Култура

Култура

У Галерији Народног музеја у Врању промовисана је трилогија “Острво монструм“ Вуксана Kнежевића, некадашњег логораша на Голом отоку. Kњига обухвата период његовог искуства у једином логору у послератној Европи и даје ширу слику једног времена у коме су прогањани Титови неистомишљеници. Kњига је објављена у издању Завода за уџбенике, Службеног гласника и Народне библиотеке у Зрењанину, где Kнежевић живи. О делу су говорили представници издавача Драгољуб Kојчић и Милан Бјелогрлић, као и доктор Дејан Антић, доцент Филозофског факултета у Нишу. Трилогија „Острво монструм“ обухвата искуство које је Кнежевић преживео у својим логорашким данима и као обележени унутрашњу непријатељ, много година и деценија касније.

Аутор трилогије Вуксан Кнежевић рекао је да се на Голом отоку радило о убијању душе у човеку. Неистомишљеници новоустановљеног комунистичког поретка  били су искључени из друштвеног живота. Тито је спроводио негативну селекцију људи из Србије. Ниједан џелат ни управник логора до сада није позван чак ни на изјашњење о томе. 

Током вечери било је речи о историјском контексту стварања логора и селекцији људи који су довођени на Голи оток. 

Доцент доктор Дејан Антић изнео је податак да је од 1948. до 1952. године, 170 хиљада људи ухапшено, а део њих завршио на Голом отоку. Кроз ово мучилиште за 40 година прошло је 50 хиљада затвореника, а умрло је њих осам хиљада.

На промоцији су говорили и представници издавача напомињући колико је важно да се осветли овај део историје.

Драгољуб Којчић, директор Завода за уџбенике рекао је да књига говори о личном осећају пакла Вуксана Кнежевића, а колико је тек породица које су уништене због изопштености својих чланова - логораша.

Милан Бјелогрлић, директор Народне библиотеке у Зрењанину напоменуо је да нам ова књига говори о самопоштовању и поручује да се не смемо у име било какве идеологије одрицати националне историје.

Голи оток коначно је као радни логор за политичке затворенике затворен 1956., а као затвор за теже криминалце 1988. године.

 

 

 

Последњи пут измењено среда, 24 април 2019 14:51

Од почетка ове године у Врању је промовисано више од двадесетак књига белетристике и стручних издања. Аутори, међу којима и неки од најнаграђиванијих домаћих писаца, попут Владимира Табашевића и Вулета Журића, разговарали су са врањским читаоцима и представили најновија издања. Готово сваке године, не само у Србији, већ и Европи и свету, разговара се о томе да ли се књиге у класичном издању читају више или мање. Да ли је уопште читање књига опстало у судару са најновијом технологијом? Да ли и даље важи она чувена изрека Ернеста Хемингвеја да је књига најоданији пријатељ? Још је Тома Аквински запазио да би се требало чувати људи који су прочитали само једну књигу. А ако желите да одмах ближе упознате човека, најпре га питајте шта чита. И није само читање ради читања, већ  је упознавање света у коме живимо, а пре свега очување језика, оно што нам књиге дарују.

Kњижевница Лаура Барне упозорила је да су нам се са развојем технологије реченице свеле на просте, а фонд речи у свакодневној употреби сузио се на свега 50-ак речи. Поражавајуће је када су јој млади људи рекли да им је за читање њених књига потребан речник, а све су написане на српском језику. И онда видите колико нам је књига потребна. Међу најчитанијима има и домаћих и страних писаца, али то често зависи и од моћи комерцијале. Ипак, квалитет на крају читаоци умеју да препознају.

Вуле Журић, писац каже да је уверен да се доста чита и поред економске кризе која све погађа, а ми на југу то највише осећамо, на сајмовима се књиге масовно купују, а и преко године.

О моћи писане речи, кроз историју сведоче и бројна спаљивања књига. На некима заиста може да стоји  упозорење „Може променити ваш живот“. Због тога, упркос свим благодетима које нуди савремена технологија књига опстаје и велика је радост када на крају дана знамо да нас чека добра књига.

 

 

 

 

 

 

Наша села носе богату традицију, чувари су изворног фолклора, песме и игре, обичаја и ношње. Како би се традиција очувала нису увек неопходна велика материјална средства. Довољна је група ентузијаста, заљубљених у фолклор и традицију. Управо таква група људи на челу са магистром Миодрагом Петровим одлучила је пре годину дана да оживи села у околини Врања. Они су окупили децу из Златокопа, Тибужда, Ћуковца и Требешиња и креирали фолклорни ансамбл.

''Искуство је одлично, прво нисам хтела уопште овим да се бавим али сам после схватила да није толико лоше и да може свако да научи. Сваки дан на пробе долазимо, дружимо се са децом, супер је'', каже Анђела Петковић, пети разред ОШ ''Бора Станковић'' Тибужде.

''Знала сам, али више сам научила код тренера. Знам да играм Емчино, Бугарчицу и тако још нека кола'', каже Леонтина Јовановић, други разред ОШ ''Бора Станковић'' Ћуковац.

''Кад сам била први, други разред, уз сестру, уз оца, мајку, сам кренула да учим основне кораке и полако нека кола и онда ми се јавила жеља да кренем да се бавим фолклором. Имамо предивног кореографа и у последњих годину дана како тренирамо, трудимо се и он има стрпљења и све смо бољи'', каже Мила Славковић, осми разред ОШ ''Бора Станковић'' Тибужде.

Од давнина се на селу одвијао богат културни живот. Људи су се окупљали на игранкама и поселима, дружили, бавили старим занатима. Све већа миграција становништва у последње време доводи и до изумирања неких села, те тако богати фолклор нестаје.

''Пре годину дана на иницијативу нас неколицине заљубљеника у фолклор дошли смо на идеју да на овим просторима, у ова четири села формирамо културно-уметничко друштво и самим тим оживимо ова села. Трудимо се и наша је обавеза и убудуће да на овим просторима одржавамо народну традицију, културу наших народа, кроз песму, фолклор, игру'', каже Миодраг Петров, кореограф.

Фолклорни ансамбл има 87 чланова, фолклорну, играчку и певачку секцију. Деца су заинтересована за фолклор, а имају и велику подршку родитеља и школе Бора Станковић, чије је седиште у Тибужду, наглашава Петров. Иначе он је магистар физичке културе и ради у Медицинској школи у Врању.

 

 

Последњи пут измењено уторак, 23 април 2019 15:02

На 14.међународном филмском фестивалу ''Златна буклија'' одржаном у Великој Плани, Гран при за продукцију припао је Радио телевизији Србије а међу награђеним радовима су и документарни филмови ''Птица без гнезда'' Данијеле Манић Стојилковић и ''Прелазак'' Слађана Стојановића, произведени у продукцији врањског дописништва РТС-а. Награђени филмови баве се мигрантском кризом, те је актуелна тематика итекако допринела добром пласману. ''Птица без гнезда'' је први документарни филм Данијеле Манић Стојилковић која годинама ради као новинар -репортер. Окушала се и на овом пољу што је резултирало позитивним критикама и наградом која јој итекако значи.

''Награда јесте изненеђење за мене. Ово је трећи фестивал на коме је учествовао мој филм. На једном од њих међу 180 филмова сврстан је међу првих десет. Ова награда која ми је припала ми значи много. То је потврда мог дугогодишњег рада. Са друге стране то је сатисфакција за даљи рад. Већ размишљам о другом филму, имам неке идеје у глави и једва чекам да радим на њему'', каже Данијела Манић Стојилковић, аутор филма.

Слађану Стојановићу Френкију ово није прва награда у каријери. Каже да је рад на филму ''Прелазак'' био занимљив и велики изазов за њега јер обрађује тему која је врло инспиративна а то је живот миграната.

''Трудимо се да поред аутентичности нашег краја којим се углавном бавимо у нашим радовима обухватимо и неке друге теме. Овога пута светска тема је пролазила поред нас те је била штета да је пропустили и да не забележимо и урадимо неке приче. Успели смо да заинтригирамо публику широм Србије а та два филма биће сигурно приказани и на неким фестивалима у иностранству'', аутор филма, Слађан Стојановић.

Стојановић има двадесетак награда у својој каријери а награда коју је добио за филм ''Прелазак'' је подједнако важна и значајна и представља подстрек за његов даљи рад.

 

 

                                                   

Последњи пут измењено уторак, 23 април 2019 15:14

Спомен соба посвећена чувеном учитељу, Александру Поповићу Kрампусу, отворена је у основној школи "Доситеј Обрадовић" у Врању. О легендарном учитељу и његовој посвећености учитељском позиву говорили су колега Чедомир Минић, некадашњи ученик Жикица Димитријевић и члан породице Небојша Вељковић. Први носилац новоустановљеног признања у некадашњој Југославији, „Најдражи учитељ“ био је Александар Поповић- Крампус, учитељ кога се са поштовањем сећају бројне генерације. У основној школи „Доситеј Обрадовић“ отворена је спомен соба испуњена само делићем педагошких учила, које је лично израђивао.

Директорка школе Александра Манић истакла је да ће од сада ова спомен соба бити образовна светиња, јер је име Аце Крампуса велико име врањске просвете.

Ентузијаста и педагог Александар Поповић Крампус је целог живота био потпуно посвећен  професији и својим ученицима. За наставу се предано припремао у својој кући, која је недавно срушена.О његовој преданости професији говорили су колеге и некадашњи ученици.

Просветни педагог Чедомир Минић подсетио је да је Крампусова кућа била велика педагошка радионица где је он за радним столом израђивао наставна учила. Велико двориште, најлепше уређено у граду, било је препуно различитог биља, а један део био је мали ЗОО врт, где су многе групе ученика долазиле да се упознају са биљакама и животињама.

Крампусов ученик Жикица Димитријевић, истакао је да нема ђака који није чуо за Ацу Крампуса. Био је и остао симбол учитељског позива и извео на пут многе генерације ученика.

Иако није имао директних потомака, сећање на њега оживео је члан породице Небојша Вељковић, који живи у Београду.

Вељковић је рекао да се ради о скромној, али изузетној, духовно богатој личности, којом заиста може да се поноси град Врање. Необузданог духа, веома везан за природу, пун истраживачких порива, у много чему био је изузетан.

Поводом дана школе, идејни творац за постављање спомен собе био је сарадник Аце Крампуса, Станко Поповић.

 

 

Последњи пут измењено понедељак, 22 април 2019 14:46
Страна 1 од 199

НАЈНОВИЈИ ТВИТОВИ

Већина јавних служби спаја празнике, али ће радити дежурне екипе - Радио Телевизија Врање https://t.co/kGaNyl8Lnf via @tripplesworld
Болесна деца нису заборављена, поручују из Здравственог центра - Радио Телевизија Врање https://t.co/BlyPQkJMvm via @tripplesworld
Ухапшен Врањанац са 340 килограма марихуане - Радио Телевизија Врање https://t.co/6fpwGrYY9c via @tripplesworld
Follow RTV Vranje on Twitter