Генерална скупштина УНЕСКО установила је 1999. године Дан матерњег језика, у знак сећањa на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Процењује се да готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од око 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто. Србија је 2006. године ратификовала Европску повељу о регионалним и мањинским језицима, а према проценама државних званичника, мањинским језицима у Србији не прети опасност од изумирања, јер закони у области образовања посебан акценат придају обезбеђивању квалитета образовања деце припадника мањинских група. Домаћи филолози сматрају да би требало више да се бринемо о српском језику, о развијању језичке културе, очувању традиције, као и да су нам потребна новија издања правописа, речника и осталих нормативних приручника. Поводом дана матерњег језика министар просвете Жарко Обрадовић наласио је да све земље имају скоро исту бригу. ''Ако имате свој језик, имате свој основ за постојање, за опстанак, за неговање традиције, за подсећање свега онога што сте били и зато га је важно неговати", каже министар просвете.

Лингвисти упозоравају да је српски језик угрожен пред све већом навалом енглеског, тим пре јер се у последње време све чешће у свакодневној комуникацију употребљавају страни изрази, иако у матерњем језику постоје адекватне речи. Српски језик угрожен је у мери у којој су то и други језици и опасност прети чак и језицима са великом традицијом - француском, италијанском, немачком, упозоравају лингвисти.

У Врању овај датум вечерас у позоришту монодрамом Небојше Дугалића ''Исповест Димитрија Карамазова'' обележава Форум жена Демократске странке, а Градски одбор ПУПС-а сутра од 18 сати у Галерији Народног универзитета дешавањем под називом ''Остани Србин- пиши ћирилицом''.