Жеља многих да ове годину, упркос свему, живе нормално донела је повратак спорту, природи, физичкој активности. Људи су опет открили чари крајева у којима живе, почели да уживају у шетњи, дружењу са породицом. Окренули су се спорту, а посебно бициклизму. То је један од спортова чија такмичења нису забрањена ни током короне.

Велики број млађих и старијих особа скинуо је прашину са својих бицикала и почео да вози по мање прометним улицама, путевима и планинским стазама.

Група бивших спортиста из Врања, пре свега фудбалера, већ неколико година се бави бициклизмом, јер су препознали да је то начин да остану у форми, да су здрави и да се друже. Возе до бране Првонек, Врањске Бање, Власине, Владичиног Хана, Бујановца, околних села и излетишта.

Кренули смо са њима до Врањске Бање.

Горан Јовић, бивши фудбалер, тренер Клуба малог фудбала Врање каже да бицикл вози већ две године.

„Сакупили смо се, ми бивши саиграчи, пријатељи и почели да возимо бицикл скоро сваког дана када је то могуће. То радимо рекреативно, ми нисимо професионалци.  

Није нам напорно и тешко. Тугујемо када пада киша или не можемо да возимо. Чујемо се безброј пута телефоном, договарамо, гледамо у небо“, искрен је Јовић. Каже да их је неколико пута киша наквасила до голе коже, али то је све саставни део спорта.

Дешавало се и да пукне гума, па да се скоро цео пут бицикл гура, али ни то није проблем.

„Прија нам да возимо. Некако нам је то најлакше за одржавање форме, каже Маријан Ђорђевић, такође бивши фудбалер и тренер. Ми спортисти навикли смо да морамо да избацимо тај вишак енергије. Упознали смо сва околна села. Неки су први пут посетили поједине крајеве“.

Возе увек у друштву, некада су двојица, некада петорица, шесторица, све зависи од обавеза. Солидаришу се, возе истим темпом, јер нису сви у истој форми. Али није поента да тркање и такмичење, већ дружење, слажу се сви.

„Када возимо, заборавимо на све проблеме. Та два, три сата не размишљамо о проблемима“, уз осмех додаје Ивица Арсић, такође фудбалер.

„Због обавеза немамо  више времена да се бавимо фудбалом, али трудимо се да за вожњу бицикла увек нађемо пар сати, каже Слађан Стојановић још један бивши фудбалер.

Бранислав Пешић, некадашњи спортиста, истиче да вожња бицикла није само обична вожња. „Упознајете друге крајеве, које можда нисте били у прилици да видите, дружите се. Возимо по околини, наш рекорд је одлазак до Власине, деоница од око 100 километара. Поносни смо на тај рекорд. Када смо кренули непредовали смо полако, по неколико километара, али имали смо вољу и истрајали. Ове године од марта до септембра, извозили смо око 2 700 километара. Ја волим да се бавим статистиком“.

Када извозе планирану маршруту, имају краћи предах. Освеже се, резимирају вожњу, и направе план за наредни дан.

„Заиста се добро осећам када дођем с посла, узмем бицикл и извозим деоницу коју сам планирао. Вратим се кући, истуширам и као нов сам. Када је невреме и не могу да возим, останем у кући, лежим, гледам телевизор и ујутру ми се не устаје, уморнији сам него када сам легао“, објашњава Јовић.

„Ја сам велики противних модерних технологија, посебно телефона, каже Бранислав Пешић.

Бициклизам је начин да се ослободите дугог седења, стреса, негативне енергије. Да оставите телефон, барем на пар сати и да мисли усмерите само на себе и своје здравље.

„Боравак у природи чини нас здравијим, имамо више енергије. Камо среће да и деца боље упознају овај спорт и препусте се њему“, каже Ђорђевић. Бициклизам је здрав спорт, права благодет. У природи си, а тренираш. Тренинзи представљају озбиљну физичку активност, али су бенефити зачуђујући.

И Ивица се слаже да је дружење феноменално и додаје да бивши спортисти не би требало да одустану од здравих навика. „Бициклизам је права ствар за цео организам“.

Порука ових дивних људи, спортиста и ентузијаста за све, а посебно младе је, да батале телефоне, таблете и компјутере и да изађу напоље, да се окрену неком спорту, возе бицикл, баве се физичком активношћу. Својим примером желе да покажу да је све могуће у било ком животном добу, ако се озбиљно посветимо томе и истрајемо. То је пут до здравља, дужег и здравог живота.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

 

 

 

Бициклизам у Врању промовишу два клуба, "Лед циркл" и бициклистичка секција у оквиру Планинарског клуба" Железничар".

Они немају посебне стазе у граду за вожњу, па су се у највећој мери определили за планински бициклизам.

"Лед циркл" има значајне успехе годинама у овом спорту. Сами се сналазе за опрему, одлазак на такмичења.

Отворени су за савете, подршку свим младим људима који би да уђу у свет бициклизма.

Горан Ђорђевић председник клуба, осим изузетног искуства и значајног угледа међу љубитељима овог спорта не само у граду већ и много шире, несебично преноси своје знање и млађима и старијима.

Бициклисти Планинарског клуба "Железничар" одабрали су да рекреативно посете многа места за која се можда не би одлучили ни планинари.

Бициклом су попели бројне врхове, били на Kајмакчалану, трагом бројних светиња у земљи, на Kосову и Метохији, Грчкој, Северној Македонији, Бугарској, Албанији и другим земљама у окружењу.

Они желе да покажу да овај спорт нема границе и да је уз жељу и циљ све могуће.

У граду постоји још неколико мањих група, у највећој мери бивших спортиста или љубитеља бициклизма који функционишу и организују вожње до разних дестинација у земљи и окружењу.

Осим рекреације њихов циљ је да мотивишу што већи број људи, посебно младих да се баве овим спортом.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

 

Типови бицикла

децембар 25, 2020

Куповина и бављење бициклизмом захтева и познавање типова бицикла. У зависности од тога да ли желите професионално или рекреативно да возите бицикл бирате који ћете купити јер има разлике.

Разни типови бицикала испуњавају различите захтеве у погледу терена по коме се вози, брзине вожње, удобности.

Постоје планински, тркачки, рекреативни, бмх бицикли за скокове, крос бицикли, хибридни и крузери, односно бицикли за необавезну вожњу.

Планински бицикли су предвиђени за вожњу по природи, по неравним и брдско планинским теренима.

Ови бицикли морају да буду издржљиви, а то подразумева јаке рамове, гуме, амортизере и пре свега кочнице.

Гуме су широке за вожњу по планинском терену, а рамови од јаких цеви. Планински бицикли имају више брзина.

Ниже брзине су за лакши успон узбрдо, вожњу по блату и песку. Не ретко поседују и предњи и задњи амортизер који су у функцији удобније вожње по тежим теренима.

Тркачки бицикли су за вожњу на дуже стазе, за вежбу, тренинг.

Користе се за вожњу по равним путевима, стазама за бициклисте и равним теренима.

Ове бицикле имају они који уживају у вожњи, којима задовољство причињавају дуже дестинације, брза вожња, који тренирају и професионално се баве овим спортом.

За њих је карактеристично да имају тање гуме, то подразумева и лаганије рамове. Обично се возе у нагнутом положају тела, нису предвиђени за превоз терета.

БМX бицикли се користе за вратоломне вожње, скокове. Точкови и рам су прилагођени таквој вежби. Немају брзине, али поседују додатне ножице.

Хибридни бицикли су за вожњу по равном путу. По специфичностима су микс тркачког и планинског бајса, што значи да могу да се возе по  планинским теренима, али и на тркама.

Идеални су за краће дистанце, рекреацију, вежбу. Имају већи број брзина, лагане али прилагођене рамове.

Рекреативни бицикли служе за рекреацију, као што им само име каже. Користе се за рекративну, свакодневну вожњу, необавезну по равном терену, стазама по граду и путевима.

Одликују их већи точкови  и нешто тање гуме од планинских бицикала. Поседују и додатну опрему. Седишта су шира и мекша.

Крузери или бицикли за необавезну вожњу, слични су рекреативним и возе се по граду. Имају широке гуме, јачи рам, масивни су и тешки.

Избор бицикла вршимо на основу узраста, колико желимо да возимо и где. То је важна одлука, као и  активно бављење бициклизмом.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

 

 

Правила вожње бицикла се морају поштовати, баш као што се поштују и сва остала.

Она су једноставна и јасна и уколико их се придржају бициклисти ће стићи тамо где су се упутили, а сама вожња ће бити пријатнија и опуштенија.

Свако одступање од тога може довести до нежељених, па и опасних последица.

Најпре треба знати да бициклиста, као и остали учесници у саобраћају мора да поштује закон и све прописе који су на снази.

Можда су правила у неким земљама, за нијансу другачија, али она основна су иста, а то је да се на путевима где не постоји посебна стаза, односно трака, сме кретати у ширини од највише једног метра од десне ивице коловоза.

Возач који пресеца бициклистичку стазу мора да пропусти бициклисту да прође. Непосредно испред раскрснице, возач аута сме да претиче уколико се креће путем са првенством пролаза.

Није дозвољено заустављање или паркирање возила на бициклистичкој стази.

На бициклистичким стазама за саобраћај у оба смера возила, возач бицикла мора да се креће десном страном у смеру кретања возила.

Ако се два или више возача бицикала крећу у групи, дужни су да се крећу један за другим.

Ноћу, бицикл мор да буде осветљен. Напред белим, а позади црвеним светлом.

Возач треба да носи рефлектујућу одећу, односно прслук и не сме да се креће бициклистичком стазом брзином већом од 35км/х.

Треба да носи заштитну кацигу.

Не сме да склању ноге са педала у вожњи, да помера руке са управљача, да се придржава за друго возило и употребљава слушалице на оба ува.

Када су у питању деца, закон каже да не смеју да управљају бициклом на јавним путевима, а старија од девет или више година смеју да возе бицикл у пешачкој зони, зони успореног саобраћаја, зони школе и некатегорисаном путу.

Деца млађа од 9 година могу да управљају бициклом, али само уз надзор старијег лица.

Дозвољено је и да пунолетна лица и старија, на бициклу превозе дете старије од 8 година, само ако је уграђено посебно седиште.

За оне који не поштују ове одредбе закона предвиђене су и казне.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

 

Бициклисти веома често страдају у саобраћају. Више је разлога за то. Кључни проблем је што су најрањивија категорија у саобраћају, јер при релативно малим брзинама задобијају тешке повреде. То је зато што немају заштиту. Кацига (уколико је имају), штитници и слично, не могу да их заштите од удара аутомобила. Брзина возила, која учествују у саобраћајним незгодама са бициклистима, има важну улогу, јер су последице значајне. Возачи бицикла су тешко уочљиви за остале учеснике у саобраћају јер су у односу на величину аутомобила, теретних возила и друго, веома мали. То је посебно изражено у ноћним условима, условима слабе видљивости (по магли или киши), и уколико не поседују одговарајућа светла и одећу. Познато је да би сваки бицикл морао да има трепћуће светло позади и бело напред. Такође, возач бицикла требало би да носи светлу одећу, односно одећу са флуоресцентним, рефлектујућим детаљима.

Безбедност бициклиста такође зависи и од старосне доби. Млађи бициклисти су физички спремнији, имају брже рефлексе и могу много спретније да реагују уколико се нађу у проблему. Старији возачи имају смањену моћ запажања, покретљивост и често не могу да одреагују на време. Деца су категорија којој осим искуства и рутине недостају и брзина и рефлекси, а страх их паралишеа да било шта и учине.

На безбедност утиче и саобраћајно окружење. Већина бициклиста креће се по коловозу, јер је мало градова и општина у Србији који имају довољно бициклистичких и безбедних стаза. Возачи аутомобила не гледају баш позитивно на бициклисте у саобраћају. Пошто и сами не поштују саобраћајне прописе, возе пребрзо, не обраћају пажњу на светлосну сигнализацију, а посебно не, на возаче бицикла, долази до саобраћајних незгода.

Саобраћајне незгоде са учешћем бициклиста, чешће за последицу имају погинула лица, него што је то случај код незгода са учешћем само моторних возила са затвореном каросеријом. Бициклисти имају седам пута већи ризик да смртно страдају него путници у возилима.

То потврђују и званични подаци релевантних институција. У Србији у просеку, на годишњем нивоу, у саобраћајним незгодама погине око 60 бициклиста, а буде повређено око 1600.

Свако десето погинуло лице је бициклиста и свака дванаеста повређена особа је такође бициклиста.

Најчешће страдају од удара аутомобила, затим теретних возила (камиона), а значајан је проценат смртности и због сопствене непажње или незгоде и пада са бицикла. Старосна структура је променљива, али дугододишња статистика показује да су то углавном особе старости између 50 и 65 година. Такође, више страдају мушкарци, него жене.  

Ако се све ово има у виду треба рећи да бициклисти морају да буду пажљивији у саобраћају и ураде све што је до њих како не би себе довели у опасност. Посебно опрезни морају да буду возачи аутомобила јер су они главни кривци за страдање бициклиста. Највећи апел упућен је надлежнима у градовима и општинама да омогуће својим становницима безбедна места и бициклистичке стазе где ће неометано возити бицикл. Људски животи су свакако важнији од издвајања и „трошка“ за овакву инфраструктуру. Као пример треба узети скандинавске и већи део других европских земаља у којима је овај спорт одавно један од најзаступљенијих, безбедан и у сталној експанзији. О здравственим и еколошким бенефитима да и не говоримо.

Пројекат је суфинансиран на конкурсу Министарства културе и информисања за производњу медијских садржаја за портале у 2020. години. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. 

Страна 1 од 3

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter