као и  на који начин су се трошила средства у претходном периоду.

Бојан Костић, већник задужен за финансије каже да се упоредо са израдом завршних рачуна завршава поступак јавних набавки за израду и доставу решења пореским обвезницима.

Бојан Костић, већник задужен за финансије

'' Од ове године крећемо са испуњењем наше обавезе коју по Закону морамо да испунимо, а то је порез на земљиште. Грађани ће убудуће у коверти, поред решења о порезу на имовину  за некретнине  и за куће, добијати и решење о порезу на земљиште, тачније за пољопривредно и грађевинско земљиште које имају у својини. Такође, по основу Закона о накнадама за коришћење јавних добара, задуживање за животну средину ће бити само до 28.фебруара, надаље грађани неће плаћати ову накнаду.''

Што се тиче приходне стране, последњих година се активно ради на повећању прилива средстава у буџет. Резултати су већ видљиви.

Бојан Костић, већник задужен за финансије

''Текући приходи буџета су већи за 6 %  односно за 18 милиона 600 хиљада динара у односу на исти период претходне године. Основна сврха повећавања приходне стране буџета и смањења расхода јесте да се обезбеди одрживо финансирање капиталних инвестиција из текућих прилива, а не уз помоћ кредита и задуживања.''

Министарство културе уплатило је 170 милиона динара за завршетак зграде Позоришта, каже Костић и наглашава да су у току консултације са Министарством финансија о репрограму дуговања у систему локалне самоуправе. Тек онда када сва заостала дуговња буду измирена, Град  ће моћи да размишља о реализацији  капиталних инвестиција. Планирана је изградња вртића у насељу Рашка, комплетирање обилазнице, као и активности која се односе на сређивање комуналне инфраструктуре на територији града.

 

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Др Стојиљковић: У две ковид болнице у Врању капацитети попуњени скоро 100 посто - Радио Телевизија Врање… https://t.co/fhkCorlFxO
Врањски средњошколци и следеће недеље по комбинованом моделу наставе - Радио Телевизија Врање… https://t.co/dPAXrFlkTw
Follow RTV Vranje on Twitter