Сигурни смо да сте бар неколико пута до сада добили пошиљке било од банке, поште, мобилног оператера, пореске и ко зна још кога, чији је износ био тако мали да сте се насмејали. При том сте вероватно помислили да папир више вреди него уписани износ на рачуну.

На адресу наше куће од поште је стигао допис о доспелим каматама за поштанске трошкове од јуна до децембра. На пример камата за јун је 82 паре, а укупан износ је 12 динара и 68 пара. Све је одштампано на два папира уредно послато у коверти са марком.

Најјефтинија пошиљка послата обично поштом кошта 22 динара, уз то цена папира, тонера, уплатнице и провизије за плаћање још десетак динара прећи ће 30 динара, што далеко премашује износ дуга од 12 динара. Када се то помножи са бројем корисника у целој Србији сами израчунајте колико пара оде ни на шта. У пошти кажу да их закон на то обавезује, а на питање да ли имају право да отпишу мале дужнике и где је у целој тој причи економска рачуница, из службе за сарадњу са медијима мејлом нам је стигао одговор следеће садржине.

Дистрибуција оваквих пошиљки третира се као службена пошта, у којој се користе сопствени ресурси, па зато нема додатних трошкова мимо оних који су већ опредељени за редовно пословање.

Толико о гиљотини прописа и бројних административних процедура које прате брда папира, унапређењу пословног амбијента и штедњи.