Ово је прича о човеку који је последњих годину и по дана , колико траје борба са коронавирусом , због природе свог посла  присутан у јавном животу више него иначе. Како се носи са свим оним што његов позив носи са собом, са каквим потешкоћама се среће у раду и чега се све одриче због посла?  Ово су само нека од питања која смо поставили  нашем саговорнику, епидемиологу др Слађану Станковићу.

-Ових дана навршава се 15 година мог рада као специјалисте епидемиологије .   Током детињства и ране младости увек је постојала у мени  жеља да помажем људима, да се бавим хуманим послом. Временом сам схватио да без потпуне посвећености својој професији и без емпатије и саосећања са пацијентима, нема добрих резултата. Не постоји ништа толико свето, часно и узвишено као што је позив здравственог радника и поносан сам што се бавим овим послом , ево већ 22 године. Кроз студирање , некако се наметнула потреба да штитим  не само појединца, већ становништво одређеног подручја. Та жеља  да се предузимају мере превенције  и да се спречи ширење заразе је био мотив код мене да се определим за епидемиологију. Последњих годину и по дана је врло специфичан и турбулентан  период за све нас. Што се мене лично тиче, ово је друга пандемија у којој учествујем као епидемиолог. Прва је била 2009.године , пандемија свињског грипа. Потом је уследила велика епидемија морбила 2017. године када је било значајног оболевања. Пандемија коронавируса је велики изазов за све нас, како за грађане, тако и за здравствене раднике и не постоји већа победа од оне над болешћу, почиње своју причу др Слађан Станковић.

Радни дан доктора Станковића током короне , никада није био краћи од 15 сати. Како каже, посла има напретек. Да би се сви подаци о новозараженима у округу изанализирали и да би се испратила епидемиолошка ситуација , неопходно је доста времена, како на послу, тако и код куће.  Било која интервенција и статистичка обрада података захтева много напора. Све лепо изгледа када се ране анализе, али њима претходи огроман и дуготрајан посао , прикупљање и обрада података , што је  врло исцрпљујуће, објашњава доктор.

-Непоштовање медицинске  доктрине , неподозривост појединаца и неразумевање људи за медицинску струку су ствари које ме највише изненађују. У овој ситуацији немамо времена да се бавимо анализама и нису сви компетенти да то чине, већ сву енергију треба да усмеримо на борбу против коронавируса.Свако треба да поштује стручну област и треба сви да будемо усредсређени на добијање битке против ове пошасти , која нам је пореметила живот у сваком смислу те речи,  поручује доктор неповерљивим појединцима. 

Страх, неверица, дистанцирање од других људи, ограничења, правила, мере, бол и туга због изгубљених драгих људи . Све су то осећања која обузимају све нас скоро две године . Доктор Станковић је такође међу њима. Како са професионалне , тако и са личне стране. Ипак, никада , чак и онда када је било најтеже није помишљао да дигне руке од свог позива. Ентузијазам да се победи пандемија и да се учини добро становништву су мотиви који га подстичу да не одустане од овог посла. Неуморан је и данас након толико година рада.

-Било је и тешких тренутака али посвећеност професији је изнад свега. У животном сам добу када могу да пружим свој максимум и никада нисам желео да прекинем да се бавим овим послом . Рад у превентиви се не види, али се његови резултати виде и испоље након анализа , кроз податке и смањења броја оболелих од одређене болести, објашњава доктор.

Епидемилог Станковић је прележао корону. Све време је , пре тога , примењивао мере заштите, али упркос томе био је довољан минималан пропуст .Тако је дошло до његовог заражавања. На свом личном примеру  научио је још много тога о коронавирусу.

Много људи у граду познаје нашег саговорника. Мало је њих који немају речи хвале за овог доктора који са пуно ентузијазма свакоднвно, у сваком тренутку одговара на позиве људи, знаних и незнаних. Дешава се, како каже, да га познаници, пријатељи па чак и они које не познаје зову телефоном и када није на послу како би се консултовали са њим око понашања током короне, око последица и слично. Неко би рекао да ти свакодневни позиви , чак и мимо радног времена , итекако оптерећују. Међутим, др Станковић  на то гледа на потпуно  другачији начин. Свестан је да свака његова информација коју да некоме, може бити корак напред ка окончању борбе против короне и то је оно штo га мотивише да настави тим темпом.

-Када смо сви у проблему, треба да помажемо једни другима, колико год можемо. Разговарам са људима, тачно је да имам позиве често у току дана, али мени је жеља да им олакшам ситуацију колико је у мојој моћи, да им отклоним забринутост у овим тешким временима, предочим им каква је болест у питању и објашњавам да не треба паничити јер је веома  важно у тим тренуцима имати психолошки мир, каже доктор Станковић.

Тренутна епидемиолошка ситуација и ангажовање на послу захтевају огромна одрицања , објашњава доктор Станковић. Породица највише трпи.

- Целодневне моје активности последње две године се буквално своде на целодневно ангажовање око пандемије. Не постоји време за одмор и за неке активности у приватном животу. У почетку је било и редукције сна, међутим, испоставило се да то није добро, јер умор сустиже. Мора да се има времена за спавање како би могло да се настави са таквим интензитетом рада. Породица је усредсређена на себе и заиста, у овом периоду има пуно разумевања и не очекује од мене неко посебно ангажовање, што се тиче приватног живота, објашњава доктор.

-На крају радног дана сам врло уморан, често тужан због смртних исхода и великог броја људи на респираторима .Са друге стране сам задовољан ,уколико сам тог дана , разговором са људима успео да им олакшам муке које их муче или смањио психолошку напетост која је сигурно присутна. Када бих могао поново да бирам, изабрао бих опет позив епидемиoлога, јер је циљ јако узвишен, а то је заштита здравља становништва, закључује доктор Слађан Станковић, епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању , човек који би заиста могао да буде пример како се на професионалан начин обавља посао и у којој мери треба бити посвећен свом позиву.

 

 

Епидемиолошка ситуација коронавирусне инфекције на подручју Пчињског округа је ванредна , истиче епидемиолог др Слађан Станковић. Оптерећеност здравственог система је велика, а проценат заражавања у односу на број тестираних износи 44,7 %. У ковид амбуланти АТД тком јучерашњег дана обављено је 218 прегледа, од чега је 117 првих. Што се тиче вакцинације, број грађана који долазе на вакциналне пунктове је већи у односу на прошли месец.

И данас су велике гужве испред амбуланте ковид болнице у Врању. Око 20 % оболелих  је са средње тешким клиничким сликама , каже епидемиолог др Слађан Станковић.

"Од 311 тестираних узорака са територије Пчињског округа, 139 је заражено коронавирусом. Од овог броја 101 је из Врања, 16 из Владичиног Хана, 16 из Сурдулице, 2 из Трговишта, 2 из Босилеграда и 2 из Прешева. У ковид болницама на лечењу су 142 пацијента. Сви су позитивни и са упалом плућа, а на кисеонику је 61 пацијент. Последњих дана има и смртних исхода, као и транспорт у веће ковид центре. Има оболелих и међу школском децом. Према последњем пресеку, 11 деце  је новозаражено, пет у основним и 6 у средњим школама на територији града Врања. Апелујем на родитеље, уколико примете било који симптом код детета, да га не шаљу у школу, како се вирус не би ширио", упозорава  епидемиолог Станковић.

На вакциналним пунктовима у Спортској хали и данас је било грађана који су дошли да приме једну од понуђених  вакцина.

"Дошао сам да примим трећу дозу вакцине. Управо сам се вакцинисао и добро се осећам", каже Миле Аксентић из Врања.

"Овде сам да по трећи пут примим вакцину. Мислим да би сви требало да се вакцинишу , ситуација у том случају не би била оваква каква је тренутно", додаје Срђан Раденковић.

Током  викенда било је мање грађана на вакциналним пунктовима  него радним даном, каже др Никола Трајковић координатор за вакцинацију.

"Радним данима дамо од 400 до 500 доза вакцине дневно, док смо у суботу вакцинисали 230 грађана а у недељу  130 . Од почетка имунизације имамо близу 30.000 комплетно вакцинисаних грађана са територије града Врања. Већи је и проценат млађе популације која се вакцинише и очекујемо да  тај тренд буденастављен и у наредном периоду", каже др Трајковић.

Трећу дозу вакцине до сада је примило близу 4.500 грађана.  Од данас до петка имаћемо испланирану ревакцинацију грађана, тако да  очекујемо већи прилив грађана,закључује др Трајковић.   

 

Проценат новооболелих у односу на број тестираних у Пчињском округу последње две недеље  креће се око 2 посто и то је проценат који смо прижељкивали.

Према јучерашњем пресеку тај проценат износи 1,35 посто, што би у апсолутним бројевима од 221 узорка био да су 3 особе позитивне. Од тог броја 1 новооболели је из Врања и 2 особе из Сурдулице, каже епидемиолог Завода за јавно здравље у Врању.

„Епидемиолошку ситуацију катактерише и приметно повећање респираторних инфекција последњих дана јер се број оних који се јављају у ковид амбуланти АТД повећао. Ради се „нон ковид“ инфекцијама, тачније само једна особа је била позитивна на корона вирус. У ковид болници у Врању још увек је 25 особа и то је значајна цифра, цифра која  говори о присутности вируса. Од тог броја 15 пацијената има коронавирус док су 10 нон ковид пацијенти. Такође, 10 пацијената је са бронхопнеумонијом и 7 на кисеонику,“ каже епидемиолог др Слађан Станковић.

Како незванично сазнајемо, јуче су, нешто после 17 сати, радници који су радили на поплочавању тротоара на градилишту преко пута градске цркве, пријавили инцидент који је наводно, изазвао познати врањски епидемиолог С. С. кога је пре само неколико дана, један локални портал прогласио за личност године.

Наводно, према причи очевидаца, С.С. се у припитом стању враћао са доделе те награде. Пролазивши поред места где радници врањског Водовода раде у центру града, један од радника је С.С. опоменуо да не гази тек постављени плочник, на шта је угледни доктор узвратио вређањем и ломљењем плочица, па је реаговала врањска полиција.

Епидемиолог је приведен на информативни разговор у Полицијску управу. Како незванично сазнајемо, након давања исказа, Основно јавно тужилаштво се изјаснило да нема елемената кривичног дела и да починилац може само усмено да се опомене. Узете су изјаве и од радника Водовода због расправе која се догодила. Остаје нејасно да ли је радник Водовода повукао пријаву против доктора или је уопште није ни поднео. Трагом ове информације, затражили смо потврду  МУП-а али до овог тренутка нема званичног одговора.

 

 

 

 

Полако улазимо у стабилан период по питању короне, али епидемиолошка ситуација се и даље карактерише као ванредна због процента новозаражних, броја хоспитализованих и преминулих.

На територији Пчињског округа у току јучерашњег дана, тестиранa су 324 пацијента, од којих је 51 позитиван на вирус Ковид 19. Од тог броја највећи број новоинфицираних је из Врања и то 27, затим следи Сурдулица са 10 новооболелих. У Владичином Хану 7, Прешеву 5 и Бујановцу 2. Општине у којима тренутно нема позитивних на коронавирус су Трговиште и Босилеград. Проценат новоинфицираних у односу на број тестираних је 15,75 посто.

''Готово три четвртине оболелих су са лакшим симптомима и уз ту потпомажућу терапију се лече у кућним условима и након истека тог периода од 14 дана они се враћају нормално на посао. Полако улазимо у један стабилан период, није то још увек повољно, не можемо да окарактеришемо никако другачије него ванредно, јер ако погледамо период када смо имали и у Републици негде око 2 до 5 посто новозаражених, па и у нашем округу то је некако корелирало, сада је тај проценат значајан, поготову што још увек има људи који су на болничком лечењу и кисеонику, још увек је број умрлих на дневном нивоу око двадесетак'', каже др Слађан Станковић, епидемиолог.

Из ванредне епидемиолошке ситуације ћемо изаћи када проценат заражавања буде испод 10 посто, објашњава Станковић, чему ће допринети стицање колективног имунитета. ''Врло је битно да имамо имунитет, било да смо га постигли тако што смо прележали корону или вакцинацијом, јер ћемо тако правити препреку вирусу,'' каже Станковић и подсећа да дужина периода отпорности на поновно заражавање, илити антитела, зависе од тежине клиничке слике. Они који су имали лакшу клиничку слику краће ће имати антитела, док они који су се борили са тежим обликом короне могу имати антитела и до годину дана. Вакцинација се препоручује минимум месец дана од завршетка оболења.

''Неке моје прогнозе епидемиолошке, по неким епидемиолошким критеријумима говоре да, уколико бисмо наставили да све овако поштујемо и да се одвија вакцинација, негде на лето можемо очекивати да имамо повољнију епидемиолошку ситуацију, да региструјемо само појединачно оболевање. Потребно је бар 5 месеци вакцинације и поштовања мера да бисмо ушли у период када се региструју само појединачни случајеви оболевања'' наглашава др Станковић.

Ове прогнозе охрабрују, али и позивају на стрпљење, јер је и пракса показала да само поштовањем мера и препорука можемо да победимо ''невидљивог непријатеља.''

 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Никола Милановић из Доњег Врања пливао за часни крст - Радио Телевизија Врање https://t.co/yaPiCR6MP1 via… https://t.co/BxlszdVyE8
#vranje Рекордан број новозаражених у округу - Радио Телевизија Врање https://t.co/0fJZGXN5SL via @tripplesworld https://t.co/nG4LdKNMsI
Promo - Emisija posvećena Vladi Randjeloviću, TV #Vranje, danas u 20.00h https://t.co/mIqIoMjI8w
Follow RTV Vranje on Twitter