Регион

Регион

Сузана Станковић Алексић је пејзажни архитекта, урбан дизајнер, слободна уметница, директорка Сурдуличког културног центра. Образовала се, усавршавала  и у свом раду доказала у у престижним европским и светским метрополама.  

Сузану би могли описати као идеју у покрету. Чега год да се прихвати, остави препознатљив печат. Талентована, креативна и пре свега оригинална, немогуће је не приметити је. Факултет је завршила у Беграду, а постакадемско образовање је стекла у Холандији. Стално ради на себи и усавршава се. Каже да уопште није планирала да се бави уметношћу, већ спортом. Али, живот је другачије уредио.

„Мислила сам да ћу радити нешто креативно, у покрету. Идеја је била да студирам ДИФ, али ми отац није дао. И онда смо пронашли пејзажну архитектуру што је било интересантно. Тражила сам да имам склоп природних и техничких наука. После су ме цртање и историја уметности, одвукли на колосек Академије уметности и Краљевску академију у Амстердаму и Утрехту, и ево сада овде“, каже Сузана Станковић Алексић.

Водила је амбиција у образовању. У међувремену је стекла статус слободног уметника, а на бази двојног држављанства и интернационални и радила пројекте по целом свету почевши од Малезије, Индонезије, преко Саудијске Арабије до Лондона, Амстердама, Даблина и других европских градова. То је допринело да се интердисциплинарно рашири, усаврши, гради. Што и данас траје. Тај период памти као веома тежак и изазован.

„Било је непријатно бити ван земље која ти се бомбардује, а опет радити и бити тамо. То је био отежавајући период што се тиче живота, али што се тиче едукације било је врх свега, нешто најбоље. То ми је отворило сва друга врата. Тада је, по први пут, Ротердам био културни град Европе . Ту сам била у јеном тиму, као главни  дизајнер, и могу слободно да кажем да је ту све кренуло. Одржавала сам везе и са Београдом, учествовала  на мајским изложбама. Тај момеменат, живот и рад у Холандији, донео ми је слободу кретања и мисли изражавања. Постоји и овде, али се другачије терет носи док се докаже. Тамо једноставно знаш, хоћеш нећеш, можеш не можеш и нико те не пита чији си и ко си, већ се цени само рад и дисциплина“ објашњава Сузана.

Након повратка у земљу наставила је да сарађује са уметницима из целог света, да одржава контакте и тако планира и на даље. Каже да другачије не би могла.  

Карактеришу је истрајност, воља, стално постављање нових циљева и стремљење ка њима. Сурдулички културни центар доживео је тоталну трансформацију од када је опет у свом родном месту. Од саме реконструкције, ентеријера и екстеријера, па до нових садржаја. СКЦ је организатор бројних културних и других догађаја, реализатор важних пројеката прекограничне сарадње са земљама у окружењу. Свој печат оставила је и у другим градовима. Сузана је добитник бројних престижних европских, светских признања и награда у нашој земљи. Не потенцира ни једну, али је поносна на њих. Радост јој причињава и изузетна сарадња са Епархијом врањском и свештенством из Сурдулице, као и рад на пољу духовности. Најсрећнијом је ипак чини чињеница да је мама једне Маше.

Последњи пут измењено среда, 11 мај 2022 11:05

Полицијски службеници Полицијске управе у Врању, у периоду од 9. до 31. маја ове године, извршиће бојево гађање, у времену од 8,30 дo 16,00 часова, на следећим  стрелиштима:

 -На уређеном стрелишту у селу Радичевци, општина Босилеград, 20. маја ове године;

-На уређеном стрелишту у селу Доња Трница, општина Трговиште, 23. маја ове године;

-На уређеном стрелишту у селу Стубал, општина Влaдичин Хан 24., 25., 26., 27. и 30. маја ове године;

-На уређеном стрелишту у селу Љиљанце, општина Бујановац 16., 17., 18. и 19. маја  ове године и

-На уређеном стрелишту у селу Рељан, општина Прешево 9., 10., 11. и 13. маја  ове године.

 

Током наведених дана, у времену од 06,00 до 16,00 часова, на простору полигона забрањује се кретање, задржавање и боравак људи, животиња, моторних возила и сточних запрега.

Стрелишни простор у коjeм ће се изводити гађање биће обележен црвеним барјацима, таблицама са натписом: «НЕ ИДИ ДАЉЕ – ГАЂА СЕ» и обезбеђен стражарима.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 05 мај 2022 15:47

Актуелна председница општине Сурдулица Александра Поповић прва је жена на челу општине у Пчињском округу. Уз примарну професију лекара специјалисте неуролога прихватила се још једног тешког задатка, а то је да води општину и уђе у свет политике у коме владају мушкарци.

Медицина је била логичан избор. Наставак породичне традиције. Одрастала је уз оца који је био познати интерниста у сурдуличком крају. Није било дилеме чиме ће се бавити.

„Ја никада нисам имала недоумицу шта ћу бити. И у играма сам била доктор. Једини страх који сам имала, а то говори колики је ауторитет имао мој отац на нас, је то што сам ја мислила да се сви доктори на свету зову Славчa. Стално сам била забринута како ћу ја да се зовем тако. Беспрекорна очинска љубав, стил живота, били су мој узор. Мој отац је, на жалост, преминуо пре 8 година, али и данас постоје тренуци када себи кажем мој отац би био поносан на мене или шта би ми рекао“, каже Александра Поповић.

Сплетом околности ушла је у политику, најпре као одборник, то је трајало шест година, а онда је 2014. године изабрана за председницу општине, што траје и данас.

„Те 2014. године, волим то да истакнем као лични успех, када сам постала председница општине, ја сам била једина жена на челу општине у Пчињском округу. Ја не препознајем ту полну дефиницију и јасну границу када је у питању бављење било којим послом, не само политиком. Уверена сам да ће жене заузимати важна места у будућности у државним органима. Општина Сурдулица се по броју жена које се налазе на руководећим местима издаваја у Пчињском округу, а сасвим сигурно и као средина у Србији,'' додаје она.  

Није одустала од медицине, наставила је да ради у амбуланти и да буде у контакту са својим пацијентима, паралелно са функцијом председнице. На питање колико јој је политика донела, а колико одузела, каже да у овом тренутку не зна, јер ће се и у наредном периоду тиме бавити. О томе ће размишљати када се заврши политичка каријера.

„Бити жена није ни мало једноставно. Не постоји посао којим ћете се бавити у животу и због кога нећете имати све оне животне обавезе које има жена“, закључује Александра Поповић.

Последњи пут измењено среда, 04 мај 2022 15:12

Председник општине Владичин Хан Горан Младеновић прогласио је Дан жалости на територији општине.

''За дан жалости одређује се недеља, 30. јануар 2022. године.''

Председник општине изражава најдубље саучешће породици и родбини, због смрти најмилијих и моли угоститеље да се и вечерас уздрже од организовања музике у својим објектима с обзиром да одлука ступа на снагу у поноћ. Дан жалости је проглашен поводом тешке саобраћајне несреће, која се јутрос догодила догодила на регионалном путу Владичин Хан-Предејане, код тунела Манајле, када је аутомобил слетео у Јужну Мораву. Једна особа је изгубила живот, док се за једном трага.

 

У Владичином Хану је одржана годишња конференција за представнике медија са југа Србије. Председник општине Горан Младеновић са сарадницима подсетио је шта је све урађено у овој години и најавио пројекте на којима ће се радити у наредном периоду.

Упркос сложеној епидемиолошкој ситуацији реализовани су значајни пројекти. Изграђен је нови вртић, урађена комплетна реконструкција Основне школе “Бранко Радичевић”, Центра културе, још једне радне собе у вртићу “Чаролија”, настављено је са улагањима у комуналну инфраструктуру, у развој верског туризма, социјална издвајања, отварање нових радних места.

Буџет општине је стабилан и већи за око 40 милиона динара у односу на прошлу годину.

„На рачуну имамо око 145 милиона динара. Захвалан сам Влади и председнику који су нам из текуће резерве дали 30 милиона динара, да нам капитал буде већи, да будемо спремнији за наредну годину и да све пројекте које смо поставили можемо да реализујемо. То су стабилне финансије, од дуга који смо имали од 200 милиона 2012. године, данас смо тај минус претворили у велики плус. Немамо дуговања за струју, према месним заједницама. Јавна предузећа послују позитивно, нема губитака. Сваке године нешто урадимо за по неко предузеће, купимо неку машину, нечим га подновимо, помогнемо. Улажемо и у путну инфраструктуру. Велике пројекте реализујемо захваљујући стабилности републичког буџета који диктира темпо и локалним самоуправама“, каже председник Младеновић. 

На конференцији су говорили и помоћник председника општине Никола Стаменковић и заменик председника Скупштине Мирослав Ђорђевић који су се осврнули на реализоване пројекте из својих области.

У наредном периоду радиће се на пројекту побољшања водоснабдевања у Хану, колектору отпадних вода, решавању проблема клизишта, чека се и гасификација што ће веома значити привредним субјектима за почетак, а касније ће и домаћинства бити обухваћена. Сусрет са новинарима завршен је на посебан начин, и како је рекао Младеновић са великим задовољством, представљањем две књиге чије је издавање помогла општина. “Ко је ко у Владичином Хану” у којој су биографије 287 јавних личности које су оставиле трага у друштвеном животу општине и “Сновиђење” нове књиге песникиње Ане Илић.

Последњи пут измењено четвртак, 30 децембар 2021 18:57
Страна 1 од 53

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Најбољи баскеташи у Србији. У Француску по још једну медаљу - Радио Телевизија Врање https://t.co/31vCO7ydkO via… https://t.co/fdab5D7Dgo
Одлични резултати врањских клубова - Радио Телевизија Врање https://t.co/aqS7OFgfgF via @tripplesworld https://t.co/aq04OZ1pqT
РК Врање: Добар старт, идемо даље - Радио Телевизија Врање https://t.co/m4DsnOnvuV via @tripplesworld https://t.co/Q3aFaIAjW1
Follow RTV Vranje on Twitter