Здравље

Здравље

У Здравственом центру Врање спроведен је још један 17-ти круг бесплатних превентивних прегледа. Велики број грађана је и овога пута искорисистио прилику да уради прегледе. Нажалост откривени су и они који нису знали да су болесни. Све службе добро и озбиљно раде и нема проблема у организацији, каже директорка Здравственог центра докторка Љиљана Антић. Овога пута укупно се  jавио 391 пацијент. Ултразвук абдомена урадио је њих 96-оро, кардиолошки преглед и крвни притисак 135-оро и тумор маркере 160-оро. Долазе људи који у ствари немају времена да у току радне недеље дођу код лекара и задовољни су што то могу да ураде у недељу, каже директорка.

"Велики је значај због тога што откривамо нове пацијенте који до тада нису знали за те болести које ми нађемо. Упућујемо их према даљој дијагностици. Имали смо јуче у току интернистичких превентивних прегледа задржавање једног пацијента на болничко лечење. У лабораторији смо нашли позитивне туморске маркере код 15так пацијената и упутили их према даљој дијагностици", каже директорка.

На превенција инсистира Министарство здравља, али и Здравствени центар Врање. На тај начин помаже се пацијентима, а смањују се и трошкови лечења. У том смислу Здравствени центар ради и превентивне прегледе које сами организују у предузећима и установама и биће још тих акција, најављује директорка.   

"У тим акцијама нашли смо много људи који не обраћају пажњу на своје здравље, не раде скрининг прегледе. У Јумку смо нашли велики број радника који су у радном времену имали притисак 200 са 100 или 120 и све смо упутили даље и решили их терапијски.

Здравствени центар Врање приликом сваке превентивне акције посећују државни секретари из надлежног Министарства, каже директорка и додаје да је то прилика и за разговоре о неким другим питањима из делокруга рада.

 

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 23 децембар 2019 14:01

Још једна акција бесплатних превентивних прегледа под покровитељством Министарствa,  биће спровдена у недељу у Здравственом центру Врање. Циљ је рана дијагностика, јер је то најефикаснији начин бриге о сопственом здрављу. Осим тога време слава и празника је само по себи ризично, због свега што они са собом носи, тако да је и ту превенција неопходна. На пријемно тријажно одељење врањске болнице збрињавају се пацијенти са најтежим компликацијама. Не ретко грађани покушавају да га користе и за лакше проблеме, како би заобишли гужве и листе чекања, при том не размишљајући о онима којима живот виси о концу, каже начелник Одељења доктор Љубиша Стојилковић.  Да не би били пацијенти баш на овом одељењу неопходно је да користимо превентивне прегледе.

"Нешто најпаметније у једном друштву што може да се уради су превентивни прегледи. У неким земљама западне Европе лечење, а да претходно нисте радили превентивне прегледе, нарочити у гинекологији подразумева огрoмна плаћања. Тај скрининг, откривање малигнитета и других болести у раној фази, омогућује са 99 посто, излечењa. Ако ништа друго он вас упућује да нешто постоји и да треба да поведете рачуна",  каже доктор Стојилковић.

За многе несрећне ситуације сами смо одговорни, каже доктор Стојилковић. Није тачно да нисмо знали какве последице могу бити, нарочито у време празника, када уз све што желимо да задовољимо иде и једна огромна корпа лудила, чије последице запослени на Одељење добро знају.   

"Суштина је да од 100 повреда петардама, код кога експлодира у рукама, тај је сто посто инвалид за цео живот. Жао ми је што млађе особе имају сазнање о некој виртуалној нестварности. Млађе генерације које се образују на игрицама у којима  имају шансу да погреше. То се није дешавало са нашом генерацијом, ако паднем на фудбалу колена су огуљена. Онај који игра фудбал на компјутеру када падне врати се и настави. Губи се осећај да може да дође до врло тешких повреда до тешких инвалидитета, до нестварне перцепције шта може да уради једна петарда. Ово је добра прилика да подсетимо, да ли је потребно да се то мени деси да бих ја то схватио".

За превенцију оваквих инцидената потребно је разговарати са децом и објашњавати. За превенцију раног откривања болести посећивати превентивне прегледе, а у недељу ће то значити ултразвучни преглед абдомена, кардиолошки преглед, односно ЕКГ, мерење крвног притиска и лабораторијска анализа на тумор маркере од 8 до 16 часова.

Последњи пут измењено петак, 20 децембар 2019 15:39

Постоји велики број деце која имају проблем са трећим крајником. Код већине деце он је нормалних димензија и не прави значајније проблеме. Међутим, када се увећа, најчешће због запаљења, може да узрокује извесне проблеме, нарочито деци у првим годинама живота. О овом проблему, оперативном процесу и опоравку који следи након интервенције,  разговарали смо са др Маријом Стефановић, начелницом ОРЛ одељења.

Педијатар може да наслути да дете има хронично увећан трећи крајник. Таква деца обично ноћу хрчу, имају честе инфекције грла, а неретко имају учестале упале средњег уха. Ако је трећи крајник дуго увећан, дете поприма карактеристичне црте лица-отворена уста, изражени подочњаци, бледа кожа јасно указују да дете није добро. Ипак, праву дијагнозу може да постави само специјалиста за болести уха, грла и носа који ће видети да ли је трећи крајник заиста увећан.

''Постоји много фактора који доводе до појаве трећег крајника код деце. Има ту и генетике, начин исхране, боравак у колективу, честе прехладе. Трећи крајник се јавља са рођењем и до 18. године живота он има тенденцију да трофира. Свако дете има трећи крајник али код неке не прави проблеме, не изазива потешкоће приликом дисања, не доводи до упале ува. Са друге стране има деце код којих се стално слива секрет, долази до честих прехлада и то је знак да је операција неопходна. Болесни крајници могу да изазову поремећај код рада срца, болове у зглобовима, опадање косе. Опоравак после операције је брз. Већ истог дана дете напуста болницу с тим што се наредних десетак дана води рачуна о режиму исхране'', каже др Марија Стефановић, начелница ОРЛ.

Свака интервенција носи одређене ризике, али операција трећег крајника спада у оне са минималним могућим компликацијама, каже Стефановићева. Искусан ОРЛ специјалиста ће за релативно кратко време извадити трећи крајник и решити дете мука.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 17 децембар 2019 11:59

Др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља рекла је у изјави за Радио телевизију Врање да је последњих дана дошло до пораста броја пацијената који се жале на респираторне инфекције. Ипак, за сада није регистрован грип. Респираторне инфекције, које су уобичајене за ово доба године се најчешће јављају код хроничних пацијената који су најосетљивија категорија а у мањој мери код деце предшколског и школског узраста. Вакцинација против сезонског грипа је завршена и употребљене су све дозе вакцине. У Дому здравља у Врању ових дана пацијенти долазе од раних јутарњих сати.

''Не осећам се добро, таблете нису помогле, тако да се сада шприцам. Јака прехлада је у питању, малаксалост, исцрпљеност'', каже Божидар Антић.

''Од раног јутра сам код лекара. Није ми добро. Осећам болове у грлу, имам температуру'', каже Зоран Митић.

Деца предшколског и школског узраста су такође подложна појави респираторних инфекција те је важно да се води рачуна о њиховом имунитету, каже др Ајановић.

''Вирус који тренутно влада, поред тога што је праћен респираторним симптомима, повишеном температуром, кијавицом и кашљем, праћен је и дигестивним симптомима, повраћањем и проливом. Инфекција горњих дисајних путева подразумева инфекцију ждрела, крајника, болове у грлу праћени су повишеном температуром и секрецијом из носа. Инфекције доњих дисајних путева се јављају када имунитет не може да ублажи симптоме, онда може доћи до појаве бронхитиса или до упале плућа у драстичнијим случајевима'', каже Др Јадранка Ајановић, управница Дома здравља. 

Премда грип још увек не хара, у овом периоду наглих температурних промена треба бити пажљив, тако да се грађанима саветује да брину о свом имунитету, да воде рачуна о исхрани, редовном сну као и о проветравању просторија, нарочито у већим колективима, каже наша саговорница.

 

Последњи пут измењено четвртак, 12 децембар 2019 12:39

У Центру за превенцију Дома здравља у Врању, у сарадњи са "Нексусом", организована је едукација жена из мањинских група на тему "Репродуктивно здравље жена". Циљ акције је  подизање свести и знања жена из мањинских група, као и мигранткиња у Врању, о значају очувања репродуктивног здравља.

Осим предавања, обавиће се и  гинеколошки скрининг преглед 20 учесница акције.

 

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Из дана у дан све стабилнија епидемиолошка ситуација - Радио Телевизија Врање https://t.co/e2ir7NTyDW via… https://t.co/4q4D9sk5Fd
Градоначелник: Паркови су огледало градова, нашим можемо да се поносимо - Радио Телевизија Врање… https://t.co/KSYTpUTLhh
Све мање оболелих и све више вакцинисаних - Радио Телевизија Врање https://t.co/ZL0gDXFBBh via @tripplesworld https://t.co/4PSpK23cVR
Follow RTV Vranje on Twitter