Последице након короне нису безазлене

Последице након прележане коронавирусне инфекције су различите. Зависно од имунитета али и пратећих оболења које имају заражени, организам рзличито реагује, рекла је гостујући на нашем програму докторка Маја Миленковић.

Вирус Ковид 19 зна да направи пометњу у организму. Зато се често дешава да они који су заражени немају исту клиничку слику. Имунитет је основа за сваку болест, па и за корону. Након прележаног ковида једна од последица која се може десити је згрушавање крви. Зато се и даје аспирин који то превенира на неки начин, каже докторка Миленковић.

„Када се дешава згрушавање крви, а то је читав низ процеса у организму да би уопште дошло до тог згрушавања крви, ослобађа  се продукт из угрушка, односно дедимер. Када се раде вредности дедимера, директно су повезани са степеном згрушавања крви. Његова граница је до 500. Прати се. До 700 не захтева никакву додатну терапију зато што се уклапа у здравствено стање пацијента. Ако прескочи границу од 900, 1000 тражи се консултација са трансфузиологом да се са аспирина пређе на други вид терапије који ће спречити згрушавање крви у организму. Зато је битно да се пропрати. Између седмог и десетог дана вирусне инфекције се први пут ради дедимер и на основу тих анализа се прати стање и укључује терапија“, каже она.

Умор који се јавља након прележаног ковида, такође није безазлен.

„Људи се замарају после короне. Неки се презнојавају, јавља се малаксалост. У тим случајевима, када дођу након месец, два, с таквим симптомима их шаљемо код интернисте како би погледао какав је налаз на срцу, зато што на перикарду остају последице у смислу накупљања течности између листова, познатији као перикардитис. Та последица изазива замарање и малаксалост. У консултацији са интернистом видимо у ком степену је направљено оштећење или га уопште нема и на основу тога се саветује даље лечење“, напомиње докторка.

Још једна тегоба која се јавља након прележаног ковида је оштећење јетре.

„Јетра је главна лабораторија нашег организма, она све метаболише. Лекови који се уносе су главни фактори који оштећују нашу јетру због чега се и прате те трансаминазе, параметри на биохемијском списку. Када се уносе антибиотици, они с једне стране помажу док с друге стране јако и штете нашем организму. Али просто мора да се балансира између користи и штете. Тако да се прате и јетрини параметри. По потреби, ако је нешто измењено зависно од опсежности терапије уводи се и циљано неки хепатопротектив односно заштита за јетру како би се јетра што пре опоравила. Добра ствар је што се јетра регенерише, велики орган који је склон обнављању. Тако да чим неко престане са терапијом и организам крене да се опоравља, трансаминазе ће пасти и враћају се на нормалу“, истиче Миленковићева.

По њеним речима, антибиотици су неопходни након заражавања како се упала не би закомпликовала и да се, с друге стране не нашкоди пацијенту у смислу погоршања клиничке слике.

Оцените овај чланак
(0 Гласова)
Последњи пут измењено среда, 20 октобар 2021 14:21

Остави коментар

Уверите се да сте унели све потребне информације означене звездицом (*). HTML код није дозвољен.

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

У изради план Генералне регулације зоне 3 - Доње Врање - Радио Телевизија Врање https://t.co/LFC4wbqWjz via… https://t.co/erBIQ5QyeX
Школарци дођите у Библиотеку, стигли су најпопуларнији наслови - Радио Телевизија Врање https://t.co/rAMGpTDivc via… https://t.co/XQVaSK6pKJ
Сусрети села открили младе таленте - Радио Телевизија Врање https://t.co/vmZrSEGSeD via @tripplesworld https://t.co/xcpEGaVx5f
Follow RTV Vranje on Twitter