Село Мањак добило је назив још у турско време. По причама старијих кроз овај крај пролазили су важни путни правци и каравани са робом и људима. У саставу река Гарваница и Мутница на граници села Мањак и Џеп постојала је некад мењачница коју су саградили Турци . Да ли због мањка у каси или нечег другог, село доби назив Мањак. Зидине старе зграде још одолевају времену и могу се видети и данас.

Мањачани су познати грађевинари, врло предузимљиви и вредни људи. У селу тренутно живи око 400 становника од којих је 100 млађих од 35 година. Скоро да не постоји домаћинство које се не бави производњом малина.

Ивица Цветковић под малином има око 80 ари. Планира да ове године прошири производњу за још 40 ари и засади рибизлу и аронију. Каже да од пољопривреде може да се живи али да ће морати да остави све уколико ускоро не добију бољи пут и везу са градом. Са њим се слаже и Владица Стојановић председник Месне заједнице који је такође малинар.

Локална самоуправа завршила је недавно пројектну документацију за пут у Мањаку. Најавили су да ће са њим, као најприоритетнијим, конкурисати за добијање средстава из Националног инвестиционог плана и да очекују позитиван исход.

У селу ради осморазредна школа, вртић и здравствена амбуланта четвртком. Мештани кажу да је природа била посебно дарежљива када је у питању овај крај. Поред прелепих предела, шума и пашњака, плодне земље и воде, утврђено је да у Мањаку има руде молибдена, али и злата.