Четврте вечери фестивала Борини позоришни дани пред врањском публиком нашао се један савремени комад, који је по тексту Тене Штивичић режирала Алиса Стојановић. ''Атеље 212'' играо је представу ''64,'' која говори о интими савременог брачног пара, који се ломи под теретом очекивања.

У епицентру дешавања и овога пута су мушко-женски односи, али са акентом на жену, која смело и одважно води целу причу. Представу одликује интензивна интеракција, текст је допадљив, питак, али са јако тешком темом, коју ауторка представља на духовит начин и са иронијским отклоном.

Средовечни брачни пар налази се пред изазовом вантелесне оплодње и пролазећи кроз овај процес, наилази и на бројне друге брачне и породичне изазове. Од сопствених очекивања, преко очекивања родитеља, пријатеља и друштва, породица пролази кроз болне, али инспиративне ситуације. Главна актерка, Ева, је смела и одважна и храбро се носи са проблемом савременог доба.

''Ја мислим да је то управо највећи квалитет ове представе, зато што смо ми навикнути на позицију жене, нарочито у причи која би могла да се третира као драмска тема, ми смо навикли на једну сталну позицију ''јаднице'' као доминантну женску позицију и мислим да је управо важно направити причу о жени која пролази кроз овакву врсту проблема не губећи снагу, не губећи шарм, одважност да говори на начин на који говори. Чињеница да ова представа говори о искуству вантелесне оплодње је апсолутно централна тема. Међутим, ја мислим да Тена врло паметно ту тему поставља као лакмус папир за много шири дијапазон питања који се уопште тичу устројства целокупог, породичног, државног, система, времена, положаја жене, начина комуникације са партнерима,'' рекла је  глумица Хана Селимовић.

Њен партнер, Данијел, је овде у другом плану, слуша, али не чује, труди се да буде подршка, али пада под теретом сопствених несигурности и питања.

''Некако сам прихватио то да Ева треба да буде доминантнији лик, јер јесте доминантнији лик, Тена је писала тај лик из своје приче и замислио сам Данијела као партнера који је попут завесе у причи када покушавате да играте тенис са завесом, она баци лопту, она само падне, не добија фидбек, класичну подршку, зато што и он са друге стране осећа неку врсту притиска и од родитеља и од друштва,'' додаје глумац Милош Тимотијевић.

Сценографија је постављена у шаховској формацији. Главна јунакиња стоји на средини сцене, док се остали глумци смењују као на покретној траци. Простор није потпуно дефинисан, а глумци га обележавају ситуацијски.

Ово је четврта представа коју је Атеље 212 радио по тексту Тене Штивичић.

''Ми једноставно морамо да докажемо и апсолутно верујем и знам да постоје нови аутори наши који би могли на такав начин да одговоре на наше потребе и да покажемо наше величанствене таленте. Овај комад је заиста енглески прецизно састављен, савршен за игру,'' каже глумац Иван Јевтовић.

Борини позоришни дани настављају се вечерас представом ''Ако дуго гледаш у понор'' Регионалног позоришта из Новог пазара, који је по роману Енеса Халиловића режирао Златко Паковић.

 

 

Налазимо се на половини овогодишњих „Бориних позоришних дана“. Од свог зачетка до данас, манифестација је постала стуб позоришне културе нашег града. Ове године, стручни жири за доделу награда чине позоришни редитељ Владимир Лазић, глумица Милена Павловић Чучиловић и театролог Зоран Максимовић. Пред њима, није нимало лак задатак. Гост нашег програма био је један од њих, позоришни редитељ Владимир Лазић.

„Штета што је на почетку отказана представа „Нечиста крв“ Народног позоришта, јер је јако добро оцењена, али нас чека да пажљиво погледамо све представе, да нађемо начин како све то вредновати јер су то представе различитог жанровског, стилског опредељења и није то пијаца да можемо оцењивати како коме падне на памет. У сваком случају пред нама је један инспиративан посао“, каже Владимир Лазић, члан жирија.

Ово није први пут да Владимир Лазић учествује на Бориним позоришним данима. Такмичио се представом „Љубавник великог стила“, а ове године има тежак задатак да као члан жирија пресече и прогласи најбоље међу најбољима, према селекцији Слободана Савића.

„Мислим да су врањско позориште и управа добар посао одрадили, вероватно у сарадњи са Градом. Селектор Слободан Савић је понудио изузетно занимљив и провокативан репертоар. Дошле су добре предстааве са концептом који је врло јасан, драматуршка функција људи који раде у овом делу је била у првом плану. Сматрам да је то број један, а то показује и посета публике која може да расправља о томе, јер су након представа организовани округли столови за дискусију. Манифестација „Борини позоришни дани“ је изузетно важна и потребна, показало се да су људи у томе препознали гомилу квалитета“, каже Лазић.

Овогодишњи фестивал је такмичарског карактера, у правом смислу те речи. До сада је о представама гласала публика на крају сваке вечери, а сада ће бити додељено пет награда – за најбољу представу, за најбољу драматургију,драматизацију или адаптацију, за најбољу мушку и женску улогу, а последња, односно пета награда, је награда публике која ће носити име Радослава Радивојевића, дугогодишњег директора врањског позоришта и утемељивача овог фестивала.

Треће вечери фестивала Борини позоришни дани глумци Градског позоришта ''Семберија'' из Бијељине играли су представу ''Иваново самоубиство'' по тексту Чехова, а у режији и адаптацији младог редитеља Давида Алића.

Кроз четири чина, у представи која је трајала четири сата, ансамбл је имао сталну комуникацију са публиком, постављајући константно питање смисла живота. У једном чину публика се и попела на бину и тако учествовала у самој представи.

Редитељ је повезао главног јунака Иванова са филозофским разматрањем Албера Камија о самоубиству. Хамлетовско питање: ''Бити или не бити'' провлачи се кроз целу представу ''Иваново самоубиство'', а смрт је увек ту, негде у ваздуху, лебди попут пиштоља који су били део сценографије у трећем чину представе. Сви глумци у представи задржали су своја приватна имена.

''Људски живот је престао да се вреднује као нешто најсавршеније што човек може да спозна. Не смемо заборавити вредност живота, живот је постао као ценовник у ресторану, нечији вреди 500 динара, нечији 700, а људски живот нема цену. Главни и основни проблем човечанства, односно филозофије је ''Зашто да се не убијем'' и то је прво питање које смо ми током процеса постављали себи и када смо кренули да чепркамо нама се све више отварао тај Чехов, односно Иванов,'' рекао је редитељ Давид Алић.

И овога пута, као и претходних вечери, на сцени се нашла једна несрећна жена Миона, илити Ана Петровна, али она, за разлику од Иванова, иако због болести осуђена на смрт, бира увек живот, док Иванов, који може да бира, одабира другачији излаз.

''Када смо радили представу сложили смо се да је Ана сахрањена од стране свих, иако је и даље жива, а највише воли живот. Ова представа на неки начин и слави живот. Ја доживљавам Иванова као човека који је схватио да ако он умре, све ће бити решено. Иако је крај тужан, на неки начин, ако се осврнеш на све иза, ипак је живот леп,'' каже глумица Миона Марковић.

''И претходних вечери потезани су пиштољи на овој сцени, али никада да опале, па и кад опале промаше, а вечерас је пиштољ опалио и извршио драмску радњу,'' рекао је Горан Ибрајтер. Главни јунак представе, која и носи назив ''Иваново самоубиство,'' на крају се убија.

''Мени је било лако да оправдам лик Ивана самом себи, јер свако од нас је Иванов у мањој или већој мери, или Иван, свеједно. Бар сте се једном у животу запитали, можда не толико озбиљно, али сте изговорили сигурно ''Убићу се'' или сте помислили макар, а он само мало чешће о томе мисли од нас и у тим проматрањима око тога је проширио видике и кренуо детаљније да разрађује ту тематику, под притиском живота, под утицајем депресије, која вероватно тад није била позната као таква, а данас је болест данашњице,'' каже Иван Петровић, који тумачи главни лик.

Ова представа говори о самоубиству, али заправо слави живот, а посвећена је свима који се налазе у неким, нама недокучивим космосима.

Вечерас је на програму манифестације ''Борини позоришни дани'' представа ''64'' Атељеа 212 у режији Алисе Стојановић.

 

Представа ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта у режији и драматизацији Дејана Пројковског, буквално је врањску публику оставила без текста, и то понајвише због набоја емоција које су се смењивале невероватном брзином. ''Редитељ је имао циљ да ово дело осавремени, а начин на који су је донели глумци овог ансамбла чини је универзалном,'' рекао је Горан Ибрајтер и додао да је представа врло богата знацима и метафорама. 

Све фазе које пролази главна јунакиња, од мирног живота, до лудачког заљубљивања, растанка са сином и мужем, до осуде, губитка части и положаја, воде је до стања безнађа и трауме. Све ово на сцени је верно представила Марта Береш, која истиче да је рад на овој представи један од најлепших процеса: ''У животу нисам осетила да је нека улога толико јака, моћна и мрачна улога, на тренутак сам мислила да ћу потонути. Ни са једном другом представом нисам била толико посесивна, она је као неки црни драгуљ који гута све у себе,'' рекла је глумица.

Велики терет, али и трансформацију пролази и њен супруг у представи, Алексеј Карењин, кога игра Атила Немет. Наоко хладан човек-машина долази такође до емотивног краха и на сцени пролази кроз бројне емотивне фазе: ''Ово ме је баш дотакло, што би рекао и сам Карењин. Савршено написан комад, 25 година радим у позоришту и никада нисам радио овако нешто на овакав начин,'' рекао је Немет.

Улогу Вронског тумачио је Арпад Месарош који истиче да је сарадња са редитељем била сјајна: ''Важно ми је кад ме редитељ током процеса убеди,'' нагласио је он.

Интензивна, жива представа никога није оставила равнодушним, а како каже и сам модератор округлог стола, Горан Ибрајтер, предана игра је карактеристика Новосадског ансамбла.

У оквиру пратећег програма Бориних позоришних дана у 18 сати биће промовисана монографија "Милена Дравић или кључ снова", ауторке Аните Панић, која ће говорити на самој промоцији.

Промоција ће се одржати у позоришту Бора Станковић.

Вечерас је на програму фестивала представа ''Ана Карењина'' Новосадског позоришта у режији и драматизацији Дејана Пројковског. Све представе почињу у 20 сати. 

Страна 1 од 4

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Преминуо др Душан Спасић из Сурдулице - Радио Телевизија Врање https://t.co/UqVzPvbp4a via @tripplesworld https://t.co/uqyTohcQcf
Велике гужве у ковид амбуланти АТД - Радио Телевизија Врање https://t.co/hNIfjnRllR via @tripplesworld https://t.co/rxvPW54jPL
Promo - Tkanje kroz vekove - Istorija srpske medicine, TV #Vranje, danas u 16.10h https://t.co/iskwNcykpU
Follow RTV Vranje on Twitter