Према последњим подацима, коронавирус је у Србији потврђен код још 290 особа, од тестираних 10.446 узорака.

Од последица заразе преминуле су 3 особе.

На респиратору је  11 пацијената.

Изузетно топло време поново је актуелно у Србији. На југоистоку Србије је на снази црвени метео аларм, а у осталим пределима  наранџасто метео-упозорење.

Овакво време трајаће до краја недеље. Метеоролози за сутра прогнозирају претежно сунчано и веома топло време.

Дуваће слаб ветар, претежно јужни и југозападни.

Јутарња температура од 15-24, а највиша дневна у интервалу од 35-38 степени.

Могућа је и локална појава грмљавина са кишом.

У четвртак и петак слично време, са максималном дневном до 39 степени. 

 

Туризам као грана највише је претрпео у време пандемије.

Ситуација се полако враћа у нормалу, те тако можемо и да се похвалимо већим бројем ноћења и бољом ситуацијом у овој области.

Ускоро ће у нашем крају бити и објеката који нуде смештај у оквиру сеоског туризма.

Рекордна година за Врање у области туризма била је 2019. Прошла година такође је добро почела, али је корона брзо наступила и дошло је до стагнације у овој области. Међутим, већ ове године, ситуација је много боља.

''Што се тиче 2021. године већ имамо неке назнаке, иако морамо да узмемо у обзир да смо до маја имали ванредну ситуацију и поред тога имамо добар резултат од 6500 туриста за првих шест месеци, и то је за неких 30 посто више у односу на 2020. годину која и није репрезентативна, али имамо добар помак што се тиче броја ноћења такође и што се тиче боравишне таксе имамо прилив око милион и по динара, и то је око 47 посто остварења  од планираног износа", каже већница за туризам Изабела Савић.

Око 70 посто туриста су домаћи, а 30 посто странци, имамо и транзитне туристе који бораве у Врању са просечном дужином боравка од два дана, док домаћи који најчешће бораве у Врањској Бањи у просеку бораве 9 дана.

''Када се ради о транзитном туризму можемо да кажемо да постоји извесна диспропорција између броја туриста који прођу аутопутем и броја оних који одседају у граду. Из тих разлога ми смо покренули један пројекат Туристичка сигнализација. Као значајан бих споменула и Централни информациони систем, односно платформу е-туриста, где наши станодавци могу на један лак начин да пријаве свој смештај, да поднесу категоризацију и да уплаћују боравишну таксу, а локална самоуправа кроз тај систем може да прати долазак домаћих и страних туриста и у том погледу имамо добар помак, јер све више су грађани Врања заинтересовани, а видим у последње време да и грађани Врањске Бање имају све већа интересовања, подносе захтеве за категоризацију,'' додаје већница за туризам.)

Туристичка сигнализација је веома битна, наглашава већница, јер су последњих година отворени нови објекти који треба да се нађу на мапи.

Становништво је заинтересовано и за ваучере које даје држава, али су се само четири објекта из нашег краја пријавила да се нађу на листи објеката који могу понуди смештај путем ове субвенције.

Ту треба додатно подстицати приватнике да се информишу и схвате свој интерес у изнајмљивању смештаја путем ваучера.

Ради се и на пољу сеоског туризма, а већ су два објекта пријавила свој смештај за категоризацију, наглашава већница и најављује да ћемо ускоро имати и понуду што се тиче сеоског туризма.

''Ми можемо гостима да понудимо, не само гастрономију, већ и културни туризам, да ли се ради о покретним, непокретним културним добрима, културном наслеђу Врања, један потпуни доживљај у туризму",  поручује већница Савић и позива све, чак и туристе да нас посете у време културних манифестација, којима је Врање богато, као и да дођу на хуманитарни бал који ће бити одржан 20. августа у градском парку.

 

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 15:13

Гостујући у програму наше медијске куће, заменица градоначелника Зорица Јовић је 21.јула ове године говорила о реконструкцији Баба Златине улице и Прибојчићеве куће у Врању.

Иако именом заменица Јовић није споменула никог, у нашу редакцију стигао је демант који је потписао председник Управног одбора Књижевне заједнице, Мирослав Цера Михаиловић.

У обазложењу демантија стоји да је заменица градоначелника изнела низ неистина и клевета на рачун Књижевне заједнице.

Иако наша медијска кућа сматра да нисмо прекршили ни једну одредбу Закона о јавном информисању, ипак ћемо објавити део демантија. 

У демантију, између осталог, стоји: Књижевна заједница „Борисав Станковић“ је крајем 1998. године избачена из просторија Центра за културу а додељен јој је нови радни простор на депонији и сметлишту у улици Оца Јустина 6, са готово урушеном Прибојчића кућом, што је касније  потврђено Решењем  Извршног одбора Скупштине општине Врање. Немајући другог избора, чланови и запослени у Заједници били су принуђени да, уз сагласност Завода за заштиту споменика културе,  приступе реконструкцији куће,  помоћних објеката и дворишта, од идејног пројекта,  па до финалних радова. Реконструкција је окончана септембра 2004. године и по налазу судског вештака Заједница је  за то време  уложила 1.108.522,13  динара    што  је  на  дан  вештачења  представљало  износ  од 7.506.807,24  динара. Све фактуре  Заједници је испоставило Јавно предузеће „Нови  дом“,  једини извођач  радова,  и  све су плаћене са рачуна Књижевне заједнице „Борисав Станковић“, стоји између осталог у демантију које потписује председник Управног одбора Књижевне заједнице, Мирослав Цера Михаиловић.

                                                                                             

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 14:55

Град Врање је тренутно у знатно бољој финансијској позицији у односу на неке раније периоде, каже већник за буџет и финансије Бојан Костић.

Након рекордне 2019. године, када је буџет био преко 3 милијарде динара, акумулирана су средства и са њима се ушло у 2020. годину.

Ова година је карактеристична по томе што се виде знаци опоравка на приходној страни буџета, објашњава већник.

"На крају јуна према подацима Управе за трезор, ми смо забележили суфицит од 32 милиона динара. Нисмо користили кредитне линије до сада. Имамо сагласност Министарства финансија за 100 милиона динара, за изградњу вртића 50 милиона и исто толико за решавање комуналних проблема на терену", каже већник.

Он додаје да се све исплате према добављачима извршавају у року од 45 дана и да ту нема никаквих проблема. Редовно се исплаћују сви расходи према запосленима, јер је буџет стабилан.

"Када разматрамо преузимање нових обавеза максимално смо опрезни. Ово руководство је уз помоћ Републике успело да смањи укупан дуг буџетских корисника и буџета града са 80 процената, од текућих прихода, колико је било 2016. године, на 45 посто, колико је сада 2021. године. У апсолутном износу то је преко 600 милиона динара, смањен укупан дуг града, а капиталне инвестиције су интензивиране. Ту помаже Република, ми водимо рачуна да не угрозимо финансијску стабилност и та садања између републике и локала је добитна комбинација, која ће овом граду најбже могуће донети неопходно инфраструктуру, објашњава Костић.

Контрола Министарства финансија по питању финансијске дисциплине локалних самоуправа је ригорозна.

Доказ за то су и већа трансферна средства за локалне самоуправе које су дисциплинованије.

Врање је управо због тога инкасирало у претходне четири године преко 800 милиона динара трансфера, пре свега наменских.

Ономе ко се не придржава финансијске дисциплине, Министарство финансија обуставља трансфере из којих се исплаћују зараде, истиче већник и додаје да наш град то никада није радио и зато су му повећани трансфери.

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 15:17

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуације, на ковид 19, тестиран је 191 узорак из Пчињског округа.

Од овог броја, два узорка из Врања позитивна су на коронавирус. У ковид болницу Здравственог центра примљен jе jедан пациjент, и на лечењу су тренутно три особе.

Ових дана региструју се и деца која су позитивна на коронавирус , потврдила је докторка Марина Џикић, управница Дома здравља.

"Последњих пет дана регистровали смо два детета која су позитивна на корону. Једно дете је предшколског узраста, има пет година, друго 13 година. Ради се о благим клиничким сликама, деца имају упалу ждрела, носа и грла. Нема запаљења плућа код  деце, за разлику од одраслих. Имамо два пацијента која су позитива на коронавирус, а три су хоспитализована у ковид болници. Имају запаљење плућа и на кисеонику су, а један пацијент је транспортован у Крушевац. После затишја почиње да се захуктава ситуација са короном тако да нам прети четврти талас с јесени, што није добро", каже др Марина Џикић управница Дома здравља.

Једини начин борбе против короне је вакцинације, каже докторка. Она сматра да одзив Врањанаца није добар и задовољавајући.

"Дневно се да од 20 до 40 првих доза, али је то недовољан број. У Врању је до сада вакцинисано око 50 % становништва што је мали проценат. Као што знамо треба да се пређе цензус од 70 % како би се прекунуо ланац ширења вируса. Апелујем на грађане да се вакцинишу, тренутно имамо Фајзерову и кинеску вакцину на располагању и позивам Врањанце, првенствено младе, да се вакцинишу јер једино тако можемо спречити четврти талас и појаву делта соја", изричита је докторка.

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 14:18

Чланови Планинарско-спелеолошког клуба „Двиг“ из Владичиног Хана вратили су се са експедиције по Црној Гори где су попели 6 планинских врхова и истражили кањон Невидио.

Планинска тура је трајала 7 дана. Немања Милосављевић и Богдан Милановић одлучили су да обиђу највише врхове Црне Горе, културно-историјске знаменитости и тајанствени кањон Невидио.

„Наша планинарска тура започела је успоном на два врха на планини Хајла која се налази на граници између Србије и Црне Горе. Највиши врх је истог назива као и планина, Хајла висок 2 403 метра, њега смо попели првог дана, а онда до краја дана и нешто нижи врх Ахмица. Након тих успона преселили со се на Комове. Комови су парк природе и, по мом искуству, од свих места које сам обишао у Црној Гори, можда најлепши предео за планинаре. Ми смо били смештени недалеко од Еко катуна Штавна који се налази на 1900 метара надморске висине и у два дана смо попели три највиша врха у тој области, Кучки, Љеворечки и Васојевићки ком, који су сличне висине од по 2 460 метара, објашњава Немања Милосављевић“, председник клуба и један од чланова експедиције.

Пут их је даље водио на Дурмитор. Били су у недоумици да ли да иду на Боботов кук, други по висини врх на овој планини, јер се време покварило, што је изузетно опасно за планинаре.

Ипак су одлучили да покушају, и са раним јутарњим поласком, успели су да се застава „Двига“ завијори на 2500 метара.

Следећи циљ је био тајанствени кањон Невидио.

„Невидио је, један од можда последњих кањона, који су дуго година остали потпуна непознаница за истраживаче, јер је био јако непроходан. До 60- тих година нико се није усудио да покуша га прође целом дужином. Дуг је око 4 километра, сам кањонски део је око 2 километра. Нама је било потребно готово три сата да прођемо тај део. На појединим местима кањон је широк само пола метра, а дубина кањона је око 450- 500 метара. У већем делу кањона сунчеви зраци и не допиру, па је зато добио и име које носи“, каже Милосављевић.

Невидио је тешко проходан због воде која пролази кањоном и великог броја водопада, вирова и брзака, као и наслага балвана.

На појединим местима је неопходно скакати у вирове од по 4, 5 метара висине.

„Нужно је пливати и ако има брзака. И ако смо били у ронилачкој опреми, из кањона смо изашли готово промрзли, јер је температура воде 7-8 степени.“, прича Немања.

Истиче да је ово врхунац њиховог досадашњег искуства обиласка кањона на више локација у региону. Имају много планова за ову годину, али они зависе од развоја епидемиолошке ситуације.

Једна група планинара требала би да иде на Алпе у Италију, а извесно је да ће њихов члан Дејан Тасковић у оквиру међународне експедиције ускоро на Арарат, највишу планину у Турској.

Тасковић ће тако бити четврти члан клуба који се попео на ову планину и висину од преко 5 хиљада метара.

 

 

 

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 14:20

Министарство пољопривреде  управо је расписало  јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за унапређење и развој руралне јавне инфраструктуре.

Држава тиме помаже локалним самоуправама да мештанима у сеоским срединама  пруже боље услове за свакодневни живот и рад.

 Јавним позивом обухваћени су подстицаји  који се односе на изградњу и опремање објеката за снабдевање водом и за путну инфраструктуру.

Право на остваривање подстицаја имају локалне самоуправе, које инвестицију реализују у насељеном месту са мање од 10 хиљада становника, што се потврђује подацима из последњег пописа становништва. Правилником о овој врсти подстицаја прописује се да ниједна радња везана за реализацију инвестиције  не сме бити започета пре доношења решења о одобравању овог права, осим израде техничке документације.

Поред тога, инвестиција би требало да буде у складу са просторним планом јединице локалне смаоуправе, као и да испуњава  друге услове прописане законом којим се уређује планирање и изградња.

Средства се исплаћују након одобравања права на подстицаје, а донетим решењем одређује се и рок у коме је корисник дужан да у потпуности реализује одобрену инвестицију.

Корисник је обавезан да Управи за аграрна плаћања поднесе  документацију којом се доказује реализација инвестиције.

За овај јавни позив држава је определила 200 милиона динара, док је висина подстицаја процентуално 100 одсто од вредности прихватљиве инвестиције.

С обзиром  да се у готово свим сеоским  срединама житељи боре управо са проблемима  путне инфраструктуре и водоснабдевања, овакав обим средстава неће бити довољан, те ће од брзине подношења захтева, лобирања и одговарајуће документације, умногоме зависити одобравање средстава.

Рокови за подношење захтева реалативно су кратки. Захтеви се подносе у периоду од 30. јула до 9. августа Управи за аграрна плаћања.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 14:37

Према последњим подацима Градског штаба за ванредне ситуације, на ковид 19, тестиран је 191 узорак из Пчињског округа.

Од овог броја, два узорка из Врања позитивна су на коронавирус.

*

У ковид амбуланти АТД у току jучерашњег дана обављено jе 38 прегледа, 12 првих и 26 контролних.

Од урађена 23 антигенска теста сви су били негативни, као и jедан брзи.

*

У ковид болницу Здравственог центра примљен jе jедан пациjент, и на лечењу су тренутно три особе. За Крушевац jе упућено jедно лице.

*

 

Последњи пут измењено уторак, 27 јул 2021 08:42

Током протеклог викенда српским аутопутевима прошло је укупно 740.776 возила, што је највећи број возила од почетка сезоне, тачније од 15. јуна до данас, саопштавају из Путева Србије.

Остварени приход од наплате путарине је у односу на прошлу годину већи за 63,75%, док је у односу на 2019. годину, када није било короне, већи за 16,30%.

Све популарнија електронска наплата путарине дала је значајан допринос најбржем и најјефтинијем начину проласка возила кроз наплатне станице без заустављања, о чему говори податак да је тренутно у функцији више од 465.000 уређаја за ЕНП, наводи се у саопштењу.

Страна 1 од 1976

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Постављена цистерна са водом у центру града - Радио Телевизија Врање https://t.co/1BGnSBFBU4 via @tripplesworld https://t.co/2CQ46xEZQO
Епидемиолог: Обазривост на летовању неопходна - Радио Телевизија Врање https://t.co/NUxZ6QHRNE via @tripplesworld https://t.co/nkYC7K3XUy
У току израда пројекта за санацију Александровачког језера - Радио Телевизија Врање https://t.co/hInyqQdJQ5 via… https://t.co/3dNjxHxpw6
Follow RTV Vranje on Twitter