Јануар је незванично најдужи месец у години. Никако да дочекамо ту следећу плату па да се колико толико опоравимо од празничне куповине која нам ,по правилу, добро испразни џепове. Потрошило се и више него што смо зарадили. И право је питање како смо у томе успели ако се има у виду да је просечан лични доходак у Србији око 38 хиљада, а просечна потрошачка корпа са најосновнијим артиклима премашује 55 хиљада динара.

Стићи ће ускоро и рачуни за струју, телефон и комуналије или можда неки чек на који смо потпуно заборавили. Све то треба измирити до следеће плате. А ако је нешто пара и остало, добро ће доћи за распродаје и снижења која су типична за прва два месеца у години. Има тога и у Врању али се мало купује.Чак ни натписи да је све упола јефтиније баш не привлаче ако знамо колико смо потрошили за Нову годину и Божић. А на прагу је још један дочек...

Изгледа да смо у овој новогодишњој еуфорији заборавили оно најбитније, да и после празника живот тече даље и да ваља сачувати који динар и за дане који долазе. Тим пре ако спадате у оне који славе Светог Јована или Светог Саву.