Чланови Градског већа усвоjили су на 56. седници Нацрт Одлуке о измени и допуни Плана генералне регулациjе зоне 2 у Врању-Шапраначки рид, Предлог за измену и допуну Локалног акционог плана запошљавања града Врања за 2021 годину, као и Предлог Решења о именовању Комисиjе за реализациjу програма/мера активне политике запошљавања за 2021. годину. Усвоjени су и Статут установе “Културно – образовни центар” Врање и Правилник о измени и допуни правилника о суфинансирању мера енергетске санациjе породичних кућа и станова.

Ликовна радионица сваке године приређује изложбе једном од полазника који се највише истакао у свом раду. Јанко Јанковић је најмлађи полазник који је до сада имао самосталну изложбу у галерији.

Јанко је буквало све засенио и одушевио својим талентом, посвећеношћу и креативношћу. Он је највреднји од свих нас и по броју радова могао би да се представи истовремено у десет галерија, рекла је на отварању Весна Маринковић Станковић, водитељ Ликовне радионице.

„Најчешће црта животиње које представља са људским карактеристикама. У сваком Јанковом цртежу можете видети више прича и пред собом имате читав филм. Црта лагано, виртуозно и често се смеши уживајући у томе што ствара. Иако има тако мало година по мени је врхунски илустратор и генијални цртач. Од њега треба учити. Његова дела нас едукују да природу морамо чувати и да волимо све животиње. Да су оне једнако вредне као и да треба да их поштујемо и да се више никада не деси да нека животиња због наше непажње буде изумрла врста“, каже Весна Маринковић Станковић.

Јанко црта најчешће оловком и црним маркером, полако градећи сцене. У процесу рада их осмишљава. Гицко му је омиљени јунак и има много цртежа са Гицковим авантурама. Полазник је Ликовне радионице од 2019. године.

„Највише волим да цртам животиње и дајем им људски карактер и особине. Највише волим свиње, зато што су интелигентне сналажљиве и паметније од пса“, описује мали а велики Јанко.  

Поред Гицка обожава плаву чапљу.

„Плава чапља је стрпљив ловац који може пет минута  да чека плен. Ту је и комарац који потиче из Мадагаскара. Храни се пужевима и мањим ситним животињама“, каже Јанко.

Јанко је ученик ОШ „Доситеј Обрадовић“ и црта од своје треће године. Учествовао је на многим конкурсима. Освојио је треће место на регионалном ликовном конкурсу „Христос воскресе, радост донесе“ у организацији Дечјег савеза града Врања. Добитник је ваучера децембра 2020. године на предлог своје учитељице ЂинеЂорђевић, које сваке године „Коло српских сестара“ додељује уочи празника Материце деци која су марљива, вредна и талентована.

Изложба ће бити отворена до 7. октобра у галерији Народог универзитета.

Последњи пут измењено петак, 24 септембар 2021 20:07

Према последњим подацима, у Србији је у последња 24 сата коронавирус потврђен код још 6.462 особе, од тестираних 21.290 узорака.

Од последица заразе преминулo је 40 оболелих. На респиратору се налази 201 пацијент.

Припадници Министарства унутрашњих послова у Прешеву, по налогу Основног јавног тужилаштва у Врању, поднеће кривичну пријаву у редовном поступку против двојице двадесетогодишњака и једног двадесетједногодишњег мушкарца из овог града, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело тешка крађа.

Сумња се да су они, у току ноћи 22. септембра ове године, источили гориво из резервоара теретног возила паркираног на  плацу једне приватне фирме у Прешеву.

Полиција је пронашла гориво  и вратила га власнику.

 

 

Градоначелник Врања Слободан Миленковић, заменица градоначелника Зорица Jовић и градски већник Боjан Костић приредили су приjем за Дуњу Станоjевић, ученицу шестог разреда ОШ ,,Светозар Марковић”, коjа jе освоjила друго место у европском финалу ,,Хиппо” jезичке олимпиjаде одржане у Италиjи.

Приjему jе присуствовала њена менторка Лидиjа Ристић, наставница енглеског jезика и директорка ОШ ,,Светозар Марковић”, Тиjана Ђокић.

Овом приликом, градоначелник jе честитао Дуњи на великом успеху, истичући да jе то наjбољи могући начин за презентовање себе, своjе школе, породице, града и државе.

,,Веома смо поносни на тебе и твоj успех. У наредном периоду желим ти са наставиш са оваквим резултатима и да само нижеш успехе. Локална самоуправа наставиће да пружа подршку и улаже у образовање, jер  jе то jедна од наjважниjих ствари за развоj нашег града”, рекао jе Миленковић.

Заменица градоначелника Зорица Jовић честитала jе Дуњи на успеху и истакла да jе она представила Врање на начин вредан поштовања и да се овакви таленти и успеси увек мораjу увек подржати.

Кријумчарење људи је кривично дело које је на нашем подручју постало шире препознатљиво, тек 2015. године доласком миграната из источно азијских и афричких земаља. Показало се као уносна зарада, стицана на патњама људи. Пандемија је учинила своје, па се број оваквих случајева од прошле године знатно смањио.

О томе су на округлом столу разговарали надлежни и они који су се уназад годинама бавили овим проблемом. Било је промена регулативе, неочекиваних ситуација, промене надлежности 2017. године, када је ово кривично дело прешло у надлежност Вишег тужилаштва, а мењале су се и казнене мере.

У последњих шест година у Србији су за кријумчарење људи оптужена 292 лица и донето је 300 осуђујућих пресуда, рекла је виши јавни тужилаца Данијела Трајковић.

-У два  случаја започели смо предмете, који су представљали предмете организованог криминала. Ми смо скоро све одрадили и уступили предмете Тужилаштву за организовани криминал. Моје је задовољство да имам повратне информације да су сви ти људи осуђени за кријумчарење, али са елементима организованог криминала, каже Трајковићева.

Било је много проблема, од судских преводилаца, до идентификовања миграната. Кријумчари нису презали ни да возе по13 људи у путничком аутомобилу. Заплењен је велики број таквих аутомобила и чак три аутобуса. Кријумчари су једном мигранту наплаћивали вожњу до Београда и до хиљаду евра, а радили су и по три туре за ноћ.

-Било је људи у пратњи, зарађивао се велики новац, није им било скупо да пусте ауто испред, који ће ићи и јављати да ли има полиције. Нешто смо успели да спречимо, нешто не. Дешавале су се и несреће, извртања и погибија, код Лесковца се изврнуо комби са мигрантима. У караванима је стајало по 17, 18 људи, у мањим комбијима по 30-так људи. Били су као сардине, испод брачног лежаја у камперу смо нашли 13 људи, каже Бобан Ђорђевић, координатор ПУ Врање.

Кријумчари су користили патњу људи који су долазили из источно азијских и афричких земаља, како би стекли имовинску корист. Локални тим за борбу против трговине људима, пружио је и пружа сву неопходну помоћ мигрантима, који су смештени у Прихватним центрима.

-Неко ко буде кријумчарен може да постане и жртва трговине људима. Зато смо ту да све те људе упозоримо на опасности које их вребају на путу и од чега да се пазе. Свако ко уђе на територију Србије, када причамо о мигрантима, има законске могућности да у одређеном периоду, може на легалан начин да пређе територију наше земље. Имају 48 сати да оду до Београда или Шида, а могу да користе редовне аутобуске линије, возове, каже Данијела Милосављевић, градска већница.

Истичу надлежни и да је недостатак судских преводилаца на језике или дијалекте из подручја одакле су долазили мигранти, иако техничка ствар, био велики проблем, а и данас је. 

 

 

Последњи пут измењено петак, 24 септембар 2021 13:53

 

Министарство просвете објавило је по којим моделима ће радити школе у Србији у току пете недеље рада.

На основу одлуке Тима за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа, комбинована настава, од понедељка 27. септембра примењиваће у средњим школама на територији 18 локалних самоуправа, међу којима су Врање и Владичин Хан.

Настава у основним школама на подручју града Врања се одвија као и ове недеље, односно примењује се први модел организације образовно-васпитног рада који подразумева непосредну наставу у школама.

 

Долина Пчиње је заштићено природно добро од 1996. године, а њиме управља Епархија врањска. То је простор у коме се допуњују природне и културно-историјске знаменитости. Овде царује велики број ретких биљака и животиња. Један од бисера је река Пчиња. Највећа природна вредност је шумски комплекс планине Козјак. Попут иконе краси га Манастир Свети Прохор Пчињски, споменик под заштитом државе.

Манастир Прохор Пчињски је икона југа Србије. Окружују  га вијугава река Пчиња, шумовита планина Козјак, села и људи са богатом историјом и традицијом и прелепа очувана природа. Овај крај је дом многим ретким биљним и животињским врстама. То су све били разлози да држава Србија цео крај прогласи за предео изузетних одлика..

Долина Пчиње је заштићено природно добро од 1996. године, а њиме управља Епархија врањска. Заштита  обухвата подгорину планина Козјак и Старац и долину реке Пчиње, која раздваја ова два масива. Површина заштићеног подручја је 2.606 хектара. Међутим,  ревизија је донела нова проширења овог природног добра на 4.200 хектара. За такву одлуку било је доста разлога.

Овде царује велики број ретких биљака и животиња.  Неке од њих су строго заштићене. То је био један од највећих разлога за проглашење предела изузетних одлика. Ипак, највећа природна вредност у Долини Пчиње  је шумски комплекс планине Козјак. Површине под шумом заузимају  преко половине целокупног предела. Tо је простор, у коме се допуњују природне и културно-историјске знаменитости.  Манастир Прохор Пчињски  је једна од најстаријих светиња на југу Србије где почивају мироточиве  мошти Светог Прохора. Предео изузетних одлика обухвата више села на подручју две општине Трговиште и Бујановац, која су сликовита, архаична и традиционална, каже Драган Нешић Завод за заштиту природе Србије.

Један од бисера овог предела је река Пчиња. Иако по количини воде представља једну од најсиромашнијих притока Вардара, убраја се у најчистије реке Србије. Спровођење правила унутрашњег реда обезбеђује и непосредни надзор на заштићеном подручју врши чуварска служба. Суочава се са недозвољеним ловом и риболовом, паљењем стрништа и изазивањем пожара. Има и бесправне градње и сече шума. Мештани и посетиоци се морају придржавати правила како би се очувале одлике краја. Врањска епархија као управљач је са надлежним институцијама поставила дугорочне циљеве заштите овог подручја, каже Игор Алексић шеф чуварске службе предела изузетних одлика ''Долина Пчиње''.

Због свега тога овај део долине Пчиње сврстан је у националну природну баштину од великог значаја.

 

Последњи пут измењено петак, 24 септембар 2021 12:03

У две ковид болнице у Врању капацитети су скоро 100 посто попуњени, остало је око 20-так слободних места. 60 пацијената је на кисеоничној потпори, са тешким клиничким сликама,  каже др Наташа Стојиљковић, помоћница директора Здравственог центра Врање. Ситуација је веома озбиљна и тешка у округу, зато је важно вакцинисати се. Вакцина не штити од заражавања али ублажава тешку клиничку слику.

Здравствени систем је пренапрегнут, то је реченица која се често чује у последњих годину и по дана, али је у овом случају у Врању конкретно тако. Остало је још мало слободних места у болницама, а највише забрињава што је велики број пацијената на кисеонику.

„Имамо 20-так места са данашњим даном у обе ковид јединице, с тим што је стара психијатрија скоро потпуно попуњена, а стара хирургија још није. Оно што је јако важно је да је 60 пацијената на кисеоничној потпори са тешким клиничким сликама.Има пацијената који су и вакцинисани, међутим статистички, невакцинисани пацијенти упадају у теже клиничке слике, што је јасна порука и без икакве друге приче“, истиче Наташа Стојиљковић помоћница директора ЗЦ Врање.

Скоро свакодневно се по неки пацијент транспортује у друге медицинске центре јер то захтева озбиљност његовог стања.  Зато је важна превенција. др Стојиљковић напомиње да је вакцинација мало боља, да се број вакцинисаних повећава, али да то још увек није довољно. На сву срећу у болницама у Врању нема младих људи. Инфкеција код њих пролази лако, најчешће без већих проблема.

-Вакцинација је једини наш излаз из ове ситуације. Вакцина није заштита од болести, од инфекције, вакцина је заштита од тежег облика болести или лошег исхода.  јасна је др Стојиљковић. Било је заражавања и после ревакцине, чак и оних који су два пута инфицирани али подаци показују да су те  клиничке слике биле лакше и нису захтевале кисеоничку потпору или болничко лечење“ објашњава докторка.

Она каже да је функционисање саме установе отежано. У ковид болницама је ангажовано око 30 лекара и преко 70 техничара и сестара који су измештени са својих одељења и матичних радних места, то ремети убичајен рад тих одељења и квалитетно пружање услуга и здравствене заштите пацијената који нису оболели од короне већ имају хроничне болести. Одложен је и „хладан програм“ односно операције које нису хитне, али према речима докторке то ће касније продужити листе чекања и ствотири додатне проблеме. Све једно друго повлачи и усложњава, а разлог је чини се наша неодговорност.

 

 

Последњи пут измењено петак, 24 септембар 2021 15:02

У манастиру Преподобни Прохор Пчињски одржава се дводневни Међународни научни скуп “Седам векова од упокојења Светог краља Милутина”. На тему лика и дела великог ктитора говоре бројни стручњаци из земље и иностранства. Овај Научни скуп допринеће расветљавању бројних чињеница које су везане за световни и духовни живот великог родољуба и светитеља. Скуп је отворен поздравним писмом Његове светости Патријарха српског Порфирија, који је поручио да је, иако физички одсутан, духовно присутан са свима на овом скупу.

Епархија врањска, заједно са епархијом рашко-призренском, Центром за византијске и словенске студије, Универзитета у Нишу и Катедре и семинара за византологију Филозофског факултета, Универзитета у Београду потрудила се да се у години великих јубилеја који су везани за манастир Прохор Пчињски, посебно сети и Светог краља Милутина, који је био други ктитор овог манастира. Осим што је обновио манастир Прохор, Свети краљ је заслужан за изградњу преко 40 светиња за време своје владавине, и то не само у Србији. Из тог разлога на Научном скупу ''7 векова од упокојења Светог краља Милутина'' говоре стручњаци из Србије, али и Грчке, Црне Горе, Републике Српске, Немачке и Француске.

''Свети краљ Милутин је једна од централних личности родоносне породице Немањића, а једна од највећих личности из историје српског народа. Поред цркава које је он градио као задужбинар, он је и обнављао цркве, тако да је, између осталих, као што је Старо Нагоричане обновио, тако је и манастир Прохора Пчињског, што показује да је он имао једно дубоко поштовање према овој светињи, а подсећање на њега је веома значајно за цео српски народ, па и шире, јер он није подизао само светиње у Србији, а још је значајнија његова верност православној вери,'' рекао је епископ Пахомије.

Епископ је отворио научни скуп читањем поздравног писма Његове светости Патријарха српског Порфирија.

Учесници скупа сложни су да је подсећање на великог задужбинара једна од дужности свих православних.

''Већина учесника који су дошли, долази са новим сазнањима и открићима. Оно чиме ћу се ја бавити, а што до сада није истакнуто у истраживањима, је да краља Милутина гледамо из једне, условно речено, из једне црквене, односно архијерејске перспективе као пастира доброг. Пастир добри је јеванђелски атрибут и углавном се односи на Христа, а следствено томе на архијереје, свештенике, а ево овде, на овом примеру и један српски краљ се именује као пастир добри, који брине о свом народу, каже проф. др Драгиша Бојовић, са Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу.

''Краљ Милутин је један од најважнијих владара, не само српског средњег века, не само српске историје, него европске историје средњег века и посебно 13. и 14. века и заиста је заслужио да се овако велики јубилеј обележи на најсвечанији начин и због свега онога што је урадио током свог 66-огодишњег живота и током своје вишедеценијске владавине, заслужио је заправо да му посветимо и много више пажње него што смо то у прилици,'' додаје проф. др Влада Станковић, управник Катедре и Семинара за византологију Универзитета у Београду.

''Ово је слика тога како Грци, Срби, краљеви, монаси и наравно становништво, како волимо не само Србију, него и ову средњовековну Србију, како бих рекао. Видите, ми Грци погрешно мислимо да је Византија само грчка, Византија је и српска, и бугарска,'' наглашава проф. др Атанасиос Атанасиадис, са Теолошког факултета, Аристотеловог Универзитета у Солуну.

Међународни Научни скуп завршава се сутра, а у склопу обележавања 950 година манастира Свети Прохор и 700 година од упокојења другог ктитора Светог краља Милутина, из штампе је изашла и монографија ''Краљ Стефан Урош други Милутин'' коју су приредиле Светлана Миловановић и Благица Мандић.

Епархија врањска урадила је и реплике динара краља Милутина из 1281. године. Тренутно се ради и фасада манастира са мозаик-иконама. 

 

Последњи пут измењено петак, 24 септембар 2021 15:15

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Превентивна акција мамографских прегледа почиње у уторак, 28.септембра - Радио Телевизија Врање… https://t.co/9CW39zCKJh
Научни скуп у част највећег ктитора и задужбинара - Радио Телевизија Врање https://t.co/9Yt2WFIkj8 via… https://t.co/8yTsbLJhNn
Др Стојиљковић: У две ковид болнице у Врању капацитети попуњени скоро 100 посто - Радио Телевизија Врање… https://t.co/fhkCorlFxO
Follow RTV Vranje on Twitter