Култура

Култура

Михољски сусрети села окупили су чуваре народне традиције нашег краја, у селу Катун. Циљ манифестације чији су покровитељи локална самоуправа и Министарство за бригу о селу је неговање традиције, културе и обичаја нашег краја.

Присутне је поздравио градоначелник Слободан Миленковић, истакавши важност оваквих скупова који од заборава чувају изворне вредности српске традиције и историје нашег народа.

"Подстицаји и реализација активности и пројеката који доприносе унапређењу села у свим сегментима неопходни су за останак људи у сеоским срединама, пре свега младих. Због тога је потребно креирање амбијента са свим потребним условима и садржајима који омогућавају квалитетан живот људи. Очувањем села чувамо традицију и културни идентитет и због тога је афирмација руралних подручја приоритетет. Локална самоуправа и у наредном периоду наставиће са подстицајним мерама и улагањима у сеоске средине, јер без тога није могућ свеобухватни развој друштва и државе. Брига о селу мора бити један од приоритета државног и локалног руководства”, рекао је градоначелник. 

Манифестација је окупила домаћине и домаћице наших села који су представили кулинарске специјалитете, занатско умеће и вештине извођења народних игара и песама у оквиру излагачког и такмичарског програма.

Најмлађи михољци су кроз песму и игру али и спортска такмичења, показали своја умећа, што је изазвало највећу пажњу публике.

 

Последњи пут измењено понедељак, 26 септембар 2022 14:45

Предстојећег викенда, 24. и 25. септембра, на Педагошком факултету у Врању биће одржана међународна научна конференција "Професору Ђорђу Тасићу у славу", посвећена једном од најзнаменитијих Врањанаца, професору Правног факултета у Београду, филозофу права и истакнутом антифашисти. У пратећем програму ће бити постављена изложба "Др Ђорђе Тасић, живот и дело", аутора Томе Симоновића.

Научни скуп је прилика да се расветле неки аспекти живота и рада Ђорђа Тасића, и да му се ода заслужено поштовање, каже професор Слободан Марковић у име Педагошког факултета у Врању, једног од организатора конференције. Иако је по вокацији био правник, Тасић је био и врсни социолог, тако да се ове две области преплићу у његовом раду и делу.

„Ђорђе Тасић је био једна специфична теоријска фигура, јер се родио као социолог, а по вокацији је био правник. Та комбинација је њему управо омогућила јединствено место у нашој историји социологије права, али и уопште у историји југословенске, па и европске друштвене мисли“, указује Марковић.

Ђорђе Тасић је, као прво, за нас значајан као Врањанац, истиче наш саговорник. Друго, он је значајан због свог научног рада који је заснован на теорији и пракси права у социолошком контексту, односно у односу на простор и време.

„Да би право имало своју потпуну функцију, оно мора да буде социолошки засновано у контексту времена и простора у којем се налази. Тиме Ђорђе Тасић отвара један нови дијапазон који немају ни немачке школе тог времена, где каже да, да бисмо могли да правно закључујемо како ваља, морамо да будемо упознати првенствено са свим социолошким елементима који чине дати контекст“, истиче Марковић.

Даље, Тасић је значајан као педагог, јер је био редовни професор и декан Правног факултета у Београду. И коначно, значајан је и антифашизам Ђорђа Тасића, јер је међу првим интелектуалцима међуратне Европе препознао опасност од фашизма. Као такав је након окупације од стране немачких окупатора хапшен и стрељан. Радови пријављени за конференцију су подељени тако да сваки захвата по један сегмент живота и рада Ђорђа Тасића.

Ђорђе Тасић је рођен 1892. године у Врању. Дипломирао је и докторирао на Правном факултету у Београду, где је био редовни професор и декан. Био је и оснивач и председник Друштва за социологију, управник првог социолошког института у Србији, оснивач и први уредник часописа Социолошки преглед, као и редовни члан Међународног института за социологију у Паризу. По доласку немачких окупатора 1941. удаљен је са Универзитета, хапшен и држан у логору на Бањици, те коначно стрељан 1943. године.

Скуп "Професору Ђорђу Тасићу у славу" организују Српско социолошко друштво, Филозофски факултет у Косовској Митровици и Педагошки факултет у Врању.

Последњи пут измењено петак, 23 септембар 2022 15:01

Народни музеј у Врању први пут је добио средства од ресорног министарства за територијалну надлежност, што значи да ће своје активности моћи да интензивније прошире на општине у округу.

Активности које су везане за територијалну надлежност у овој години биће усмерене на истраживања у Бујановцу и Сурдулици, и то у манастирској ризници манастира Прохор Пчињски и Дубокој долини и Спомен костурници. Народни музеј ће евидентирати сва материјална добра, како би она и званично била на списку  културних добара овог краја.

''Наш задатак је да то евидентирање урадимо по одређеним критеријумима, да сваки од тих предмета валоризујемо и прогласимо за покретно културно добро и тек онда ти предмети постају музеалија и апсолутно имају сва права да буду чувана као таква и исто тако да буду излагана, публикована и све оно што иде уз то,'' каже Маја Алексић, директорка Народног музеја у Врању.

Материјално наслеђе ова два јако битна локалитета биће пописано, а у плану је да се сличне активности наставе и наредних година.

''Ово је једно пребогато поднебље остацима разних култура и развоја цивилизације, од праисторије до данас и то треба искористити максимално. Наравно свака помоћ је добродошла, надамо се да ће министарство и убудуће подржавати овакав рад, како бисмо чешће и интензивније били на другим теренима који су ван територије самога града,'' додаје Алексић.

Активности које се тичу пописивања материјалних добара врло су важне за сва будућа истраживања која ће се њима бавити, било да је реч о издавачкој делатности, било да се ради о изложбеним активностима.

 

Последњи пут измењено понедељак, 19 септембар 2022 15:25

На заједничку иницијативу Културно образовног центра и града, почело је формирање мешовитог Градског хора. Након дугог временског периода, Врање ће тако поново добити градски хор, какав има већина места у Србији.
Врање, град са дугом и надалеко познатом музичком традицијом, заслужује да има квалитетан градски хор. Такав смо имали током деведесетих година прошлог века, под вођством Светлане Николић, каже за РТВ Врање Ана Митић Стошић из Културно образовног центра. Вођство Дечјег хора Музичке школе „Стеван Мокрањац“ је преузела Светланина ћерка Александра Савић и то ради веома успешно. Александра ће сада бити руководилац и Градског мешовитог хора, каже Ана Митић Стошић.

План је да се окупе певачи старији од 16 година, а без горње старосне границе. Сви заинтересовани могу да дођу на једну од две заказане аудиције у просторијама Музичке школе: прва је у петак, 16. септембра у 19 часова, док је друга планирана за 23. септембар. Већ од октобра, хор ће почети са пробама, али ће позив за певаче и даље бити отворен.

„За прво време, нема потребе да зову, нити да се пријављују, већ је довољно да дођу на један од два термина за аудиције. Након тога, огласићемо бројеве телефона путем којих ћемо се договарати о распореду проба“, појашњава Митић Стошић.

Планови за рад су амбициозни, од учествовања на локалним свечаностима и манифестацијама, до хорских такмичења и учешћа на фестивалима у земљи и иностранству.
Од када Врање нема свој Градски хор, било је пар безуспешних покушаја поновног формирања. Сада је прави тренутак да он поново заживи и да буде својеврсни „продужетак“ онога што ради Хор Музичке школе.

„Идеја је да ђаци Музичке школе, када напуне одређени број година, имају где да наставе са певањем. Веома је лепо певати, то је један вид релаксације и терапије, а певање у хору је нешто посебно, то знам из личног искуства, те апелујем на све да се не стиде и слободно се пријаве“, поручује Ана Митић Стошић.

Мешовити Градски хор има и имаће снажну подршку Музичке школе „Стеван Мокрањац“, у чијим просторијама ће се одвијати пробе.

Последњи пут измењено петак, 16 септембар 2022 15:10

Од почека године зграду Селамлука, Музеј кућу Боре Станковића и Галерију Народног музеја, посетило је више од 12.500 људи. Народни музеј већ 62 године чува од заборава историју нашег града кроз време. Недавном реконструкцијом, прераста у музеј комплексног типа са неколико збирки, археолошком са нумизматичком, етнолошком, историјском и збирком савременог сликарства.

Најбољи чувари културе, историје, традиције једног народа и њихове територије јесу музеји. Недавно реконструисани Народни музеј у Врању, по речима директорке Маје Алексић, бележи велику посећеност.

„Желим да напоменем да је зграда Селамлука и нова стална изложбена поставка у овом здању отворена свечаном пригодом 21.марта ове године. Сама Галерија је поново добила свој излагачки замах од маја ове године, кадаи  престаје да буде простор у функцији вакциналног пункта Здравственог центра. А Музеј кућа Боре Станковића већ деценијама бележи константну линију посете. Желим да напоменем да сам изузетно изненађена овом цифром, овом статистиком посета јер је пресек недавно урађен, а пред нама су месеци у којима су већ заказане посете“, с поносом говори директорка Маја Алексић.

Што се тиче профила посетилаца, односно музејске публике, по речима Алексићеве, у питању су групне и појединачне посете. Појединачне посете су карактеристичне за летњи период, а групне посете су углавном екскурзије основних и средњих школа из читаве државе. Долазе и најмлађи суграђани, предшколци, који се од малена едукују о историји народа и краја у ком живе.

„Наше културно благо у свим објектима које ми презентујемо доступно је генерацијама од најмлађих, од предшколаца који су такође у оквиру редовних наставних програма наши гости, па до  најстаријих који показују изузетно интересовање, поготово када је у питању ова наша нова поставка. Наши гости су и из свих крајева Србије, па и Европе, а недавно је Музеј кућу Боре Станковића, посетио један брачни пар из Ирана“, додаје директорка Маја Алексић.

Седиште музеја је у згради некадашњег Селамлука Пашиног конака, саграђеној 1765. године и располаже површином од 400 метра квадратних изложбеног простора са око 30.000 музеалија из области археологије и културне историје из етнолошке збирке које су изложене по собама. Могу се видети одевни предмети, стара градска и сеоска ношња из 19-ог и почетка 20-ог века и употребни предмети као што је покућство али и дневна, спаваћа соба и кухиња  из тог периода.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 15 септембар 2022 15:07
Страна 1 од 283

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Први излазак након короне за кориснике Прихватилишта - Радио Телевизија Врање https://t.co/OV8ev7TBhR via… https://t.co/xirYtGEPbl
Бреме савременог новинарства - Радио Телевизија Врање https://t.co/h3uWqDQbOB via @tripplesworld https://t.co/ZJVB8CwQqg
Скупштина поставила Градског правобраниоца и два заменика - Радио Телевизија Врање https://t.co/KwVHxMXIpZ via… https://t.co/L6uD9Inzbp
Follow RTV Vranje on Twitter