Образовање
Емилија Додић је ђак генерације Економско-трговинске школе и једна од најбољих у Врању и Пчињском округу. Иза тутуле коју је понела на крају средње школе стоји доста труда, континуираног рада и посвећености. Емилија је била гошћа наше телевизије и говорила је о својим успесима током школовања, али и о плановима за будућност.
Протекла година је била специфична за све. Корона је наметнула онлајн наставу, није било могућности да се рад одвија уобичајено. Емилија је на почетку прокоментарисала како се нови систем учења одразио на њу и њене другове и другарице у школи.
"Било је тешко, хвала професорима који су се заиста трудили , имали смо додатна објашњења, али није било лако. Ипак, добром организацијом успели смо да пребродимо тај период и да реализујемо све што се од нас очекивало", каже Емилија.
Као одличан ђак, ова успешна ученица била је полазник Регионалног центра за таленте где је допуњавала своје знање и усавршавала се, што је допринело још бољим резултатима у школи. Уписала је жељени факултет и летње дане користи да се максимално припреми за обавезе које је очекују од октобра.
"Уписала сам Филозофски факултет, одсек комуникације и односи са јавношћу. Заиста је било непланирано, али сам кроз школска такмичења заволела српски језик и ту сам се пронашла. Филозофски факултет је организовао језички конкурс на коме сам освојила прво место. Награда је била ослобађање трошкова пријемног испита што ме је додатно мотивисало и много ми то значи. То је велики успех за мене. Никада не знамо шта живот носи, али моји планови су да се после студија вратим у свој град. Какве ће прилике бити за посао и даље напредовање, видећемо", каже наша саговорница.
Емилија воли да чита књиге, гледа добре филмове и да се дружи са вршњацима. Она поручује новим генерацијама да раде оно што воле и да се образују јер им знање никада нико не може одузети. Важно је да напредују, да раде на себи и успех сигурно неће изостати.
Михаела Миленковић је ђак генерације у Гимназији „Бора Станковић“ у Врању и будући студент два факултета. Својим радом, успесима на такмичењима и великом жељом да оствари своје планове, Михаела је постигла запажене резултате током школовања и награђена је титулом најбољег ученика у генерацији.
За овакав успех потребно је много рада, труда и упорности, каже ова скромна и тиха девојка.
"Титула ђака генерације је велика част и ја ћу заувек да будем поносна што сам баш у Гимназији „Бора Станковић“ била најбоља. Као и за све у животу потребно је много рада и воље, јер ако је циљ велики и леп онда сами желите да постижете добре резултате", каже Михаела.
Упркос томе што је као ученик врањске Гимназије била на природно- математичком смеру, најбоље резултате постигла је из српског језика и књижевности.
Љубав према читању, књигама, писаној речи препознала је од најранијег детињства и с годинама је само неговала тај таленат. Не зна колики је број награда на такмичењима освојила, али је поносна на све. Посебно јој је на срцу Књижевна олимпијада, где је у конкуренцији 200 најбољих ученика у Србији, била прва. То јој је омогућило да без пријемног упише Филозофски факултет у Нишу, али је успешно положила тест и на Фармацеутском факултету.
„Ја сам највише волела хемију и биологију од природних наука и негде сходно томе Фармација је факултет који садржи све то. Мислим да ћу да се пронађем у тој области. Међутим, највећи број награда сам освојила за литерарно стваралаштво и српски језик и сматрам да је и то негде мој пут који би требало да наставим.Верујем да ће бити напорно ићи на предавања на оба факултета и све организовати, али ја се надам да ћу имати вољу да радим као и до сада“ објашњава Михаела.
За све оне који тек сада почињу школовање поручује да раде оно што воле. Каже да не можете бити успешни ако не радите оно што вас чини срећним.
„Можете да се трудите, али тај труд биће преко ваше воље, и онда не можете да остварите свој максимуим. Много је битно да се бира школа или факултет, изаберете нешто што ће вама да одговара и што су ваши афинитети. Апсолутно је све могуће уколико се довољно трудите и радите. „Границе су у нашој глави“, то је фраза коју сви знамо, али ја мислим да је то стварно тако“ истиче Михаела.
Лето ће провести у дружењу, читању и писању. Планира да у будућности изда своју књигу. Верујемо да ће се то и остварити.
Завршен други круг за упис у средње школе, тако да је у току распоређивање нераспоређених ученика на места која су остала непопуњена. У Пчињском округу за сада има 445 непопуњених места, а на територији града Врања 174, каже просветни саветник Јовица Стевановић.
-Ове године основну школу је завршило 1.911 ученика, очекујемо да се сви упишу у средње школе. Један део тих ученика се уписује ван територије Пчињског управног округа али углавном велики број ученика упише школу на нашем подручју. Највећи број ученика, око 80% њих успе да упише школу која је на листи жеља била под бројем 1, каже просветни саветник Јовица Стевановић.
Сва места у првом уписном кругу била су попуњена једино у Гимназији ''Бора Станковић'', а у осталим школама непопуњена места се попуњавају у другом уписном кругу, додаје Стевановић и говори који су следећи кораци у уписном процесу.
-Мораћемо неке образовне профиле да расформирамо и због малог интересовања ученика на тим профилима неће бити омогућен упис. Најтежа ситуација је у Хемијско –технолошкој школи где су четири смера у тзв. црвеној зони и за те ученике морамо да нађемо решење. Једна од опција је да се од четири направи један или два образовна профила, а да се преостали угасе. Није само та школа у питању, имамо проблем и са једним одељењем у Техничкој школи у Врању ,у Гимназији и Техничкој школи у Прешеву и у школи ''Свети Сава'' у Бујановцу, истиче просветни саветник.
Чињеница је да број ученика из године у годину опада што се свакако одржава на просветни кадар. Појавиће се велики број технолошких вишкова. Откази нису опција, изричит је Стевановић и наглашава да ће они бити збринути и распоређени у школама где има слободних места.
У првом уписном кругу по школама и образовним профилима распоређено је 60.347 ученика, од којих је на основу прве три жеље распоређено њих 85 одсто, саопштило је Министарство просвете.
Како се наводи у саопштењу Министарства просвете, по првој жељи распоређено је 63,13 одсто ученика, по другој жељи 14,66 одсто ученика, а по трећој жељи 7,22 одсто ученика.
Највеће интересовање важило је за гимназије и образовне профиле из подручја рада здравство и социјална заштита, електротехника и економија, право и администрација.
Нераспоређено је укупно 1.304 ученика. Сви нераспређени ученици моћи ће да у другом уписном кругу конкуришу на 13.394 места.
Уколико неко и у овом кругу не искаже реалне жеље имаће и трећу шансу крајем августа, истиче Министарство просвете.
Заменица градоначелника Зорица Jовић присуствовала jе отварању Еко парка у вртићу ,,Чаролиjа’’ Предшкоске установе ,,Наше дете’'. Реч jе о простору у дворишту вртића коjи jе оплемењен новим садржаjима за игру деце направљеним искључиво од природног и рециклираjућег материjала. Инициjатива за изградњу Еко парка потекла jе од Комесериjата за избеглице и миграциjе (КИРС) и Међународне организациjе за миграциjе (ИОМ), jер jе до сада 15 детета из мигрантске популациjе, смештених у Прихватном центру у Врању, имало прилику да борави у вртићу ,,Чаролиjа''.
,,Боравећи у вртићу деца су добила прилику да се укључе у формално образовање, да се повежу са своjим вршњацима из Врања, да савладаjу jезичке бариjере и културолошке препреке, да стекну нека знања и вештине коjа ће им бити неопходна за живот и сналажење у савременом друштву'', рекла jе Милица Jовановић Анђелковић, регионална координаторка мобилног тима ИОМ - а на jугу Србиjе.
Она jе додала да Еко парк не би могао да буде готов овако брзо да ниjе било подршке заjеднице, jер су се уређењу парка прикључили и људи из заjеднице, пре свега родитељи деце коjа похађаjу вртић, родитељи мигранти, али и комшиjе, поjединци и фирме коjи су хтели да помогну.
Поздрављаjући присутне заменица градоначелника Зорица Jовић jе нагласила да ће породице коjе гравитираjу ка овом вртићу ће имати jедно лепо место за игру малишана. ,,Ово jе jош jедан доказ да jе град Врање од почетка био спреман да прихвати мигранте и различитости. Ниjе било лако. У неким тренуцима смо се суочавали са различитим проблемима, али смо увек и проналазили решења. Све наше институциjе су отвориле врата свим мигрантима. Веома сам поносна што смо од почетка ушли у систем и отворили врата свих установа образовања, од предшколске установе до средњих школа коjе се налазе на териториjи града'', нагласила jе заменица градоначелника Зорица Jовић.
Била jе ово прилика да се засаде и саднице туjе коjе ће подсећати на солидарност и моћ заjедништва.
У програму су наступили и малишани вртића ,,Чаролиjа'' са своjим васпитачицама.
Опширније...
Мали матуранти још данас у школама попуњавају листу жеља за упис у средње школе.
Распоред по школама ће бити објављен 11. јула, а уписи крећу 12. и 13. јула.
Коначни резултати завршног испита за будуће средњошколце објављени су у петак.
На Академији техничко-васпитачких струковних студија, одсек у Врању, одржано је полагање пријемног испита за будуће бруцоше. Интересовање за програме које нуди ова високошколска установа је велико и очекивања су да ће остати мало места за други уписни рок.
За будуће студенте ово је најважнији дан. Уписати жељени факултет је значајан догађај. Већина је имала трему пред улазак у амфитеатар, али истичу да су се припремали за пријемни.
„Вежбала сам, учила, трудићу се да буде најбоље. Одлучила сам се за производну економију што има везе са мојом средњом школом и надам се да ћу моћи да искористим знање које сам стекла“, каже будућа бруцошкиња.
Академија техничко-васпитачких струковних студија у Нишу, одсек у Врању иде у корак са свим што носи савремено образовање, ослушкује захтеве тржишта, привреде, истиче Срђан Јовковић председник Академије. Зато су ове академске године припремљене новине за будуће студенте.
„Ми имамо одређене студијске програме овде у Врању, који су постали атрактивни и надамо се да ће бити још занимљивији. Са привредницима из Врања склопили смо квалитетне уговоре о дуалном образовању, где ће деца моћи одмах у првој години да иду и у привреду и буду делимично запошљени, односно да студирају и примају одређену надокнаду за свој рад. Спојили смо лепо са корисним. Ово је веома битан дан за нас и студенте“, истиче Срђан Јовковић председник Академије.
Он напомиње да је предвиђен и други уписни рок. Конкурс ће бити објављен за отприлике 7 дана. Тада ће се знати још колико је празних места остало и на којим студијским програмима.
Конференцијом у организацији Мреже ученичких парламената основних школа у Врању завршена је реализација пројекта чији је циљ јачање капацитета деце за заговарање и активстичко деловање и остваривање њихових права у локалној заједници. У пројекту који је реализовало Удружење грађана „Нексус“ учествовало је 7 школа са територије града.
Учествовале су школе „Јован Јовановић Змај“, „Доситеј Обрадовић“, „Радоје Домановић“, „Вук Караџић“, „Светозар Марковић“, „Бранко Радичевић“ и Музичка школа „Стеван Мокрањац“.Период у коме је пројекат реализован био је специфичан због пандемије корона вируса, али успело се са његовом реализацијом и ефекти су већ видљиви, истиче Сузана Пантовић програмски координатор за децу и мигранте у Нексусу.
„Данашња активност, која нас је све окупила је завршна конференција на пројекту и чији је циљ отварање дијалога између деце и одраслих, како би деца могла да учествују у процесима који их се тичу. Односно, како би могли да изразе своје мишљење о стварима које их се тичу а да то мишљење буде узето у обзир у процесима доношења одлука“ , каже Сузана Пантовић програмски координатор за децу и мигранте у Нексусу.
Деца кроз овај пројекат јачају своје самопоуздање, виде да многе ствари зависе од њих самих. Свесни су значаја демократских процедура на нивоу школе и заговарају управо те процедуре, објашњава Пантовић.
Овакав рад са децом је веома користан, истакао је градски омбудсман Марко Тричковић, јер упућује децу на њихова права, обавезе и оснажује их за даље животне изазове. Истраживања показују да деца сматрају да нису довољно заступљена у одлучивању о питањима која се њих тичу и предлажу како да се комуникација побољша.
“Деца предлажу да се њихови представници укључе у локална тела, управе, савете који имају у надлежност образовање, заштиту деце, животне средине. Деца предлажу да се организују циљане консултације о локалним питањима и друго“, објашњава Марко Тричковић градски омбудсман.
Кроз рад са школама и децом настало је неколико филмова који су приказани на конференцији.
Полагање пријемног испита за упис на Академију техничко-васпитачких струковних студија у Врању је у петак, а пријављивање се завршава сутра. У понуди је седам студијских програм на основним студијама. Од нове студентске године у овој високошколској установи се уводи дуално образовање на два студијска програма. У Одсеку има и специјалистичких и мастер струковних студија, а пријава кандидата је од 5. до 7. јула.
Уписни рок на Академију техничко-васпитачких струковних студија, или нама познатијој као Висока школа у Врању, приводи се крају, каже Јелена Марковић, помоћник руководиоца за наставу и акредитацију. У школи је гужва јер се завршава и јунски испитни рок, а то је добро јер се студенти коначно друже.
-Ми имамо пријемни испит другог јула. Пријављивање је од 21. јуна до сутра. Ми Министартво је дозволио Одсеку у Врање, упис 190 студената, 100 на буџет и 90 самофинансирајућих. Могу да се похвалим да ми до сада имамо пријављеног 91 кандидата. Искрено се надам да ће та бројка можда и прећи сто, јер буџет ће се попунити, каже Марковићева.
За оне који не успеју сада да се упишу, обезбеђен је и други уписни рок у августу. Иначе, ова установа у понуди има седам студијских програма на основним струковним студијама, атрактивних, интересантних и везаних за струку.
-Имамо прехрамбену технологију која је занимљива, машинско-инжењерство, где такође има велики број студената, друмски саобраћај, који је већ попуњен, производну економију, предузетнички менаџмент, где се студенти опробавају да буду менаџери, затим заштиту животне средине и инжењерство намештаја и ентеријера.)
Од 14 Академија колико постоји у Србији, врањска је ушла у пет одабраних у којима ће се спроводити дуално образовање студената. У Врању на два студијска програма и то, прехрамбена технологија и инжењерство намештаја и ентеријера.
Поводом 140. годишњице врањске Гимназиjе у Позоришту ,,Бора Станковић” одржана jе свечана академиjа под називом ,,Великани говоре''.
Присутнима се наjпре обратио градоначелник др Слободан Миленковић истичући да jе ово прилика да се подсетимо почетака средњошколског образовања у Врању, али и свих великана коjи су, свако на своj начин, дали допринос његовом развоjу.
У програму су наступили ученици Гимназиjе, оперски певач Оливер Њего и вокални солиста Бранимир Стошић.
Након тога у Галериjи Позоришта отворена jе изложба под називом ,,Врањска гимназиjа 1881 - 2021.'' чиjи jе аутор Томислав Симоновић.
На свечаној академији најпре је приказан филм о историјату и развојном путу врањске Гимназије.
Чињеница да jе у Врању само три године након ослобођења од Турака, актом министарства Кнежевине Србиjе основана Гимназиjа, говори да су наши преци имали развиjену свест о неопходности описмењавања и образовања становништва.
Jош почетком двадесетог века врањска гимназиjа била jе позната по звучним именима тадашње интелектуалне елите Србиjе, коjа jе службовала у Врању.
Били су то професори Jаша Продановић, Радоjе Домановић, Миливоj Симић, Љуба Давидовић, Илиjа Вукићевић, Светислав Симић, рекао jе градоначелник на свечаности.
"Наjпознатиjи ђаци коjи су похађали гимназиjу су Бора Станковић, Ђорђе Тасић, Jован Хаџивасиљевић, Коста Тодоровић, Миодраг Ибровац. Школа је од свог оснивања до данас претрпела броjне реформе, али да jе увек била синоним за широко образовање, слободоумну мисао и велика дела, како професорског кадра тако и самих гимназиjалаца. Безмало век и по касниjе Гимназиjа ,,Бора Станковић'' jе модерна и савремена образовна институциjа у коjоj богата сазнања стичу нове генерациjе Врањанаца. Локална самоуправа ће и у наредном периоду пружати сву неопходну подршку и помоћ руководству и запосленима Гимназиjе да и у годинама коjе долазе наставе своjу мисиjу образовања и васпитања младих коjи су будућност нашег града и наше земље”, истакао jе Миленковић.
Директорка Гимназиjе Сузана Мишић Станковић нагласила jе да знање увек сваку битку добиjа и додала да су лични пример и посвећеност наjјаче карике у образовању и васпитању.
"Гимназија је дала најбољи одговор у својих 140 година, присутне су биле историјске чињенице. Она је изнедрила много писаца, историчара, хроничара, свештеника, доктора, па и самог нашег Бору Станковића. Поред тога даривала је космополитске личности, који нас својим делима подсећају да уметност и наука не познају границе. Гимназија је отворила врата младим генерацијама које понесоше заставу слободе и напретка ка новим висинама. И данас имамо такве људе које учимо и од којих учимо да је дух времена исувише сложен, саткан од протувречности модерног живота, од изазова до властитог избора, и да је живот увек на граници добра и зла", закључила jе директорка.
На академиjи jе говорио и Милош Благоjевић помоћник министра просвете.
"Драго ми је што сам данас део једног значајног јубилеја и важног тренутка у историји Гимназије. Ваша школа је током своје историје прошла бројне реформе и изазове. Последњи крупни изазов чији смо сви сведоци је рад у тешким околностима пандемије у којима смо се нашли као и читав свет. Иапк, успели смо да се прилагодимо и да проналазимо начине да успешно и ефикасно наставимо са радом и константно унапређујемо све области нашег деловања", рекао је Благојевић.
На свечаности су уручене плакете и захвалнице поjединцима и колективима. Плакете су добили Бранко Ружић, први потпредседник Владе Републике Србиjе и министар просвете, у чиjе име jе плакету примио Зоран Костић, посебни саветник министра просвете, затим градоначелник Врања Слободан Миленковић, заменица градоначелника Зорица Jовић, Томислав Симоновић, др Љиљана Симоновић, адвокат Слободан Нешић. Постхумно плакета jе додељена и др Вукашину Антићу у знак захвалности за значаjан допринос остваривању образовних и научних достигнућа, као и за подршку у обнови фондациjе. Плакету jе примила његова супруга Горица Антић. У име награђених захвалио се Зоран Костић, посебни саветник министра просвете, науке и технолошког развоjа.
НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ
