Друштво
Због радова на електроенергетским објектима, у недељу, 17. октобра, су могућа краткотрајна искључења на територији oпштине Врањска Бања у периоду од 08:00 до 17:00 часова.
У општини Владичин Хан у току је реализација пројекта јавних радова. Ангажовано је 8 лица са евиденције Националне службе за запошљавање који заједно са радницима Јавног предузећа за комунално уређење Владичин Хан раде на чишћењу корита реке Калиманке.
Радови су прилично одмакли упркос лошим временски приликама. Радници који су упошљени помажу у сечи растиња и прикупљању ситнијег отпада, а механизација Комуналног предузећа ангажована је на избацивању шута, песка, дрвећа, сувих грана и другог крупног отпада који је завршио у реци.
Киша која је падала целе недеље успорила је динамику јер би посао био скоро завршен, каже Слађан Алексић шеф Градске чистоће. Овако је остала још једна краћа деоница на самом ушћу реке.
"Време нам уопште не иде на руку, али смо доста тога урадили и то се баш види. Ту су биле велике наслаге материјала, успели смо то да средимо. Гледамо да све завршимо у року до 11. новембра и спремимо за зиму баш онако како треба", објашњава Слађан Алексић шеф Градске чистоће.
Избачено је много разног отпада из реке. Алексић кaже да ће на крају знати колико је то кубика. И грађани су задовољни оним што је урађено. Река није чишћена извесно време па се накупило ђубрета. Мало је вода донела, а за значајан део заслужни су и они сами, тачније они којима је река универзални контејнер. Њима је важно да се ослободе отпада, а о својој околини не размишљају. Становници у околним кућама кивни су на такве комшије. Поздравили су активност општине на уређењу корита Калиманке.
У Комуналном предузећу наводе да им након ових предстоје радови на чишћењу дивље депоније у ромском насељу у селу Прекодолце.
Овогодишњи програм обележавања Европске недеље локалне демократије (ЕНЛД) завршен је интерактивном радионицом о заштити животне средине у амфитеатру Академије техничко-струковних васпитачких студија у Врању. У име градског руководства догађају су присуствовале Зорица Јовић, заменица градоначелника и Данијела Милосављевић, градска већница. Том приликом, заменица градоначелника истакла је да се Град Врање и ове године укључио у обележавање овог значајног европског догађаја и да је Канцеларија за младе била посредник између Сталне конференције градова и општина и града у реализовању активности у оквиру ,,Европске недеље локалне демократије".
,,Наш град има одличну сарадњу са овом организацијом, која прати активности на свим нивоима локалне самоуправе, што је од изузетног значаја за развој и унапређење наше локалне заједнице у свим сегментима. У складу са овогодишњом темом ,,Европске недеље локалне демократије", „Заштита животне средине: локалне заједнице предузимају мере", морам да истакнем да колико год да радимо на заштити и унапређењу животне средине никада није довољно и увек може више. У претходном периоду реализовано је много пројеката, а у плану за наредни период је спровођење нових мера и активности у циљу заштите животне средине и озелењавања града. Такође, локална самоуправа, планира средства буџетом и расписује конкурс за суфинансирање пројеката из ове области, захваљујући чему су реализовани бројни пројекти. Наставићемо са предузимањем свих мера и активности у овој области, јер здрава животна средина је од приоритета локалне самоуправе”, рекла је заменица градоначелника.
У Врању је данас у организацији Савета за безбедност саобраћаја на путевима на територији града Врања и републичке Агенције за безбедност саобраћаја одржана акција поделе кацига за мотоциклисте. Врањским средњошколцима који имају важећу дозволу за категорије АМ, А1 и А2 заштитне кациге уручио је председник Скупштине града др Дејан Тричковић. Он је изразио задовољство што је Град Врање преко Савета за безбедност саобраћаја у прилици да допринесе повећању безбедности на градским улицама.
,,Верујем да сте сви ви савесни возачи, да у току вожње поштујете прописе како бисте заштитили не само себе већ и остале учеснике у саобраћају. Жеља нам је да кроз рад Савета за безбедност саобраћаја код младих генерација усадимо добре навике и лепо понашање у саобраћају. У томе нам свакако помаже и републичка Агенција за безбедност саобраћаја’’, истакао је председник Тричковић.
Професор средње Техничке школе и члан Савета за безбедност саобраћаја на путевима града Врања, Ивица Ристић, одржао је и предавање за мотоциклисте и мопедисте. Он је говорио о понашању у саобраћају, изнео податке о учесталости мотоциклиста и мопедиста у саобраћајним незгодама, као и о значају употребе заштитне опреме. Како се чуло у последњих 20 година у Србији су погинула 1.572 возача мопеда и мотоцикала.
Пројекат „Смарт учионица – млади су будућност“ изазвао је велико интересовање школараца који воле информатику и програмирање. Циљ пројекта, који финансира локална самоуправа, је да млади кроз едукацију стекну знање које ће касније применити кроз школовање и посао.
Пријаву је поднело 74 кандидата. Било је оних који нису испуњавали услове зато што су били старији од прописане старосне границе. Циљна група су овог пута били средњошколци. У будућем периоду прилику ће добити и они који су завршили средњу школу.
„Млади су веома заинтересовани за програмирање. Имају неко предзнање, које су стекли што у својим школама што сами. Ми покушавамо да радимо нови програмски језик који нису имали прилику да науче“, каже Лука Трајковић, координатор Канцеларије за младе у Врању.
Селекција је направљена тестирањем кандидата.
„У питању је био тест општег информатичког и програмерског знања. Била су теоријска питања и три задатка. Могли су на тесту да користе све што им је доступно као и интернет, зато што смо свесни тога да се данас ради све уз помоћ интернета“, истиче Трајковић.
Прву групу је требало да чине 10 полазника. С бзиром да су сви кандидати били подједнако добри, град је донео одлуку да се тај број повећа на 22 полазника. Програмски језик који ће бити презентован полазницима „Смарт учионице“ није заступљен ни у основним ни у средњим школама.
„Специфичан језик али није тежак. Да кажем, модеран, актуелан. Доста ми значи, зато што га никада сам не бих проучавао. Сада имам прилику мислим да ћу доста научити и имати прилику да применим то знање касније. Није било превише захтевно на тесту. У питању су били основи рачунарства. Што се тиче задатака, један је био лак, а два мало тежа. Али је могло да се уради“, каже Лука Марковић.
„Имам предзнање између осталог и за Свифт зато што је сличан језицима Јава и Бајтон које сам радио. Тест није био тежак и драго ми је што сам упао у првих десет. Леп је осећај дружити се са другарима, стицати ново знање о новом језику“, наглашава Исидор Иванов.
С обзиром да је интересовање за „Смарт учионицу“ велико, Канацеларија за младе уз поршку града, наставиће са реализацијом пројекта и улагање и у наредном периоду.
Опширније...
Према последњим мерењима емисије гасова која су извршена током септембра у фабрици Knauf Insulation у Сурдулици, нема повећаних концентрација штетних материја. Редовне контроле ваздуха током три поновљена мерења непосредно на димњацима и у кругу фабрике, а како је прописано по самој Уредби о заштити животне средине, показале су да су сви параметри значајно испод дозвољених и да сам рад Фабрике не угрожава животну средину.
Друго редовно годишње мерење је вршила акредитована лабораторија у складу са СРПС ИСО/ИЕЦ 17025 (из регистра ATS – Akreditaciono telo Srbije) и сви подаци се достављају Агенцији за заштиту животне средине и Републичкој инспекцији за заштиту животне средине. Као и сва друга досадашња мерења, и ово ће ускоро бити доступно на сајту Агенције.
Мерења су вршена на основу законом прописаних правила, током три дана (16, 17 и 21. септембра) и сви резултати су упоређивани са Уредбом о граничним вредностима загађујућих материја у ваздуху из стационираних извора загађења, осим постројења за сагоревање. Мерне јединице ни једанпут нису забележиле повећану концентрацију угљенмоноксида, азотних оксида, сумпорних оксида, флуора, прашкастих материја, хлора, амонијака, формалдехида, фенола и других материја.
Knauf Insulation наставља да послује по свим прописима Србије и Европске уније, врши сва потребна мерења, уклања отпад, а понављамо и да ће у наредном периоду бити извршене значајне инвестиције у унапређење производње и заштите животне средине у оквиру глобалне кампање „За бољи свет“. О свему овоме је обавештена и локална власт са којом је у претходном периоду била организована и акција озелењавања ради побољшања квалитета живота житеља општине.
О компанији
Knauf Insulation успешно послује у Србији више од 15 година. Недавно је, у оквиру своје стратегије одрживости „За бољи свет“ спровео садњу преко 300 стабала дрвећа на територији општине Сурдулица и месне заједнице Бело поље. Крајем прошле године, спроведена је акција покривања брда унутар фабрике које сада служи као извор сировине за рециклажу.
Од лета је у плану сређивање паркинг простора за камионе у близини фабрике, а почетком 2022. и нова инвестиција вредна 19 милиона евра, која подразумева уградњу новог, већег димњака и уградњу нових филтера. Са овом инвестицијом, укупна улагања компаније у Србији од њиховог доласка 2005. године превазићи ће 50 милиона евра.
Компанија Knauf Insulation важи за једно од најцењенијих имена у свету термоизолације. Из фабрике у Сурдулици каменом вуном се снабдева српско, али и тржишта Румуније, Бугарске, Грчке, Северне Македоније, Црне Горе и Албаније. У Србији је чланица Немачко-српске привредне коморе (AHK) и многих других струковних и привредних удружења. На тај начин не само да улаже у свој развој, већ заједно са другим великим инвеститорима, помаже даљи развој и Србије и Пчињског округа и саме Сурдулице.
Извештај мерења: https://www.knaufinsulation.rs/sites/ki_rs/files/images/vesti/Izvestaj-KI-II-redovno-merenje-SEPT-2021-ZAKLJUCAK.pdf
Пријава привредника за државну финансијску помоћ како би набавили уређаје неопходне за нови модел фискализације почела је од поноћи на порталу е-Порези и трајаће до 31. јануара следеће године.
Министар финансија Синиша Мали најавио је да данас почиње пријављивање пореских обвезника за субвенције државе за прелазак на нови модел фискализације. Мали је рекао да је питање субвенција дефинисано Уредбом Владе Србије, која прописује да ће обвезницима бити уплаћено 100 евра по сваком продајном месту и још 100 евра по сваком продајном уређају, а за привреднике који нису у систему ПДВ-а тај износ ће бити увећан за 20 одсто, пренело је Министарство финансија.
Нови закон о фискализацији је потпуно либерализовао техничко решење тако да фискални уређај може да буде таблет, телефон, рачунар.
Осим за привреднике, фискализација је обавезна и за ноћне клубове, сплавове, трговце некретнинама, грађевинске фирме, приватне лекаре. У новој фискализацији статус продајног објекта добила су и превозна средства, веб трговина и различити аутомати.
Да би остварили право на субвенцију за прелазак на нову фискализацију, привредници прво треба да пријаве продајне објекте. Рок за то тече од почетка месеца. Надлежни подсећају да је то предуслов за дотацију и по објекту и по фискалном уређају.
У овом тренутку преко 8.000 пореских обвезника је пријавило око 11.000 продајних објеката. Процењује се да класичних продајних објеката имамо око 160.000.
Са преласком на електронску фискализацију, касе које се сада користе одлазе у историју. У употреби је њих око 200.000, а процењује се да ће са преласком на нови систем у функцији бити за трећину више различитих фискалних уређаја.
Према подацима Пореске управе, чак 80 одсто фирми код нас послује уз само једну фискалну касу.
Прелазни период у коме ће у употреби бити и нови уређаји и старе и нове фискалне касе почиње 1. новембра. Након шест месеци почиње потпуна примена е-фискализације.
Због хаварије на водоводној мрежи у улици Пролетерских бригада, без воде ће бити потрошачи у поменутој и околним улицама.
Воде неће бити до завршетка радова.
Надлежни ЈП "Водовод" моле потрошаче за разумевање и стрпљење и истичу да ће радови бити завршени у најкраћем могућем временском периоду.
Очекивања су да за неколико дана стигне решење Комисије за заштиту права понуђача и да се настави реализација комуналног програма у граду, за ову годину. До краја месеца почиње и реализација пројекта ''Чиста Србија''.
У првој половини године почела је реализација комуналног програма за ову годину, али је стала због примедбе једног извођача упућене Комисији за заштиту права понуђача. Комисија има законски рок од 3 месеца да одлучи и тај рок истиче.
-Очекујемо да до краја месеца то буде решено, да буде потврђен избор извођача радова. Град је издвојио око 200 милиона динара, тај новац стоји наменски на рачуну града. Надамо се ће бар пола од тога бити утрошено, јер се најављују боље временске прилике, каже Марјан Станковић, помоћник градоначелника за инфраструктуру.
Када је у питању путна инфраструктура, ради се на припреми документације за улицу Партизански пут, која нема грађевинску дозволи, а ради се о државном путу.
-Када се каже да се врати у првобитно стање то не значи да та улица буде пресвучена новим слојем асфалта. Тамо је прошла и водоводна и канализациона мрежа, за шта постоје пројекти. Став града је да ниједна улица не почиње да се ради без грађевинске дозволе и пројекта, управо због таквих промашаја или брзине, ми смо дошли у ситуацију да та улица нема грађевинску дозволу, а рађена је пре 20 година. Да не би ми остављали такве репове неким будућим генерацијама, став је да прво урадимо документацију и онда кренемо у извођење радова.)
Велики пројекат за који је град добио скоро 60 милиона евра, почеће да се реализује крајем октобра. То је пројекат ''Чиста Србија'', а најпре ће почети изградња првих 20 километара канализационе мреже на подручју града, каже Станковић.
Град Врање расписао jе Jавни позив незапосленима за доделу субвенциjа за самозапошљавање у 2021. години.
Субвенциjа за самозапошљавање намењена jе незапосленима коjи се воде на евиденциjи Националне службе за запошљавање, филиjала Врање, за отпочињање пословне делатности у областима производња, занатство и услуге, са посебним освртом на категориjе теже запошљивих лица, млади до 30 година старости, жене, дугорочно незапослени који су на евиденциjи дуже од 12 месеци, особе са инвалидитетом, Роми и остали.
Субвенциjа за самозапошљавање додељуjе се у jеднократном износу до 250.000 динара, ради оснивања радње, задруге или другог облика предузетништва, као и оснивања привредног друштва, уколико оснивач заснива у њему радни однос. Незапослени коjи оствари право на субвенциjу за самозапошљавање у обавези jе да обавља регистровану делатност и по том основу измируjе доприносе за обавезно социjално осигурање наjмање 12 месеци, почевши од дана отпочињања обављања делатности.
Захтев са бизнис планом и документациjом подноси се Граду Врању, адреса Краља Милана 1, непосредно или путем поште на прописаном обрасцу коjи се може преузети са саjта Града Врања.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
