Пољопривреда

Пољопривреда

На југу Србије ускоро почиње жетва житарица, најпре јечма, а потом и пшенице. Очекује се просечан род хледног зрна  од 4 и по до 5 тона по хектару. Због  скупље нафте и проблема са резервним деловима, процене су да ће комбајнирање коштати  50 одсто, па и више у односу на 2021. када је стајало 110 евра по хектару.

Припреме  ратара за овогодишњу жетву  теку по уобичајеном распореду, уз стално прерачунавање трошкова за  нафту, резервне делове за комбајне, набавку врећа за прихват пожњевеног рода. На све то надовезале су се недаће са невременом и градом, који  прави штете на пољима врањског краја.

У сваком случају, ратари се припремају за један од најважнијих послова у пољопривреди, с тим да ће од 1.јула најпре почети жетва јечма, а потом пшенице.

Небојша Ђорђевић, ратар у Давидовцу  процењује да ће овогодишњи род бити на нивоу просека, односно 4 и по до 5 тона по хектару. Неки већи приноси не могу се очекивати, али неће бити ни значајнијег подбачаја. Закаснела киша, односно сушно пролеће  пресудно је утицало на обим овогодишњег рода пшенице.

Приноси пшенице на њивама где је било мање падавина и где је примењено мање агротехничких мера и  минералног ђубрива, биће  око две до две и по тоне  по хектару, па чак и мање. Власници таквих парцела биће на губитку и због тога што се очекује знатно поскупљење жетве.

Ђорђевић сматра да ће жетва, односно комбајнирање ове године бити сигурно 50 одсто скупље у односу на 2021. када је стајало 110 евра по хектару.  Такође препоручује да ратари сачувају род јер ће цене жита после жетве ићи навише и то осетно, једино  остаје проблем простора за лагеровање.

Стручњаци  саветују ратарима да измере влагу пшенице, јер када влага падне испод оптималне, већи су ломљивост зрна и губици. 

 

Последњи пут измењено петак, 24 јун 2022 15:16

У Палати Србија, министар за бригу о селу Милан Кркобабић, потписао је са представницима 87 јединица локалних самоуправа, уговоре у укупном износу од 41,3 милиона динара за организовање манифестације под називом ,,Михољски сусрети лета."

Реч је о општинама и градовима који су се пријавили на јавни конкурс овог министарства, а церемонији потписивања присуствовао је Небојша Стаменковић, градски већник за пољопривреду.

Ове године ,,Михољски сусрети села" окупиће близу 1.300 села Србије, а у њима ће учествовати и пратити их око 150.000 људи.

Манифестација ће се одржавати од 1. јула до 1. децембра, а локалне самоуправе осмишљавају програм, датум, сатницу и место одржавања ,,Михољских сусрета села".  

Последњи пут измењено четвртак, 23 јун 2022 18:48

Градоначелник  Врања  Слободан Миленковић уручио  је уговоре  15-орици власника  пољопривредних газдинстава за коришћење средстава из Фонда за развој  аграра. Средстава се добијају на основу конкурса, а могу се користити за проширење сточног фонда, набавку механизације и опреме, као и репроматеријала. Овај фонд основан је прошлог септембра у сарадњи са фондацијом Ана и Владе Дивац.

 На скупу у великој сали Скупштине града, градоначелник је уручио уговоре носиоцима пољопривредних газдинстава, који су на основу конкурса добили средства из Фонда за развој пољопривреде. Приликом оснивања, септембра прошле године  град је у Фонд уложио 5 милиона динара.

-Сада фонд има 9 милиона динара, а  услови који се нуде за његово коришћење су више него повољни. Циљ је унапређење материјалног положаја пољопривредника. Поред тог, град никада до сада није више улагао у саобраћајну инфраструктуру у сеоским срединама, у предшколске установе, школе и месне заједнице у селима. А све због тога да се људима тамо омогуће бољи услови живота и останак на селу младих, рекао је градоначелник Миленковић.

Од највеће важности је што је овај Фонд постао самоодржив.То значи  да ће они који су узели средства, у року од 3 године да их враћају  и  тиме и другима омогућити  да их користе.

Већник за пољопривреду Небојша Стаменковић каже да је до сада средства из Фонда користило 34-оро пољопривредника. Максимално су могли да узму по 300 хиљада динара. Од тога,  у року од три године обавезни су да врате 90%средстава, а преосталих 10% добијају  бесповратно.

Власници пољопривредних газдинстава Јадранка Љубисављевић, Јован Младеновић и Небојша Ђорђевић кажу да су добили максимални износ, по 300 хиљада динара  који ће искористити за набавку нове опреме и репроматеријала. Овако повољне услове за враћање средстава нису могли да добију нигде на банкарском тржишту.

Иначе, Фонд основан у Врању има на располагању највећи  буџет,чиме је постао један од најзначајнјих инструмената за финансирање пољопривредника и непосредно унапређење њиховог живота и услова рада.

 

 

Последњи пут измењено четвртак, 23 јун 2022 15:42

Откупна цена малине на почетку бербе је 550 до 600 динара за килограм, у зависности од сорте. Власници малињака очекују да цена буде увећана  и до 800 динара, током бербе.  Иако су ценом задовољни родом нису, јер је овогодишње невреме и суша од прошле године умањила очекивани род и до 40 одсто

Јовица Илић,  власник је једног од највећих поседа под малинама, не само на подручју Пољанице, већ и у врањском крају. На 20 хектара гаји сорту Полана. Берба почиње добром откупном ценом, али Илић сматра да ће бити и већа. како берба буде одмицала.

Јовица Илић каже да је тренутна откупна цена 550 до 600 динара за килограм малине у зависности од сорте. Очекује да се та цена током бербе мења и да достигне и 700 динара , како би произвођачи могли да покрију трошкове и да нешто зараде.

Откупна цена Цена малине у Србији  2021.   Износила је од 400 до 420 динара по килограму. Скок за готово 50 одсто последица је драстичног скока цена репроматеријала почев од ђубрива до нафте и заштитних средстава.  Уз то, у малињацима на подручју Пољанице род је умањен   и до 40 одсто  због невремена и града, а још увек има  последица  од прошле године  када је  суша зауставила раст младих ластара . Проблеми са недостатком радне снаге су из године у годину све већи, па власници малињака морају и да пристојно плате бераче .

Илић каже да би берачи могли да очекују до сто динара по килограму убраних малина . Признаје да је ово тежак посао али да добар берач може дневно да убере и до 60 килограма малина и заради 6 хиљада динара. Процењује да берача има на територији Пољанице, али их довозе и из Врања.

У малопродаји је малина у већим градовима већ достигла хиљаду динара за килограм. Процењује се да ће ове године целокупна количина бити извезена, па ће за домаћег купца остати тек мрвице. Иначе, на територији Србије под малином је регистрована површина од 24.000 хектара, али реално, интензивно се ради на 14.000 хектара. Принос на нивоу земље у 2021. години износио је 70.000 тона.

 

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 15 јун 2022 13:37

Узгајивачи свиња на ивици су опстанка, а због ниских цена товљеника и раста цена житарица и сточне хране, многи су приморани да гасе део или читаву производњу . У тежак положај их је довео и увоз смрзнутог свињског меса. Невероватно звучи да је у таквој ситуацији Драган Ристић у Дубници решио да повећа број грла на својој фарми. У томе је успео уз подршку локалне самоуправе.

Када се удруже велика радна енергија и упорност с једне и разумевање локалне самоуправе с друге стране, онда су резултати очекивано позитивни.Тако је било и у случају Драгана Ристића који тврди да би без подршке града угасио фарму где годишње произведе више од 200 прасића.

Драган Ристић истиче да је уз подршку Града подигао бескаматни кредит од 300 хиљада динара, са фиксном ратом, купио 10 нових крмача. Кредит враћа у року од 3 године. Сада укупно има 20 прасиља. Да град није помогао размишљао је о томе да потпуно угаси фарму.

Успевају да послују рентабилно јер сами производе храну за фарму, житарице на 5 хектара, на 3 хектара кукуруз и хектар детелине.

Ристић каже да у обору има 96 прасади. Садашња продајна цена од 400 динара по килограму живе ваге за ове фармере је рентабилна, јер на имању производе све неопходне житарице.Уз овакав систем рада имају 15 до 20 одсто зараде. Рачуна да у овом тренутку на фарми има око 7 тона меса.

Сваки посао носи ризик па и овај, али дугогодишње искуство, упорност и жеља да породица напредује, и у тешким околностима им дају снаге да уз много рада опстану и остваре профит.

Последњи пут измењено уторак, 14 јун 2022 13:42
Страна 1 од 116

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Како ће млади Врањанци потрошити својих 100 евра од државе? - Радио Телевизија Врање https://t.co/kUEPv2I5qR via… https://t.co/K3f1WhVASR
Председник Вучић у Врању са избеглима из Украјине - Радио Телевизија Врање https://t.co/JhiC04WNsH via… https://t.co/kYJWlg2jA6
Малине из овогодишњег рода око 700 динара за килограм - Радио Телевизија Врање https://t.co/6d9hG5WSEo via… https://t.co/5muHCVBzMc
Follow RTV Vranje on Twitter