Друштво
Одржана је 16. седница Скупштине локалног парламента, а пред одборницима су се нашле тачке везане за планове, Статут, комисије и конкурсе.
Након образлагања запослених у Урбанизму, одборници су усвојили измене и допуне Плана генералне регулациjе Зоне 2 у Врању-Шапраначки рид. Истакнуто је да је план био на јавни увид и да су грађани могли да дају своје предлоге и сугестије.
Зелено светло добила је и информациjа о степену усклађености планираних и реализованих активности из програма пословања jавних предузећа, друштва капитала и других облика организовања, чиjи jе оснивач град, за првих 6 месеци.
Одборници су подржали и Статут установе Културно-образовни центар. Допуну решења о именовању Стручног тима за реализациjу проjеката jавно приватног партнерства без елемената концесиjе на териториjи града, образложио је градоначелник Слободан Миленковић.
"Сада се мења члан, тако што се иза става 2, додаје став 3, који гласи: у раду Стручног тима могу учествовати и друга лица пре свих директори и представници јавних предузећа у чијој надлежности је комунална делатност која је предмет јавно приватног партнерства. То је и логично да представници тих јавних предузећа могу бити саставни део тог тима", рекао је градоначелник.
Донета је и одлука о расписивању јавног конкурса за именовање директора Урбанизма и решење о именовању Комисиjе за спровођење јавног конкурса за именовање главног урбанисте града.
На крају седнице одборницима се обратио директор Здравственог центра Врање доктор Саша Ђорђевић.
"У име запослених, који раде даноноћно у овој ковид инфекцији, апелујем на вакцинацију. То је једино што имамо у овом тренутку, једино наше оружје. Да заштитимо себе, наше најмилије. Младе позивам да заврну рукав и приме вакцину. Тако ћемо моћи да се вратимо нормалним токовима живота и рада", рекао је Ђорђевић.
На Спомен костурници на Шапраначком гробљу положени су венци и одата пошта погинулим борцима у Великом рату. Градоначелник Врања Слободан Миленковић истакао је да је ово био један од најкрвавијих ратова у људској историји. Венце су положили градско руководство, народни посланик Милан Илић, представници војске, полиције, Градске општине Врањска Бања, БИА и удружења грађана.
Овај важан датум у историји Врања обележен је сећањем на наше претке, на оне који су своје животе положили за слободу. Град Врање не заборавља њихове жртве и жели да потомци знају и поштују своју прошлост. Помен погинулима на Спомен костурници на Шапраначком гробљу служио је владика врањски Пахомије са свештенством.
Градоначелник Врања Слободан Миленковић подсетио је да је српски народ скупо платио цену своје слободе. Србија је у Великом рату изгубила скоро 30 посто свог укупног становништва, односно 54 процената мушког живља.
„Били су то наши преци, они најбољи и најхрабрији који су Србију носили у срцима. На њиховом војничком маршу без преседана било је и наше напаћено Врање које је било у саставу бугарске моравске области.Трогодишња окупација овог краја биће уписана крвавим словима у историју бешчашћа због безумних бугарских зверстава над недужним становништвом. Након сукоба код Вртогоша и Дубнице, јединице 7. Пешадијског пука Дунавске дивизије, под командом потпуковника Душана Симовића нешто после 17 часова 4. октобра 1918. године ушле су у варош. Врање је дочекало слободу „ рекао је градоначелник у свом говору.
Пошту погинулим ратницима и венце са цвећем положили су градоначелник и градско руководство, народни посланик Милан Илић, представници војске, полиције, Градске општине Врањска Бања, БИА, удружења потомака ратника и ратних војних ветерана.
У програму су наступили хор Музичке школе „Стеван Мокрањац“ и ученик врањске Гимназије Ђорђе Антић.
У склопу обележавања годишњице ослобођења градоначелник Слободан Миленковић приредио је пријем за за делегациjу Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године.
Центар Министарства одбране Врање и припаднци 4.бригаде Копнене восјке организовали су промоцију војног позива и добровољног служења војног рока.
Циљ промоције је приближавање војног позива грађанима.
„Жеља нам је била да у неком личном разговору заинтересованих грађана и оних који се двоуме укажемо на услове који требају да се испуњавају, права и обавезе. И да у разговору са професионалним војницима могу видети како то функционише, који су услови рада у војсци и део војне опреме и наоружања које користимо“, каже Игор Милановић, начелник Центра Министарства одбаре Врање.
За служење војног рока могу се пријавити девојке и младићи старости од 19 до 30 година.
„Након извршених лекарских прегледа и провера које су обавезне, бивају упућени на основну обуку месец и по дана у Лесковцу. Затим следи специјалистичка обука која је такође месец и по дaна. Последња три месеца се војници упућују у јединице војске где раде исте послове које раде и професионални војници“, каже Милановић.
По речима Милановића, свих шест месеци су обезбеђени смештај и храна, као и здравствено збрињавање, као и новчана надокнада која се креће од 12.000 динара у првом месецу до 25.000 динара у шестом месецу.
„Имамо званичних најава да би та принадлежност требала у наредном периоду бити и више него дуплирана“, наглашава Милановић.
Број није ограничен, сви који се пријаве и који прођу лекарске прегледе и провере биће примљени.
Химном, минутом ћутања и пригодним речима, одборници Скупштине града Врања одали су пошту погинулима у Великом рату, на Свечаној седници поводом ослобођења града.
Након химне, одборници су минутом ћутања одали пошту погинулима, а њих је више од милион и 200 хиљада. Подсетили су се на прелазак преко Албаније и пробој Солунског фронта, на подвиге који су задивили свет. Одборницима се обратио председник Скупштине Дејан Тричковић, говорећи о херојској борби и погибији народа из нашег краја.
"Врањанци су под командом Милинка Влаховића учествовали у Топличком устанку. Ипак, устаници у врањском крају, суочени са бројним непријатељем прешли су у герили и тако сачували већи број људства. Након пробоја Солунског фронта Бугарска је капитулирала, а војно-инспекциона област је прешла у руке Немаца. Врло брзо јединице Дунавске дивизије ушле су у Врање 04. октобра 1918. године. Слобода је тада плаћена са 514 жртава на фронту и 335 недужно стрељаних цивила", рекао је председник Скупштине Дејан Тричковић.
Србија је била међу земљама победницама, а цена коју је платила у Великом рату била је превисока. Упркос свему Србија је опстала и са поносом се сећа своје прошлости, истакао је председник Скупштине.
У наставку обележавања 4. октобра, Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, испред Спомен костурнице на Шапраначком гробљу одата је пошта погинулим ратницима из Врања и околине. Говорећи о херојској борби нашег народа за ослобођење од окупатора, градоначелник Врања др Слободан Миленковић рекао је да се на данашњи дан присећамо Великог рата, једног од најкрвавијих у људској историји.
„Након пробоја Солунског фронта, храбри и одважни српски војници, у незадрживом налету, за само месец и по дана, прегазили су противника и дошли до Београда. Били су то наши преци, они најбољи и најхрабрији, који су Србију носили у срцима. Они одважни који су преживели пакао Проклетија и албанских гудура. Они жилави српски сељаци који су преживели глад и болести, спремни да поново обуку свету униформу српске војске. Гледајући преко Кајмакчалана своју земљу, под чизмом туђина“, рекао је градоначелник и додао: „На њиховом војничком маршу без преседана, било је и наше напаћено Врање, које је било у саставу бугарске Моравске области. Трогодишња окупација овога краја биће уписана крвавим словима у историју бешчашћа, због безумних бугарских зверстава над недужним становништвом. Након сукоба код Вртогоша и Дубнице, јединице Седмог пешадијског пука Дунавске дивизије под командом потпуковника Душана Симовића, нешто после 17 часова 4. октобра 1918. године ушле су у варош. Врање је дочекало слободу“, истакао је градоначелник Врања др Слободан Миленковић.
Венце су положили градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, командант Четврте бригаде Војске Србије, бригадни генерал Новица Петровић са сарадницима, народни посланик Милан Илић, заменик председника градске општине Врањска Бања Марко Николић, начелник ПУ Врање Игор Живковић са сарадницима, представници БИА и удружења грађана.
Помен погинулима служио је владика врањски Пахомије са свештенством.
Опширније...
Свечаном седницом Скупштине града настављен jе програм обележавања 4. октобра Дана ослобођења Врања у Првом светском рату, на коjоj jе говорио др Деjан Тричковић председник Скупштине. Он jе наjпре подсетио на историjске чињенице истичући да jе наш град одувек био на мети осваjача.
,,Током Првог светског рата Врање jе било у саставу бугарске Моравске воjно-инспекционе области. Врањанци су под командом Милинка Влаховића учествовали у Топличком устанку. Ипак, устаници у врањском краjу, суочени са броjниjим неприjатељем, прешли су у герилу и тако сачували већи броj људства. Након пробоjа Солунског фронта, Бугарска jе капитулирала, а воjно-инспекциона област прешла у руке Немаца. Врло брзо, jединице Дунавске дивизиjе ушле су у Врање 4. октобра 1918. године. Слобода jе тада плаћена са 514 живота на фронту и 335 недужно стрељаних”, рекао jе Тричковић.
Такође, додао jе да jе цена коjу jе Србиjа платила за победу у овом рату била превисока, да jе земља била разорена, њена економиjа уништена, а људски губици огромни.
,,Страдало jе 1.250 000 људи или око 30% укупног становништва. Наjвише губитака било jе међу мушком популациjом. Упркос оваквоj катаклизми, српска држава jе опстала. Опстао jе српски народ да се с поносом сећа свих жртава. И не само да их се сећа, већ и да их са захвалношћу помиње. Њихова жртва и наше слободно небо заслужуjу да се ми, њихови потомци, увек залажемо за диjалог, за унапређење свих међуетничких и међудржавних односа, као и за политику мира, толеранциjе и развоjа нашег друштва”, закључио jе председник Скупштине града.
Градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима, поводом 4. октобра Дана ослобођења града у Првом светском рату, организовао jе приjем за делегациjу Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године. Честитаjући празник градоначелник др Миленковић указао jе на значаj неговања традициjе.
,,Ово jе веома важан датум у историjи града, и локална самоуправа чува сећање на оваj дан. То jе наша обавеза, да поштуjемо погинуле и учимо потомке колико jе важна слобода. Град Врање наставиће да пружа подршку Удружењу потомака и кроз проjектно финансирање намеравамо да определимо већа средства у буџету за одржавање броjних спомен обележjа", нагласио jе градоначелник др Миленковић.
На приjему се захвалила Оливера Ђорђевић, председница Удружења потомака ратника ослободилачких ратова Србиjе до 1918. године у Врању.
,,Сарадња са локалном самоуправом jе добра, и на исти начин размишљамо колико jе битно поштовати људе коjи су дали животе за слободу. Неговање културе сећања jе императив и оно чему ми тежимо jесте да укључимо што већи броj младих људи", рекла jе Оливера Ђорђевић.
Она jе говорила и о активностима организованим између два празника.
Због радова на санацији хаварије у насељу Грамађе, без воде ће бити потрошачи у поменутом насељу и насељу Огош.
Воде неће бити до завршетка радова.
Професионално удружење новинара Србије (ПРОУНС) најоштрије осуђује јутрошњи напад на главног уредника „Српског телеграфа“, Милана Лађевића и претње смрћу које су му том приликом упућене.
У саопштењу за јавност које потписује председник удружења Зоран Величковић се каже:
ПРОУНС позива надлежне органе да у што краћем року утврде ко стоји иза овог напада и да зауставе насиље и претње којима се угрожава безбедност новинара, а самим тим и развој демократије у Србији.
ПРОУНС се својим деловањем и до сада залагао за безбедност свих који се баве новинарском професијом и заговарао тезу да слобода говора и право на другачије мишљење не смеју бити основ за нападе и претње којима су изложени новинари.
Град Врање и ове године укључиће се у акцију ,,Дај педалу раку“, коју Женски центар Милица, под покровитељством Министарства здравља, Министарства омладине и спорта и Института за јавно здравље др Милан Јовановић Батут, организује у локалним самоуправама у Србији. Акција, која подразумева бициклистичку вожњу, биће одржана у недељу 3. октобра, а окупљање је предвиђено у 11 сати и 30 минута испред зграде Скупштине града. Старт учесника је тачно у подне и возиће се од Ул. Краља Милана до раскрснице са Сутјескином. У Србији годишње од карцинома дојке оболи 4.600 жена, а умре 1.600.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
