Пољаница, рекли би богомдан крај за сточарство. Тако је мислио и Момчило Симоновић, мештанин Големог села и кренуо пре неколико година у формирање фарме мангулица. Човек који је цео радни век провео као учитељ у забитим планинским селима решио је да је узгаја ове полудивље свиње. Од познатих узгајивача из Засавице и околине Лознице набавио је најбоља грла и кренуо је скромно. Био је то прави подухват јер се тиме на југу Србије још нико није озбиљније бавио.

У узгоју је дошао до 150 грла, од прасића дo товних свиња, крмача и нераста за приплод. Формирао највеће крдо мангулица у централној Србији и потребна грла за уматичење. По уредби од марта ове године пољопривредници би требало добију од државе годишњу субвенцију од 7000 динара по приплодном грлу. Међутим, засад ништа од такве подршке.

Симоновићеве цене су два и по евра по килограму живе мере, што је три пута мање него у Мачви и Срему.

Када би добио финансијску подршку могао би да унапреди посао и да крене са производњом прерађевина од меса мангулица, које су веома цењене. А зна се да је то веома здраво месо које има далеко мање холестерола од осталих врста меса. Свако ширење посла значи много и за привредника и за овај крај и његове људе. Да ли ће они који треба и могу да подрже такве подухвате остати глуви на вапај произвођача као што је овај житељ Големог села.