Проблем изливања отпадних вода из Сурдулице у реку Врла никако да добије позитиван епилог. Грађанима се наплаћују рачуни за пречишћавање, а канализација иде у реку. У „Водоводу“ кажу да су проблем решили. Али како?

Мало ко од надлежних у Сурдулици изгледа обраћа пажњу на загађење животне средине, опасност по здравље људи и животиња. Проблем изливања канализације у реку Врла актуелан је већ дуго. Када смо на позив грађана пре неколико месеци обишли једну од таквих локација, где је чак било поплављено и пољопривредно земљиште,  у „Водоводу“ су нам рекли да су упознати са проблемом и да је у току његово решавање. Најавили су да ће посао завршити брзо.

Актуелни вршилац дужности директора Саша Илић каже да је проблем саниран. ''Замењене су цеви, терен је доведен намени, власник парцеле где је вршен ископ је задовољан послом који смо обавили, тако да је сада та канализација у функцији. Сада иде у постројење. Био је квар на деоници на једном од главних колектора између две шахте. Комплетно је саниран, стављене су нове цеви и сада је то у фунцији, иде у постројење како и треба да буде. Нема канализације која иде у реку,'' каже Илић. 

Били смо на лицу места опет по позиву грађана.

Горан Радојичић, грађанин Сурдулице каже: ''Ја сам вам скренуо пажњу јер руководство „Водовода“ тврди да су решили проблем. Решили су га тако што су од шахте спровели цеви и отпадну воду усмерили у реку Врла. И кажу да пречишћавају отпадну воду. Они грађанима наплаћују пречишћавање отпадних вода а на терену се може видети како то раде. Питам се да ли нам наплаћују или нас кажњавају. Локална самоуправа уместо да реши овај горући проблем, за све има пара а за ово не. За ФК „Радник“ су у мају пребацили око 3 милиона и 600 хиљада динара, а не могу да реше проблем који имају њихови грађани.''

Општина Сурдулица једна је од ретких у окружењу која има постројење за пречишћавање отпадних вода. Рекли су нам да не ради пуним капацитетом, а и зашто би, када канализација иде у реку. Река Врла до Владичиног Хана и уливања у Јужну Мораву пролази кроз плодне оранице у свим селима па се тако поставља питање безбедности конзумирања намирница које се на таквом тлу узгајају и утицаја на здравље људи. О заштити животне средине да и не говоримо.

Ученици основне школе Бора Станковић у Јелашници још увек нису добили бесплатну ужину. С обзиром на социјални статус ученика ове школе, који су претежно ромске националности, Општина Сурдулица је годинама уназад финансирала ужину, што је ове школске године изостало. Директор школе тврди да је два пута слао захтев општини.

Након смене пет директора основних и средњих школа у Сурдулици и постављања нових локална самоуправа почела је, како кажу новопостављени директори, да избегава обавезе које је прихватала у претходном периоду, и то баш у школама које су добиле ново руководство.

''Ученици основне школе Бора Станковић у Јелашници су годинама уназад добијали бесплатну ужину због њиховог тешког материјалног статуса. Већина деце, на жалост, јесу корисници социјалне помоћи. Из тог разлога је Општина сваке године обезбеђивала средства на основу којих су рађене јавне набавке на основу којих је деци дистрибуирана ужина. Све то је рађено до ове године док није дошло до промене директора ове школе,'' тврди директор ове школе Милош Стојановић.

Председница Општине Сурдулица, Александра Поповић, по питању бесплатне ужине каже: ''Годинама уназад директори школа знају и знали су како се финансирају бесплатне ужине за децу која потичу из социјално угрожених средина. На основу извештаја који нам дају учитељи и разредне старешине, а све то усмеравају ка директорима школа, директори школа се обраћају локалној самоуправи.''

Стојановић додаје да је 3. септембра упутио први захтев Општини: ''Ја сам упутио захтев Општини за наставак сарадње, са образложењем да знам да нису у законској обавези да финансирају ужину, али с обзиром да су финансирали свих ових година уназад, а да је исти материјални статус деце, ако не и гори, да наставимо са том праксом. Овде је око 80 посто ученика ромске националности. Мени до данашњег дана никакав одговор није стигао,'' објашњава Стојановић.

''Ми имамо Уредбу Кризног штаба, Уредбу струке која се бави спречавањем ширења епидемије и сходно томе ће локална самоуправа као и свих ових година улагати у бесплатне ужине и у сва социјална давања,'' наглашава председница Општине.

Директор школе додаје да је пре само пар дана упутио још један захтев, где је предао и петицију коју су родитељи потписали, где су сагласни да њихова деца примају бесплатну ужину и у време пандемије, као што су добијали претходних година. ''Чак су представници локалне самоуправе ишли до Ромске махале и рекли родитељима ''Ви ћете да добијете ужину ако нам помогнете да истерамо директора који је сад, што је крајњи безобразлук,'' истакао је Стојановић и на крају додао: ''Ја сам нашао спонзоре који ће финансирати бесплатну ужину, али мени сада треба јасна одлука локалне самоуправе, да ли они желе или не желе да сарађују по питању бесплатне ужине. Ако не желе нека пошаљу одговор на мој захтев и ја ћу деци сам обезбедити бесплатну ужину.''

Општина Сурдулица није испоштовала члан 12. Закона о ратним меморијалима у коме стоји да је свака општина на територији Србије дужна да до новембра 2018. године достави списак ратних меморијала на својој територији. Након нашег прилога о Дубокој долини и тврдње локалних власти општине Сурдулица да су они по овом питању контактирали Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обратили смо се и поменутом министарству, а ево шта они кажу на тему ратних меморијала на територији ове општине и обавеза саме локалне самоуправе.

Подсетићемо да Сурдулица није доставила списак ратних меморијала на територији своје општине у Законом предвиђеном року, тачније до новембра 2018. године, а знамо да је подручје ове општине карактеристично по бројним ратним стратиштима и локацијама где су страдали, не само Срби, већ и остали народи.

''Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација што се тиче, пре свега, ратних меморијала који су везани за догађаје из Првог светског рата'', каже Драган Мицић, помоћник председнице општине Сурдулица.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, потврђују да Општина Сурдулица није доставила списак ратних меморијала који се налазе на њиховој територији и наводе да је Законом предвиђена новчана казна у висини од 100 до 150 хиљада динара за поступање супротно члану 12. Закона о ратним меморијалима.

У члану 12. јасно се наводи да је јединица локалне самоуправе дужна да најкасније до 30. новембра 2018. године достави Министарству извештај о броју, врсти и техничком стању ратних меморијала.

Остаје само нејасно да ли је због непоштовања овог члана Закона неко већ кажњен у општини Сурдулица.

''Ми смо се обратили 20. 7. 2020. године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, директно министру, са захтевом да нам се организује један састанак у министарству или да представници министарства посете општину Сурдулица, да заједно обиђемо Дубоку долину и Војничка гробља на Власини и да направимо договоре и да тражимо њихову стручну и финансијску помоћ око утврђивања свих битних чињеница за ратне меморијале на подручју наше општине'', наглашава помоћник председнице општине Сурдулица.

У одговорима које нам је послало Министарство наводи се да је: Општина Сурдулица упутила интерни мејл државном секретару Зорану Антићу, којим су тражили организовање састанка. Дакле, не лично министру, нити званично министарству.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је појаснило и које су обавезе локалне самоуправе по Закону о ратним меморијалима:

Конкретне обавезе су јасно дефинисане Законом о ратним меморијалима (''Службени гласник Републике Србије'' број 50/2018), и то:

Јединица локалне самоуправе се стара о редовном одржавању ратних меморијала који се налазе на њеној територији, а средства се планирају и обезбеђују у буџету јединице локалне самоуправе. Јединица локалне самоуправе обезбеђује непосредну околину ратних меморијала од обављања непримерених активности или изградње објеката чија намена није примерена.

Питамо се да ли је изградња пословно-услужног објекта примерена овој локацији, јер је, подсећамо, на општинском сајту 9. јуна освануо урбанистички пројекат за градњу пословног објекта на приватном земљишту тик уз Дубоку долину. Већ 18. јуна уследио је допис Завода за заштиту споменика културе Ниш у коме јасно стоји да није дозвољена изградња објеката чија намена није примерена, како на простору ратног меморијала, тако и у његовој околини, те је урбанистички пројекат одбијен од стране општине, са напоменом да треба да се ''доради.''

Одржавање ратних меморијала је Законом дефинисана обавеза сваке локалне самоуправе, без изузетака, оправдања и одуговлачења.

Након што је надлежно Министарство просвете извршило ванредни инспекцијски надзор у школама у Сурдулици, што је за последицу имало смену пет директора, локално руководство препознало је ово као политички напад на њихову власт и директоре које су они именовали.

Због тога се новопостављени директори суочавају са бројним проблемима.

Локална самоуправа избегава све оне обавезе које је прихватала у претходном периоду када је реч о превозу ученика, набавци ужине за школе где има социјално угрожених ученика, као и плаћању путних трошкова.

Министарство просвете је приликом ванредног инспекцијског надзора у васпитно-образовним установама у Сурдулици утврдило низ неправилности због којих је сменило пет директора.

Они нису остали без посла, тврде одборници, већ су сви они који су пре ступања на функцију имали радни однос, враћени на своја претходна радна места.

Именовани су нови вршиоци дужности директора који су се одмах суочили, са, како сами кажу, реваншизмом локалне власти која избегава обавезе које је прихватала у претходном периоду, и то: превоз ученика, набавку ужине за школе где има социјално угрожених ученика, као и плаћање путних трошкова просветним радницима.

''Локална самоуправа не показује апсолутно никакву бригу за стање у нашим, како основним, тако и средњим школама, због чега се школе суочавају са великим бројем проблема. Ево рецимо сада ребалансом буџета знатна средства су смањена, рецимо, примера ради, Пољопривредно-шумарској школи су смањена средства за 2 милиона, тако да ћемо се очигледно суочити са првим проблемима сада када буде почела грејна сезона", објашњава Саша Ђорђевић, директор Дома ученика у Сурдулици и одборник у Скупштини.

Професор и некадашњи директор Пољопривредне школе, Љубиша Ранђеловић, подсећа да је ова образовна установа некада била за углед, да је реализовала низ пројеката од изградње система подршке руралном развоју, преко опремања школе ИТ опремом, израде угледног измузишта, увођења органске производње, успостављања центра за едукацију и информисање фармера општине Сурдулица па све до изградње корала за телад и краве.

Љубиша Ранђеловић каже: ''Ништа од тога није могуће урадити ако немате финансијску подршку локалне самоуправе. Много је паметније било инвестирати у образовање, али приоритети локалне самоуправе су нешто сасвим друго, рецимо од милијарду отприлике локалног буџета, ви око 200 милиона инвестирате у један фудбалски клуб, замислите то, то не инвестирају ни много развијеније општине и градови и то је, по мени, сулудо. Школе су седма, или не знам која, рупа на свирали. Остављена им је школа са 16 одељења, да би данас дошли до једва 10 и то танких. Ја сам имао разне идеје, али то ни до кога не допире, и претходном директору и оном пре њега, где је била идеја да се агроцентар оживи. Општина се у том пројекту обавезала на одрживост, али десило се да након промене локалне власти, када је Социјалистичка партија дошла на власт, они су тај агроцентар дислоцирали. Имамо једну шизофрену ситуацију, да ту на папиру, у буџету, стоји агроцентар као нешто што се финансира из буџета, али ту је ставка да се финансира 1 извршилац који ће да пружа услуге, али те особе нема годинама, та особа је негде у општини, а директори школа потписују њену надокнаду, плату, као да она ту ради, а никада нису видели ту особу". 

Ранђеловић је нагласио и да је за Светосавски бал општина уплатила по 5000 динара припадницама женског пола за тоалете, а у буџету нагласила да је то накнада за изузетно залагање у раду.

''Пазите, све особе женског пола су се изузетно залагале у раду, све особе мушког пола или ниједна особа мушког пола није се изузетно залагала, то је та шизофренија коју покушавам да вам објасним, објашњава Рађеловић.

Он нам је разочарано показао воћњаке који су подигнути у време његовог руковођења школом, а који су данас запуштени и руинирани. Он истиче да локално руководство није успело ни да одржи оно што су они некада из темеља изградили.

Због неадекватне подршке локалне самоуправе са бројним проблемима сусреће се и основна школа у Јелашници.

Милош Стојановић, в.д. директора школе Бора Станковић у Јелашници истиче: ''Имамо проблем са локалном самоуправом конкретно када је у питању ужина, зато што је до пре годину дана локална самоуправа финансирала ужину ученицима, дакле ужина је била бесплатна, из простог разлога што је велики број те деце, на жалост, корисник социјалне помоћи, међутим ове године то не постоји". 

Стојановић додаје и да је поништио конкурс претходног директора који је био нерегуларан, али да лица која су примљена по том конкурсу још увек раде, није било никаквих отпуштања, нити ће их бити до расписивања поновних, регуларних и законских конкурса.

''Сви ови проблеми су резултат спровођења реваншизма према новопостављеним директорима,'' оцењују одборници СНС-а.

''Имамо велики проблем да актуелна локална власт почиње да спроводи реваншизам према новопостављеним директорима и то се види већ у ребалансу буџета, који је прошао на последњој седници Скупштине, где су значајна средства умањена и заиста је питање како ће се школе носити са тим, поготову у периоду који долази, када је изражена потреба за огревом и за основним средствима за рад", јасан је Немања Глигоријевић, заменик шефа одборничке групе СНС.

Он додаје како локална власт ''сервира причу'' да СНС у Сурдулици мења директоре, што није тачно, јер је директоре сменило надлежно министарство после извршеног инспекцијског надзора.

Додаје и да се, што се образовања тиче, спроводе само ''козметички пројекти'' без директног утицаја на образовни систем, а да се као извођач радова увек помиње задруга ''Победа'' или ''Тончев градња.''

''Сада је рађена фасада и замена столарије, која је већ мењана 2005. године, а путни трошкови нису исплаћени просветним радницима од децембра 2019.'' каже Глигоријевић.

Деловање локалне власти супротно је коалиционом договору и коалиционом деловању на републичком нивоу, закључио је Глигоријевић.

Да на Власини постоји 5 војних гробаља мало ко зна, не само у Сурдулици, него и у нашој земљи. Са овом проблематиком упознати су они којима је то струка, Завод за заштиту споменика из Ниша, представници ратних удружења добровољаца или они којима су домовина и жртве које су ту пале за одбрану, на срцу.

Чланом 12. Закона о ратним меморијалима предвиђено је да је свака локална самоуправа у обавези да уради евиденцију ратних меморијала на својој територији.

Закон је донет, рок за подношење извештаја је истекао 2018. а у општини Сурдулица кажу да нису они ти који коче. А ко је одговоран?

У Другом балканском рату и Првом светском рату на територији општине Сурдулица, на Власини, погинуло је више стотина српских војника, али и добровољаца из других земаља који су бранили отаџбину од бугарских окупатора.

Завод за заштиту споменика из Ниша, уз помоћ Министарства за рад, истражио је историографски и архивски војничо гробље Власина Округлица из 1913.године, где је погинуло 54 добровољца.

Констатовано је да је гробље уништено приликом изградње пута и то у три наврата.

Археолози су лоцирали гробље и пронађен је споменик испод кога су била сахрањена два војника. Ту је постављен крст, као доказ и историјска веза да су овде положени животи.

Историјски подаци и истраживања указују да на Власини постоји још гробаља која су потпуно непрепознатљива и неистражена.

Недавно је стручна екипа Завода морала да реагује по пријави, због обављања радова на простору Војничког гробља из 1915. године на локалитету Анатемија,такође на Власини.

На овом гробљу животе је изгубило 120 војника добровољачког одреда.

Одред је био састављен углавном од војника словенског порекла који су стигли из Русије и српских добровољаца. Прецизне катастарске границе још увек нису утврђене, јер је гробље необележено, а по закону ови ратни меморијали морали су бити пописани.

Александар Алексић, археолог Завода за заштиту споменика из Ниша објашњава: "Оно што би конкретно требало урадити када су у питању војничка гробља на Власини је спречавање њиховог уништења, као и пружање података који су потребни за планирање и спровођење изградње на одређеном простору".

Своју мисију и борбу за очување традиције и поштовање жртава води и Удружење ратних добровољаца од 1912-1918 године из Сурдулице.

"1915.године Бугари пробијају фронт и добровољци се укључују да спречавају то. Руски добровољачки одред са око 1000 војника дан после доласка бачен је у борбу како би вратили положај на Буковој глави. Преполовљени су, око 500 је избачено из строја. Од тог броја стотинак је погинуло,остали су били рањени и нису више могли у борбу. Све се десило у једном дану, а да нису ни знали где су дошли, али су добро знали шта бране и зашто гину. Сахрањени су у наставку гробља из 1913. на Власини", каже Драган Момчиловић, председник Удружења.

Сећања људи који су ишли некадашњим старим путем, пре изграње новог, сведоче о мору дрвених крстова на том потезу, али су временом нестали. Док су били ту, људи су знали да је ту гробље.

Чак је и архива после Другог светског рата уништена. Али после великих напора, Удружење је успело да део спискова са именима опет прикупи.

Рок за подношење извештаја о ратним меморијалима истекао је у новембру 2018.године. У сурдуличкој локалној самоуправи кажу да нису они одговорни због кашњења.

„Ми тај извештај нисмо комплетирали јер нам недостаје одговарајућа документација о ратним меморијалима из Првог светског рата. Ми смо се обратили 20.јула 2020.године Министарству за рад са захтевом за једним састанком или да представници посете општину и обиђемо војна гробља и стратиште Дубока долина и да тражимо њихову стручну и финансијску помоћ око утврђивања чињеница за ратне меморијалне на територији општине, истиче Драган Мицић, заменик председнице општине.      

Мицић објашњава да нису добили одговор из министарства. Такође, наводи да је за градњу на Власини надлежна држава, односно републичке инспекцијске службе, јер је Власина заштићено природно добро прве категорије.

Радио телевизија Врање, у циљу објективног информисања грађана, обратила се надлежном министарству тражећи одговоре на ову тему. Одговор очекујемо у току дана, о чему ћемо благовремено обавестити јавност.

Према неким подацима, чак је око 30 војника сахрањено и на гробљу у Сурдулици, међутим нико не зна шта се са њима десило, јер су на том месту сада неки други гробови.

„Наш проблем је што не мислимо о прецима и брзо заборављамо“, истиче Никола Петров, архијерејски намесник сурдулички.

"Генерације које сада живе и генерације испред нас показале су један немар. Вероватно је то последица и политике која је била, да се заборави Први светски рат, и све институције, општина, удружења грађана, па и црква, сносимо одговорност због тога. Занемарили смо све оно што стоји у архиви и на тим местима изградили викендице, путеве, насипе. То је неодговорност и са духовне стране, јер ми не чувамо наше претке, не чувамо спомен на њихову жртву, а огромна је њихова жртва", јасан је Петров.

Због свега овога грађани ове општине, али и комплетна јавност не знају где се налази сурдуличко културно наслеђе и ратни меморијали.

Можда би требало да се угледају на друге општине и градове, како брину о онима који су своје животе положили да би ми данас живели слободно.

Најсвежији пример је град Пирот који је уредио Грчко војничко гробље из 1918.године и генерацијама које долазе оставио залог да не забораве.